Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, završena je rasprava u pojedinostima, a svima vama se zahvaljujem na pretežno konstruktivnoj kritici. Ono što mi je najviše zasmetalo jeste možda... bilo je reči gospođice Lidije Dimitrijević, koja je želela da uporedi srpski poreski sistem sa sistemom harača. Možda lepo zvuči kada se kaže, ali prosto nije tačno. Mogu da prihvatim razne vrste kritika, ali kritika da je srpski poreski sistem harački sistem upravo je način kako se može javno mnjenje opredeliti da iz plaćanja poreza pređe u fazu neplaćanja poreza. Dakle, uloga Vlade, ali i ovog parlamenta, jeste da gradi poreski moral jer zaista plaćanje poreza jeste građanska obaveza.
Takođe, znam kako treba da izgleda dobar poreski sistem. Dobar poreski sistem jeste kombinacija niskih stopa, bez ili sa minimalnim oslobađanjem. Stojim iza ovih reči, to može da se proveri. Srpski poreski sistem je kombinacija niskih poreskih stopa – i to može da se proveri, recite mi koja je poreska stopa visoka – i velikih oslobađanja. U tom smislu, on nije harački sistem.
Rekla bih nekoliko rečenica o samoj ideji da se promeni ovaj zakon u delovima. Zaista jeste prirodna stvar da se izjednači poresko opterećenje. Znači, izjednačiti poresko opterećenje na sve prihode od rada. Ponavljam da fiskalno opterećenje zarada koje predstavljaju referentnu vrednost iznosi 65 dinara na 100 dinara neto zarade, što znači da je ono otprilike 2,5 puta veće od, na primer, autorskih honorara. Možemo govoriti o visini poreskog opterećenja ili fiskalnog opterećenja zarada, da li je visoko ili nije. Ja kažem da nije, posebno je niska poreska stopa. Dakle, ideja jeste bila da se to izjednači. Prihvatam svu krivicu na sebe; obično volim najkraći put do istine, pa umesto da se nešto radi u više koraka, preferiram da se uradi u jednom.
Nije tačno, takođe, da Vlada nema viziju ili da ja kao ministar finansija nemam viziju kada je fiskalna politika u pitanju, ali ponekad se morate prilagoditi novonastalim okolnostima, ne možete sve savršeno predvideti. Do cilja se, po pravilu, ne dolazi u jednom koraku.
Gospodin Nikolić, Todorović itd. su kritikovali, odnosno gospodin Nikolić je prvi put pohvalio jedan zakon, sa aspekta da nismo poredili taj zakon sa zakonom EU i evropskom praksom. Opet mogu da kažem da nije dobro shvaćeno. Činjenica jeste da standardi ne postoje kad su normirani troškovi u pitanju, ali postoje kad je poresko opterećenje u pitanju. Nema uporedne prakse kada su normirani troškovi u pitanju.
Gospodin Todorović iz radikalne stranke kritikovao je, s jedne strane, veličinu države i veličinu javne potrošnje, a s druge strane, nameru Vlade da završi proces privatizacije. Ne možete biti i protiv jednog i protiv drugog. Ili ste za veliku javnu potrošnju, što podrazumeva i značajnu ulogu javnih preduzeća u ekonomskom životu; ako za to niste, onda ne možete biti protiv privatizacije.
Gospodin Krasić voli da poredi rezultate ekonomske aktivnosti nekadašnje SFRJ i sadašnje Srbije. Znam, gospodine Krasiću, da je SFRJ bila daleko više zadužena nego sadašnja Srbija. Znam da se vi razumete u metodologiju i vrlo dobro znam da ni vama ne znači isto dolar sada i dolar pre 30 ili 40 godina. Nekorektno je porediti u dolarima iznos duga Srbije sa iznosom duga velike SFRJ, zato što dolar nekad i sad nije isti, društveni proizvod nekad i sad nije isti. Ono što treba da poredimo jeste učešće u GDP.
Takođe, pozivate se na metodologiju i kritikujete Vladu zato što jednom prikazuje suficit, drugi put deficit, iako vrlo dobro znate da sam upravo ja bila ta koja je želela da prikaže koliko je velika javna potrošnja u Srbiji i da prikaže, iako to prema sadašnjem Zakonu o budžetskom sistemu nije tačno, koliki je stvarni deficit države. Volela bih da vas podsetim na činjenicu da je tokom osamdesetih i devedesetih godina budžet stalno bio u ravnoteži, naravno papirnato, iako i vi znate da je uvek bio u deficitu.
Gospodin Maraš nije tu. Njegovo omiljeno pitanje, koje mi obično postavlja kao ministru finansija, u vezi je sa Naftnom industrijom Srbije. Iako voli da koristi stenografske beleške (to volim i ja), često svoje reči ne prepoznam kad ih on interpretira. Tako je, recimo, pre dva-tri dana, kada su predstavnici Vlade odgovarali na pitanja poslanika, čitao moje reči, koje sam kasnije proverila i shvatila da to nisam izrekla. Nikada nisam rekla da su bila dva završna računa, da se kasnilo 15 dana, da se neko čekao itd. Samo sam rekla da se, prema izveštajima koji su dobijeni od Naftne industrije Srbije, u kojoj Rusi još nisu bili vlasnici, predviđalo da će NIS godinu ostvariti sa dobiti. Mi smo sa tom dobiti računali, ukalkulisali smo je u prihode budžeta.
Rok za završnu izradu završnog računa je 28. februar. Tada je završni račun urađen na način kako je verovatno novi vlasnik želeo; korišćeni su, pretpostavljam, međunarodni računovodstveni standardi i kao rezultat dobio je gubitak. Postoji samo jedan zvanični završni račun, taj sa gubitkom, i procene NIS-a da će preduzeće poslovati sa dobitkom. Ono što znam jeste da je Naftna industrija Srbije od 2001. godine uvek imala završni račun sa dobitkom. Ono što znam jeste da je Naftna industrija Srbije redovno uplaćivala 50% svoje dobiti u budžet Republike Srbije i da se to nije desilo jedino 2008. godine.
Da li će se promeniti vlasnička struktura NIS-a? Koliko god čitam taj ugovor, znam da za to nema osnova, to je prva stvar. Takođe, vrlo dobro znam da su Rusi tačno znali šta kupuju, da su njihovi ljudi bili skoro celu godinu u NIS-u i da su sve snimili. Uostalom, oni su kupili preduzeće u stanju kakvo je bilo 1. januara 2009. godine. Prema tome, to kako je preduzeće poslovalo od početka svog postojanja do kraja 2008. godine ne bi trebalo da utiče na vlasničku strukturu.
Na kraju, još jednom bih svima želela da se zahvalim na kritici, konstruktivnoj diskusiji i da zamolim narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj zakon.