Ovde je reč o tome kako, pod kojim uslovima se koristi pogodnost prilikom finansiranja udruženja kada su u pitanju finansijske subvencije.
Pošto predlagač kaže da se amandman ne prihvata budući da se pod finansijskim subvencijama u smislu stava 1. član 36. Predloga zakona podrazumevaju svi mogući oblici finansijskih subvencija propisani posebnim zakonima, a ne samo finansijske subvencije za realizaciju programa od javnog interesa utvrđene ovim zakonom, mene interesuje, gospodine ministre, jesu li moguće subvencije kada su u pitanju porezi? Može li neko da bude subvencionisan i povlašćen i da mu se zbog nekog javnog interesa umanji određena poreska osnovica?
Ako je to moguće, da li će on ta sredstva da koristi u svrhu javnog interesa ili će da pokuša da prevari poreski organ (ili će poreski organ dozvoliti da bude prevaren) da bi stekao neku protivpravnu imovinsku korist, odnosno neku određenu pogodnost, za sebe lično ili za neko udruženje od koga građani neće imati koristi?
Zato mene interesuje da malo više i bolje objasnite. Ovo obrazloženje kaže da može, ali ne mora. To, naravno, zakon ne sme da dozvoli. O svemu tome mogu da kažem da jedno ovakvo obrazloženje uopšte ne stoji kada su u pitanju amandmani i zakoni.

Preostalo vreme na raspolaganju Poslaničkoj grupi Napred Srbijo je trinaest minuta i deset sekundi.
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Miroslav Petković.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Demokratska stranka Srbije je podnela amandman na član 36. koji kaže da je za dobrovoljne priloge, donacije i poklone u visini većoj od dinarske protivvrednosti od 1000 evra obavezno imena donatora staviti u javnost.
Jasno je da mnoge organizacije i udruženja koriste sredstva čije je poreklo donatorstvo. Naravno, treba praviti razliku od nekih sitnih malih donacija, ali vas uveravam da među donacijama postoje i donacije koje bi valjalo evidentirati i koje ne bi smele biti tajna. Ideja ovog amandmana jeste da postane dostupno javnosti ko su donatori odgovarajućeg udruženja.
Istovremeno, dopustite da vam obrazložim i prethodni amandman na član 35. (mojom greškom nije bilo kartice u sistemu, iako sam se prijavio) gde tražimo da visina naknade ne može biti veća od jedne prosečne zarade u Republici. Radi se o naknadama koje se određuju radi registracije udruženja.
Naravno, nije bitna jedna prosečna plata, bitno je da postoji neka gornja granica da ova vlada ili neka druga vlada ne bi došla u napast da spreči formiranje udruženja tako što će propisati naknade koje su nerealno visoke.
Moram da priznam da ne razumem zašto je taj amandman odbijen, jer... Čim me gospodin ministar bude saslušao... Dakle, ne razumem zašto je amandman odbijen, jer je napravljen u najboljoj nameri da spreči svaku mogućnost da se oteža formiranje udruženja određivanjem nekih nerealno visokih naknada. Hvala.

Vreme na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe je 12 minuta i 30 sekundi.
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, nadam se da više nikoga ne treba posebno ubeđivati da u Srbiji već duže od 10-15 godina postoje razne nevladine organizacije koje nisu ništa drugo do ekspoziture CIA i drugih obaveštajnih službi.
Njihovo delovanje često je usmereno protiv temeljnih državnih i nacionalnih interesa, na rušenje ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celovitosti Republike Srbije. To nije dozvoljeno ni u jednoj drugoj evropskoj državi.
Postoje tri načina da se delovanju ovih nevladinih organizacija stane na put. Prvi je da se one zabrane i to bi bio najbolji način. Naravno, vi to nećete učiniti zato što se vi više plašite njih nego što se one plaše vas. Drugi je način da se zabrane sve nevladine organizacije u Srbiji čiji se rad finansira iz inostranstva. Kao što znate, to je uradio Putin u Rusiji. Kada je moćna Rusija procenila da je to jedini način da se zaštiti od rušilačkog delovanja nevladinih organizacija, onda je, u najmanju ruku, to signal da Srbija treba da razmišlja o tome da možda posegne za sličnim merama. Treća mera je da se njihovo finansiranje stavi pod kontrolu države Srbije.
U tom smislu sam podneo amandman da se u članu 36. posle stava 2. doda stav 3, koji bi glasio: „Udruženje ne može sticati imovinu od dobrovoljnih priloga, donacija i poklona (u novcu ili naturi) i finansijskih subvencija iz inostranstva bez posebne dozvole nadležnog ministarstva.“
Smatram da ovo neće sprečiti zloupotrebu ovih nevladinih organizacija, zloupotrebu sredstava koja dobijaju iz inostranstva, ali bi se, u svakom slučaju, stvorio neki prostor da se uvede kakav-takav red i kakva-takva kontrola. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Krasić.

Smatram da je ovaj član značajan, pored onih prethodnih, a pre svega člana 10. i člana 2. Zašto? Zato što se ovim članom propisuje šta su izvori sredstava za finansiranje delatnosti udruženja građana.
S obzirom na to da je ova vrsta udruženja građana obuhvaćena istim članom Ustava gde se nalaze političke stranke i sindikalne organizacije, smatram da treba i mora da bude identičan način obezbeđenja sredstava za aktivnosti udruženja.
Sada, da svedem to na ono što je javnosti već poznato: članarina, dobrovoljni prilozi, sigurno i oni treba da budu na neki način limitirani, svi prilozi koji su veći od 6.000 dinara morali bi posebno da se evidentiraju. Ponavljam, to ste 2003. godine stavili kao standard u Zakon o finansiranju političkih stranaka, tako da nema potrebe da se čudite nekoj ideji. To je vaša ideja i ja vas na nju samo podsećam.
Tamo imate propisano i na prihode od imovine (tu bi ta zakupnina mogla da bude); tamo ste imali ograničenja u pogledu pravnih lica koja nisu izmirila obaveze prema državi; onda ste imali ograničenja prema onim licima koja se bave uvozom robe, pa prema pravnim licima koja trguju i proizvode akcizne proizvode. Na kraju, mora da stoji jasno napisana zabrana da udruženja građana ne mogu da podižu kredite od banaka.
Imate iskustvo, mogli ste to da ugradite, a namerno niste to ugradili, jer znate i sami da vama komanduju nevladine organizacije. Vi Sonju Liht ne smete da pogledate u oči. Zašto? Ona je promovisala vaše kadrove.
Oni se hvale da su promovisani zahvaljujući nevladinim organizacijama. Samo da vas podsetim, Jelašić je bio stipendista jedne nevladine organizacije kada se školovao u Americi, doškolovao u Americi za epohalna otkrića u finansijama; prethodni predsednik Narodne skupštine, ortoped, zahvaljujući Sonji Liht napredovao je u Demokratskoj stranci, i da ne ređam tako redom.
O Biljani Kovačević-Vučo, o Nataši Kandić da ne pričam. Vi ne smete da napadnete Natašu Kandić zbog nekih njenih izjava. Ona razara ustavnopravno tkivo Republike Srbije. Ne, morate da joj se dodvorite. Ona je ovih dana svedok u Hagu, ona je svedok odbrane Florens Artman; vaša Flo, kako ste je zvali, ovi vaši prijatelji, savetnici predsednika Republike i kućni prijatelji Florens Artman.
Imate iskustvo, možete da rešite, a namerno niste rešili. Omogućili ste, jednostavno, mašete ovim zakonom, da vas hvale neke nevladine organizacije, poput Derete i drugih, kako je to proevropsko (sve je kod vas proevropsko), vrhunsko, dobro urađeno.
Podsećam vas, u prvom stavu ovog člana ste rečenicu završili rečima „i na drugi zakonom dozvoljen način“. Znači, svako može sada da kreditira nevladine organizacije, može i američka ambasada memorandumom, preko onog vašeg Jovana, Rašković, Ratković, ne znam ni ja, iz „Otpora“, koji je bio kurir Jovica između DS i američke ambasade. Vi morate da legalizujete nešto što je bilo i da legalizujete postojeće stanje.
Vi ne smete ništa da uradite, pošto su SAD su ljute na vas jer ste se usudili da pokrenete postupak pred Međunarodnim sudom pravde zbog proglašenja nezavisnosti Kosova. Morali ste da prodate NIS ruskoj strani, što vam Amerikanci nikad neće oprostiti, apsolutno nikada.
Kao što Đinđiću nikada nisu oprostili što je 1992. godine bio prisutan ispred američke ambasade sa Paroškim kada su palili zastavu SAD.
Mi imamo, jednostavno, takvu vladu koja je uslovljena iz inostranstva i ne sme ništa da uradi. Nevladine organizacije su toliko jake da ste morali da napišete zakon koji njima odgovara. U napadima na neke stvari u Srbiji oni se kandiduju kod Amerikanaca i Engleza za dodatna sredstva za svoje aktivnosti; njima ne odgovara red i mir u Republici Srbiji, gube sredstva iz inostranstva i zato inostranstvu predstavljaju da je ovde totalni haos i ne znam šta itd. Na taj način dobijaju sredstva za subverzivne aktivnosti.
Samo da vas podsetim, na sajtu Haškog tribunala postoji velika pohvala od strane tužilaštva, koje se hvali da preko svoje kancelarije u Sarajevu finansira čitav sistem nevladinih organizacija u Republici Srbiji, koje treba da štite svedoke, obezbeđuju dokaze, da rade za Haški tribunal. Kada ste vi čuli Natašu Kandić da je do njenog mozga došla misao da neki Srbin ima prava da mu se poštuju ljudska prava? Nemoguće. Nije projektovano za taj cilj. Kada bi to radila, ne bi dobila pare iz inostranstva. Da ne ređam čitav sistem, koji vi ne smete da dirnete.
CESID nameravate da prebacite, takođe, u državni organ, kao što ste „Otpor“ preselili. „Otpor“ vam je sada u Ministarstvu pravde, „Otpor“ vam je u Narodnoj skupštini, „Otpor“ vam je glavni ideolog Demokratske stranke. Vi morate da ispunite nešto što ste obećali. Kao što ste obećali prilikom pravljenja koalicija na pokrajinskom nivou, pa ste sada zatočenici i morate povodom statuta da pokazujete snishodljivost svakome.
Znači, imate iskustvo, vaše rešenje iz Zakona o finansiranju političkih stranaka samo ste mogli da preslikate ovde. Ne biste ništa pogrešili, apsolutno ništa. Mogli ste da predvidite i javne izvore, mogli ste da predvidite i privatne izvore, kako ste tamo koristili. Ali, ne, vi ne smete da se suprotstavite ideji koju guraju nevladine organizacije u Republici Srbiji.

Preostalo vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je 26 minuta i 40 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana gospođo predsedavajuća, koristiću vreme Poslaničke grupe ZES, pa ću malo govoriti o ovim amandmanima. Ovde zaista, građani Srbije, čujemo jednu interesantnu raspravu kada govorimo o zakonu o udruženjima građana i nevladinim organizacijama. Tu raspravu možemo utemeljiti na argumentima koje iznose određene političke stranke, ali i na onome što pojedine političke stranke pokušavaju da projektuju kroz zakon o nevladinim organizacijama.
Razumem da neki koji sede u ovoj sali i koji sada predstavljaju političku stranku, a preferiraju da postanu nevladina organizacija jer nisu u stanju da pređu cenzus u Vrnjačkoj Banji, Knjaževcu i nekim drugim mestima, pokušavaju da taj zakon upodobe svom narednom političkom delovanju kroz nevladinu organizaciju.
Razumem njihovu rečenicu da nevladine organizacije predstavljaju štetočinske organizacije koje rade loše po Srbiju, jer vide sebe u nevladinim organizacijama i svoje političko delovanje kroz te nevladine organizacije u budućnosti.
Ali, nevladine organizacije su svuda u svetu, pa i u Srbiji, čuvari demokratije. Nevladine organizacije su svuda u svetu negovane od strane države, režima, građana, demokratskih društava, jer nevladine organizacije najbolje i najbrže uočavaju probleme, male lokalne probleme, i te probleme na adekvatan način rešavaju.
S druge strane, nekima se ovde javlja i priviđa dr Zoran Đinđić, koji je dao nemerljivi doprinos razvoju demokratije. Vide ga ispred američke ambasade i dan-danas, a zaboravljaju pri tome svog lidera koji je mahao američkom zastavom i podržavao bombardovanje Iraka od strane Amerike u Zalivskom ratu. Zaboravljaju da je odmah sutradan otišao u taj isti Irak da uzme novac da bi finansirao svoju političku stranku. To govori o moralu tih ljudi, o njihovom sećanju, govori dovoljno o onome što oni nameravaju da urade za Srbiju i šta žele da rade.
Neki ovde, pak, u raspravi govore – da su oni na vlasti, oni bi zabranili nevladine organizacije. Podsećam ih samo da su bili na vlasti pa nisu zabranili nevladine organizacije, jer su pokazali, u tom trenutku, dozu razuma.
S druge strane, ti isti kažu da bi oni Srbiju vrlo lako uveli u EU, samo da su oni na vlasti. Kada se setim njihovog političkog delovanja siguran sam da bi oni Srbiju zaista brzo izveli iz krize, ali bi to izvođenje iz krize bilo u delovima: prvo bi izveli Sandžak, pa centralnu Srbiju, pa Vojvodinu. Mislim da to ne bi bilo dobro ni za Srbiju, a ni za njih. Možda bi zaista Srbiju uveli u Evropsku uniju, ali bi Srbiji falile dve činjenice neophodne za ulazak u Evropsku uniju – država i teritorija.
Na kraju, moram da podsetim sve te ljude koji brinu o sudbini „Otpora“, još govore da se neko u ovoj zemlji plaši izbora, da se plaše „Otpora“. Veoma sam ponosan na svoje članstvo u „Otporu“, veoma sam ponosan što mnogo ljudi iz „Otpora“ ima svoje mesto u institucijama sistema i države, jer „Otpor“ je organizacija koja je doprinela ne samo demokratskim promenama, već je sprečila okupaciju Srbije koju su neke političke stranke htele da sprovedu. „Otpor“ je organizacija koja je dala doprinos razvoju demokratije u ovoj zemlji.
Kada govore o tome da se mi iz „Otpora“ nekoga plašimo, kao predstavnik „Otpora“ jako dobro znam šta je to strah – strah je ono što vidim u očima nekih političkih protivnika koji se i na pomen raspisivanja izbora i te kako uplaše i sakriju u mišiju rupu. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi ZES je 86 minuta i 30 sekundi.
Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Nikolić i Zoran Šami.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Šami. Izvolite.