Da li još neko želi reč? (Ne.)
Poslanička grupa LDP je iskoristila vreme koje joj je na raspolaganju kao poslaničkoj grupi u raspravi u pojedinostima.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milan Avramović.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 7. stav 3. kaže: „Oblike i način ostvarivanja saradnje komunalne policije i gradskih inspekcijskih službi bliže propisuje skupština grada.“
Svi smo svedoci, recimo, kako funkcioniše Skupština grada u gradu Beogradu, kakav je niz zloupotreba, mahinacija i kršenja zakona upravo sproveden u Skupštini grada Beograda, kako funkcioniše Skupština grada, kako se otimaju opštine, kako se obezbeđuju sredstva iz budžeta i kako se raspoređuju.
Daću vam samo jedan parametar kako se vrši zloupotreba od strane većine u Skupštini grada Beograda, i to sledeći primer: za opštinu Savki venac za kapitalna ulaganja odvojeno je 89.000.000 dinara u budžetu, za opštinu Zemun za kapitalna ulaganja odvojeno je 52.000.000 dinara; opština Zemun ima manje od 138.000 birača, a opština Savski venac 47.000 i nešto birača. Sledeće poređenje: za namensku potrošnju opština Savski venac dobila je 175.000.000 dinara, opština Zemun je za namensku potrošnju dobila 166.000.000 dinara.
Evo jednog parametra za poređenje, na primer, tamo gde je centralna vlast i moć Demokratske stranke, na opštini Stari grad – ukupan obim sredstava koja ima opština Stari grad jeste 1.431.000.000 dinara, toliko je raspoređeno iz budžeta grada za opštinu Stari grad, a ukupan obim sredstava koja ima opština Zemun, sa 138.000 birača, u odnosu na Stari grad koji ima manje od 60.000, jeste 686.000.000 dinara.
Eto kako funkcioniše Skupština grada Beograda, a u ovom članu 7. piše da način i oblike ostvarivanja saradnje komunalne policije i gradskih inspekcijskih službi bliže propisuje skupština grada.
Podsetiću vas samo na jedan primer, kako je odlično radila komunalna policija kada je u Beogradu bio Bajden. Tada je komunalna policija očistila celu Ulicu kneza Miloša za manje od 24 časa – nijedno vozilo, nijedan kontejner, nijedna kesa, niti smeće, nijedan prozor nije mogao da bude otvoren. Tada je komunalna policija uz asistenciju redovne policije i svih komunalnih preduzeća mogla da obavi posao kako treba, a sada je komunalna policija nesposobna da uradi taj posao zato što treba da se uvede neki novi segment zapošljavanja partijskih drugova iz Demokratske stranke.
Daću vam još jedan primer koji se odnosi na gradonačelnika. Gradonačelnik je u protekloj nedelji bio glavni šerif za rešavanje problema parkiranja na savskom priobalju. Uz pratnju interventnih brigada, „Parking servisa“ i zaposlenih u tom preduzeću rešavao je problem parkiranja na zelenim površinama i na savskom priobalju. Kada je nastao, na neki način, konflikt između lica koja su parkirala vozila...
Odmah da se razumemo, mi iz SRS nismo za komunalni nered i za to da se parkira gde ko stigne, ali kada uzmemo u obzir da je upravo grad kriv zato što nije obezbedio parking mesta, zato što nije obezbedio garaže, zato što je uveo visoke cene u „Parking servisu“, onda nije ni čudo gde se i na koji način građani parkiraju.
Gradonačelnik je reagovao ovako – pročitaću vam ukratko, da bih što više vremena iskoristio za ostale članove zakona, kaže – policija je osujetila razjarenog mladića i stavila mu lisice na ruke, ali se ubrzo ispostavilo da je dotični mladoženja na svadbi koja se u to vreme obavljala, odnosno odvijala na određenom splavu, pa je na Đilasov zahtev (evo kako sarađuje redovna policija sa gradonačelnikom) mladić pušten. Tu, međutim, nije bilo kraja gradonačelnikovim mukama, svatovi su nastavili da negoduju, a iz gomile se čulo – gradonačelniče, brate, za tebe smo glasili a ti sada ovako, na šta im je Đilas odgovorio da je zakon isti za sve.
Kako je zakon isti za sve ako su ga pustili? Evo kako gradonačelnik sprovodi pravdu sa interventnom policijskom brigadom i sve „Parking servisom“. Zamislite kakvu će on pravdu da sprovodi sa komunalnom policijom kada vadi ljude koji se venčavaju, sa svadbe, da pomere svoja vozila. Pazite šta on kaže – svatovi su nastavili da negoduju, jer su, kako oni tvrde, obmanuti od strane vlasnika splava koji im je rekao da mogu slobodno da parkiraju vozila na keju. Gradonačelnik im je sugerisao da kazne daju pomenutom gazdi, jer ih je obmanuo.
Pogledajte rešenje, komunalna policija ima zadatak, prvo, da napravi policijske gradove, da Demokratska stranka bude bezbedna u onim poslovima koji nisu dostupni javnosti, a drugo, da puni budžet „lupajući“ kazne tamo gde treba i gde ne treba, zloupotrebljavajući ovakav vid saradnje komunalne policije sa redovnom, koju propisuje Skupština grada u kojoj većinu ima DS, posebno akte koje bliže uređuje gradonačelnik sa ministrom unutrašnjih poslova; to vam dovoljno govori kakva je zloupotreba na pomolu.
Dakle, još jednom da ponovim, ono u šta ne treba verovati jeste upravo saradnja Skupštine grada i bilo koje druge institucije u ovoj državi. Ako je Skupština grada uspela nelegalno da otme jednu opštinu, Zemun, da uvede tamo prinudnu upravu, da raspiše izbore za jednu lokalnu samoupravu, za gradsku opštinu u Beogradu, onda vam je jasno šta je Skupština grada i u čemu se njen rad ogleda.
Ovaj amandman mog kolege Buhe, treba prihvatiti. On se odnosi na opštine i skupštine gradova, da ne bi bilo podele građana, jer svi građani imaju jednaka prava, pa i na zaštitu od komunalnog nereda. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je devet minuta.
Na član 8. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, stav 2. na koji sam podneo amandman glasi: „Kada je to potrebno radi izvršavanja poslova iz nadležnosti komunalne policije, na obrazloženi zahtev policija će dostaviti lične podatke za građane, podatke za vozila i druge podatke iz evidencija koje vodi u skladu sa zakonom.“
Molim vas da obratite pažnju na ovu formulaciju – obrazloženi zahtev. Kao što znate, obrazloženi zahtev može biti usmeno obrazloženi zahtev i može biti pismeno obrazloženi zahtev. Apsolutno je nelogično, i smatram da je u suprotnosti sa zakonom, da neko iz policijske arhive daje lične podatke, podatke o nečijim ličnim stvarima samo na osnovu nečijeg usmenog zahteva. To ostavlja prostor za razne zloupotrebe. Može se dogoditi da načelnik komunalne policije vaše lične podatke dostavi nekom licu koje će te podatke zloupotrebiti, iskoristiti za neku protivzakonitu radnju.
Smatram da je neophodno precizirati, predlagač je verovatno na to mislio, ali je propustio, da se misli na obrazloženi pismeni zahtev. U skladu sa tim podneo sam amandman da se između ove dve reči „obrazloženi zahtev“ ubaci reč „pismeni“.
Iskoristiću ovu priliku da se osvrnem i na odredbu ovog predloga zakona da svaki od 24 grada određuje izgled uniforme svoje komunalne policije. To je, najblaže rečeno, potpuno neozbiljno. Kad je Srbija bila koliko-toliko ozbiljna država imali ste na ulicama tri vrste uniformi – vojnu, policijsku i uniformu vatrogasaca. Na jednoj strani, to je kod građana izazivalo osećaj sigurnosti, a na drugoj, uniformisanim licima davalo je na značaju, obezbeđivalo im je određenu vrstu autoriteta.
Svedoci smo da se poslednjih deset godina u većim gradovima, Beogradu, Nišu, Novom Sadu, a zatim i u manjim mestima, na ulicama pojavljuju raznorazne uniforme raznoraznih agencija za obezbeđenje. Kada vidite uniformisano lice možete samo da nagađate da li je u pitanju vojnik Dragana Šutanovca, policajac Ivice Dačića, pripadnik KFOR-a ili SFOR-a koji je na osnovu onog sramotnog zakona dobio mogućnost da prelazi preko teritorije Srbije, da li je možda u pitanju pripadnik grupe „Pink panter“, pripadnik Arkanovih „Tigrova“ ili radnik obezbeđenja. Jednostavno, građani Srbije više neće biti u mogućnosti da prepoznaju službena lica, ko je na ulici policajac, ko je vatrogasac, ko je komunalni policajac.
Povrh svega toga, na ulice gradova Srbije izaći će još 24 različite uniforme.
Teoretski, može se dogoditi da komunalni policajac u Beogradu nosi žutu uniformu, u Novom Sadu narandžastu, u Leskovcu crveno-belu možda, ako načelnik tamo bude navijao za „Crvenu zvezdu“, u Užicu uniformu oker boje itd. Stvarno smatram da je ovo neozbiljno, da treba propisati da jedinstvena komunalna policija koja postoji na teritoriji države Srbije nosi jedinstvenu uniformu. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi SRS je sedam minuta i trideset sekundi.
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Milica Vojić-Marković i Donka Banović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

Hvala, gospođo Čomić. Naslov iznad člana 8. je „Saradnja sa policijom“. Ovaj član bi trebalo da reguliše saradnju između ove parapolicije ili šerifske službe i redovne policije. Međutim, to ovaj član ne čini.
Naime, član se sastoji od tri stava. Naš amandman se sastoji u tome da mi predlažemo da se stav 3. briše. Pročitaću taj stav: „Radi razvijanja međusobne saradnje komunalne policije i policije, gradonačelnik može sporazumno sa ministrom nadležnim za unutrašnje poslove da donosi odgovarajuće akte o saradnji i osniva koordinaciona tela od značaja za ostvarivanje zajedničkih ciljeva.“
Ovde se upotrebljava reč „može“, ne postoji nikakva obaveza da gradonačelnik ostvari neku formalnu vrstu saradnje kroz ta podzakonska akta, odnosno kroz odgovarajuća akta o saradnji. Čak ovde stoji – koordinaciona tela. Dakle, čak postoji i većina. Imate 24 grada, 24 gradonačelnika, znači da se tu mogu desiti 24 forme saradnje komunalne policije sa policijom. To, po nama, može da stvori priličan haos, 24 različita modela saradnje.
Ono što je neobično kod obrazloženja zašto je ovaj amandman odbijen... A to se vrlo često dešava, da nam predlagač zakona u nedostatku pravih argumenata pošalje, poslaniku ili poslanicima koji su podneli amandman, vrlo nerazumljivo obrazloženje. Pročitaću i to: „Amandman se ne prihvata. Predviđeno rešenje u članu 8. Predloga zakona je celishodno i u svemu suodnosno sa postojećim rešenjem iz člana 188. Zakona o policiji kojim je utvrđeno odgovarajuće ovlašćenje ministra unutrašnjih poslova. Konsekventno tome, postoje i zakonske garancije za najbolju praksu. Akti će biti dvostrani, neće zavisiti od nahođenja gradonačelnika, niti će napraviti veliku zbrku, kao što to nije slučaj ni sa dosadašnjom primenom člana 188. Zakona o policiji.“ Nisam ovde podnela amandman na Zakon o policiji, nego na Predlog zakona o komunalnoj policiji.
Dakle, upotreba reči kao što su „suodnosno“, „konsekventno“ itd. očigledno služi samo za to da zbuni one koji čitaju obrazloženje, tako da bih zamolila predlagača da ubuduće objašnjenja budu jasna, a ne da se traže objašnjenja obrazloženja. Hvala.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi DSS je pet minuta.
Na član 10. amandman je podneo poslanik Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Saša Maksimović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na Predlog zakona o komunalnoj policiji koji sam podneo ispred SNS predviđa brisanje stava 4. u članu 10. Odnosno, ovde je došlo do tehničke greške, pošto se ono o čemu ću pričati i sam amandman odnosi na stav 3 (ali to sad toliko nije bitno), koji se odnosi na sredstva prinude koja su kroz ovaj zakon predviđena.
Smatram da sredstvima prinude mogu da raspolažu samo pripadnici MUP-a, i to iz više razloga. Osnovni razlog bi svakako bila obuka koju bi potencijalni komunalni policajci trebalo, odnosno morali da prođu. S druge strane, dovodi se u pitanje efekat koji bi ostavili na građane. Da li bi nošenje tih palica i lisica građani shvatili kao provokaciju i da li bi ti komunalni inspektori praktično stvarali odbojnost?
Nadležnosti komunalne policije nisu dovoljno definisane i s obzirom na to da im se nadležnosti prepliću sa policijom, postavlja se pitanje potrebe postojanja sredstava prinude. Moram da izrazim sumnju u opravdanost ovih mera, jer smatram da se ništa neće promeniti ovim zakonom u efikasnosti i reagovanju nadležnih povodom ugrožavanja imovine, javnog reda i mira itd.
Ako je ideja Ministarstva bila da zaštiti komunalnog policajca kao pojedinca, to je još gora varijanta. Sa tom palicom, a bez vatrenog naoružanja – moram da napomenem da se ni u kom slučaju ne zalažem za otvoreno nošenje vatrenog oružja niti za naoružavanje komunalnih policajaca – vi od komunalnih policajaca pravite glinene golubove, odnosno niti će oni biti zaštićeni, niti će te palice smeti da upotrebe. Činjenica je da u Srbiji, nažalost, građani pucaju i na prave policajce, a ne da neće na komunalnog policajca.
Šta to znači? Znači da će komunalni policajci naplaćivati kazne ljudima koji prodaju kupus van pijačnog mesta, a okretaće glavu od onih koji su naizgled problematični.
Najbolji primer besmislenosti odredbe zakona vezane za sredstvo prinude bi možda bili ribočuvari. Da vas podsetim da su donedavno vršeni oružani napadi na ribočuvare, vezivane im ručne bombe za mreže, i slično. Šta će se tek desiti komunalnim policajcima, koji realno pokrivaju mnogo više oblasti?
Obrazlažući Predlog zakona o komunalnoj policiji u Skupštini Srbije ministar Milan Marković je naveo da će komunalna policija biti na usluzi građanima i rešavati probleme koji im svakodnevno zagorčavaju život, kao što su buka iz kafića, nepropisno šetanje pasa, nesavesno ponašanje u saobraćaju i narušavanje čistoće javnih površina. Sada je tim komunalnim policajcima neophodna palica i lisice da bi kaznili građane koji nepropisno šetaju pse, narušavaju čistoću javnih površina itd.
Srpska napredna stranka ne može da glasa za Predlog zakona koji će naneti, pogotovo u ovim odredbama zakona, mnogo više štete nego koristi.
Zbog svih razloga koje sam naveo trebalo bi da razmislite o brisanju članova koji podrazumevaju sredstva prinude i da prihvatite amandman koji smo podneli kolege iz SNS i ja.

Vreme koje je na raspolaganju Poslaničkoj grupi Napred Srbijo je sedamnaest minuta i trideset sekundi.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Da li neko želi reč? (Da.)

Građani Srbije, srećna vam Nova 1984. godina. Izgleda da je „Veliki brat“ odlučio ne samo da vas posmatra, nego da preduzima i određene konkretne mere. Izgleda da je dalekovidi Džordž Orvel pišući bestseler imao na umu, ili se prikazalo čoveku, da će nekada negde neka država primenjivati njegove principe iz knjige. Ili su pisci ovog zakona i tvorci ovog sistema u Srbiji mnogo čitali Džordža Orvela, pa im se svidelo i onda su krenuli da praktično primene to što se u njegovoj knjizi nalazi.
Zamislite situaciju da jedan gradonačelnik koji se, recimo, zove Knežević i koji je gradonačelnik Zrenjanina, dođe u situaciju da ga hapse zbog nekih njegovih dela. On ima policiju koja ima pravo da pendreči, da hapsi, da bije i da privodi. Zamislite sudar policije i komunalne policije koja je pod direktnom vlašću gradonačelnika.
Pošto niste uspeli, gospodo iz vlasti, da policiju svedete na nivo gradova, na nivo opština i predate gradonačelnicima u ruke, vi ste krenuli da pravite neku drugu parapoliciju i paravojsku na ovaj način. Ne bi me iznenadilo da već sutra, prekosutra, kada ovaj zakon stupi na snagu, nekoliko meseci kasnije, donesete zakone i za ostale delatnosti i za ostale nosioce komunalnih poslova, pa da nas, recimo, mogu hapsiti radnici gradske čistoće jer smo bacili pikavac na ulicu, da mogu da nas hapse šinteri ukoliko nam kuče zalaje iz dvorišta, da nas hapse šumari, da nas hapse čuvari polja.
Na šta svodite Srbiju, gospodo iz vlasti? Na policijsku državu. Na šta svodite Srbiju? Na državu koja će imati 40 vrsta policije. Jedino se može zaposliti u policiji, a da li će biti komunalna, da li će biti ovakva, onakva. Niko po Ustavu, niko po zakonu nema prava da sprovodi prinudu nad građanima, osim MUP-a i državne policije. Sve ostalo je farsa, sve ostalo je način da prigrabite još malo mogućnosti da zaplašite građane Srbije. Neće vam uspeti.