Zahvaljujem, gospodine Antiću. Gospodin Miroslav Petković ima reč, još šest i po minuta imate. Izvolite.

Hvala. Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste u uvodnom izlaganju rekli da je ovo jedan od najvažnijih zakona, i ja se u potpunosti slažem sa tim, i da je ovo veoma važna oblast, koju ovaj zakon treba da reguliše. Takođe se slažem sa tim, ali sam siguran da ćete se složiti sa mnom da ova oblast nije detaljno regulisana i da tu nedostaje još niz zakona, kako bi se zaista pokrile sve moguće situacije.

Da otklonimo dilemu na samom početku, poslanici Demokratske stranke Srbije zaista su zainteresovani i u raspravi, načelnoj i u pojedinostima, učiniće sve da parlament usvoji jedan dobar zakon o zabrani konkurencije.

Veliki problem je to što Srbija nema zakon o trgovini. Neke kolege su ga nazvale krovnim zakonom, neke su rekle da je to temeljni zakon. Nazovimo ga kako god hoćete, ali svaka kuća mora da ima i temelj i krov. Kad ljudi prave kuću, prave je od svojih para, da bi u njoj živeli, rade za sebe, a bojim se da smo u Srbiji u situaciji da pojedinci kupuju kuće, kupuju ljude u tim kućama, a neki od njih smatraju da mogu da kupe i pola Srbije.

Zakoni iz oblasti trgovine bili su već u određenim procedurama u Vladi, bili su pripremljeni, a danas smo čuli da zbog usvajanja nove strategije nisu došli u takvom obliku u kakvom su prošli na Vladi. Podsećam vas, ministre, vi ste bili pre nekoliko dana (dve nedelje, ako se na varam) ovlašćeni za zakon o elektronskoj trgovini. Tekst tog zakona je takođe došao u neizmenjenom obliku. Mi smo pokušali malo da ga promenimo. Jedan od zakona koji je tom prilikom nedostajao jeste zakon o elektronskom dokumentu i drago mi je što je taj zakon stigao i što su ugrađene upravo one primedbe na koje smo ukazivali.

Znači, ako postoji dobra volja, ako postoji dobra saradnja i ako zaista dobronamerno prihvatite naše kritike, u interesu donošenja zakona koji će biti primenjivan, a ne koji će poslužiti da se neko hvali brojem zakona koje je ovaj parlament usvojio, onda možemo da dođemo do zajedničkog rezultata.

Ono što mene zaista interesuje i na neki način zabrinjava jeste šta je sa zakonom o zaštiti potrošača. To je oblast koja direktno pogađa veliki broj, odnosno praktično sve ljude u ovoj zemlji, jer svi smo na neki način potrošači.

Taj zakon bi trebalo da unese jedan potpuno novi odnos između jedne nezaštićene grupe i svih onih koji koriste sve one rupe u zakonu ili nedostatak određenih zakonskih propisa da se bogate, da stiču ekstraprofit na tržištu.

Svakako, najvažniji, najsveobuhvatniji zakon je zakon o trgovini, koji je bio pripremljen pa na volšeban način povučen. Ne kažem da je najbolji, ali što pre treba da se nađe u parlamentu Srbije. Dajte ga poslanicima, dajte da na njega delujemo. Amandmanska tehnika zato i postoji, da se određeni zakonski predlog popravi, poboljša i da se usvoji jedan dobar zakonski predlog.

Zaista mi nije jasno zašto ste sve to radili i zbog koga ste to radili. Razumem vašu želju da na jedan celovit način regulišete ovu materiju, ali činjenica je da zakoni nedostaju i nije dovoljno obrazloženje u oktobru - biće u novembru, u novembru - biće u decembru. Dajte da malo efikasnije radimo na ovom polju, kako bismo zaista regulisali odnose na našem tržištu.

Jedan od mojih kolega je danas rekao da možda ovaj zakon čeka na dolazak u Skupštinu zbog tzv. grupe eksperata koja priprema taj zakon, koja će naplatiti određene honorare. Voleo bih da čujem ko je na čelu tima koji priprema novi zakon o trgovini.

Ima i onih vlasnika kuća sa početka priče, tajkuna, kojima je omogućeno da rade šta zažele, da kupuju šta zažele, da grade gde požele, da uređuju na potpuno nenormalan način život svih nas u Srbiji, da prete, da ucenjuju, da svašta rade. Smatram da je njima poklonjena protekla godina, da im je data još jedna godina da neometano zloupotrebljavaju svoj monopolski položaj i na taj način višestruko vrate novac koji su uložili u formiranje ove vlade.

Ovaj zakon je došao u martu mesecu i nemojte nama iz opozicije spočitavati da smo krivi za to što nije bio u proceduri. Zna se da vladajuća koalicija utvrđuje dnevni red za Skupštinu Srbije.

Konkurencija jeste nadmetanje na tržištu. To jeste jedna utakmica u kojoj različiti igrači na tržištu vrše pritisak jedni na druge, ali u cilju povećavanja i poboljšavanja ekonomske efikasnosti. Kod nas Vlada trpi pritiske od različitih gospodara Srbije, nekih iz same Srbije, nekih sa strane, ali to je činjenica koje smo svi svesni.

Što je jači taj pritisak na normalno uređenom tržištu, onda je i ekonomska efikasnost jača. Konkurentni na tržištu se onda trude da izađu u susret zahtevima kupaca, da pokrenu određene inicijative, da obaraju cene, da smanjuju troškove. Kod nas se, nažalost, dešava nešto drugo – što je jači pritisak na Vladu, Vlada više uvodi pojedina nejasna pravila, odnosno njene inovacije jesu da se namerno odstupa od potpunog i detaljnog definisanja zloupotrebe dominantnog položaja.

Veći pritisak pokazuje da upravo ti kućevlasnici imaju nove zahteve, i to donekle mogu da razumem; na kraju, oni neće obarati troškove, već će, ukoliko ne budete dobri, ukoliko ne ispunite obećanja koja ste im dali, oboriti Vladu. S jedne strane, kada su je već pravili, možda imaju neko pravo i da je sutra obaraju. Želim im puno uspeha u tome, da to što pre urade.

Gospodine ministre, Poslanička grupa DSS je podnela niz amandmana. Nadam se da ćemo i na nadležnim odborima, a i u komunikaciji sa vama uspeti da vas ubedimo da su dobri i da konkretno popravljaju ovaj zakon; bez usvajanja tih amandmana nemojte računati na podršku ovom zakonu od strane Poslaničke grupe DSS. Hvala najlepše.

Reč ima gospodin Miroslav Markićević.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, govoreći o zakonu o zaštiti konkurencije neću pričati jezikom nerazumljivim za većinu građana Republike Srbije, nego ću pokušati na nekoliko primera, vezujući to za neke članove zakona koji danas predlažete... a ne vidim da ga baš branite, i nadam se da ćete uzeti olovku u ruke, to će biti znak i nama narodnim poslanicima i građanima Srbije da ćete obratiti pažnju na ovo što sada želim da kažem, a verujem da interesuje desetine hiljada građana Srbije.

U članu 1. zakona koji ovde predlažete kaže se: „Ovim zakonom uređuje se zaštita konkurencije na tržištu Republike Srbije, u cilju ekonomskog napretka i dobrobiti društva, a naročito koristi potrošača...“. Interesuju me ove četiri reči „a naročito koristi potrošača“; to vezujem sa članom 15. stav 1. pod naslovom Dominantan položaj na tržištu, pa ide član 15, gde u Predlogu zakona stoji: „Dominantan položaj na relevantnom tržištu ima učesnik na tržištu koji nema konkurenciju ili je konkurencija beznačajna, odnosno koji ima značajno bolji položaj u odnosu na konkurente uzimajući u obzir veličinu tržišnog udela, ekonomsku i finansijsku snagu, pristup tržištima snabdevanja i distribucije, kao i pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu.“

Pokušaću na jednom primeru, što se tiče potrošača, dakle građana, da vam postavim jedno pitanje. Verujem da mnogi građana koji gledaju ovaj prenos očekuju odgovor na to pitanje. Evo, o čemu se radi. Kao narodni poslanik postavljao sam ovde mnogo pitanja, na neke sam dobio odgovore, na neke nisam, odnosno na većinu jesam, a na samo jedno pitanje nisam – da li je u zakonskom roku. Ti odgovori su meni dostavljeni ili nisu, to nije bitno i zaista mi to nije važno, samo želim da vam kažem, gospodine ministre, da nisam dobio odgovor na pitanje upućeno ministru energetike, vi ste ministar trgovine, a tiče se cene gasa za domaćinstvo.

Evo šta želim da čujem od vas. Dakle, ako se sećaju svi građani, sve poslaničke grupe ovde, pre nekoliko meseci to je četiri ili pet dana bila hit tema u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, upravo zbog toga što je cena gasa povećana odjedanput, ako se dobro svi sećamo, 59 i nešto, odnosno 60%. Da li treba da podsećam građane Srbije i sve poslanike i sve poslaničke grupe, koje su, bezmalo, sve ustale protiv tolikog enormnog povećanja cene gasa za domaćinstvo, pogotovo su se tu isticale poslanička grupa LDP i LSV, a učestvovali smo i mi iz NS?

Mislim da imam moralnu obavezu, kao predstavnik građana, da tu temu ponovo iniciram i da od nadležnih ministara, mislim da je to trgovina kada se građanima prodaje gas, distribuira, i to „Srbijagas“, koji očigledno ima monopol, odnosno dominantan je, a pogotovo još ako je javno preduzeće, odnosno državno preduzeće...

Da vas podsetim, a vi mene ispravite ako ovi parametri za pravljenje cene gasa nisu tačni ili nemam dobre informacije, tada nam je ministar energetike na nekoliko uzastopnih sastanaka Odbora za energetiku rekao, kada se digla cela javnost, i mediji i Vlada, da se objašnjava, jer je to bilo na početku grejne sezone... Sad smo se malo utišali povodom toga, možda zbog toga što nije grejna sezona. Moram da vas podsetim da mnogi privredni subjekti upotrebljavaju gas kao pogonsko gorivo, odnosno sredstvo, kao energent, tokom svih 12 meseci. Tada je cena 1000 kubika gasa bila 450 dolara. Imam podatak da je sada 290 dolara. Moje pitanje je – zbog čega se cena gasa ne skida građanima Srbije? Zar ne biste i vi u političkom smislu kao deo Vlade, kao ministar, kao Vlada dobili, ako to tako nazivamo, političke poene? Da nazovemo to političkim poenima, nemam ništa protiv, dobijte ih, ako će jedan sloj građana da ima od toga koristi.

Onda nam je rečeno da se cena gasa formira po jednom specifičnom procesu, da se to radi na bazi vremena od devet meseci, pa na bazi cene drugih naftnih derivata, pa se to uproseči i dođe se do neke formule. Svedoci smo da su juče ili prekjuče, ili danas, cene dizela, benzina povećane, sa objašnjenjem da je cena tih energenata na svetskom tržištu skočila. Onda, normalno, neka formula postoji već četiri - pet godina, pratio sam tu formulu, poštuje se prilikom povećanja cene goriva, kada se ti energenti na svetskom tržištu koje mi preko 90% uvozimo i tako se povećava...

Šta se dešava ovde kad je cena energenta pala sa 450 na 290 dolara? Uzimam u obzir i to da kada je cena gasa povećana 60% za građane, da je tada dolar bio 61, 62, 63 dinara i da je sada 70, ali kad uzmemo u obzir rast dolara, skok dolara u dinarima, opet je ovo, najblaže rečeno, pljačka građana, a to proističe iz tog dominantnog položaja koji vi definišete ovde članom 15.

Mislim da ne treba ni vas ni građane Srbije koji su uveli gas jer je to neko reklamirao, jer je neko govorio da je to najjeftiniji energent, da je ekološki najsigurniji... To je radila država, to su radile raznorazne vlade, a moram da vam kažem da svi ti građani, desetine hiljada građana i domaćinstava... Nemam tačan podatak koliko domaćinstava u Srbiji je uvelo gas kao energent za grejanje tokom zimske sezone, ali znam da u gradu iz koga dolazim, u Čačku, ima oko 5.000 domaćinstava i znam za jedan podatak, da od ukupnog broja domaćinstava koja su uvela gas kao energent za grejanje preko 80% njih je iz Vojvodine.

Ovde imamo narodne poslanike iz Vojvodine, imamo jednu poslaničku grupu koja je pričala da je to gasna mafija, da će oni da sruše Vladu, da će da urade ne znam šta ako se neko usudi da ostavi ovu cenu gasa. Ona i dalje stoji, a cena gasa na svetskom tržištu, odnosno ulazna cena je pala na 290 dolara za 1000 kubika, i nema nigde nikoga da kaže. To govori da je, za razliku od Poslaničke grupe NS, neko tokom ta tri - četiri dana skupljao političke poene kod građana.

Da, gospodine Ratkoviću, vidim da me gledate, vi ste iz Vojvodine, treba da izađete i da kažete ovo pre nego ja, jer u ovom delu Srbije van Vojvodine je mnogo manje tih domaćinstava koja se greju na gas.

Da vas podsetim, gospodine ministre, kako je ta gasifikacija rađena u mom rodnom gradu, u Čačku – tako što su sve građani finansirali, primarnu i sekundarnu mrežu, plaćali raznorazne takse i sve to platili.

Šta bi tek bilo da kažem da li oni treba da dobiju akcije u okviru tog „Srbijagasa“? Oni su učestvovali, a to je sad imovina „Srbijagasa“, ta primarna i sekundarna mreža. Da li ste vi spremni, kao ministar, da stanete iza mog predloga...? To se kretalo oko 5.000 evra po domaćinstvu. Za 98% građana Srbije i domaćinstava to nisu male pare.

Da li biste stali iza mog predloga da država Srbija, „Srbijagas“, Ministarstvo trgovine i cela Vlada, svi koliko vas tamo ima, obešteti građane i vrati im taj novac? Vratite im po 5.000 evra, pa neka cepaju drva, neka kupuju ugalj, neka se snalaze kako su se i do sada snalazili.

Ponavljam, građani su učestvovali u infrastrukturi, u primarnoj i sekundarnoj mreži. Sve je to lepo građanima naplaćivano, 100 evra jedna taksa, 200 evra druga taksa, sve su to doveli i sada nam računčići dolaze iz „Srbijagasa“, iz javnog preduzeća, direktor se ne oglašava, nećemo da skinemo cenu, zato što je to monopol. Mislim da je to monopol i da je to dominantan položaj na tržištu i navodim jedan konkretan primer.

Ako nisam u pravu i ako nisam dovoljno stručan, dovoljno sam stručan da znam koliko to moje domaćinstvo mesečno košta, kao i ostale građane.

Mislim da ste vi kao ministar trgovine dužni da im date objašnjenje za to, pogotovo što smo imali prilike da vidimo da „Srbijagas“ kao javno preduzeće, kao državno preduzeće, u kome su svi građani vlasnici, to je državno preduzeće i svi građani Srbije su vlasnici tog preduzeća, finansira profesionalne sportske klubove. Ne znam od čijih para, na koji način i kome mogu sad građani da se obrate.

Šta oni mogu sada da urade? Da li da seku gasne instalacije, da li da izmeštaju iz kuća, šta sad da rade? Nisu to samo gasne instalacije, dovođenje gasa, to su i radijatori, grejna tela i kotlovi sa ovim performansama, sa onim, svi ti zakonski uslovi su ispunjeni. Kažem, to je svako domaćinstvo prosečno koštalo preko 5.000 evra.

Sada negde stidljivo pročitamo na nekom sajtu neke svetske agencije – trebalo bi da pojeftini gas zato što je cena gasa kao energenta na svetskom tržištu pala. Ali, nije pala u Srbiji. Mi smo čudna zemlja, mi smo zemlja šešira, mi smo kao Alisa u zemlji čuda ...

(Predsednik: Malo ste prekoračili vreme, pa privedite kraju.)

Imam 20 minuta.

(Predsednik: Govorite kao ovlašćeni predstavnik?)

Zamenik šefa poslaničke grupe.

(Predsednik: Izvolite. Niste nas obavestili da ćete to vi biti. Očekivali smo da će to biti gospodin Velimir Ilić, ali samo izvolite. Niste me zvanično obavestili.)

Verujem da biste vi više voleli da govori Velimir Ilić ...

(Predsednik: Ne, meni je sasvim svejedno ko od vas govori.)

Nažalost, on trenutno nije tu, pa pokušavam da ga zamenim koliko mogu, iako će verovatno građani proceniti da neće biti na nivou gospodina Velimira Ilića, predsednika Nove Srbije.

Gospodine ministre, mogao bih mnogo primera da vam navedem ... (Isključen mikrofon.)

Nema problema, mislio sam da ovo radi RTS kad mi iz NS govorimo. Ušla voda u koaksijalni kabl. Malo šale nije zgoreg.

Gospodine ministre, zaista najiskrenije, nisam ovo pitao zbog političkih poena, ali verujte, kad mi poslanici odemo u svoje gradove građani ne gledaju kao mi koji vodimo političku borbu kao opozicija i vlast, oni gledaju narodne poslanike kao svoje predstavnike i očekuju, bez obzira na to da li oni pripadaju vladajućoj koaliciji ili opoziciji, da pitaju tamo one koji se pitaju nešto, a meni se čini da bi Ministarstvo trgovine, odnosno ministar trgovine trebalo o ovom pitanju da se izjasni. Brzo će da prođe jun mesec, Univerzijada, jul, avgust, odmori će da prođu, 15. oktobar je vrlo blizu, počinje nova grejna sezona i šta treba da očekujemo? Na ovih 60% opet 60% na neku osnovicu, a već tri ili četiri meseca cena gasa je trebalo da bude smanjena.

Očekujem da vi kao Vlada ovu nepravdu prema građanima Srbije odmah ispravite. Ovde je obećavano i na Odboru za energetiku i od strane premijera, doduše, od vas ne, ne mogu da se setim da li ste se o tom pitanju izjašnjavali, da će cena biti vraćena. Sad ja očekujem da vi građanima vratite pare.

Toliko, imao sam da vam postavim jedno ovakvo pitanje i mislim da je i za vas zahvalno da objasnite, jer dosta građana to očekuje, naročito u Šumadiji i Kragujevcu, gospođo predsednice, i tamo je gasifikacija izvršena. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Gospodine ministre, da li vi želite? Izvolite.

Poštovana predsednice, uvaženi narodni poslanici, želim da se zahvalim svim poslaničkim klubovima i svim narodnim poslanicima koji su uzeli učešće u današnjoj diskusiji i svojim predlozima i idejama sigurno, ako je to pretočeno u amandmane, doprineli da dobijemo još kvalitetniji zakon o zaštiti konkurencije.

Današnja rasprava je pokazala da postoji veliko interesovanje za ovu temu i velika potreba da ona bude bolje, kvalitetnije, operativnije i jasnije regulisana. To je samo dokaz one teze sa početka, da je ovo zakon koji se nalazi u samom epicentru ne samo ekonomskog zakonodavstva, već ukupnih ekonomskih i privrednih dešavanja u našoj zemlji, kao i u svim tržišnim privredama.

Nekoliko vrlo kratkih komentara. Gospodin Markićević je nekako završio svojim izlaganjem raspravu u načelu i ja ću dati dva kratka komentara: prvo, ovo o čemu ste vi pričali je sadržano kao mogućnost u članu 3. zakona, gde se u stavu 4. kaže da se odredbe ovog zakona primenjuju i na javna preduzeća, privredna društva, preduzetnike. Ne znam da li je slučaj cene gasa i čitave te gasne problematike s početka ove godine dospeo pred Komisiju za zaštitu konkurencije.

Ako jeste, verovatno se tamo ljudi stručno i kvalifikovano time bave, a ako ne, pozivam i vas, pa i ostale narodne poslanike i građane, da sva saznanja i sve informacije, sve dokaze o tome da neko zloupotrebljava dominantan, odnosno monopolski položaj na tržištu predaju Komisiji, kako bi ona mogla da uradi svoj posao i sankcioniše one koji su se oglušili o postojeće zakonodavstvo, a posebno zakonodavstvo o zaštiti konkurencije.

Slažem se sa vama da ukoliko ima osnova da cena gasa bude niža i ukoliko su tačni podaci da je gas pojeftinio, neko treba da nas obavesti o tome zbog čega se to pojeftinjenje ne dešava. Znam da za naftu i derivate postoji formula, prema kojoj se, otprilike, dvonedeljno vrši korekcija cene, pre svega u zavisnosti od berzanskih kretanja. Ove godine smo imali od početka godine intenzivno pomeranje cena nafte i derivata.

Oni su u više navrata poskupeli, tačnije oko deset puta. To su značajna poskupljenja, ali su posledica, pre svega, berzanske cene i promene akcizne politike.

Tačno je, to su kolege iz Liberalno-demokratske partije pominjale, da je danas cena nafte i derivata u Srbiji nešto viša nego u okruženju, ali znajući kako se i u zemljama u okruženju menjaju cene očekujem da će ova najnovija korigovanja cene nafte na berzama dovesti do toga da se i kod njih promeni cena derivata. Inače, slažem se sa tim da ukoliko u nekom dužem vremenskom periodu ostane viša cena kod nas nego u okruženju, opet može da oživi ona avet šverca i svih onih stvari koje smo imali devedesetih godina; učinićemo sve da se to ne desi.

Bilo je više komentara uvaženih narodnih poslanika o tome da ovaj zakon daje suviše velika diskreciona prava Vladi, na uštrb Komisije za zaštitu konkurencije. Pretpostavljam da narodni poslanici nisu dovoljno detaljno čitali kompletan zakon, već su se fokusirali na nekoliko članova i da su na bazi tih članova koje su čitali izvlačili zaključke. Nijedno diskreciono pravo Vlada, niti Ministarstvo trgovine, ovim zakonom sebi ne daje. Naprotiv, uvek je Komisija za zaštitu konkurencije predlagač, Vlada po svom delokrugu usvaja ono što predlaže Komisija za zaštitu konkurencije i ona je ta koja je ovlašćena i u obavezi da produkuje podzakonska akta i da doprinese da se ovaj zakon kvalitetno u praksi primenjuje.

Još nekoliko vrlo kratkih komentara, koji se tiču, pre svega, intencije zakonodavca, koja je ovde nesporna. Naša želja je da jasnim pravilima igre, preciznim definicijama, vrlo striktnim ovlašćenjima koje dobija Komisija za zaštitu konkurencije i njeni članovi i predsednik pomognemo da se neke nelogičnosti ili nedorečenosti u primeni Zakona, koji je još uvek na snazi a donet je 2005. godine, otklone.

Praktično, ako možemo da kažemo da je dosadašnji zakon predstavljao „osnovnu školu“ zaštite konkurencije, ovaj zakon stvara uslove da Srbija „maturira“ na ovoj temi i da, naravno, u godinama koje su pred nama „završimo univerzitet“, da naše tržište bude regulisano kao što su tržišta najrazvijenijih evropskih zemalja i tržište SAD.

To je ono stanje koje predlaganjem ovog zakona i njegovim usvajanjem želimo da ostvarimo u Srbiji, da Srbija bude zemlja propulzivne, profitabilne tržišne privrede, gde će ta, kako se kaže, nevidljiva ruka tržišta na najbolji i najefikasniji način rešavati probleme.

To će, pre svega zahvaljujući kvalitetu, radu, kreativnosti, inovacijama, neka preduzeća dizati i činiti ih atraktivnim, profitabilnim, regionalno konkurentnim. Nažalost, neka će i propadati, ona koja se najbolje ne snađu, ali to je onaj tržišni darvinizam koji je u svakoj oblasti života potreban, pa tako i u tržišnoj ekonomiji.

Ovaj zakon treba da pomogne i da Srbija mnogo bolje i više iskoristi svoje ekonomske potencijale, pre svega na domaćem tržištu, a zatim i u regionu i da sporazumi o slobodnoj trgovini koje imamo u okviru CEFTA sporazuma, gde ostvarujemo praktično jedine relevantne suficite u trgovinskoj razmeni sa inostranstvom, ali i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Sporazum o asocijaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, nedavno zaključeni sporazumi sa Belorusijom i Turskom praktično omoguće veći izvoz srpskih proizvoda i, na kraju svega, veću satisfakciju i nas kao potrošača u Srbiji. Jer, što preduzeća budu više proizvodila, logično je da će jedinična cena proizvoda biti niža. Što više tržišta budu osvajali, logično je da će kvalitet biti bolji za naše tržište. To su intencije nas kao zakonodavca u ovom slučaju.

Pozivam vas da kroz amandmane, na isti ili sličan način kao danas, razgovaramo o mogućim poboljšanjima ovog zakona i, naravno, da u danu za glasanje date podršku ovom zakonu.

Budite sigurni da ste podržavajući ovaj zakon učinili jedno dobro delo ne samo za današnji trenutak, nego i za vremena koja dolaze, i za vas, i za privrednike, za sve ljude koje znate a potrošači su, kao i svi mi. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre.

Pošto smo iscrpli listu prijavljenih poslanika, iskoristili su svi pravo iz člana 93. našeg poslovnika, zaključujem načelni pretres.

Zahvaljujem se gospodinu ministru i njegovim saradnicima na aktivnom učešću i vrlo kvalitetnim objašnjenjima i obrazloženjima ovog zakona. Naravno, i svim poslanicima koji su dali svoj doprinos da rasprava bude zaista na jednom kvalitetnom nivou, kakav ovaj visoki dom i zaslužuje.

Prelazimo na zajednički načelni pretres 3, 4. i 5. tačke dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KONTROLI DRŽAVNE POMOĆI, PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O INVESTICIONIM FONDOVIMA I PREDLOG ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURANjU U SAOBRAĆAJU

Gospođa ministar nam upravo dolazi.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 3, 4. i 5. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.

Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanik koji nije član nijedne poslaničke grupe ima pravo da govori jednom, do pet minuta.

Molim poslaničke grupe da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, ako to već nisu učinile.

Obaveštavam vas da su poslaničke grupe ovlastile da ih po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodni poslanik Zoran Kasalović – Poslanička grupa SPS-JS; narodni poslanik Zoran Šami – Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica; narodni poslanik Elvira Kovač – Poslanička grupa manjina; narodni poslanik Milorad Buha – SRS; narodni poslanik Mirko Čikiriz – ZES; gospođa Zlata Đerić – Poslanička grupa NS i Judita Popović – LDP.

Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima i Predlogu zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.

Da li gospođa ministar dr Diana Dragutinović želi reč? Izvolite, gospođo Dragutinović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poštovani narodni poslanici, pred nama se nalaze tri predloga zakona: Predlog zakona o kontroli državne pomoći, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima i Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Iskoristiću ovu priliku da najkraće što je moguće dam prikaz sva tri predloga zakona.

Prvi zakon jeste Predlog zakona o kontroli državne pomoći. Tu bih samo napomenula da je ovaj zakon bio predmet javne rasprave, a nakon javne rasprave Vlada je odlučila ne da menja inicijalni predlog zakona, već da preporuke koje su proizašle iz javne rasprave budu u formi amandmana Vlade.

Predlog zakona o kontroli državne pomoći jeste potpuno novi zakon, veoma kratak zakon, kojim se prvi put u Republici Srbiji uspostavlja sistem kontrole državne pomoći. Predlog ovog zakona usklađen je sa pravnim tekovinama Evropske unije. Ovaj zakon se ne odnosi na poljoprivredne proizvode i proizvode ribarstva.

Šta je cilj ovog zakona? Pre svega, određivanje opštih uslova i postupaka za kontrolu državne pomoći u cilju zaštite slobodne konkurencije na tržištu, obezbeđivanje pravila i transparentnosti u dodeli državne pomoći i izvršavanje preuzetih obaveza po međunarodnim zaključenim ugovorima.

Da krenemo od pojmova. Ovaj zakon, pre svega, definiše samu državnu pomoć. To su rashodi koji mogu biti stvarni ili potencijalni, ili smanjenje prihoda države na svim nivoima vlasti koji obezbeđuju ekonomsku prednost i povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente.

Davalac državne pomoći može biti Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i svako pravno lice koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima. Korisnik državne pomoći je svako pravno ili fizičko lice koje koristi pomoć u obavljanju proizvodnje, prometa ili pružanja usluga na tržištu.

Ovaj predlog zakona propisuje izuzetke, i to su dozvoljena državna pomoć i državna pomoć koja može biti dozvoljena. Dozvoljena državna pomoć jeste pomoć socijalnog karaktera koja se dodeljuje individualnim potrošačima, bez diskriminacije i koja se dodeljuje radi otklanjanja šteta koje su rezultat vanrednih okolnosti ili prirodnih nepogoda. Državna pomoć koja može biti dozvoljena jeste ona pomoć koja se dodeljuje radi unapređenja ekonomskog razvoja nekog područja, ukoliko to područje ima izuzetno nizak nivo životnog standarda ili visok nivo nezaposlenosti; zatim, to su projekti od posebnog značaja za Republiku Srbiju, radi unapređenja i razvoja neke delatnosti, radi očuvanja i zaštite kulturnog nasleđa.

Vlada obrazuje komisiju za kontrolu državne pomoći (ta komisija ima pet članova), na predlog ministarstava koja su nadležna za poslove finansija, za poslove ekonomije i regionalnog razvoja, infrastrukture, zaštite životne sredine i Komisije za zaštitu konkurencije.

Naravno, komisija za kontrolu državne pomoći je operativno nezavisna u svom radu i donosi poslovnik. Sama komisija odlučuje o postupku prethodne, odnosno naknadne kontrole o usklađenosti prijavljene i dodeljene državne pomoći i podnosi Vladi izveštaj, odnosno predlog godišnjeg izveštaja o kontroli državne pomoći u Republici Srbiji.

Komisija sarađuje sa državnom institucijom koja je nadležna za poslovne revizije, organom Republike Srbije nadležnim za poslove budžetske inspekcije, takođe, istim organima na nivoima autonomne pokrajine i lokalnih jedinica. Sama komisija objavljuje na svojoj internet strani sve odluke koje se donose u postupku prethodne i naknadne kontrole, kao i godišnji izveštaj o dodeljenoj državnoj pomoći, po usvajanju od strane Vlade.

Zašto je važan predlog ovog zakona? Predlog ovog zakona važan je ne samo zbog toga što je praktično baziran na tekovinama evropskog zakonodavstva, nego i zato što će se na drugačiji način odrediti šta je državna pomoć i koji su efekti te državne pomoći.

Postoji nekoliko vrsta državne pomoći, a to su: horizontalna, sektorska i regionalna. Postoji nekoliko načina prijavljivanja državne pomoći: šema državne pomoći, kada korisnici nisu unapred poznati i individualna državna pomoć, kada su korisnici unapred poznati.

Postoje različiti instrumenti obezbeđenja državne pomoći. U dosadašnjim zakonima, posebno u Zakonu o budžetu, za svaku godinu državna pomoć je bila tretirana relativno simplificirano; znači, kada se govorilo o državnoj pomoći, obično se mislilo samo na subvencije. Subvencije jesu dominantan oblik pružanja državne pomoći, ali pored direktnih subvencija tu su poreski podsticaji izuzeća, nešto što se u ekonomskoj literaturi zove poreski troškovi, to su tzv. meki krediti, odnosno krediti koji se daju korisnicima pod povoljnijim uslovima od tržišnih, izvesni podsticaji i garancije.

Institucije za definisanje efikasnosti. Pre svega, u procesu dodeljivanja državne pomoći treba da se definišu ciljevi državne pomoći, zatim vremenski period trajanja državne pomoći, koji su očekivani efekti, ne samo preko kvantitativnih indikatora, nego i u vremenskom horizontu.

Jako je bitno odrediti šta je početak, kada se mogu očekivati prvi efekti, a kada konačni efekti davanja pomoći.

Inače, sama državna pomoć kreće se u intervalu od 0,3% do 0,5% BDP. Različit je nivo državne pomoći u starim i novim članicama EU; naravno, u starim članicama on je relativno nizak i iznosi ispod 0,5%, u novim članicama on je u proseku 1,5%. Najveću državnu pomoć ima Republika Češka, oko 2,5%.

Ukoliko istom metodologijom pokušamo da ocenimo ukupnu državnu pomoć u Republici Srbiji, isključujući poljoprivredu, ta državna pomoć je otprilike između 2% i 2,5%. Ovo je prvi put da se predlaže ovaj zakon. Moram da kažem da su izveštaji o dodeljenoj pomoći u Republici Srbiji za 2006. i 2007. godinu objavljeni i da se nalaze na sajtu Ministarstvu finansija.

Što se tiče drugog zakona, to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima. Postojeći zakon je izuzetno restriktivan zakon i to se posebno uočilo u uslovima finansijske krize, pada obima trgovine na finansijskom tržištu i pada cena akcija. U tom smislu, predlog izmena i dopuna ovog zakona imao je za osnovni cilj da učini ovaj zakon manje restriktivnim.

Ukazaću samo na osnovne razlike između postojećeg zakona i predloženih promena. U sadašnjem zakonu društvo za upravljanje ne može da ima učešće u kapitalu i u upravljanju drugim pravnim licima, niti može sticati investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja.

U ovom sadašnjem predlogu društvo za upravljanje može da stiče investicione jedinice i akcije fonda kojim upravlja do 20% neto vrednosti imovine. Mogu da plasiraju sopstveni kapital u fond kojim upravljaju. Na ovaj način, oni u osnovi svojim kapitalom snose rizik u poslovanju fonda i povećavaju kredibilitet.

Takođe, predlogom izmena izvršena je adekvatna podela između nadležnosti uprave društva za upravljanje i portfolio menadžera. Uprava društva za upravljanje odgovorna je za finansijsko poslovanje društva za upravljanje i investicionog fonda. Portfolio menadžer je samo neposredni izvršilac investicione politike.

Prema postojećem zakonu, društvo za upravljanje je bilo dužno da angažuje najmanje jednog portfolio menadžera za svaki fond kojim upravlja. Prema sadašnjem predlogu, neophodno je da se angažuje najmanje jedan zaposleni portfolio menadžer na neodređeno vreme, pri čemu jedan portfolio menadžer može da upravlja sa više fondova.

Regulisano je sticanje kvalifikovanog učešća, više od 10% kapitala, da bi se zaštitili postojeći akcionari.

Proširena je mogućnost ulaganja imovine investicionog fonda. Imovina fonda može se ulagati i u investicione jedinice otvorenih investicionih fondova, kojima ne upravlja isto društvo za upravljanje, i to do 20% vrednosti imovine fonda.

Pošto je definisana mogućnost ulaganja investicionog fonda, ove izmene praktično dozvoljavaju da dođe do izvesnog odstupanja u određenom vremenskom periodu od onoga što zakon propisuje. Dozvoljeno je da se u periodu od šest meseci izvrši usklađivanje u odnosu na zakone, a u periodu finansijske krize taj period prilagođavanja može biti duži za tri meseca.

Društvo za upravljanje može neposredno ili preko posrednika da pruža prodajne usluge. Prema postojećem zakonu, posrednici mogu biti samo banke i brokerska dilerska društva. Ovim predlozima lista posrednika je proširena, obuhvata sva fizička i pravna lica koja moraju da ispune one kriterijume koje je propisala Komisija za hartije od vrednosti.

Prema postojećem zakonu, član otvorenog društva ne može steći više od 10% neto vrednosti imovine otvorenog fonda. Ovim predlogom je moguće da stekne i do 20% neto vrednosti imovine otvorenog fonda.

Konačno, ovaj zakon omogućuje „labavljenje“ mogućnosti zaduživanja fonda radi upravljanja tokovima novca, odnosno likvidnosti. U dosadašnjem zakonu koji je, kao što kažem, izuzetno restriktivan, samo društvo je moglo da uzme kredit do iznosa 10% vrednosti imovine fonda, sa rokom otplate tri meseca.

Po ovom novom predlogu, može da se uzme kredit do 360 dana, sklopi repo ugovor sa drugim investicionim fondovima i na taj način bolje upravlja likvidnošću.

Napominjem, sve izmene koje su izvršene predlogom novog zakona jesu rezultat minimiziranja posledica efekata finansijske krize na poslovanje investicionih fondova.

Treći na dnevnom redu je zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju. Ovaj zakon uređuje osnovno osiguranje u saobraćaju.

Ovim zakonom osniva se garantni fond, uređuje se njegova nadležnost, način finansiranja, poveravaju se javna ovlašćenja udruženju osiguravača.

Koji su razlozi donošenja ovog zakona? Pre svega, potreba podizanja kvaliteta obavljanja delatnosti obaveznog osiguranja; veća zaštita oštećenih lica u saobraćaju, kao i zaštita finansijskog i socijalnog položaja osiguranika, kao lica odgovornih za štetu; obezbeđenje veće discipline u izvršavanju obaveza društava za osiguranje; veća zaštita i brže ostvarivanje prava lica koja imaju pravo na naknadu štete; potreba uređivanja oblasti obaveznog osiguranja posebnim zakonom, što je u skladu sa najboljom evropskom praksom.

U svakom slučaju, ovaj zakon je usklađen sa međunarodnim standardima supervizije i direktivama EU u oblasti usluga osiguranja.

Vrste obaveznog osiguranja u saobraćaju su: osiguranje putnika u javnom saobraćaju, vlasnika motornih vozila, vazduhoplova, čamaca, pri čemu se odredbe ovog zakona ne odnose na prevozna sredstva Vojske Srbije.

Osigurana suma je precizno definisana, kao i plaćanje provizije. Društvo za osiguranje dužno je da vrši obračun premije za svaku tarifnu grupu.

Podaci za obračun premije jesu zaključeni ugovori, prijavljene štete, rešenja, isplaćene štete i rezervisane štete. Svako društvo praktično u svoj sistem premije mora da uključi bonus-malus sistem, a taj sistem utvrđuje Narodna banka Srbije. On mora da bude uključen u premijski sistem društva.

Dozvoljavaju se poslovi zastupanja osiguranja od autoodgovornosti. Sama provizija ne sme da bude veća od 5% bruto premije, uključujući i porez na novododatu vrednost. Pravna lica koja pružaju usluge tehničkog pregleda motornih vozila mogu se baviti prodajom polisa osiguranja.

Nadzor vrši Narodna banka Srbije. Narodna banka Srbije može privremeno ili stalno oduzeti dozvolu za obavljanje poslova obaveznog osiguranja, javno objaviti informacije o neblagovremenom izvršavanju obaveza društva, oduzeti saglasnost odgovornom licu u društvu i izreći novčanu kaznu.

Postoji i javno ovlašćenje udruženja osiguravača Srbije. Udruženje vrši sledeća ovlašćenja: obavlja poslove biroa osiguranja, vrši kontrolu upotrebe međunarodne karte za osiguranje, vodi informacioni centar, biro za naknadu štete, registar štetnih događaja, prikuplja, obrađuje i čuva podatke, utvrđuje visinu doprinosa koji uplaćuje društvo i donosi kodeks ponašanja.

Ovim zakonom formira se garantni fond. Sredstva za formiranje garantnog fonda obezbeđuju se Zakonom o budžetu Republike Srbije.

Ovo je bio kratak prikaz tri predloga zakona. Molim narodne poslanike da podrže ove predloge. Hvala.

Da li izvestilac Odbora za finansije narodni poslanik Branka Ljiljak želi reč? (Ne.)

Da li izvestioci Zakonodavnog odbora i Odbora za evropske integracije žele reč? (Ne.)

Da li narodni poslanici Donka Banović, koja je izdvojila mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije povodom razmatranja Predloga zakona o kontroli državne pomoći, i Momir Marković i Radica Jocić, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora povodom razmatranja Predloga zakona o kontroli državne pomoći i Predloga zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, žele reč? (Da.) Samo se prijavite. Gospođa Donka Banović.

Hvala, gospođo predsedniče. Predlog zakona o kontroli državne pomoći je prilično kratak zakon, sastoji se od svega 25 članova, mada nam je svima poznato da je ovaj predlog zakona prilično dugo bio u izradi u Ministarstvu finansija, odnosno u Upravi za trezor.

Na sednici Odbora za evropske integracije predstavnici iz Ministarstva finansija su, kada su obrazlagali ovaj predlog zakona, možda više u šali, ali to mi se urezalo u sećanje, rekli da je ovo „najevropskiji zakon“ koji se nalazi na dnevnom redu ove sednice, pa su me te reči „najevropskiji zakon“ inspirisale da prokomentarišem u ovom delu sednice taj zakon.

Osnovna uloga instituta kontrole državne pomoći je u tome da se spreči narušavanje konkurencije i da se spreči narušavanje slobodne trgovine unutar zajedničkog evropskog tržišta do kojeg može da se dođe intervencijama različitih organa u jednoj državi, bilo da je to vlada, može čak i lokalna samouprava to da izazove.

Dakle, ovaj predlog zakona i Predlog zakona o zaštiti konkurencije, o kojem smo danas završili raspravu u načelu, u funkciji su stvaranja zdravog, jedinstvenog tržišta Srbije i tržišta EU. Tu se postavlja problem gde je to zajedničko evropsko tržište ili, da kažem, buduće zdravo evropsko tržište u kojem će i tržište Srbije učestvovati.

Izgleda da se to buduće zajedničko evropsko tržište nalazi u glavi predsednika Borisa Tadića i u glavi predsednika Vlade gospodina Mirka Cvetkovića.

Sve vas podsetiću da su u jeku predizborne kampanje prošle godine predsednik DS Boris Tadić i ministri iz DS u tom trenutku u Vladi Republike Srbije u Luksemburgu potpisali SSP, a sastavni deo tog sporazuma i jedan važan deo tog sporazuma jeste i Prelazni trgovinski sporazum. Prelazni trgovinski sporazum je jedan od instrumenata; međutim, kada je u pitanju tržište i priprema jedne zemlje koja želi da postane deo EU, pa i tog zajedničkog tržišta, to je instrument koji treba postepeno da pripremi tržite te države i kompletnu privredu te države, kako bi ona, kada ispune sve ostale uslove, postala deo tog zajedničkog tržišta.

Takođe vas podsećam na činjenicu da je Savet ministara EU, čim su završeni ti parlamentarni izbori u Srbiji i napravljena vlada po ukusu EU i nekih drugih, odlučio da blokira upotrebu, odnosno stupanje na snagu tog sporazuma.

Dakle, imate sporazum koji je Srbija potpisala sa još 27 članica zemalja EU, a posle nekoliko meseci vam kažu – znate šta, ovaj sporazum za nas više ne važi.

Za onoga ko hoće da čita i da razmišlja o toj poruci koja je poslata, to u prevodu znači da EU ne smatra da Srbija uopšte treba da priprema svoje tržište, niti privredu za to buduće zajedničko evropsko tržište.

To je podsećanja radi, a ja analiziram ove zakone iz te perspektive člana Odbora za evropske integracije, i uopšte kakva nam je poruka poslata. Ne sporim da će zakon o zaštiti konkurencije i ovaj zakon o kojem trenutno govorim, o kontroli državne pomoći, imati neke dobre efekte, ali što se tiče toga da je to isključivo u funkciji da Srbija jednog dana postane član ... (Isključen mikrofon.)

Znam da je bilo skoro pet minuta, ali ne znam da li ste greškom...

Dakle, kao član Odbora za evropske integracije imala sam potrebu da ukažem na ovaj element, ne sporeći da će ovi zakoni imati neke pozitivne efekte. Hvala.