Vreme. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović.

Dame i gospodo poštovani poslanici, predsednice parlamenta, pitanje za predsednicu parlamenta: da li možete, to bi po mom mišljenju trebalo učiniti, izreći meru opomene poslaniku koji je u javnom nastupu van parlamenta, u jednoj novinskoj izjavi vređao dostojanstvo Skupštine, i to na sledeći način –naime, on je u izjavi „Novostima“ povukao paralelu između ravnogorskog pokreta i ustaškog pokreta, što je sramno. Ravnogorski pokret je zakonom, koji je donela ova skupština, izjednačen sa partizanskim pokretom. Taj poslanik, Žarko Korać, obesmislio je faktički celokupnu antifašističku ulogu Srbije u Drugom svetskom ratu.

Smatramo da je traganje za grobom Draže Mihailovića i obaveza da se pronađu sve masovne grobnice komunističkog režima od 1944. do 1946. godine civilizacijska, ljudska obaveza prvoga reda. Smatramo da se bez otkrivanja istine, koja nam jasno govori o masovnim grobnicama koje se nalaze širom Srbije, ne možemo ljudski pomiriti sa svim onim što se dešavalo kasnije. Smatram da bi radi istine, radi principa, parlament trebalo da bude institucija koja bi na tome najviše trebalo da insistira i u tom smislu postavio sam ovo poslaničko pitanje. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Jugoviću. U skladu sa članom 105, zbog povrede na sednici kao predsednik Narodne skupštine mogu izreći meru opomene, oduzimanja reči ili udaljavanja sa sednice. Poslovnički nije moguće da reagujem u situacijama o kojima vi govorite, pa i da je bilo određenih neadekvatnosti.        
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da prisustvuju sednici sledeći narodni poslanici: dr Nikola Krpić, Radoslav Mojsilović, Milica Vojić-Marković i Miloš Aligrudić.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da sednici prisustvuju Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Snežana Malović, ministar pravde, Sanja Čeković, državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i Bratislav Đokić, pomoćnik ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Pozdravljam ih.
Prelazimo na 7. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O KOMUNALNOJ POLICIJI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Nebojša Ranđelović, Judita Popović i Kenan Hajdarević, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić i Milutin Jeličić, Aleksandra Janković, Dušan Marić, Milan Avramović, Boris Aleksić, Mićo Rogović, Aleksandar Martinović, Zoran Antić, Gordana Pop-Lazić, Božidar Delić, Radiša Ilić, Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Aleksandar Pejčić, Dejan Mirović, Vladan Jeremić, Zoran Popović, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Dobrislav Prelić, Milorad Buha, Saša Maksimović, Momir Marković, Dušanka Plećević, Dragan Živkov, Veroljub Arsić, Jorgovanka Tabaković, Milan Nikolić, Zoran Babić, Momčilo Duvnjak, Milovan Radovanović, Mileta Poskurica, Dragan Stevanović, Milan Knežević, Igor Bečić, Jelena Budimirović, Ljiljana Miladinović, Stefan Zankov, Sreto Perić, Goran Mihajlović, Vitomir Plužarević, Vjerica Radeta, Milan Škrbić, Marina Toman, Nikola Savić, Milorad Krstin, Bojan Mladenović, Mirko Munjić, Marko Milenković, Slobodan Vuković, Tomislav Ljubenović, Miloš Aligrudić, Miloš Radulović, Miroslav Petković i Jovan Palalić i Radovan Radovanović.
Narodni poslanici Miloš Aligrudić, Miloš Radulović i Jovan Palalić pisanim putem povukli su amandman na član 32.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Dušan Marić.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 1. stav 1. ovog predloga zakona. Svojim amandmanom koji sam podneo u ime Srpske radikalne stranke predlažem da komunalna policija postoji u svim opštinama na teritoriji Srbije.
Naime, po ovom predlogu zakona, komunalna policija će postojati samo u 24 opštine koje su dobile status grada. Nakon niza privilegija koje već imaju, gradovi će dobiti još jednu. Ostatak Srbije, a to je oko 140 opština i građani koji u njima žive, a to je većina građana Srbije, praktično će biti diskriminisani.
Radi građana, ukratko ću podsetiti na poslove koje će obavljati komunalna policija: snabdevanje vodom, odvođenje otpadnih i atmosferskih voda, javna čistoća, prevoz i deponovanje komunalnog i drugog otpada, održavanje puteve i ulica, parkiranje, prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju, postavljanje privrednih i poslovnih objekata, rad kafića i restorana, glasna muzika itd. Kao što vidite, u pitanju su suštinska pitanja za funkcionisanje lokalnih samouprava, za funkcionisanje svakog naselja u Srbiji.
Postavlja se pitanje, s obzirom na ovakav predlog zakona, da li su komunalna pitanja koja sam ovde pomenuo problem samo većih gradskih sredina, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Smederevo? Naravno da nisu. Ista pitanja muče lokalne samouprave i građane u Prijepolju, Žabarima, Velikoj Plani, Smederevskoj Palanci. Da li postoji gradska sredina ili veće naselje u Srbiji koje nema problem sa deponijom smeća, uzurpiranjem javnih površina, glasnom muzikom ili radom ugostiteljskih objekata? Naravno da ne. Imate više malih opština u kojima su neki od komunalnih problema mnogo veći nego u pojedinim gradovima.
(Predsedavajuća Gordana Čomić: Dva minuta.)
Podsećam da je Skupština pre mesec dana usvojila desetak zakona o ekologiji i zaštiti životne sredine. Pre i posle usvajanja tih zakona vi ste ubeđivali javnost u Srbiji, vodili ste kampanju da je u pitanju usvajanje izuzetno važnih zakona ne samo zbog ubrzanja evroatlantskih integracija, nego i zbog života građana Srbije. Sada se postavlja pitanje, ko bi trebalo da bude nosilac posla u sprovođenju tih zakona? Naravno, to je pre svega, komunalna policija. Međutim, ona neće biti u stanju da odradi taj deo posla zato što neće postojati na većem delu teritorije Srbije.
Zbog svega navedenog, mi iz Srpske radikalne stranke smo podneli nekoliko desetina amandmana, kojima predlažemo da se komunalna policija uspostavi u svim opštinama u Republici Srbiji. Smatramo da je usvajanje naših amandmana preduslov da se Srbija očisti od smeća, da se prekine zatrpavanje Srbije smećem i da se uvede komunalni red na području cele države. Ako se uvede red samo na području 24 opštine, na području 24 grada, po prirodi stvari, u ostatku Srbije komunalni nered biće još veći nego što je sada. Hvala.

Zahvaljujem. Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je 66 minuta.

Reč ima narodni poslanik Rade Obradović.

Zahvaljujem. Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, u načelnoj raspravi smo govorili i izneli primedbe o ovom zakonu. Imamo određen broj amandmana kojima smo pokušali da popravimo predloženi tekst zakona, a ja ću se kod prvog amandmana na ovaj predlog zakona osvrnuti na potrebu za donošenjem ovog zakona, a i na elemente koji postoje u obrazloženju.
Vrlo je interesantno pogledati obrazloženje, jer obavezna stavka, po Poslovniku Skupštine, jesu sredstva koja su potrebna za realizaciju ovog zakona. U obrazloženju piše da za realizaciju ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije. Ako opštine i lokalne samouprave i gradovi nisu deo budžeta, to možemo da prihvatimo, ali će sigurno za uvođenje ovakve stvari i za funkcionisanje jednog ovakvog sistema biti potrebno obezbediti značajna finansijska sredstva. U suprotnom ćemo imati nešto što na papiru postoji, a suštinski ne funkcioniše.
Da li se nalazimo u svetskoj ekonomskoj krizi i da li se ta kriza prenela na Srbiju, pretpostavljam da više nije tema o kojoj se da razmišljati. Nemamo podatak koliko iznose izvršenja budžeta lokalnih samouprava, ali možemo da pretpostavimo, ako je budžet Republike Srbije u situaciji u kakvoj jeste, da je slična situacija i sa budžetima lokalnih samouprava. Ako zakon stupa na snagu odmah, onda je veliko pitanje kako će naše opštine i gradovi biti u stanju da primene jedan ovako važan zakon.
Poznata je stvar da i dobra ideja u pogrešno vreme može da rezultira samo katastrofom. U principu podržavamo potrebu da opštine dobiju tu nadležnost. Ne slažemo se sa načinom na koji su one obrađene u ovom zakonu i to smo pokušali da promenimo. Ovde posebno ukazujemo na zakonsku obavezu koja će za nekoliko dana, kada ovaj zakon stupi na snagu, postojati za sve gradove i opštine u Republici Srbiji, a koju one sigurno neće biti u stanju da ispune jer ne mogu da finansiraju druge potrebe koje postoje.
Ukazivali smo mnogo puta na sve te finansijske aspekte, i pre osam, devet meseci, i pre šest, i pre mesec i po dana. Nažalost, svi ti naši apeli i ono što govorimo o ekonomskoj politici ne daje mnogo rezultata. Još jednom ću ukazati na situaciju u kojoj se Srbija danas nalazi. Govorim o finansijskom aspektu ovog zakona.
Istorija se ponavlja u sve kraćim ciklusima. Danas, samo mesec i po dana nakon usvajanja rebalansa budžeta, mi se sa makroekonomskog stanovišta nalazimo u istoj situaciji u kakvoj smo bili u januaru ove godine, odnosno uoči rebalansa budžeta. Podaci o fiskalnim kretanjima su krajnje nepovoljni. Već sada je jasno da planirani nivo deficita za 2009. godinu neće biti ostvaren.
Naravno, razlozi su brojni, od nesprovođenja pojedinih mera iz revidiranog budžeta, iako su one zakonske obaveze, do efekata sada već očito većih nego što je očekivano, pada privredne aktivnosti praćenog rastom nelikvidnosti i sive ekonomije. Susret sa novom realnošću je očito vrlo neugodan, ali je i neizbežan.
Ključno je pitanje da li ćemo ponoviti grešku iz bliske prošlosti i ponovo se odlučiti na čekanje kako bi se sagledala makroekonomska situacija, odnosno da li ćemo o tim problemima pričati kada dođe misija MMF-a, što će biti krajem avgusta. Do tada će, kao i početkom ove godine, ponovo proći dragoceno vreme, produbiće se debalans, pa će i terapija biti bolnija.
Istina, postoji jedna razlika, za neke ključna, za mene tužna i neprofesionalna – za sve što ćemo uraditi sada bićemo krivi mi, za ono što će biti urađeno posle dolaska misije biće kriv MMF. Zašto bismo onda sebi kvarili godišnji odmor kada MMF ionako dobro i budno prati ostvarivanje programskih ciljeva?
Smanjenje domaće tražnje uticaće negativnije na poreske prihode nego što smo očekivali. Zamrzavanje penzija i zarada do kraja iduće godine smanjiće javnu potrošnju, kao i obim kredita od banaka u zemlji i inostranstvu. Ako se tome doda porast sive ekonomije, kao i neuplaćivanje poreza, podstaknutog delimično činjenicom da i sama država kasni sa svojim obavezama, teško je predvideti do kog nivoa će se smanjiti ukupni poreski prihodi tokom ove, ali i narednih godina.
Iz ovoga se mogu izvući dve pouke. Prvo, odgovor na promenu okolnosti mora biti brz da bi se izbegli dodatni troškovi duga, a drugi naglasak u prilagođavanju treba da bude na onome na šta sigurno i direktno utičemo, a to su rashodi. Pri tome, finansiranje tekuće potrošnje iz kredita nije potvrda odgovorne i dugoročno održive fiskalne politike.
Čekati tobože bolje vreme da bi se sprovele neminovne racionalizacije i uštede ne samo da je nerealno, nego je i neodgovorno. Ukoliko danas nešto uradimo, biće mnogo lakša terapija nego ako sačekamo MMF i to ostavimo za avgust. Najvažniji zadatak ljudi koji rukovode jeste da predvide šta će se desiti, u najmanju ruku, na srednji rok, kao i da radi amortizovanja negativnih posledica odmah preduzmemo konkretne mere. Ako sve to danas znamo, zašto čekati MMF?
Mi smo ovo govorili mnogo puta. Ovo je poslednja prilika. Gospođo ministarka, ovo pismo nije napisao DSS, ovo je direktno obraćanje javnosti koje je uputio guverner NBS. Ako to govori guverner, onda je situacija izuzetno opasna i ovaj zakon je samo jedna kap koja će doliti ulje na vatru u kojoj se sada nalazimo.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS je 19 minuta.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Avramović.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu imamo još jedan potez socijalno neodgovorne Vlade, koja ima zadatak da obmane građane i ispuni obećanje predsednika naše zemlje, koji je obećao pet hiljada radnih mesta. Rešavajući po hitnom postupku obećanje predsednika Borisa Tadića Vlada je dala sebi za pravo da gomilanjem administracije, kako u ministarstvima, tako i u drugim vidovima izvršne vlasti, popunjava broj radnih mesta i otvara ih na način koji nije predviđen finansijskim mogućnostima i koji bi odgovarao samo Vladi.
Danas imamo Predlog zakona o komunalnoj policiji, ne o komunalnoj politici. Imamo Predlog zakona koji treba da formira policijsku državu, policijske gradove u kojima će lokalni šerif da ima veće nadležnosti nego obična policija, u kojima će gradonačelnik moći da radi sa policijom šta god bude hteo, da propisuje akte, da ih zapošljava, da kontroliše, da razmišlja kako će da izgledaju, šta će da doručkuju, šta će da večeraju, koliko će kazni da naplate, da li će da ispune bonuse, da li rade na procenat ili ne, ostaje da vidimo u toku naredne rasprave.
Ono što je uopšte problematično za ovu državu i za stanje u kojem se država nalazi jeste rešenje socijalno neodgovorne Vlade u kome privreda ne postoji, poljoprivreda ne postoji, trgovina ne postoji, troškovi budžeta postoje, gomilanje administracije postoji, punjenje budžeta pojedinih političkih partija koje daju kvorum postoji, ali ono što tišti građane nije na dnevnom redu ove sednice.
Kao rešenje problema Vlada je u skupštinsku proceduru uputila zakon o komunalnoj policiji, pokušavajući na taj način da uzme i ono malo izvora prihoda ljudima koji se snalaze na drugi način, jer im legalan i normalan način preživljavanja ova socijalno neodgovorna vlada nije dozvolila.
Podsetiću vas da se moj amandman odnosi na nadležnosti i prava kako gradova, tako i opština. Moram da kažem i to da kao SRS nismo za formiranje komunalne policije koja će da ima pendrek da pendreči, lisice da vezuje, ali se apsolutno zalažemo za komunalni red. To je ono na čemu ćemo insistirati kroz amandmane – da komunalna preduzeća, kojih ima mnogo i u opštinama i u gradovima, rade svoj posao u skladu sa zakonom. Zakon je donesen 1998. godine. Zove se Zakon o komunalnim delatnostima i tačno propisuje šta obuhvataju komunalne delatnosti u okviru jednog grada.
Dakle, ako bismo uzeli u obzir i to da su komunalni inspektori radili korektno svoj posao, u skladu sa zakonom, nama formiranje komunalne policije uopšte ne bi bilo potrebno.
Imamo niz nelogičnosti koje bi trebalo da rešimo putem amandmana, ali, nažalost, Vlada nije imala sluha da ove amandmane prihvati, da li iz razloga što ih podnese poslanici opozicije, ili iz razloga što im to ne ide naruku, ili iz razloga što žele da komunalnu policiju kontrolišu isključivo pojedinci, u ovom slučaju gradonačelnici opština, videćemo u toku dalje rasprave.
Ono što je takođe bitno jeste da niko ne želi da postavi pitanje uzroka komunalnih problema na teritoriji gradova i opština.
Moj amandman se odnosi na nadležnost kako gradova tako i opština. Opštinama su, rekao je i kolega Marić, u daleko većoj meri potrebne komunalne inspekcijske službe, koje će raditi u skladu sa zakonom. Danas imate situaciju da komunalni inspektor ne sme da radi svoj posao, da veliki predmeti završavaju u fioci, a da su obični, mali počinioci prekršaja kažnjeni, oni ljudi koji su nekom svojom mukom druge vrste zloupotrebili komunalni red. Posebno mislim na ulične preprodavce, na ljude koji hrane porodicu preprodajom robe na ulici, na uslove koje im niko nije obezbedio, na njihov razlog što su uopšte na ulici, pored socijalno odgovorne Vlade.
Neke nadležnosti se kose, recimo, sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Zakon o planiranju i izgradnji tačno nalaže šta treba da radi jedan građevinski i komunalni inspektor. Ako uzmemo sada obavezu koju će da ima komunalna policija, ne znamo šta ćemo raditi sa komunalnim inspektorima u lokalnim sredinama.
Ono što je podela građana na prvi i drugi red jesu prava – ako živite u gradu možete imati sve, ali onda imate i uplatnicu koja ima dodatne stavke za komunalnu policiju, a ono što je za građane koji žive u opštinama zabranjeno jeste život dostojan čoveka, pa čak i da se zakon koji je donet još 1998. godine poštuje, a kamoli uvođenje komunalne policije koja treba „uvede“ komunalni red.
Ako uzmemo u obzir i to da se komunalni red uvodi u ugostiteljskim objektima, na gradilištu, na javnim površinama, parkinzima, u saobraćaju, onda dolazimo do prostog zaključka da će komunalni inspektor imati zadatak samo da puni budžet, da primenjuje sredstva prinude kada je to neophodno (a kada je to neophodno ovde nije precizirano), da zloupotrebljava lične podatke svakog građanina koga ima pravo da legitimiše, da pretresa vozila, da oduzima predmete, kosilice za travu možda ili makaze, ili sprejeve, ako bi neko crtao po nekoj ogradi nešto itd.
Suštinski, pravljenje policijske države je predlog ovog zakona.
Ovaj predlog zakona nije uslovljen nikakvim fondovima Evropske unije, nikakvim zajmovima, nikakvim finansijskim uslovima.
Treba da se, faktički, obezbede uslovi od lokalnih samouprava. Lokalne samouprave nemaju sredstva za ovakvu vrstu administracije, za ovakvu vrstu organizacije. To kažu čak i izjave nekih funkcionera Demokratske stranke koji napominju da decentralizacija funkcioniše tako da kada nekome ustupite nadležnost onda treba da mu date i novac da je sprovede.
Ako ovde imamo jasan podatak da novca nema – gradovi nisu dobili čak ni onaj novac koji je trebalo da dobiju iz budžeta – onda je jasno da novonastale skupštine gradova, koje su do prošle godine bile skupštine opština, nisu u mogućnosti da uvedu ovakav vid administracije po pitanju komunalne policije.
Komunalna policija treba da preuzme nadležnosti svih komunalnih ustanova do sada, na neki način da ih kontroliše. U to spadaju objekti, mašine, vozila, motorna vozila i sve ono čime raspolažu opštine i gradovi po pitanju komunalne delatnosti.
Ovde imamo podatak da je jedan komunalni policajac dovoljan za pet hiljada građana. Moram da vas demantujem u samom startu, to nije tačno.
Prvo, ne može pet hiljada muškaraca da bude na jednom mestu ako imate zakonsku normu da muškarac pretresa muškaraca, da žena pretresa ženu. Pet hiljada građana istog pola na jednom biračkom mestu ili u jednom delu grada nećete naći, što znači da u samom startu mora da ima dva komunalna policajca na pet hiljada birača ili građana. Ako uzmemo u obzir i to da je pripravnik u radnom odnosu šest meseci ili godinu dana, dok ne položi ispit, i da ide u saradnji sa komunalnim policajcem koji je već položio ispit, to je već troje ljudi na pet hiljada građana.
Ako uzmemo u obzir i veličinu nekih gradova i opština, videćete da je ovaj broj policajaca daleko veći. To je policijska država. To je kompletna vojska, sa pendrekom i lisicama, sa značkom. Skupština grada će da odlučuje kako će da izgledaju, a gradonačelnik i gradsko veće kakve će da im budu obaveze i kakva će vrsta saradnje da bude sa gradskim upravama. Imamo iks primera koji govore o zloupotrebi, ali to ću u toku ove rasprave da vam iznesem.
Ovaj amandman je dobar amandman. Vezan je za nadležnosti kako gradova, tako i opština. Ne treba deliti građane na građane prvog i drugog reda, u zavisnosti od toga da li su u opštini ili u gradu. Svi treba da imaju ista prava. I, ako bi ista prava ostvarivali samo kroz zakonske norme koje su do sada bile na snazi, bez komunalne policije, ne bi bilo komunalnog nereda.
Uzrok komunalnog nereda jeste samo korupcija, kriminal komunalne policije, pojedinih inspektora, pojedinih pripadnika unutrašnjih poslova i sa tim se treba izboriti. Ako se nismo izborili sa pripadnicima unutrašnjih poslova koji naplaćuju kaznu na licu mesta kada je u pitanju saobraćajni prekršaj, kako ćemo se izboriti sa komunalnim policajcem koji treba da naplaćuje kaznu na licu mesta? To ćemo razmatrati u daljoj diskusiji. Za sada toliko. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je 57 minuta.

Da li još neko želi reč? (Ne.)

Na član 2. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Vjerica Radeta.

Ovaj amandman kolege Aleksića, kao i svi amandmani SRS, ide u jednom pravcu – pokušali smo da skrenemo pažnju na to zašto ovaj predlog zakona nije dobar. Ali, ovaj zakon ima mnogo više mana od onih koje su izražene u ovom amandmanu.
U načelnoj raspravi sam upozoravala ministra Milana Markovića da je ovakav zakon protivustavan, jer policija može da se vezuje samo za državne organe, a ne za lokalnu samoupravu. Pitanje je dokle ćemo stići u državi Srbiji ako ćemo da uvodimo posebne, specijalne policije u svaku oblast? Sada možemo da očekujemo, verovatno, od ministra Dulića da u zakonu koji će da nam predstavi ovde predvidi i građevinsku policiju.
Nismo u stanju, odnosno vi kao vlast niste u stanju da organizujete da ova država normalno funkcioniše zbog jednog jedinog, osnovnog problema, a to je problem korupcije. Onda nam ministar Marković kaže da je potrebno da se stvori autoritet koji su do sada bili komunalni redari ili komunalni inspektori, a po ovom zakonu biće komunalna policija, i njihov autoritet treba da se stvara činjenicom da će oni biti naoružani palicama i lisicama. To nije dobro.
Videćete u praksi, ako uopšte dođe do primene ovog zakona, s obzirom na to da je on, videćete u daljoj raspravi, u mnogo čemu neprimenljiv, koliko će problema u primeni ovakvog zakona biti. Palica i lisice ne mogu da budu autoritet službenika opštine, lokalne samouprave, već to mora biti primena zakona i odlučna borba protiv korupcije i kriminala. Očigledno je da u sadašnjoj vlasti, osim priče o tome, nema spremnosti da se to zaista na delu uradi.
Ovih dana, od one načelne rasprave do danas, javljalo nam se dosta ljudi koji su sada u komunalnoj inspekciji, inspektora i redara, i apsolutno su podržali našu raspravu tvrdeći da veliki broj njih svoj posao želi da radi časno i pošteno i u skladu sa zakonom, ali, nažalost, mnogi čelnici opština im to ne dozvoljavaju.
Znate, ako kod nekog predsednika opštine, kod nekog člana veća može da dođe građanin (naravno, svaki građanin treba da ima pristup da može da dođe do funkcionera svoje opštine) i da urgira da ono što je on uradio... ne znam, stavio je šut na javnu površinu negde gde to nije dozvoljeno, njegov šut može nesmetano da stoji, a onaj pored njega, čak i ako je ostavio manju količinu šuta, biće kažnjen, o njegovom trošku će to da se skloni, platiće i kaznu i uklanjanje tog šuta. Njega niko ne pita, odnosno ne prihvata njegovo obrazloženje da je to tu privremeno zato što on trenutno adaptira svoj objekat, a ovaj drugi nema nikakvog obrazloženja zašto to tu stoji, njega niko ne dira.
Dakle, ako i dalje budete zastupali takve stavove, džabe vam lisice, džabe vam palice. Lisicama i palicama samo ćete dovesti do problema na ulici.
Pitala sam i ministra Markovića, pitam i sad – da je ovaj zakon bio na snazi u predizbornoj kampanji za ove poslednje lokalne izbore, kad je Demokratska stranka sklanjala tezge ispred Robne kuće u Zemunu, tezge koje su uredno postavljene u skladu sa ugovorom koji je zaključen sa nadležnim javnim preduzećem „Poslovni prostor“, šta bi se desilo da su tada komunalni inspektori bili komunalni policajci, da su maltretirali te ljude, da su im stavljali lisice naočigled građana, da su koristili palicu da ih na taj način uklone odatle, da su ih pretresali itd, a ljudi apsolutno u pravu?
Dakle, izazivate da se problemi rešavaju na fizički način. U jednom članu zakona čak je predviđeno šta ako nastupi smrt u toku takve intervencije.
Nažalost, vi ovim zakonom i tako nešto omogućavate. Ministar je pokušao da objasni, čak se smeškao i rekao je da se to odnosi na slučaj da neko od stresa može da doživi infarkt zato što dolazi komunalni policajac sa palicom i sa lisicama koje će da mu stavi, da ga pretresa na licu mesta, nasred ulice itd.
Pokušao je da objasni da će to komunalna policija raditi isto kao što radi regularna, normalna policija. To nije moguće. Policija ima policijske stanice.
Komunalna policija to nema, nemaju gde da vrše taj pretres. Oni mogu ljudima da obijaju automobile... Ako čovek pobegne od svog automobila da ga ne bi identifikovao policajac, govorim o onome što se realno dešava u životu, po ovom zakonu taj policajac može da mu obije auto, da vidi šta u tom autu ima, da uzme šta misli da treba da uzme. Biće mnogo problema ako, ne daj Bože, dođe do primene ovog zakona.
Ono na šta takođe želimo da skrenemo pažnju jeste pitanje koje smo postavili ministru Markoviću, na koje nam je dao nemušt odgovor.
U obrazloženju predloga ovog zakona stoji da nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu za realizaciju ovog zakona. To je nemoguće. Ovaj zakon predviđa posebne uniforme, palice, lisice, polaganje stručnog ispita, posebnog, posebne lekarske komisije itd. i nemoguće je da tu neće biti dodatnih troškova.
Ministar je rekao da je budžet nepromenjiva konstanta, što je nemoguće, pogotovo u državi Srbiji gde se već priprema drugi rebalans budžeta. Ministar za lokalnu samoupravu i Vlada Republike Srbije su znatno smanjili sredstva lokalnim samoupravama i to je već problem na terenu.
Svaki dan slušamo i čitamo o tome. Bukvalno je u pitanju osnovno funkcionisanje lokalnih samouprava zbog takvog odnosa države prema lokalnoj samoupravi i zbog takve tzv. decentralizacije, o kojoj vi samo pišete, a u suštini ne radite ništa na tome.
Ti novi ljudi koji budu zaposleni moraju da primaju plate iz budžeta. To ne vidimo u predlogu ovog zakona, ali ministar kaže – lokalne samouprave će same da ocenjuju koliko mogu da zaposle tih komunalnih inspektora, policajaca, pa ako ne mogu na 5.000 stanovnika da zaposle jednog, neka zaposle manje od toga.
To znači da vi ovaj zakon donosite reda radi, da ste svesni da on suštinski ništa neće promeniti, da se on zapravo neće ni primenjivati, ali da i vi, gospođo predsedavajuća i gospođo predsedniče, možete negde u javnosti da kažete koliko je to zakona doneo ovaj parlament.
Prestanite, gospodo iz Vlade, da nam predlažete zakone od kojih građanima može biti samo gore. Pokušajte da obratite pažnju na stvarne probleme ovog društva i ovog naroda.
Predložite nam neko konkretno, ali pravo rešenje koje će pomoći da se zaposle ljudi, koje će pomoći da se otvore proizvodni pogoni koji će pomoći da se stvara infrastruktura, a penzioneri dobijaju veće penzije, da se mesečno ne otpušta 10.000 zaposlenih. Probajte, za promenu, da radite u interesu građana. A ovaj zakon vam je loš, neustavan i neprimenjiv.