Dame i gospodo, podnela sam amandman na član 15. Predloga zakona o elektronskom dokumentu u kome tražim da se u stavu 5. reč „ministar“ zameni rečju „ministarstvo“.
Kao i u svim do sada podnetim predlozima zakona koji su stizali u skupštinsku proceduru, gde su pojedini članovi zakona obrađivali istu materiju, stav SRS je bio da poslove treba da obavlja ministarstvo kao organ kao državne uprave, a ne ministar kao pojedinac.
Ministar nije institucija, već ministarstvo, i on ne bi smeo da svoju funkciju poistoveti sa institucijom, naročito kada su u pitanju zakoni iz nadležnosti te institucije.
Sasvim je druga stvar kada su u pitanju ovlašćenja koja ministar ima. On ima ovlašćenja da zastupa ministarstvo, a ne da se poistoveti sa njim i da se ponaša kao da je on celo ministarstvo.
Očigledno je da su svi ministri čije smo poteze kritikovali pod psihološkim utiskom DOS-ovske ministarske vrteške čija je glavna odlika – jednom ministar uvek ministar, večiti ministar ili ministar opšte prakse. Bilo kojem tipu da pripada ministar, svi upadaju u istu zamku. Nažalost, među vladajućim kadrovima nema više onih vizionara koji bi ih poslali na stručni tretman za odvikavanje od ove zavisnosti, kao što su to u prošlosti činili Milošević i Đinđić sa svojim najvernijim imitatorima.
Pošto ovo poprima oblik epidemije pod nazivom „ja pa ja“, „niko kao ja“, „ministar, to sam ja“, „i posle ministra - ministar“, predlažem vlasti da nešto hitno preduzme. Inače se nemojte čuditi ako mi narodni poslanici Skupštine Republike Srbije i posle isteka naših mandata budemo, po navici, dolazili na sednice Skupštine.

Zahvaljujem. Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 17. amandman je podnela poslanik Marina Toman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 18. amandman je podneo poslanik Dejan Mirović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 24. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Miroslav Petković, Milan Lapčević i Milica Radović i narodni poslanik Zoran Krasić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Javila se najpre gospođa Donka Banović, a potom gospodin Krasić.

Ovim amandmanom predlažemo da se reči „šest meseci“ zamene rečima „tri meseca“. Naime, član 24. govori o rokovima za donošenje svih podzakonskih akata. Gospođa ministar je praktično meni malopre i odgovorila; seća se da je Demokratska stranka Srbije podnela amandman kojim se taj rok skraćuje sa šest meseci na tri meseca. Ovde je pred svima nama rekla da Ministarstvo ima nameru da ovu svoju obavezu, kada je u pitanju donošenje podzakonskih akata, ispuni u roku od tri meseca, tako da ne vidim razlog zašto niste prihvatili ovaj amandman, ako ste čvrsto rešili da sve to uredite za tri, a ne za šest meseci. Hvala.

Gospodin Zoran Krasić ima reč.

Gospođo Đukić-Dejanović, koliko imamo mi vremena, osim ova dva minuta, da znam koliko mogu da prekoračim?

Imate 24 minuta. Izvolite.

Ako bude nešto duže od dva minuta, računajte to.

Nema problema. Izvolite.

Tako sam rešio jedan problem, da ne dobijem opomenu.
Vidite, moj amandman je odbijen. Naravno, u ovome što sledi neću da koristim nijedan kompjuterski izraz, jer stvarno slabo baratam time. Nisam zastupnik one teorije „stručnost ispred politike“, pošto je ipak Narodna skupština mesto gde se vodi politika, stručnost je na nekom drugom mestu. Ali, stvarno ne baratam ovim terminima. Međutim, izgleda da sa sociologijom, filozofijom i logikom nešto malo bolje stojim, pa mi neke stvari stvarno nisu jasne.
Sada ću pokušati da podelim ovo sa građanima koji prate ovaj prenos, jer stvarno imamo problema sa ovim komunikacijama preko interneta, kako da se to ozvaniči i kako da se to garantuje, da je to tačno, da država garantuje, da ne bude nekih zloupotreba.
Naravno, tu pre svega kasni država, odnosno onaj deo stručnog dela ispred Vlade Republike Srbije koji treba da obezbedi i pouzdanost, i tačnost i garancije da svi učesnici u ovom poslu budu sigurni, da ih ne bi neko prevario, jer, znate i sami, kod nas gotovo svako prisluškuje.
Prisluškuje po službenoj dužnosti BIA, pa onda Vojska, CIA, pa ove neke strane, pa onda onaj divljak, s onim prezimenom, pa onda neki mediji. I malo, malo vidite u novinama transkript nekog tajnog razgovora ili neku dokumentaciju, koja je možda internetom preneta pa je neko presreo, o čemu je gospodin Jeremić malopre pričao.
Svojevrsna fobija postoji, urođena fobija, kod građana Srbije da su predmet obrade „stručnosti ispred politike“. Sećate se onog Spasića koji je bio u UBPOK-u, onaj Mlađin kadar, neki kum, šta li beše, ne znam ni ja; on je za Mlađana Dinkića prisluškivao, pa je čak išao toliko daleko da je ulazio u intimu nekih koji su prisluškivani.
Ali, nije to tema ovog amandmana. Ovaj amandman ima za cilj da ubrza državu da podzakonskim propisima reguliše ono što je rezervisala ovim predlogom zakona za podzakonske propise. Pošto imamo Vladu koja jurca prema Evropi i EU, onda smo rešili da damo mali doprinos, da ubrzamo malo to. Rekli smo, zašto da radite šest meseci kada možete za tri meseca.
Tako ćete pre da se dokažete kod Olija Rena, Havijera Solane, kod Obame, Bramerca, kod Nataše Kandić itd.
Znate li šta nam ovi iz Vlade odgovaraju u obrazloženju?
Molim vas, obratite pažnju, kaže: „... zahteva“, znači, njima je potrebno vreme za to, „analizu i primenu određenih standarda i standardnih organizacionih i tehničkih uslova i procedura rada u ovoj oblasti, analizu propisa i prakse zemalja Evropske unije...“.
Vi ne znate propise Evropske unije? Pa, vi nas godinama ovde opsedate sa nekim preporukama i direktivama, evropski standardi istrčavaju iz rukava kada se pojavi neko iz G 17 plus.
Vi ste prvi ministar koji kaže – pa, čekajte, prva etapa je da vas prevarimo sa zakonom, a druga etapa je da proverimo nešto, kakvi su propisi u EU, pa da eventualno zaključimo šta nam odgovara, pa da vam predložimo.
Vidite kako se menjaju standardi, kako se menjaju poruke prema građanima. Nisu oni rekli – proverićemo, ispitaćemo kakvo je stanje pa da vidimo kako da se organizuje proizvodnja u „Zastavi“. Ne, „Fijat“ odmah dolazi i – cvrc, došla „Delta“ sa rezervnim delovima, sastavlja. Cela država pomaže „Deltu“, računajući da pomaže „Fijat“.
A ovde, verovatno, ovaj što zastupa „Majkrosoft“ nije iz G 17 plus, ili onaj skakač s motkom, bliži je Demokratskoj stranci nego G 17 plus. Zašto država da trpi vaše unutrašnje sukobe, vaše unutrašnje parcele? Evo, na jednom najobičnijem pitanju izašla istina – Ministarstvo nije sposobno da donese podzakonske akte.
Idemo dalje. Šta to Ministarstvo treba da donese? U članu 24. je navedeno, evo, sada da vidimo kako su gospođu ministarku malopre naučili šta da kaže, vidite: „Podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona Ministarstvo će doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.“
U članu 24. ne piše, gospođo, da će ministar, nego ministarstvo. Zato što je ministarstvo državni organ. To piše u vašem predlogu zakona, član 24. Dva reda. Nije greška. Ovo je ispravna formulacija.
Na šta se odnosi ova odredba? Ova odredba se odnosi na nešto što je već propisano u članu 14. stav 3. Tu je napisano: „Ministar nadležan za informaciono društvo propisuje bliže uslove koje mora da ispunjava sistem za formiranje vremenskog žiga.“
Šta još? Član 15. stav 5: „Ministar propisuje sadržaj i način vođenja registra i bliže uslove i postupak registracije.“ Član 16. stav 3: „Ministar propisuje bližu sadržinu zahteva za formiranje vremenskog žiga.“ I, član 17. stav 2: „Ministar propisuje bliži sadržaj strukture podataka vremenskog žiga.“
Zar je moguće da vi koji ste radili Predlog zakona niste već to napravili? To je nemoguće. Vi ste to morali već da imate i da na taj način već isprobate preventivno, pre nacrta, pre nego što je došao predlog, kako to izgleda, kako to funkcioniše.
Morali ste makar jedanput da se prikačite na internet i da pitate nekog od vaših prijatelja iz inostranstva kako to funkcioniše kod njih, da vam daju te podzakonske akte i te standarde, da to prepišete, prevedete itd. Ne, vi ćete tek naknadno da stavite prst na čelo, pa ćete da razmišljate, kao što ste kod elektronskog potpisa stavili prst na čelo pa ste razmišljali.
Faktički, imamo situaciju – epohalni zakon, kako je najavljeno, sa skromnom primenom i skromnim rezultatima.
Podsećam vas samo na ono što smo pričali u načelnoj raspravi. Naša deca koja rade sa tim kompjuterima, na internetu itd., i ne samo naša deca, nego svi ljudi koji to rade, ne računajući mene, vrlo su inteligentni ljudi za te stvari. Oni probijaju te oblasti, oni su babaroge za ove oblasti, ali ko ih koči? Država ih koči. Vlast ih koči. Zbog čega?
Nemam odgovor na pitanje zašto država to sprečava. Kada se pojave na televiziji ili kada im pročitate intervjue, oni ko muve bez glave – u Evropsku uniju, u Evropu. Ovo nema veze ni sa Evropom ni sa Evropskom unijom, ovo ima veze sa elementarnim zahtevima naše mladosti, i posla i drugih stvari, gde ne treba da bude nikakve smetnje, osim što moramo da tražimo od države da pruži uslove i da garantuje da ne dođe do zloupotrebe.
Onaj ko treba da stvori uslove i da garantuje da neće doći do zloupotrebe, on kaže – evo predloga zakona, videćemo da za šest meseci napišemo podzakonske akte, ali trudićemo se da to bude za tri meseca. Kakvo će biti sprovođenje zakona i ko će biti garancija, baš ih briga.
Kada već pričate o toj vašoj stručnosti ispred politike, koliko znam, ta stručnost ispred politike kod vas se ogleda samo u brojanju novčanica.
Da vam skrenem pažnju na nešto. Kažete ovako: „Postupak označavanja vremena koje je sadržano u vremenskom žigu bliže propisuje ministar.“ Morate da donesete i taj propis. Ne znate za taj propis. U obrazloženju ste naveli samo kod člana 24. poziv na članove 14, 15, 17, a 18. niste ni pomenuli. I tu imate propust.
Pogledajte sada nešto drugo, ovome će se smejati ljudi koji se malo razumeju: „Organ nadležan za nadzor – Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu zakona vrši Ministarstvo.“ Inspekcijski nadzor vremenskog žiga Ministarstvo vrši preko inspektora za elektronski potpis.
Nadzor i inspekcijski nadzor su dve potpuno odvojene stvari. Ako ste nešto pričali ovde o inspekcijskom nadzoru, onda ste morali da imate barem još 20 odredaba koje definišu šta je inspekcijski nadzor. Mora da postoji neka specifičnost. Nije to inspekcijski nadzor kao sanitarna inspekcija.
Vas to uopšte ne interesuje. Vi ste stručnjak ispred politike kada je u pitanju televizija, ali kada je u pitanju nešto gde treba da se zarilja, da se radi itd., vas nema. Imamo izmišljeno ministarstvo. U sektoru telekomunikacija je haos, totalni haos. Niko ni za šta ne pita Ministarstvo. Šta se ono pita? Dva propisa nije moglo da donese, o elektronskom potpisu i o elektronskom dokumentu. Ovde nam drže neka predavanja.
G17 plus zna samo da broji pare i ništa drugo, sve drugo su laži i prevare. Ko laže, taj i krade. Ko krade, ide u zatvor. Ko ide u zatvor, taj ima buve. Mi se ne družimo sa onima koji imaju buve. To je narodna izreka. Možete da ripate koliko god hoćete.
Ako idete u nove tehnologije, dajte propise i dajte garancije, a ne blage priče ovde, neke bajke nam pričate. Šest meseci vam treba da smislite neki propis! Ceo sadržaj registra vam se nalazi u jednom od ovih članova. U članu 17. je ceo sadržaj registra.
Vas baš briga, zakitili ste se nekim titulama, izigravate neke veličine i treba sada ceo narod da pezi ispred vas. Dovoljno je samo reći EU. Jedva čekaju da dođemo. Ko jedva čeka vas? Pa, ni narod vas ne čeka, jedva čeka da vas ne vidi više na vlasti.
To je naša sudbina sa ovakvom vlašću. Pokušavaju, računaju da niko ništa ne zna. Da ste uzeli podmladak SRS da vam održi predavanje o kompjuterima ili o internetu... Samo se vi smeškajte dok drugi gladuju.
Centralno pitanje – kakvi se interesi kriju iza nečega o čemu je gospodin Vladan Jeremić pričao? Zašto neki operativni sistemi mogu, a drugi ne mogu?
Imali smo prilike, pre nekoliko dana, da gledamo i elektronsku sednicu Vlade, i ko je pripremio taj program; čujemo da će ovde biti nova klima, a nismo dobili odgovore na najosnovnije pitanje.
Gospođo Slavice Đukić-Dejanović, da li se sećate, krajem prošle godine, u onoj sali tamo, dva puta ste pravili prekide sednice Narodne skupštine zbog mojih pitanja o tome koliko je oprano para na sređivanju ove zgrade?
Rekao sam vam da postoji i izveštaj budžetske inspekcije iz vremena kada je gospodin Šami bio predsednik Skupštine. Taj veliki izveštaj je podeljen svim poslaničkim grupama i onda je krenula istraga. Obećali ste mi da ću za 30 dana da dobijem odgovor. Evo, prošlo je devet meseci i nema odgovora. To je samo da vas podsetim na nešto što jeste obaveza.
Tada sam tačno imenovao ko je stajao na čelu te ekipe koja je bila predmet interesovanja budžetske inspekcije. Tada sam rekao da neću ime da pominjem da se ne biste štrecali, ali samo da vas upozorim da odgovor nisam dobio, a sada se kreće u neke druge rekonstrukcije ovde, iako svi znate da ne postoje elementarni uslovi za rad poslaničkih grupa.
Ako već srljate prema toj Evropi ovako nekritički, sa proizvoljnim izborom koji bi zakon po nazivu mogao da odgovara ušima onih evrofanatika, onda vodite računa šta nam predlažete. Ovakve nedorađene, nezavršene, nepripremljene ili, zašto ne reći, pilot projekat zakone nemojte više nama da dajete, jer od ovakvih zakona ne zavisi život u Srbiji. Ne kažem da nisu važni, važni su za tehnološki i svaki drugi napredak, da se ne izgubi tempo, ali šta vredi što narod želi tehnološki napredak i ne želi da izgubi taj tempo kada imamo ovakvu vlast koja je više medijski, promotivno politički jaka, nego sa svojim delima. To je taj naš problem.
Samo da vas podsetim, vas tamo u Vladi, da su neke države u našem okruženju u cilju borbe protiv ove svetske finansijske krize, između ostalog, zacrtale i neke svoje programe kako da se povežu državni organi, kako da se povežu sve institucije i kako da se smanji potrošnja papira. Ali, ova naša vlada ne razmišlja ni o tome. Ništa nije uradila da razmišlja o tome, njima je važno da finansijski sektor može da posluje, da ta elektronska komunikacija između banaka i NBS postoji. Ona nije problematična, pod budnom kontrolom je, a za druge - baš ih briga, možemo i za šest meseci i za godinu dana, možemo i kada dođu besplatne akcije koje ste obećali, i tada možemo da razvijemo elektronsku komunikaciju.
Gospođo Đukić-Dejanović, da vas samo podsetim: ambulanta u selu Ugljarevac, vaš kraj, nije vaš kraj nego Kragujevac; neki Verko, kažu da je predsednik, gradonačelnik, i neki Miša iz G17 plus žele da ugase tu ambulantu koja služi pet sela (Dobrača, Mala Vrbica, Ugljarevac, Veliki Šeh, Ramača). Verko hoće da prebaci ambulantu u selo Grbavica za samo 200 stanovnika; tamo ništa ne gravitira, a ovamo preko 1.000 ljudi.
Ovo stavljam u kontekst elektronskog dokumenta, gospođo Slavice Đukić-Dejanović. Iskoristite priliku da pošaljete jedan elektronski dokument Verku i ovome Miši iz G17 plus, da ove jadne seljake ne muče, jer imaju tamo lekara, medicinsku sestru i poneki put apoteku koja im se otvara. Ako se ovo prebaci u drugo selo, onda im je Kragujevac mnogo bliži nego to selo. Uradite makar nešto za ove građane.

Zahvaljujem. Malo ste otišli od teme, ali zbog javnosti moram da dam par informacija. O finansijskoj konstrukciji vezanoj za prostor u kome smo dobili ste pismeni izveštaj, i to svaki poslanik ponaosob. Finansijska konstrukcija je napravljena pre nego što je formiran ovaj saziv parlamenta, a samo je realizacija došla u vreme kada ovaj saziv funkcioniše.

Napravili ste i nekoliko grešaka, selo se zove Veliki Šenj, a drugo Grbice, ali svejedno. Sasvim osnovano tražite da ta ambulanta funkcioniše, međutim, način rada zdravstvenih ustanova nije tema dnevnog reda danas, ali je vaš zahtev u redu.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača mr Jasna Matić, ministar za telekomunikacije i informaciono društvo, želi da da završnu reč? (Da.)

Kao i prošli put, poslednje javljanje je bilo kada sam pitala ko želi reč po amandmanu. Pošto se odmah niko nije javio, Poslovnik to jasno reguliše.

Dobro, ako želite nešto što je jako bitno, mislim da ministarka neće imati ništa protiv da vas čujemo, mada je to mimo Poslovnika, da znate.

Molim vas, morate pratiti. Član 144. kaže: „Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima pravo na završnu reč ima predlagač, odnosno ovlašćeni predstavnik predlagača“. Dakle, nema više diskusije.

Vaše vreme je isteklo. Uostalom, on se javio, samo ne može pre ostalih koji su se javili po amandmanu a podnosioci su amandmana, jer on nije bio podnosioc amandmana, pa sam mu dala pre nego što smo prešli na završnu reč. U momentu kada se završi diskusija. Ovaj član je vrlo jasan.

Izvolite, gospodine Jeremiću.