Sad ste remetili.

Nemojte sa mnom voditi dijalog, molim vas, gospođo Radeta.

Takođe.

Gospođa Lidija Dimitrijević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog građana Republike Srbije koji prate ovo zasedanje Narodne skupštine želim da istaknem da je Poslanički klub SRS sa velikom pažnjom i ozbiljnošću podneo amandmane na Predlog zakona o elektronskom dokumentu, a na osnovu konsultacija sa stručnim ljudima iz ove oblasti.
Time smo iskazali iskrene namere da ovaj predlog zakona bude usvojen u obliku koji će biti u interesu građana Srbije.
Ispred Poslaničkog kluba SRS sam podnela amandman na član 6. stav 1. koji glasi: „Elektronski dokument sadrži unutrašnju i spoljnu formu prikaza.“ Amandmanom je predloženo da član 6. stav 1. glasi: „Elektronski dokument sadrži unutrašnju i spoljnu i tonsku formu prikaza.“
Vlada je odlučila da predloženi amandman odbije uz obrazloženje: „Amandman se ne prihvata iz razloga što spoljna forma prikaza elektronskog dokumenta obuhvata i tonsku formu.“
Moram da istaknem da je cilj podnošenja ovog amandmana jasnije definisanje forme, da se naglasi tonska forma kao deo spoljne forme prikaza elektronskog dokumenta. Takođe, SRS smatra da se ovakvim preciznijim definisanjem štite interesi producenata muzičkih i drugih zvučnih zapisa.
U stavu 3. člana 6. kaže se: „Spoljna forma prikaza sastoji se od vizuelnog ili drugog razumljivog prikaza sadržine elektronskog dokumenta na ekranu računarskog ili drugog elektronskog uređaja.“ Smatramo da nije na odmet da stvari koje bi se mogle podrazumevati same po sebi ipak budu u zakonu precizno definisane. S druge strane, zbog ovog amandmana odredbe člana 6. ne bi bile ničim pogoršane, naprotiv, samo bi bile konkretnije.
Kratko ću se zadržati na nečemu što smatram vrlo važnim kod ovog predloga zakona. U obrazloženju razloga za donošenje zakona napisano je: „Osnovni cilj zakonskog uređivanja jeste da se u našoj zemlji podstakne šira upotreba elektronskih dokumenata od strane građana, pravnih lica i organa vlasti. Korišćenje i razmena elektronskih dokumenata između ovih subjekata doprinela bi podizanju ukupne efikasnosti rada, znatnoj materijalnoj uštedi i poboljšanju kvaliteta života građana.“
Ovo, između ostalog, podrazumeva dostavljanje dokumenata elektronskim putem, bez dolaska na šalter organa. Slične priče ispričane su bezbroj puta. Zvuči odlično, ali opet je problem u tome što zbog neusklađenosti zakona nije moguće ideju sprovesti u delo. Neretko se događa u praksi da šalteri na kojima se vrši prijem akata vode jednu evidenciju putem automatske obrade podataka, putem računara, a drugu pisanjem ručno, kroz internu dostavnu knjigu i druge knjige. To predstavlja dodatnu složenost postupaka prijema akata i duplira posao onome ko vrši prijem, a stranci koja je došla da preda neki akt duplira vreme čekanja.
Donošenje ovog zakona o elektronskom dokumentu podrazumeva izmene Zakona o opštem upravnom postupku i propisa o kancelarijskom poslovanju. Bilo bi dobro izvršiti što pre usklađivanje svih ovih zakona i propisa. U suprotnom, biće opet problema, gubljenja vremena u redovima ispred šaltera, vike i ljutnje na šalterske radnike koji od dupliranja posla ne znaju gde im je glava, a moraju da budu ljubazni i nasmejani jer je stranka koja je došla da im se obrati uvek u pravu. Izbegnite to i uskladite propise i zakone i onda ćemo videti da li ćete postići ono što ste postavili sebi kao jedan od ciljeva donošenja ovog zakona, a to je poboljšanje kvaliteta života građana. Hvala.

Gospodin Milan Lapčević se javio po ovom amandmanu.

Poštovano predsedništvo, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u našoj načelnoj raspravi o ovom zakonu izneli smo niz primedaba na zakon o elektronskom dokumentu, koje u principu nisu suštinske prirode. Ima nekih propusta u ovom zakonu na koje smo ukazivali i pri donošenju zakona o elektronskoj trgovini, a najveće primedbe se odnose na to da ovaj zakon neće biti moguće primeniti samim danom donošenja, već će njegova primena biti  formalno odložena za šest meseci, samim tim što je u zadnjem članu propisano da će podzakonski akti koji će definisati procedure oko primene ovog zakona biti doneti u tom roku.
To je nešto što smo potencirali kao loše rešenje, jer su sva podzakonska akta mogla da budu spremna i da u mnogo kraćem roku budu donesena, kako bi ovaj zakon mogao odmah da se primeni.
U tom smislu smo i podneli amandman da se vreme za donošenje podzakonskih akata sa šest meseci skrati na tri meseca.
Takođe smo potencirali problem neželjene pošte, koji ni ovim predlogom zakona nije dovoljno razrađen, niti je napravljen mehanizam kako da se neželjena pošta eliminiše.
Takođe smo potencirali da je bilo potrebno više pažnje posvetiti zaštiti, odnosno bezbednosti protoka elektronskih informacija, kao što je to, na primer, urađeno u Nemačkoj, gde postoji državni kanal kroz koji protiču svi dokumenti i koji garantuje bezbednost svih dokumenata, tako da do njih ne mogu da dođu oni koji nemaju pravo na to.
Ovaj zakon neće biti moguće primeniti i zbog neusklađenosti drugih zakonskih akata koji preciziraju upotrebu raznih dokumenata, pre svega Zakona o kancelarijskom poslovanju i zakona o arhiviranju dokumenata, koji je u ovom članu pomenut, da i elektronska dokumenta mogu da se arhiviraju na način na koji se ona arhiviraju, ali u Zakonu o kancelarijskom poslovanju ne postoje termini „elektronski dokumenti“ i način njihovog čuvanja, kao ni rokovi, te će u tom smislu primena ovog zakona sačekati to vreme kada se bude izmenio Zakon o kancelarijskom poslovanju.
U suštini, ovaj zakon će sigurno sa drugim zakonima, pre svega zakonima o elektronskoj trgovini i elektronskom potpisu, upotpuniti potrebnu zakonsku regulativu za primenu strategije elektronske uprave. Nažalost, kao što to biva i u mnogim drugim oblastima, i u ovoj oblasti nećemo tako brzo sa prostih suvoparnih zakonskih normi preći na konkretnu primenu, upravo zbog nepostojanja pratećih podzakonskih akata i druge podrške koje bi trebalo da bude prisutna da bi se potpuno primenili ovi zakoni, da bi zaživeli u praksi.
Tu imamo i slučaj vezan za elektronski potpis – iako je Zakon donesen pre više od pet godina, njegova primena je počela tek pre nekih godinu dana, a imamo jako mali broj ljudi koji su uzeli sertifikate za elektronski potpis. Praktično je to više simbolično nego što je zaista zaživelo u praksi.
Iskoristiću ovo vreme da vas upozorim i zamolim da iskoristite svoj autoritet i da ukažete na sve nepodnošljiviju situaciju koja se dešava u raznim gradovima Srbije, pomenuću samo onu koja je vezana za grad Niš, a tiče se štrajkova koji više meseci traju i koji praktično dobijaju sve veći publicitet, odnosno prelaze u radikalnije oblike.
Naime, radnici „Niteksa“ već šest meseci štrajkuju tražeći svoja prava. Pre više od četiri meseci su podneli zahtev Agenciji za privatizaciju za kontrolu ove privatizacije i za promenu rešenja o privatizaciji ovog nekada velikog giganta.
Do dana današnjeg nisu dobili nikakav odgovor. Pored toga što nisu dobili odgovor, iako su u štrajku više meseci, niko im se od nadležnih ministara, niti ljudi iz Ministarstva ekonomije, odnosno Agencije za privatizaciju, zvanično nije obratio, niti ih je obišao. Postavlja se pitanje da li su oni ljudi koji su štrajkovali u Novom Pazaru, Kragujevcu ipak imali prioritet, jer njih može da obiđe ministar nadležan za poslove rada i socijalna pitanja, a ljudi koji štrajkuju u Nišu na to, nažalost, ne mogu da imaju pravo.
Isti je slučaj i sa niškim „Građevinarom“, koji već dva meseca štrajkuje iz istih razloga. Njegovi radnici su čak preduzeli i drastičnije mere – desetak dana štrajkuju glađu; ima i vrlo teških slučajeva ljudi koji su astmatičari, bolesni, pa je to pravo upozorenje i Vladi i nadležnim ministrima da bar te ljude saslušaju, da čuju kakve probleme imaju, da se tim problemima pozabave, a ne da nabijaju glavu u pesak i prebacuju odgovornost na organe lokalne samouprave, koji treba da budu neka tampon zona između nezadovoljnih radnika i Vlade koja treba da rešava njihove probleme.
Molim vas da u tom smislu apelujete na nadležne ministre da se pozabave ovim problemom, jer su ti štrajkovi od juče krenuli, štrajkači su izašli na ulice i odlučni su da u tim svojim štrajkovima, dok im zaista neko ko ima ingerencije ne posveti pažnju, istraju do kraja. Bojim se da ćemo imati sve teže situacije na terenu, te vas molim da upozorite na ovu činjenicu i da neko konkretno preduzme neke mere. Hvala.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović.

Gospodine Stevanoviću, imate reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da su amandmani SRS bili konstruktivni i celishodni. U tom smislu smo na član 7. podneli ovaj amandman kojim smo predvideli da elektronski dokument, suprotno predloženom zakonu, ima kopiju u elektronskom obliku. Smatramo, kao što smo u obrazloženju rekli, da oni pre svega mogu da budu u bek-ap sistemima, koji omogućuju njihovo pohranjivanje i zaštitu.
Mislim da smo se i ovde vodili apsolutno onim što ste naveli u obrazloženju zakona, a to je da je, s obzirom na to da se informacione tehnologije i načini poslovanja menjaju jako brzo, ocenjena potreba da zakonska rešenja budu fleksibilna i otvorena za nova tehnološka dostignuća.
S obzirom na to da ta nova tehnološka dostignuća omogućuju da elektronski dokumenti imaju kopiju, da budu na neki način, pretpostavljam da ću se dobro izraziti, autorizovani, zaštićeni, mislim da bi to u nekim, da kažem, vanrednim okolnostima omogućilo da se ti isti dokumenti zaštite.
Mislim da ste mogli da budete, kako ste ovde rekli, fleksibilni i da ovaj amandman prihvatite. S druge strane, tu autorizaciju, odnosno zaštitu obezbeđuje i Zakon o elektronskom potpisu, koji ste ranije usvojili. Naravno, niste prihvatili amandman.
Iskoristio bih priliku da se nadovežem na diskusiju prethodnog poslanika. To je pitanje primene ovog zakona, da li će biti i kako će se to odvijati. Pre svega, i vi predviđate da u roku od šest meseci donesete podzakonske akte. Da ne govorimo o poražavajućoj statistici kada je u pitanju korišćenje savremenih informacionih tehnologija uopšte u Srbiji, od državnih organa pa do privrednih društava ili subjekata koji će se koristiti ovim zakonom.
Zato smatramo da ste i ovaj, ali i druge amandmane SRS koji se odnose na ovaj zakon mogli da prihvatite. Zahvaljujem.

Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Gospodin Vladan Jeremić želi reč.