Poštovana predsednice, poštovana ministarka Malović, dame i gospodo narodni poslanici, iako je neuobičajeno da se amandmanski interveniše u članu koji određuje, da tako kažemo, taj vacatio legis, smatrali smo da je sve ono što su bile naše primedbe na ovaj zakon u onom što definiše rok za primenu i početak primene ovog zakona na najbolji mogući način potvrđeno.
Ovako kratak rok, od šest meseci, za primenu ovako složenog, nedefinisanog zakona sa nejasnim institutima, sa drugim problemima, o kojima ću nešto da govorim, nije moguće realizovati. Lokalne samouprave neće biti u prilici da primene ovaj zakon, s jedne strane zbog obaveza koje nameće zakon i, s druge strane, zbog opšteg stanja u gradovima i opštinama.
Znači, kada se uzmu u obzir problemi koji se tiču ispitne komisije, stručnog usavršavanja i podzakonskih akata i, kako se kaže, utvrđivanja psihofizičkih sposobnosti i možda potrebe da ministar zaposli dodatne ljude u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a nada se sredstvima, parama da bi ovaj zakon realizovao, rok od šest meseci je krajnje kratak. To znači do kraja godine.
Još jednom želim da vas podsetim da je ova vlada smanjila transferna sredstva lokalnim samoupravama. Uvela je nove namete kroz niz zakona; poslednji je bio Zakon o regionalnom razvoju, sada zakon o komunalnoj policiji. Sada očekujemo da će tako opterećene lokalne samouprave, koje su već odustale od razvoja, nemaju više ideju da nešto rade na pitanju razvoja svojih sredina... One rade, što bi rekao narod, na leru, eventualno negde još isplaćuju plate. Takvim lokalnim samoupravama namećemo ogromnu obavezu da u roku od šest meseci sprovedu čitavu proceduru, izaberu komunalne policajce i onda uđu u proces isplate zarada tim ljudima. To prosto nije moguće.
Ovaj zakon će biti neprimenljiv. Srušiće se već u startu i to je ono što sve vreme govorimo. Morate da definišete vašu politiku, ako uopšte imate politiku prema lokalnim samoupravama. Ne možete da uzimate, a da im dajete nove namete. To radite već godinu dana. Uzimate im pare, uskraćujete im mogućnosti da se razvijaju, ne donosite zakon o svojini, a uvodite im nove namete sve više i više. To je nemoguće. Očekujem da u narednom periodu iz ovih ministarstava koja su se bavila lokalnom samoupravom izađe niz novih zakona koji će predvideti nove obaveze za lokalne samouprave.
Apelujem da u ovom trenutku Vlada, ako već ne želi da povuče ovaj zakon, usvoji bar ovaj amandman, koji je realan. Osamnaest meseci je dovoljno vremena, ako se počne voditi ozbiljnija politika, da se sredi situacija u lokalnim samoupravama po pitanju finansija, pa onda možemo da pričamo o primeni ovog zakona.
Bićemo smešni, bićemo neozbiljni, jer jedan zakon koji je važan, koji je potreban ne možemo da primenimo. Šta smo time dali velikim gradovima koji imaju i iskazali su potrebu za ovim zakonom? Jednostavno, previše obaveza ste stavili lokalnim samoupravama, a niste im ništa dali.
U tom smislu predlažem da prvo ukinete odluku o smanjenju transfernih sredstava, da stavite moratorijum na primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, donesete odluku, zakon o povraćaju svojine lokalnim samoupravama, prenesete deo prihoda sa Republike na lokalne samouprave, izvršite pravu decentralizaciju, pa onda da pričamo o primeni zakona o komunalnoj policiji.
Bez toga, sve će se vrlo brzo pokazati kao potpuni promašaj. Što je najgore, srušićemo lokalnu vlast. Nije bitno koja je stranka na vlasti, sve će lokalne samouprave da padnu. Hvala vam.

Gospodin Milan Avramović se javio za reč.

Nije po ovom amandmanu. Gospođo predsedavajuća, da i vas upozorim da je ova skupština ovakvim načinom rasprave svedena na najniže grane i da nije čudo što novinari rade to što rade.
Podsetiću vas na Zakon o obaveznom osiguranju – predstavnik Vlade bila je ministarka Dragutinović, koja nema ni vozačku dozvolu, ne učestvuje u saobraćaju, osim što ima vozača Vlade itd. Sada imamo sličnu situaciju – zakon o komunalnoj policiji ispred Vlade predstavlja ministar pravde. Nemamo kompetentnu ličnost za raspravu o ovim predlozima zakona, za raspravu o amandmanima i nemamo učešće od strane Vlade. Poslanici ovde iznose sugestije i kritike, a ne dobijaju nikakav odgovor. Postoje dva razloga za to što nema odgovora – ili nadležni ministar koji je tu ne zna odgovor ili odgovor ne možemo da dobijemo jer smo u pravu.
Gospođo Čomić, molim vas da se uzdržite. Budite pristojni barem dok ne predsedavate.
Gospođo Malović, sa aspekta pravne struke, pošto niste dali odgovor na pitanje kolege Vukovića postoji li neka sudska praksa da viši pravni akt čeka odluku nižeg da bi doneo neko rešenje ili, u ovom slučaju, da Okružni sud čeka odluku Četvrtog opštinskog suda... To još nigde nije postojalo, ni u jednoj pravnoj državi, ako je ovo uopšte pravna država – da postoji rešenje suda i kad stigne od nižeg pravnog akta da viši pravni akt ne donosi odluku, čak ni po tom, i time kupuje vreme i političke poene i donosi neke odluke nezakonito. Ima li barem pravne države, ako nema komunalne, kako vi navodite u predlogu ovog zakona?
Kad sam već kod samog zakona, da podsetim na par stvari. Niko od vas nije hteo da razmatra probleme građana i opština i gradova u isto vreme, kada su u pitanju komunalne oblasti, u odnosu na uzrok. Od tih uzroka, pominjao sam više stvari. Ovde je pojam za obavljanje poslova, odnosi se na javnu čistoću, na lokalne puteve i ulice... Rekli smo da su lokalni putevi i ulice, posebno u prigradskim naseljima, prioriteti u predizbornim kampanjama; ili, da su prioriteti u samom centru grada, gde je koncentrisan veliki broj birača. Na tome se stiču politički poeni, pa tako imate neku ulicu koja se presvlači dva puta, popločava šest puta, dok neke ulice ne vide ni šljunak, a kamoli asfalt.
Imamo obavezu kod parkiranja. Komunalna policija će da uvede red, vezano za parkiranje. Po kom osnovu će komunalna policija da uvede red, vezano za parkiranje? Da uđe u garažu i iscrta nova parking mesta? Da napravi novu garažu? Da izmisli novi cenovnik za parkiranje? Da izmisli koliko košta doplatna karta kada vam istekne vreme? Šta će da uradi komunalna policija kada je u pitanju parkiranje? Da obezbedi parking mesta ili da imenuje tablice sa parnim brojevima, da se voze parnim danima, a sa neparnim brojevima da se voze neparnim danima, da bi svi mogli da se parkiraju svuda?
Ovde se pominje postavljanje privremenih poslovnih objekata. Moram da kažem i to da su iz samog centra grada (opštine Vračar, Savski venac i Stari grad) svi privremeni montažni objekti sklonjeni i postavljeni su novi, čiji su vlasnici direktno opštine. Pravo na konkurisanje imaju isključivo lica ili firme koje su tu već imale objekat, a to su u ovom slučaju „Futura plus“ i „Štampa“, i niko više. Ako na teritoriji ove tri opštine nađete tri druge trafike, koje imaju veze mimo ovih firmi, ja ću da vam čestitam.
Četvrta stvar se odnosi na auto-taksi. U Beogradu imamo iks taksi udruženja, ne znamo više ni koji nas taksi vozi, da li je legalan, da li je nelegalan, da li je registrovan, neregistrovan, raznorazne nazive imamo.
Svaki taksi ima svoj cenovnik, nijedan taksi ne daje fiskalni račun, nijedan taksi ne zna koliko je kilometara prešao i svaki taksi ima povoljnosti za koje vi ne znate.
Zaštita od buke u životnoj sredini. Pomenuli smo u raspravi u načelu kako funkcioniše zaštita od buke blizu bolnice i porodilišta, pa smo dali primer bolnice „Sveti Sava” na Železničkoj stanici – od moždanog udara se ljudi leče, a iz palate u Nemanjinoj bije li bije, trista na sat. Klubovi i kafići u toj palati imaju toliko jako ozvučenje da se to može čuti čak i do Mostarske petlje, a kamoli bolesnici u bolnici.
Šetnja je u Beogradu postala apsolutno rizična. Pre nekoliko dana pala su dva stakla težine sto kila sa „Beograđanke“. Kada smo pitali ko je odgovoran za to, kažu – zašto građani prolaze tuda?
Kako u predizbornoj kampanji komunalne i inspekcijske službe mogu da rade posao kako treba? Na Voždovcu su sada u predizbornoj kampanji apsolutno sve norme inspekcijskih službi poštovane – nema đubreta, rasveta svuda, zelene površine uređene, ulice asfaltirane, trotoari napravljeni, posle 30 godina Avalski put je napravljen ponovo. Kako sad to odjednom može?
Zbog čega tvrdite da su inspekcijske službe nesposobne? Grad je posebnim uredbama uzeo ovlašćenja opštinskim inspekcijskim službama, tako da ne mogu da uzimaju robu, ne mogu da plene robu, mogu samo da naprave zapisnik, i to u slučaju ako dođu pre gradske inspekcije, i da proslede drugostepenom organu. Zato postoji nemoć opština i to nije rađeno slučajno. Kada na granici između dve opštine imate uličnog preprodavca imate sledeći slučaj: kad dođe inspektor sa jedne opštine on pređe ulicu, a kad dođe inspektor sa druge opštine on se vrati na staro mesto, da mu ni jedan ni drugi inspektor ne bi uzeli robu, jer tako prehranjuje porodicu i sebe.
Da ne pričamo o klima-uređajima, o domaćinstvima koja tresu mrve sa terase, bacaju đubre, špriceve i sve ono što je opštepoznato, posebno u delovima Beograda gde su pretežno zgrade, kao što je Novi Beograd.
Kada smo spominjali gradsko veće, koje ima obavezu da na predlog načelnika komunalne policije donosi strateški plan komunalne policije, nismo mogli da ne donesemo zaključak da će tu biti zloupotrebe. Izneo sam primer i u današnjem danu kakvih zloupotreba ima od strane gradonačelnika, od strane Skupštine grada.
Dali ste ovlašćenja skupštini grada da bira boju uniforme, kao da je to veoma važno. Ako inspektor ima nadležnost da oduzima robu, kakav je veći respekt da li će uzimati robu onaj uniformisani ili ne? Čemu širenje administracije i gomilanje partijskih drugova u ovom sistemu komunalne policije?
Kažete, mora da završi srednju školu i da položi ispit. Dok ne položi ispit, šest meseci, maltene, mora da volontira. Šta ako ne položi ispit? O tome smo pričali, nismo nikada dobili odgovor.
Kaže se u članu 17. da se upozorenje daje usmeno, pisano ili putem sredstava javnog informisanja. U kom sredstvu javnog informisanja će komunalni inspektor nekome da da upozorenje, firmi? U „Blicu“, u „Glasu“, u „Službenom glasniku“, „Ježu“, u kom sredstvu? Šta ima od toga ta firma? Ko će da plati to informisanje? Kome će da plati? O tome niko nije vodio računa. Ono što moram da podvučem jeste i ova teza da jedan komunalni policajac „ide“ na 5.000 građana. To je fizički neizvodljivo. Ako imamo odredbu zakona da jedan policajac istog pola može da pretresa građanina istog pola, onda je to neizvodljivo. Znači, muški policajac pretresa muškarca, ženski ženu. Ako uzmemo u obzir da je to u startu dvoje na 5.000 i da imaju dve smene i da ima volontera, da ima ko će da kontroliše, to je najmanje šestoro ljudi na 5.000 građana bilo gde, u bilo kom gradu.
Stavljali smo paralelu između opštine i grada ne računajući da su neke opštine dobile status grada pre pola godine, godinu. Samim tim su dobile prihode u budžetu koji ranije nisu mogli da im budu dostupni. Totalna neistina. Apsolutno iste prihode imaju ovi sa statusom grada, kao što su imali sa statusom opštine u prethodnom periodu, osim privilegovanih, tamo gde je vladajuća većina na vlasti, koji mogu da koriste NIP itd.
Oblik i način ostvarivanja saradnje komunalne policije i gradskih inspekcijskih službi bliže propisuje skupština grada. Dolazimo do suštine zloupotrebe. Recimo, gradska uprava ili grad donesu pogrešno rešenje bilo koje vrste, da li zbog predizborne kampanje, da li zbog korupcije, da li zbog prijateljskih partijskih veza itd. o rušenju, raseljenju itd. Šta sad da uradi gradska uprava? Povede sa sobom komunalnog ili građevinskog inspektora, povede komunalnog policajca, dobije asistenciju policije, što omogućuje član 18, i šta to konkretno znači? Da grad ili gradska uprava ne mogu da pogreše, nemaju prava da naprave grešku, iza sebe ima armiju ljudi. Dok sudski postupak posle dođe, dok se okonča, još će i sudski troškovi, naplata korišćenja asistencije policije ili komunalnog policajca da stignu građaninu na adresu.
Komunalni nered koji se odnosi na građevinu isključivo zavisi od onog ko građevinu radi. Ko danas ima monopol nad građevinom u centralnim gradovima? Koji su to tajkuni koji za 200 - 250 evra sazidaju metar kvadratni, a prodaju za 2.500 - 3.000 evra? Ko im to omogućuje i ko im daje dozvole? Ko im omogućava da dođu do lokacija na takav način? To je ono što treba lečiti i ispravljati da bi komunalna policija bila nepotrebna. Vi to niste ispravili, zato i formirate komunalnu policiju.
Grad Beograd ima sedam javnih komunalnih preduzeća: javno preduzeće za vodovod i kanalizaciju, za pogrebne usluge, za beogradske elektrane, za gradske pijace, za gradsku čistoću, za zelenilo Beograd, JKP „Infostan“ itd. Šta ćemo sa ovim preduzećima, kakve su njihove nadležnosti kada se pojavi komunalna policija? Šta će da rade komunalna preduzeća i zaposleni u komunalnim preduzećima kad je njihov obim rada i kvalitet rada ionako loš, na osnovu finansiranja, na osnovu plate zaposlenog, na osnovu tehničkih mogućnosti? Tehničke mogućnosti su nikakve za ova preduzeća u glavnom gradu. Kakve li su tehničke mogućnosti u manjim gradovima ili u gradovima koji su tek sada postali gradovi? Da ne čitam ostala javna preduzeća koja imaju neke gradske službe.
Građani, da bi se zaštitili od svega, besomučno formiraju udruženja. Sada imate Udruženje za zaštitu od naseljavanja Roma ispod Mostarske petlje, imate Udruženje za zaštitu Petog parkića, imate Udruženje Savamalaca za zaštitu od asfaltne baze, imate raznorazna udruženja. Šta će da radi komunalna policija sa ovim udruženjima? Da ih hapsi? Da ih privodi? Da ih legitimiše, da ih pretresa?
Šta će da radi komunalna policija? Valjda treba da im pomogne. Valjda je interes da asfaltna baza ne bude u centru grada. Valjda je interes da se Romi nasele tamo gde im je mesto, u normalnim uslovima, a ne u kontejnerima, pored grada, pored neke deponije, zato što je neka Univerzijada, Beovizija ili ne znam ni ja šta na dnevnom redu u glavnom gradu. U Obrenovcu su ljudi tri dana na ulici zato što ne žele u svom komšiluku takve neprijatnosti. Komunalna policija i komunalna služba za to nema ingerencije, zato što ih im je oduzela Komunalna inspekcija grada Beograda. Tu se najviše stvaraju problemi.
Kada uzmemo u obzir broj ljudi koji će da rade i način funkcionisanja gradnje, legalizacije, kompromitovan proces kao što je nepoštovanje i nepostojanje urbanističkih i planskih dokumenata, nepoštovanje komunalnih propisa i sve ono što doprinosi lošem uređenju komunalne infrastrukture, nije ni čudo kako u nekim vremenskim periodima, kao što je predizborna kampanja, možemo imati dobre komunalne inspektore, a u nekima ne.
Član 19. kaže: „Komunalni policajac izvršiće proveru identiteta lica čije ponašanje i delovanje predstavlja kršenje propisa iz delokruga komunalne policije.“ Lice sa osnovnom i srednjom školom ne može da izvrši da li je propis iz delokruga komunalne policije i upotrebi silu... Sada postavljam pitanje – da li je komunalni prekršaj krivični prekršaj? Kako će komunalni policajac da određuje šta je krivični, a šta prekršajni postupak na terenu? Da li je on sudija ili komunalni policajac? Po kom osnovu će on da legitimiše, pretresa i hapsi?
Postoji niz nepravilnosti. Ako uzmemo besmislenosti same Skupštine, u kojoj predstavnik Vlade nema veze sa temom koja je na dnevnom redu, dobijam odgovor koji je opštepoznat.
Kaže, gužva je u Beogradu, uvešćemo red u saobraćaju. Kako? Postavljam pitanje – kako? Da li je to zbog lakog šinskog metroa, koji zidate od 2000. godine? Da li je to zbog novih mostova?

Zahvaljujem. Vreme je isteklo.

Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, a predstavnik predlagača ne želi reč, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.

Pre nego što pređemo na osmu tačku dnevnog reda, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da vas obavestim da će se 24. juna 2009. godine u maloj sali Doma Narodne skupštine održati ceremonija otvaranja 16. Generalne skupštine Interparlamentarne skupštine pravoslavlja, sa početkom u 19.00 časova. Nakon ceremonije biće priređen koktel u holu Doma Narodne skupštine u 20.30 časova. Pozivam vas sve da uzmete učešća u ceremoniji otvaranja ovog skupa, koktelu i zahvaljujem što ćete uzeti učešće.

Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O ELEKTRONSKOM DOKUMENTU (pojedinosti)

Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: zajedno Miroslav Petković, Milan Lapčević i Milica Radović, Milan Avramović, Gordana Pop-Lazić, Dejan Mirović, Marina Toman, Sreto Perić, Mirko Munjić, Slađan Mijaljević, Dragan Stevanović, Aleksandar Martinović, Zoran Krasić, Lidija Dimitrijević, Dušanka Plećević i Boris Aleksić.

Primili ste i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.

Najpre Lidija Dimitrijević. Vi hoćete po Poslovniku? Izvolite.

Hoću da vam skrenem pažnju na čl. 87. i 195. Pošto se vrata otvaraju, očigledno ministar stiže, mogli smo da sačekamo taj sekund da ne bismo intervenisali; evo, dolaze predstavnici Vlade. To je bila moja intervencija.

Zahvaljujem na intervenciji. Imala sam informaciju da je ministarka upravo…

Mi nismo. Samo je to problem.

Ne bih počela da nije bila ministarka tu, znate.

Ta sitnica je problem, što mi nismo imali tu informaciju.

Poslovnički nije predviđeno da vas obavestim o svemu što znam, ako ne remeti proces rada.