Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman da se u članu 40. stav 2. menja i glasi: „Službenu legitimaciju izdaje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine, kada komunalni policajac stekne pravo da samostalno obavlja svoje poslove. U slučaju prestanka radnog odnosa u komunalnoj policiji komunalni policajac dužan je da preda službenu legitimaciju gradonačelniku, odnosno predsedniku opštine.“
Ovaj amandman nastao je kao logičan sled prethodno podnetih amandmana poslanika SRS, a sa namerom da na precizniji, svrsishodniji način reguliše materiju i u skladu sa tim omogući postojanje komunalne policije ne samo u gradovima, već i u opštinama. Na taj način bismo izbegli uskraćivanje prava opštinama da imaju svoju komunalnu policiju i istovremeno bismo izbegli diskriminaciju građana koji žive u tim opštinama, jer oni moraju da imaju ista prava i u toj sferi, a ne da ostanu uskraćeni za ta prava, kako vi predviđate vašim neustavnim predlogom zakona.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana Vlada se poziva na razloge navedene u obrazloženju uz amandman na član 1. Kada malo bolje pogledamo, ogromnu većinu amandmana poslanika SRS ste odbili, što očigledno govori o nameri Vlade da ne prihvati ovaj zakon u parlamentarnom dijalogu poslanika opozicije i vlasti, a u cilju pronalaženja najboljih rešenja za naše građane.
Tu postoji još jedna opasnija stvar od ove, koja nameće osnovno pitanje da li je nama kao državi i građanima neophodno usvajanje zakona o komunalnoj policiji, osnivanje agencije za borbu protiv korupcije da bismo uveli red u državi, institucijama i društvu ili je za to samo neophodna istinska želja i potreba Vlade za rešavanjem nagomilanih problema građana, koja...
(Predsednik: Vreme.)
... evidentno ne postoji. Hvala.

Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Radovanović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 41. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Veroljub Arsić, koji želi reč.

Gospodine Arsiću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, čini se da je gospodin Marković stvarno preterao u ovom zakonu, kako idemo od člana do člana.
Član 41. bi trebalo da reguliše boju i način označavanja vozila i plovila, kao i opremu komunalne policije. Po Predlogu zakona to bi trebalo da propiše skupština grada, a po predlogu SNS to bi trebalo da propiše ministar, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za unutrašnje poslove.
Amandman je odbijen. Ne bih toliko da zalazim u detalje samog obrazloženja, koje nema nekog prevelikog smisla, ali čini se da će, kada ovaj zakon stupi na snagu, po Srbiji da nastane jedno pravo šarenilo po gradovima kada su u pitanju uniforme komunalnih policajaca.
Interesuje me, ali Marković ne može da mi odgovori pošto nije tu, hoće li uniforma da bude radna i svečana? Komunalna policija, zašto da ne, i redovna policija tako radi. Hoće li gradonačelnika svaki put kada dolazi na posao, ili možda ministra Markovića, da sačeka počasni vod komunalne policije?
Da vam postavim još jedno pitanje – kako će to da izgleda ako čak i uniformu određuje skupština grada? Da li bi uniforma koju odredi Skupština grada Beograda mogla da izgleda kao najobičnije građansko odelo? Da li ima nekih prepreka? Nema. Hoće li to da bude zabranjeno u Beogradu? Hoće. Hoće li da bude zabranjeno u Požarevcu? Neće.
Ja ću morati da kupim taj atlas koji je spominjala gospođa Jorgovanka Tabaković i da vodim računa svaki put kada nekuda idem da slučajno ne obučem onakvo odelo kakvo ima komunalna policija u tom gradu gde idem. Ili, ne daj bože, da se vozilo ofarba ili ima istu boju kao vozilo komunalne policije u gradu u koji idem. Ima još jedan problem – taj atlas će morati da se dopunjuje svaki put kad se promeni vlast. Budite sigurni, neke stranke neće sigurno da dozvole da komunalna policija vozi plavo-žuta vozila. Čim dođu na vlast, odmah ima da ih prefarbaju, u to budite sigurni.
Postavljam pitanje – kako bi to izgledalo, recimo, u Požarevcu lokalna samouprava voli crveno-žutu boju, sa blagom, stidljivom plavom, a ovde u Beogradu plavo-žutu? Znači, onaj ko vozi vozilo iz Požarevca može plavo-žuto da vozi, ali ne sme da ga doveze u Beograd, platiće kaznu.
Zato vam kažem, ovakav zakon i ovakvu glupost koju je napravio gospodin Marković povucite što pre. Ili, ako ne možete, bolje da mu predsednik stranke ne potpiše ovaj zakon, da ga vrati u Skupštinu i konačno da se odbije.

Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić.

Imate reč, gospodine Munjiću.

U članu 41. stav 3. reči „ministra nadležnog“ zamenjuju se rečima „ministarstva nadležnog“.
Amandman je kako principijelne, tako i suštinske prirode. Principijelno, SRS se zalaže, ne samo kad je ovaj predlog zakona u pitanju, već i ostali, za to da se određena ovlašćenja vezuju za ministarstvo, a ne za resornog ministra. Suštinska primedba kako na ovaj član, tako i na Predlog zakona uopšte, vezuje se za ustavni osnov za donošenje ovog zakona.
Dakle, ustavni osnov jednostavno ne postoji. Osnov za donošenje ovog zakona ne postoji.
U obrazloženju koje daje predlagač zakona priznaje se da u društvu ima nekih ozbiljnih problema, i to u mnogim segmentima društvenog života.
Međutim, te probleme treba da rešava redovna, a ne komunalna policija. Dakle, ne mogu komunalni policajci da imaju ovlašćenja koja imaju redovni policajci i druga policijska službena lica. Ne može se nadležnost policije, koja predstavlja izvornu nadležnost, preneti ničim, pa ni ovim predlogom zakona, na komunalnu policiju.
Ali, iz nekih razloga vama treba paralelna policija i nikakve kontraargumente sa suprotne strane ne prihvatate. Vi jednostavno želite da i sa ovim zakonom, kao i drugim predlozima zakona, nastavite kontinuiranom praksu koju imate dugi niz godina a to je da svojim neistomišljenicima ne ostavljate nikakvu alternativu; ili, ako ostavljate, da ostavljate dve alternative – a to je ili da prihvate vaše mišljenje ili da se svoga odreknu. Srpska radikalna stranka nikada neće prihvatiti ovako nešto.

Na član 47. amandman je podneo narodni poslanik Slobodan Vuković.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Vukoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, posebno se vama obraćam u ovom trenutku, pošto ministar za lokalnu samoupravu nije tu, a razumećete zbog čega.
Podneo sam amandman na član 47. Izmena koju predviđa ovaj naš amandman podrazumeva da se reči „ministar nadležan“ zamene rečima „ministarstvo nadležno“.
Zašto sam ovo inicirao? Zato što imam utisak, a videćete i predlog i obrazloženje, da se ministar za lokalnu samoupravu bavi svim i svačim, a ne onim što mu je u suštini posao.
Videćete i dokaz za to. Ministar bi, po predlogu ovog člana, trebalo da odredi neku ispitnu komisiju koja će da proveri ko je sposoban da bude policajac, a ko ne.
Ministar se ne bavi, recimo, problemom opštine Palilula gde je uredno pre osam meseci šest puta opštini, lokalnoj samoupravi, za koju je nadležan ministar za lokalnu samoupravu, podnošen zahtev za povraćaj mandata SRS za 15 odbornika.
Obrazloženje opštine i nadležnog okružnog suda je uvek bilo da se čeka odluka nižerazrednog suda, dotičnog Četvrtog opštinskog suda. Šest sednica je održano, šest puta ministar se pravi lud u odnosu na naše zahteve.
Opština se pravi luda u odnosu na naše zahteve. Mi smo pre deset dana došli u posed saznanja da su odluke pravosnažne Četvrtog opštinskog suda u decembru mesecu, u januaru mesecu, u martu mesecu, za najmanje sedam slučajeva koji su tretirali te teme. Šta radi Ministarstvo za lokalnu samoupravu?

Vreme, gospodine poslaniče. Zahvaljujem.

Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Miloš Radulović i Jovan Palalić.

Gospodin Radulović želi reč. Izvolite.

Gospođo predsedniče, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, upravo ovaj član 48. pokazuje suštinu, koliko se površno pristupilo ovom zakonu. U ovim odredbama navodi se: „Zaposleni u komunalnoj policiji dužni su da polažu ispit za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalnog policajca najkasnije u roku od godinu dana od dana donošenja propisa iz člana 35. stav 2. ovog zakona.“
Daje se mogućnost da poslove komunalnog policajca pre polaganja ispita obavljaju pripravnici, tako da kažem. Ovo je jedinstven slučaj da celu službu (praktično, svi komunalni policajci) čine pripravnici, jer teče rok od godinu dana i polažu ispit. To je neprimereno i ne verujem da tako nešto postoji u bilo kojoj zemlji u svetu.
Upravo u prilog mojoj diskusiji idu diskusije svih narodnih poslanika koji su zdušno danas kritikovali ovaj zakon i tražili da se povuče iz procedure. Zašto kažem da je ovo potpuno nesuvislo i da je ova odredba veoma loša i da mi pokušavamo da je popravimo našim amandmanom gde kažemo: „Kandidati za rad u komunaloj policiji dužni su da polože ispit za obavljanje poslova i primenu ovlašćenja komunalnog policajca“?
Neobučena lica, čije znanje nije provereno pre stupanja na dužnost, neće moći adekvatno da izvršavaju poslove koji treba da spreče štetu po građane, a i sam grad, pogotovo ako imamo član 50. gde se kaže da se odredbe ovog zakona primenjuju po isteku šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Postoji razumno vreme da se ovaj zakon potpuno upodobi i da ima suštinu, a ne da imamo pripravnike. Mi ćemo imati pripravnika kao načelnika komunalne policije.
Ovim zakonskim rešenjima daje se da su do polaganja ispita svi komunalni policajci pripravnici. To je jedinstven slučaj da načelnik bude pripravnik.
Da rezimiramo, pošto smo dosta pričali o tome, ono što sve nas plaši jeste to što mogu da obavljaju dužnost komunalnog policajca ljudi koji su osuđivani na kaznu ne dužu od šest meseci. Znači, oni koji su skloni nasilničkom ponašanju.
Drugo, ko bira te komunalne policajce? Biraju ih organi gradske uprave. Oni koji su na vlasti u tom gradu, oni biraju 1.200 pripravnika.
Treće, ukoliko oni nanesu štetu nekom građaninu svojim činjenjem, a da građanin nije napravio bilo koji prekršaj, ko rešava taj problem?
Rešavaju organi gradske uprave. Rešava načelnik, rešavaju organi gradske uprave i gradsko veće. Ko čini gradsko veće? Čini ga vladajuća većina.
Dajte mi jedan primer u Srbiji gde gradsko veće ne čine članovi vladajuće većine u tom gradu.
To pokazuje koliko je ovaj zakon u suštini opasan, koliko može da da nekom mogućnost da primenom sile nanese teške telesne povrede nekom.
Pri tom, u službu će uglavnom da se primaju ljudi koji pripadaju vladajućoj većini u tom gradu, ili simpatizeri. Posebne aršine će da imaju prema onima koji su iz vladajuće većine ili simpatizeri, a posebne aršine prema onima koji su iz opozicionih stranaka ili simpatizeri opozicionih stranaka.
Duboko se nadam da ministar u ovim trenucima sedi negde u mraku, da se zatvorio i da razmišlja o tome da povuče ovaj zakon, da ne dozvoli, kao što je neko rekao, da se taj zakon odnese predsedniku njegove stranke da ga potpiše i da ga stavi u funkciju. Ovaj zakon je vrlo štetan i opasan po građane, shvatite to. Hvala.

Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić i Aleksandra Ilić.

Gospođa Zlata Đerić želi reč.