Dame i gospodo narodni poslanici, tražio sam da se u članu 30. malo preciznije definišu obaveze registratora prilikom odbacivanja prijave. Tražio sam u tom amandmanu da nadležni organ, pre nego što odbaci ovu prijavu, zahteva od podnosioca prijave da u roku od osam dana dopunom prijave otkloni nedostatke zbog kojih bi prijava bila odbačena.
Predlagač (Vlada) nije prihvatio amandman. Obrazloženje je sledeće: „Amandman se ne prihvata, jer se u svim pitanjima koja se tiču postupka, a nisu posebno uređena Predlogom zakona, primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku, u konkretnom slučaju odredbe člana 58. tog zakona.“
Međutim, nekoliko puta sam pregledao čitav zakon i ni u jednom njegovom delu nisam pronašao da se zakon u svojoj primeni oslanja i na Zakon o upravnom postupku. Možda gospodin ministar, a baš njegovo ministarstvo se zove Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, misli da se to podrazumeva. Ako tako misli, onda mogu da mu kažem da je ovaj zakon prilično laički, odnosno početnički napravljen. Čitav je takav napisan, jer se ne spominje upravni postupak i Zakon o upravnom postupku.
To se, po ministru podrazumeva, ali se zato on u svom predlogu oslanja na Zakon o računovodstvu i reviziji. Ako se podrazumeva Zakon o upravnom postupku, zašto se i ovaj zakon ne podrazumeva, nego je posebno naznačen?
Onda ide neka terminologija koja ne može baš da se nalazi u samom zakonu, pravna pravila o građanskom ortakluku. A koji to zakon reguliše, koja uredba, koji podzakonski akt? Koja to praksa reguliše, neka navede da znaju oni koji će da primenjuju ovaj zakon. Pa, onda, Zakon o overi potpisa, prepisa i rukopisa (pa i to se podrazumeva, ako se podrazumeva Zakon o upravnom postupku); Zakon o parničnom postupku takođe je naveden; Zakon o registraciji privrednih subjekata takođe je naveden; Zakon o porezu na dohodak građana...
Nisu znali lepo da napišu predlagači, odnosno ministar, zato što je to napisao u jednoj oblasti gde se regulišu propisi iz oblasti poreza i Zakon o porezu na dobit privrednih društava; tako se zovu, gospodine ministre, zakoni na koje se pozivate, a ne onako kako ste vi napisali u svom predlogu zakona. Isto tako, opet pogrešno napisano, Zakon o deviznom platnom prometu.
U svim ovim oblastima, u primeni ovog zakona oni koji će da ga primenjuju oslanjaju se na ove zakone koje sam sada pročitao i koji se nalaze, manje ili više neispravno ili ispravno napisano, u predlogu. Nigde ne spominjete, gospodine ministre, Zakon o upravnom postupku. Jer, ako se on podrazumeva, zašto se i ovi ostali ne bi podrazumevali? Tako da možete da uvedete jednu novu praksu kao ministar za državnu upravu, a to je da odmah na početku ili u prelaznim i završnim odredbama zakona napišete koji će sve zakoni kada neki zakon stupi na snagu da se primenjuju. Tako će vam biti lakše, lakše ćete moći da kontrolišete svoje saradnike koji vim pomažu.
Ovaj amandman je odbijen, mogu da kažem, zbog jednog smešnog razloga. Izgleda da gospodin ministar svaki zakon koji njegovo ministarstvo predloži, ili možda on učestvuje u njegovoj izradi, smatra maltene kao neko svoje dete, kao neku zaostavštinu Republici Srbiji i građanima Srbije, pa ne daj bože da se neko usudi da to promeni nekim amandmanom.