JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 22.07.2009.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

6. dan rada

22.07.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:10 do 20:25

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč?  (Ne.)
Na član 7. amandman je podnela Vlada.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo poslanik Vladan Batić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnici predlagača žele završnu reč? (Da.)
Reč ima ministar Nebojša Bradić.

Nebojša Bradić

Veoma se zahvaljujem svim onim predlozima koji su upućeni ovom predlogu, koji bi mogli zajednički da doprinesu jednom dobrom predlogu i dobrom osnovu za zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju.
Ono je pogotovo važna jedna određujuća stvar oko koje ovde, čini mi se, nije bilo dileme, da su određene potrebe za donošenjem ovakvog zakona uvažene u onoj meri u kojoj se govorilo o sankcijama. Dakle, poslanici su govorili o kaznama, koje su za neke bile previsoke ili neodržive, ali nisu govorili o potrebi da se određene stvari ovim izmenama i dopunama zakona donesu. To je jako važno.
U ovom trenutku mi govorimo o tome da postoje određene stvari u našem javnom životu, u našim medijima, koje treba da budu na određeni način sankcionisane, odnosno da postojeći Zakon o javnom informisanju nije efikasan na način na koji treba da bude. U tome i jeste smisao donošenja ovih izmena i dopuna zakona.
Ono što je u diskusijama bilo prisutno najčešće i što se na neki način predstavljalo je pitanje da li su sankcije usmerene na svekoliko novinarstvo kao pojam, na gušenje slobode javne reči, a ne na ono što je bilo suština naše namere, da su sankcije usmerene isključivo na prekršaje etičkih i zakonskih normi. Ali, ono što je posebno važno, na očuvanje od posledica tog istog kršenja i moguće njegove žrtve, i šire javnosti, i same profesije.
U tom smislu se zahvaljujem svima onima koji su davali doprinos u ovoj diskusiji, uvažavajući tu nameru zakona, odnosno naš predlog.
Bilo je, dabome, i razmatranja koja su se ticala slike medija, slike kulture. To je takođe važno zato što smo i na taj način uvažili jednu važnu dimenziju zbog koje i mi kao Ministarstvo kulture stojimo iza predloga, a to je da naši mediji treba da budu slika naše kulture, i utoliko određene stvari koje vidimo u medijima svakodnevno i koje određeni mediji svakodnevno plasiraju sigurno nisu to što bismo želeli da bude i slika naše kulture, odnos prema javnosti, odnos prema nečemu što je društvo i odgovornost s tim u vezi.
Bilo je naravno i dobrih primera, s jedne strane, koji su tražili odgovore u tome šta jesu i da li jesu evropske prakse. Jedan od primera ću ovom prilikom da dam, prosto da tu diskusiju malo proširimo, da ne posmatramo isključivo kao neki predmet koji napadamo ili branimo, a u stvari svi zajedno moramo da pokušamo da tu stvar afirmišemo.
Bio je taj čuveni slučaj za koji je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u korist princeze Karoline od Monaka. To je "Karolina presuda" čuvena. U nemačkim medijima se danima vršio pritisak na saveznu vladu nemačkog kancelara Gerharda Šredera, da se uloži žalba na presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, povodom tzv. "Karolina presude". Tu su pisani silni uvodnici, u kojima se govorilo o crnom danu za slobodu štampe, medija uopšte i postojao je apel saveznoj vladi koji je potpisalo 40 glavnih urednika nemačkih medijskih kuća.
Šta "Karolina presuda" znači u praksi? Možda danas u Nemačkoj ilustruje najbolje ponašanje medija, tabloida ili tzv. ajde da kažemo voajerske štampe, koja se na neki način razvila.
Sada je to, rekli bismo, dosta kontrolisano, iako su u prvi mah protiv "Karolina presude" Evropskog suda za ljudska prava ustali svi mediji, tvrdeći da bez prava na objavljivanje i slika iz privatnog života bi ostali neotkriveni brojni politički i finansijski skandali u Nemačkoj, u međuvremenu je počelo da se piše o posledicama ove značajne presude iz Strazbura, da se govori o tome odmerenije, makar u ozbiljnijim medijima.
Ono što je najvažnije, da su gubitnici u "Karolina presudi" samo oni mediji koji su iz jedne vrste voajerizma razvili lukrativne poslove, pri čemu se vrlo često, to znamo, gazilo i po ljudskom dostojanstvu.
Dakle, ono što ovde diskutujemo, rekao bih, jeste Predlog zakona koji treba da bude uvažen upravo zbog ovih njegovih ciljeva. U te ciljeve verujem i ovim ciljevima o kojima govorim spreman sam da zajedno sa poslanicima koji u to veruju da i u narednom periodu služim.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O KULTURI
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Branimir Đokić, Saša Dujović, Gordana Pop-Lazić, Gorica Mojović, Marina Raguš, Đorđe Milićević, Svetlana Stojanović, Željko Tomić, Marina Toman, Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić, Aleksandra Janković, Saša Milenić, Aleksandar Martinović, Snežana Stojanović-Plavšić, Riza Halimi, Stojanka Petković, Nenad Prokić, Aleksandra Jerkov, Lidija Vukićević, Dragan Stevanović, Radica Jocić, Zoran Krasić, Miletić Mihajlović, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Milisav Petronijević, Zoran Nikolić, Nikola Savić, Momo Čolaković, Radiša Ilić, Dejan Radenković, Nataša Jovanović, Zlata Đerić, Aleksandra Ilić, Vjerica Radeta, Vladimir Milentijević, Miloš Radulović, Milan Lapčević, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Sreto Perić, Marko Milenković, Slađan Mijaljević, Filip Stojanović, Zoran Popović, Milan Škrbić, Milan J. Nikolić, Milorad Buha, Aleksandar Pejčić i Mile Ilić.
Pre prelaska na pretres Predloga zakona u pojedinostima, podsećam vas da su pisanim putem amandmane povukli narodni poslanici: Saša Milenić na članove 3, 59, 69, 72. i 75. i Aleksandra Janković na član 6. tačka 3, član 6. nova tačka 17a, član 8. stav 2, član 16. tačka 8, član 16. tačka 11. i član 19. stav 2.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pre nego što počnemo raspravu o amandmanu na član 1, podsećam narodne poslanike o vremenu preostalom poslaničkim grupama i predsednicima ili ovlašćenim predstavnicima poslaničkih grupa: PUPS ima na raspolaganju ukupno vreme i predsednika i poslaničke grupe, Poslanička grupa manjina ima takođe na raspolaganju svo vreme, Nova Srbija je iskoristila i vreme za ovlašćenog predstavnika i vreme poslaničke grupe, LDP ima na raspolaganju i vreme za ovlašćenog predstavnika i vreme poslaničke grupe, kao i SPS-JS.
Napred Srbijo ima na raspolaganju tri minuta od vremena poslaničke grupe, poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica ima na raspolaganju tri minuta ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe i 13 minuta i 20 sekundi vreme poslaničke grupe, G17 plus ima na raspolaganju četiri minuta i 10 sekunda za ovlašćenog predstavnika i ukupno vreme od 28 minuta i 48 sekundi za poslaničku grupu, SRS ima na raspolaganju vreme od 15 minuta za ovlašćenu predstavnicu i vreme poslaničke grupe 15 minuta i 15 sekundi, ZES ima na raspolaganju 15 minuta za ovlašćenu predstavnicu i 91 minut od vremena poslaničke grupe.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Branimir Đokić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branimir Đokić.

Branimir Đokić

Srpska radikalna stranka
Podneo sam amandman na član 1, za koji sam smatrao da treba da se dopuni. Međutim, s obzirom da vidim da je Vlada već to odbila, ne samo taj amandman nego kompletno amandmane koje su podneli predstavnici SRS, biću vrlo kratak, jer mislim da nema svrhe iznositi svoje mišljenje ni u najboljoj nameri. U ovome što smo dobili sada od Vlade smo pre pola sata videli smo na brzinu da su mnogi amandmani određenih naših kolega narodnih poslanika potpuno identični prihvaćeni, a da takvi amandmani SRS su odbijeni.
Sada ću da pročitam, da ispoštujem tu proceduru, član 1. mislio sam da se promeni i da glasi: ''Ovim zakonom, zasnovanim na načelu da kultura u svojoj prosvetiteljskoj ulozi ne spada u oblast potrošnje već predstavlja jedan od osnovnih činilaca društvenog razvoja, utvrđuje se opšti interes u kulturi, način ostvarivanja opšteg interesa u kulturi i obavljanje kulturnih delatnosti, prava, obaveze i odgovornosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i opština, gradova i grada Beograda (u daljem tekstu: jedinica lokalne samouprave) u kulturi, kao i uslovi za delovanje svih subjekata u kulturi.''
Mislio sam da je neophodno da se zakonom definiše da kultura ima prosvetiteljsku ulogu i da ne spada u oblast klasične potrošnje, već je osnovni činilac razvoja naroda i države i zaštita njegovih sloboda i kulturnog identiteta.
To je bio moj amandman koji je odbijen i ne znam šta bih drugo mogao da dodam s obzirom da su svi amandmani SRS po ovome što smo dobili odbijeni. Verovatno, biće prilike da kasnije pričamo i o tome. Toliko za sada.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Saša Dujović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela Gordana Pop-Lazić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo poslanik Saša Dujović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela poslanik Gorica Mojović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela poslanik Marina Raguš.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo Đorđe Milićević.
Za reč se ne javlja niko.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Svetlana Stojanović i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela poslanik Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević i Nikola Lazić.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić-Marković.

Milica Vojić-Marković

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, hoću da govorim o amandmanu koji smo nas četvoro iz poslaničke grupe DSS podneli, zato što mislimo da ovaj predlagač zakona, tj. Vlada Srbije nije bila upućena u to da postoji jedan sistemski zakon koji je donet 2006. godine i koji se zove Zakon o crkvama i verskim zajednicama.
Taj zakon ima svoj odeljak koji se zove kulturna delatnost i taj zakon vrlo jasno kaže ko su nosioci kulturne delatnosti za crkvu. Meni je vrlo čudno da Ministarstvo vera odnosno ministar gospodin Bogoljub Šijaković nije upozorio gospodina Bradića, kao nosioca ovog zakona na taj zakon, zato što sve ovo što smo podneli kao poslanička grupa, a tiče se sakralne umetnosti, zapravo proizilazi iz nepoštovanja ovog sistemskog zakona, koji je crkvama i verskim zajednicama dao status pravnih lica, a koji očigledno ovaj zakon ne želi da poštuje i svodi ih na neka druga pravna i fizička lica, ne zove ih svojim imenom.
Ono što smo takođe primetili jeste da ovaj zakon, na jedan vrlo posredan način doduše, promoviše jednu monističku kulturnu ideologiju. Zapravo, pokušavate da kulturni monizam afirmišete kao novu sveobuhvatnu i obavezujuću, baš od svih obavezujuću, društvenu ideologiju.
Nasuprot tom modelu morate da prihvatite da postoji i ono što je različito, kulturne i istorijske nacionalne modele promovišete pod imenom jednog kulturnog pluralizma koji smo se opredelili da sledimo, i bez toga kulturnog pluralizma nema ni ideološkog pluralizma, a nema ni demokratije. Nažalost, vi predstavljate ono što se danas u Srbiji zove demokratija.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Na član 6. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanik Saša Milenić.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.

Saša Milenić

Želeći i da dam prilog ekonomičnosti u radu Skupštine u raspravi o zakonu o kulturi, biće bolje da senem, problem je u udaljenosti od mikrofona.
Prilog ekonomičnosti u raspravi o zakonu o kulturi u ime poslaničke grupe G17 plus želim da dam jedinstvenim objašnjenjem ne samo ovog mog nego i ostalih mojih amandmana, kao i amandmana koje su podnele koleginice i kolege iz ove poslaničke grupe.
Naime, svi do jednog su rezultat diskusije sa predstavnicima civilnog sektora i ustanova kulture koja je organizovana u okviru javnog slušanja zakona o kulturi i rezultat su namere da se javna rasprava pokaže kao značajan izvor informacija relevantan za zakonodavnu volju u procesu donošenja zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Najveći broj ovih amandmana je doslovno prenošenje predloga, ideja, preporuka, razmišljanja koja su se tamo mogla čuti ili uz elementarnu tehničko-pravnu i leksičku redakciju.
Ovom prilikom se zahvaljujem još jednom u ime poslanika Narodne skupštine Republike Srbije svim delatnicima u kulturi i predstavnicima civilnog sektora koji su učestvovali u ovoj javnoj raspravi, a posebno se zahvaljujem predstavnicima predlagača koji su uvažili sve ove predloge i ispoljili potpuno očekivanu saradnju na realizaciji zajedničkih ciljeva koje, između ostalog, ovaj zakon proklamuje i štiti.

Nikola Novaković

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
 Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Stojanović - Plavšić.
Za reč se ne javlja niko.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Da li neko želi reč?
Izvinite, gospodine Riza, imate reč.

Riza Halimi

Grupa manjina
Poštovani gospodine predsedavajući, svojim amandmanom sam pokušao da dopunim neke svoje obaveze koje bi Ministarstvo trebalo da ima prema pitanju u oblasti kulture nacionalnih manjina, obzirom na situaciju koja je trenutno, a ona je veoma nepovoljna.
Uvek ukazujem i kada je u pitanju kultura i obrazovanje da ima prilično razlika između trenutne situacije koju u ovoj oblasti imamo u Vojvodini, gde manjine imaju više institucija, ustanova koje se bave tim specifičnim oblastima u okviru tog korpusa kolektivnih prava manjina. Sasvim je drugačija situacija kada su u pitanju manjine u drugim delovima, a naročito ovde kada je u pitanju ipak položaj Albanaca u ove tri opštine Preševske doline, gde sem domova kulture maltene ne postoje druge institucije iz oblasti kulture.
Uopšte su aktivnosti kulture veoma reducirane, jer su u dosta dugom periodu predstave različitih udruženja, pozorišta i drugih ustanova kulture dolazile iz Prištine i uglavnom se te potrebe na taj način udovoljavaju.
Situacija kakva je od 1999/2000. godine to je sasvim prekinuto i mi smo sada u situaciji da ili su u minimumu ili uopšte nema kulturnih aktivnosti. Taj zahtev da se uradi dopunski napor u sanaciji, rekonstrukciji i zaštiti kulturnih dobara i uopšte institucija kulture manjina u ovom području, i u celini u prostoru van Vojvodine, iziskuju dopunske mere i dopunsko angažovanje koje mora Ministarstvo da ima da bi i ovde zaživela kulturna aktivnost.
Trenutna situacija je zaista nepovoljna, da ne kažem katastrofalna. Kažem vam u opštini Preševo skoro i da nema kulturnih aktivnosti. Ona ranija kulturno-umetnička udruženja su u nekom dužem periodu prekinula aktivnosti. U dužem periodu nijedan pozorišni komad se tu ne prikazuje.
Ono nečega što ima u amaterskom nivou nema odgovarajući podršku, a da ne govorimo o institucijama koje bi se malo ozbiljnije bavile promovisanjem, očuvanjem ili u neku ruku rekonstruisale tu situaciju koja je pod udarom svih ovih događaja koje smo imali, kako rušenja bivšeg socijalističkog sistema, pa sukoba koji su na tom području bili, to je apsolutno zapušteno i nisu sposobni postojeći domovi kulture u ove tri opštine da se ozbiljnije bave ovom problematikom.
Ovim amandmanom, a verovatno i amandmanima koje su kolege iz grupe manjina podnele, smisao je da se ovaj zakon što više usaglašava sa zakonom o nacionalnim savetima, gde se pokušava malo bliže da se utvrđuju obaveze koje se moraju i preko osnovnog zakona o kulturi preuzeti iz zakona o nacionalnim savetima i onoga što je oblast zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina.
Ne bih dalje dužio na ovu temu. Uglavnom poenta ovog amandmana i amandmana koji slede tamo iz grupe manjina apsolutno su usmereni u pravcu da se osnovni zakon o kulturi što više usaglasi sa zakonom o nacionalnim savetima da bi zaštita prava manjina u oblasti kulture bila na višem nivou nego u dosadašnjem periodu, i kako bi se situacija kakva je trenutna, po meni veoma teška, kod Albanaca na ovom području, konačno počela u novim okolnostima postupno da se promeni i da sve to vodi nekoj normalnoj situaciji.