Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Osmo vanredno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika, i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: dr Nikola Krpić, Mladen Grujić, Miroslav Petković, Gordana Čomić, Momo Čolaković, Konstantin Arsenović i Đuro Perić.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da sednici prisustvuju: mr Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, mr Verica Kalanović, ministar za Nacionalni investicioni plan, Dejan Jovanović, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, kao i Nikola Papak, savetnik potpredsednika Vlade, i Ivana Grbić, savetnica državnog sekretara, koji će sednicu pratiti sa galerije Velike sale.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O REGIONALNOM RAZVOJU (nastavak u pojedinostima)
Prelazimo na pretres o amandmanu na naslov iznad člana 18, koji je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Gospodin Stevanović, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, osnovni problem kada su u pitanju razvojna dokumenta i njihovo definisanje kroz ovaj zakon za SRS je bila i činjenica da niste predvideli rok za izradu tih razvojnih dokumenata.
Ovaj član se odnosi na ostale razvojne dokumente, pa ste predvideli koji bi to dokumenti trebalo da budu, odnosno predvideli ste da oni moraju da budu usaglašeni s Nacionalnim planom i regionalnim razvojnim strategijama, ali samo dva ili tri člana ranije, gde definišete koji su to razvojni dokumenti, ne predviđate rok u kome razvojni dokumenti tog nivoa moraju da se izrade.
Predviđate koji su, ko ih donosi, na čiji predlog, čak u jednom stavu člana 14. predviđate da je Vlada obavezna da utvrdi rok u kome će biti izneseni na javni uvid ovi dokumenti, ali rok za njihovu izradu nigde u zakonu niste predvideli.
Mi smatramo da je ovo ozbiljna stvar kada je u pitanju razvojna dokumentacija. Recimo, Vlada će u svojim narednim zakonima o planiranju i izgradnji predvideti da je za izradu prostornog plana na lokalnom nivou potrebno 18 meseci.
To nije nerealan broj meseci. Nemoguće je i neprihvatljivo da kada se radi o razvojnim dokumentima, koji bi, u principu, trebalo da budu osnova za ravnomerni, ili uravnoteženi regionalni razvoj, nemate rok za njihovu izradu.
Ovo samo na još jedan način pokazuje da ste vi, u suštini, kroz ovaj zakon posvećeni razgradnji našeg državnog i nacionalnog tkiva, s jedne strane, a, s druge strane, pokušavate da restrukturirate svoju stranačku, odnosno partijsku infrastrukturu, infrastrukturu G17 plus, i ništa više. Hvala.

Hvala vama.
Na član 18, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo mogli da čujemo od gospodina Mlađana Dinkića i od gospođe Verice Kalanović da je donošenje baš ovakvog zakona o regionalnom razvoju Republike Srbije jedan od uslova za brže približavanje Srbije EU.
Pošto Republika Srbije nije članica EU, a nije ni kandidat za to članstvo i pitanje je kada će to biti, a isti status ima i BiH, koja je, takođe, na tom putu, kao i vi, evroatlantskih integracija, zanima me kako to da za BiH regionalizacija nije uslov za brže približavanje EU? Naprotiv, čuli smo već nekoliko godina unazad, i od raznih visokih predstavnika u BiH, i od strane zvaničnika američke administracije, i od strane zvaničnika EU, da je neophodna unitarizacija BiH. Ovih dana se u Republici Srpskoj i, uopšte, u strukturama BiH, vodi prava hajka protiv Narodne skupštine Republike Srpske da povuče zaključke kojima se Republika Srpska izjasnila o prenosu nadležnosti sa entitetskog na nivo države BiH.
Samo me zanima – kako je moguće da jedan uslov važi za Srbiju, a neki sasvim drugi uslov važi za BiH? Kako to da je za Srbiju uslov da se regionalizuje, da je podelite, da je iscepkate na feude, a taj isti uslov ne postoji kada je u pitanju BiH? Tamo vidimo potpuno drugačiji scenario, da se BiH unitarizuje, da se potpuno uguše svi ustavni i politički kapaciteti Republike Srpske i da, praktično, BiH postane jedna unitarna država u kojoj će Republika Srpska samo formalno da egzistira.
Dakle, voleo bih da čujem od predstavnika Vlade da li je moguće da EU...
(Predsedavajući: Razumeli smo. Zahvaljujem.)
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Na član 18, amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 18, amandman su, zajedno, podneli narodni poslanici Zoran Nikolić, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković, Slobodan Samardžić, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Reč ima Zoran Nikolić.

Poštovano predsedništvo, predstavnici Ministarstva, uvažena ministarko i poštovani narodni poslanici, ovo je amandman koji je u skladu s amandmanima koje smo predali na prethodne članove i tiče se razvojnih dokumenata. Mi smatramo da najvažniji razvojni dokument treba da bude politika regionalnog razvoja, koju treba da utvrdi Vlada, a da usvoji Narodna skupština, i da se na osnovu toga razviju svi ostali dokumenti koji su bitni, kako na nacionalnom planu, tako i na regionalnom planu. Umesto toga, vi ste se odlučili da sa brojnom administracijom i brojnim telima na nivou regiona i oblasti kreirate određenu politiku. Tu je naša je osnovna primedba.
Naime, u 2. stavu piše: "ovlašćeni predlagač ostalih razvojnih dokumenata iz oblasti regionalnog razvoja pribavlja mišljenje od Ministarstva i nadležnog regionalnog razvojnog saveta o usaglašenosti tih dokumenata sa Nacionalnim planom i regionalnom strategijom".
Mi smo protiv tih regionalnih razvojnih saveta, iz prostog razloga, što mislimo da bi dobro organizovana Nacionalna agencija jako dobro mogla sve to da pokrije i da se napravi konačna spona, na čemu mi insistiramo, a to je spona sa lokalnom samoupravom. Ovde se kroz ceo zakon izbegava ta direktna spona. Tražimo ovim amandmanom da se te reči izbrišu, jer je ovaj organ suvišan i komplikuje čitavu strukturu i proceduru utvrđivanja strategija regionalnog razvoja. Zahvaljujem.

Hvala.
Na glavu iznad člana 19, amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović, koji ujedno ima i reč. Izvolite.

Zaista bih voleo da mi se kaže kako da nateramo predstavnike Vlade da odgovore zašto Kosovo i Metohija nije subjekat regionalizacije.
Ako ste u članu 5. KiM definisali kao region, ako ste to isto uradili sa Vojvodinom, s obzirom na to da i Ustav predviđa isti status za KiM i za Vojvodinu, ako u narednih nekoliko članova razrađujete položaj, status, obaveze, prava i odgovornosti pokrajinskih organa iz Vojvodine, zašto u tim istim članovima zaobilazite KiM?
Ponovo postavljam pitanje – zašto Kosovo i Metohija, kao autonomna pokrajina za koju predviđate status regiona, nije predviđeno da bude subjekat regionalnog razvoja?
Da li je to poruka za one koji žele, za razliku od vas i na našu nesreću, da se bave regionalnim razvojem KiM-a, a tu su EU i SAD, da se ovako, na jedan indirektan i latentan način, prepušta odgovornost i funkcija i obaveza onima koji nemaju prava da se time bave? Da li zaobilazite vašu ustavnu obavezu da KiM, od formalnih i zvaničnih, do neformalnih i nezvaničnih i mesta i načina, tretirate kao sastavni deo Republike Srbije?
Svi ti zakonski akti i propisi koje usvaja ovaj parlament, ni u najmanjoj meri, ni u najmanjoj tački ne smeju da zaobilaze KiM. Ne toliko zbog trenutka u kom se danas nalazimo, nego zbog vremena i naših ambicija da sačuvamo KiM i da bi svi oni koji će posle nas doći imali i ustavnu, i zakonsku, i svaku drugu obavezu i podlogu da brane KiM kao neotuđivi deo Republike Srbije. Hvala.

Na član 19, amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi bilo korektno da nam predstavnici Vlade odgovore na pitanja koja postavljamo. Mislim da su pitanja suštinska i, na kraju krajeva, prevazilaze značaj samo Predloga zakona, a tiču se interesa svih građana Republike Srbije. Mislim da bi bilo zaista suvislo i korektno da predstavnici Vlade odgovore na pitanja koja im postavljamo.
Još uvek nismo dobili odgovor na pitanje – kako je moguće da dvostruki standardi važe za države koje treba da postanu kandidati za članove EU? Naveo sam primer BiH. U BiH se insistira na unitarizaciji te države. U Republici Srbiji se primenjuje neki potpuno drugačiji koncept, traži se da se Srbija podeli na sedam regiona.
Vi tvrdite da su to samo statistički regioni, a mi tvrdimo da je to samo uslov, odnosno uvod u nešto mnogo drastičnije, to je podela Srbije na regione kao administrativne, teritorijalne i političke jedinice, a nije nemoguće da ti regioni jednoga dana postanu čak i federalne jedinice, jer statut Vojvodine, koji ponovo ovih dana pokušavate da reafirmišete i da najavite njegovo potvrđivanje u Skupštini Republike Srbije, ima čak i federalističkih obeležja u nekim svojim odredbama.
Bilo bi dobro da predstavnici Vlade odgovore na pitanje – kako je moguće da se, na jednoj strani, guši Republika Srpska, da visoki predstavnik u BiH insistira na tome da Narodna skupština Republike Srpske povuče zaključke u kojima se izjasnila o prenosu nadležnosti sa Republike Srpske na BiH i da nam se jedanput kaže kako to da Srbija samo podeljena može da uđe u EU, a da BiH, jedna potpuno veštački stvorena država, koja je stvorena zahvaljujući NATO-u, treba da bude jedinstvenija nego što je sada, iako je to suprotno ne samo volji srpskog naroda koji živi u Republici Srpskoj i BiH, nego, ubeđen sam, i hrvatskog naroda koji živi u BiH?