Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, danas smo imali jednu veoma intenzivnu raspravu. Ova diskusija je bila jako zanimljiva, bilo je tu tema koje su ponekad izlazile iz domena kulture, ulazile u neke druge oblasti koje nisu predmet ovog zakona, ali prosto moram da kažem da je ovaj predlog zakona osnova za mnoge druge zakone koji će biti donošeni i u oblasti kulture i u nekim drugim oblastima.
Tako da je osetljivost ovog zakona, odnosno ovog predloga koji je pred vama, posebno važna zato što je ona važna za društvo i utoliko verujem da ste svi zajedno imali dovoljno dobrih razloga da u ovoj raspravi učestvujete na način na koji ste učestvovali.
Ministarstvo kulture je prihvatilo veliki broj amandmana na Predlog zakona o kulturi, koje su podnele gotovo sve parlamentarne stranke. Moram da kažem, čak i neke stranke koje su i rekle da nije njihov predlog amandmana prihvaćen, da jeste bio prihvaćen i da jeste nešto što je ugrađeno već u Predlog teksta zakona o kulturi.
Mi smo usvojili amandmane koji su pravno mogući, odnosno one koji nisu u koliziji sa drugim zakonima. Utoliko želim da kažem i poslanicima ono što oni već znaju, da priroda prihvatanja određenog amandmana, ako se radi o sličnim sadržajima, nije bila u vezi sa kvalitetom predloženog amandmana koji je dostavila određena politička stranka, koji je zbog toga na neki način stavljen u drugi odnos prema nekom kvalitetnijem, zato što je drugi dostavila druga politička stranka, već naprotiv zbog određene procedure koju dobro znate, načina na koji se amandmani dostavljaju i koji imaju svoj legitimitet.
Bilo je vrlo dobrih amandmana i ono što sam spreman da u nekom narednom periodu, u danu za glasanje prihvatim i određene stvari koje su danas iznesene kao predlog, verujući da i te stvari treba da doprinesu kvalitetnijem zakonu o kulturi.
Kada to kažem mislim da je donošenje ovog zakona izuzetno važno upravo zbog stanja u kojem se nalazi naša kultura i ovaj zakon treba da bude ta vrsta okvira koja će omogućiti da se mnoge druge stvari u kulturi regulišu.
Stanje u kulturi, tu ću se složiti sa ostalim poslanicima koji su o tome govorili, nije sjajno, devastirano je mnogo toga u prethodnim periodima, mnogo toga je započeto.
Mnoge dobre ideje su pokrenute, negde se stalo i mi smo tu sada da određene stvari promenimo, i na tome radimo i verujemo da upravo ovaj zakon treba da omogući tu vrstu kvalitetnog skoka, kvalitetne promene ka nekim rešenjima, koja jesu predmet nekog budućeg rada.
Koliko da ovaj zakon o kulturi ima primedbi u pojedinostima, njega treba sagledavati u celini i tako o njemu promišljati, a pre svega činiti u njegovoj odrednici i značaju onoga što on jeste u suštini, a to je sistemski zakon.
Ovaj zakon svakako ispunjava svoju misiju, da stvara i pospešuje pravni ambijent i konkretne uslove u kojima će se svi osećati sigurno, samo on to nije u mogućnosti da uredi sam. Zato je ovo samo jedan od prvih zakona u nizu akata koji će iz njega proizići.
Ovo je zakon koji će pružiti osnov za donošenje čitavog niza zakona o kome su poslanici i poslanice tokom ove rasprave iznosili svoje primedbe, predloge i iskazivali tu vrstu potrebe da je neophodno doneti te zakone i podzakonske akte. Utoliko će i određena podzakonska akta regulisati neke teme koje možda nisu sasvim jasne iz postojećeg teksta zakona, jer on u suštini jeste krovni zakon, jeste sistemski zakon.
Da bi se sve ovo desilo, da svi mi kao kultura, svi zajedno, i poslenici kulture i građani i država, dobijemo te zakonske i podzakonske akte, neophodno je da se ovaj zakon usvoji.
Verujem da ovaj zakon ukida onu krilaticu koja se često kod nas ponavlja ''kada dođu bolja vremena''. Verujem da i ovaj zakon i neke druge stvari u kulturi svakako mogu da doprinesu činjenici da se bolja vremena stvaraju i da mi to počnemo da radimo danas i ovde.
Bilo je nekih izuzetno korisnih predloga i nekih diskusija koje zaslužuju odgovor u ovom kratkom obraćanju. Pitanja u vezi sa članovima nacionalnih saveta i načinom njihovog formiranja.
Tu, moram priznati, da su dileme bile značajne i velike zato što su te dileme bile i dileme samih kulturnih poslenika prilikom slušanja Predloga zakona i tu nije bilo jedinstvenog, a verujem da je teško dati predlog koji bi bio najbolji i s kojim bi se svi složili.
Ovaj predlog koji smo mi dostavili čini nam se da je najmanje loš. Moguće da u narednom periodu, uz uspostavljanje onoga što nazivamo regulativom koja treba da prati ovaj zakon, uz podzakonske akte je moguće doći do formulisanja tačnog načina kako da se formuliše sastav i članovi nacionalnog saveta.
Jedna stvar koja mi se takođe čini zanimljivom u ovoj raspravi i siguran sam biće usvojena od strane našeg parlamenta, jeste ta ideja u vezi sa strategijom kulturnog razvoja. Slažem se sa poslanicima koji su govorili da je strategija od tri godine veoma kratka, da četiri godine ne deluje dovoljno dobro, da je pet godina mera o kojoj bismo mogli razgovarati. Naravno, ima tu i vizionarskih predloga koji govore o kulturi za 10, zašto ne i za 20 godina. Mi ćemo ovaj predlog iz amandmana koji su dostavljeni na neki način pokušati da na dobar način ugradimo u tekst zakona.
Bilo je pitanja koja su vrlo specifična, da li i kako tretirati kulturno nasleđe. Pominje se kulturno nasleđe kao sakralno, kao srpsko kulturno nasleđe itd. Kulturno nasleđe jeste deo određene kulture koja se stvara u ovim prostorima i kao takva postaje mnogo više vidljiva, postaje kultura sveta. Ponosni smo što na teritoriji RS u ovom trenutku imamo osam spomenika uvrštenih na listu svetske kulturne baštine. Četiri su na teritoriji Kosova i to je posebna briga našeg Ministarstva.
Vrlo odlučno odbacujem bilo kakve insinuacije izrečene prilikom ovog zasedanja u vezi sa idejom da Ministarstvo kulture ne brine o kulturnom nasleđu na Kosovu. Nekoliko puta sam bio na Kosovu u okviru svog mandata. Bio sam u Pećkoj patrijaršiji, zbači i u Metohiji. Razgovarao sam sa predstavnicima SPC, sa narodom koji tamo živi i svesni smo svi zajedno koliko je toga možda trebalo učiniti ranije da se ovo stanje sada učini jednostavnijim i lakšim.
No, to ne znači da Ministarstvo kulture preko svojih nadležnih institucija, Zavoda za zaštitu spomenika, republičkog, i u saradnji sa SPC neće učiniti sve u okviru svojih mogućnosti i moći da pomogne zaštitu, da to ugroženo kulturno nasleđe učini vidljivijim i na taj način doprinese i misiji kulture u tim prostorima.
U svakom slučaju primedbe koje se odnose na ulogu i mesto crkve u našem zakonu su kod nas tretirane u odnosu na već postojeći Zakon o crkvama i verskim zajednicama. Zakon o kulturi ne derogira odredbe ovog već postojećeg zakona. U tom postojećem zakonu, u članu 9, crkva se tretira kao pravno lice, te ne vidimo da smo ovim zakonom došli u bilo kakvu koliziju.
Uostalom, prihvatam svaku dobru ideju i zamisao koja može da doprinese kvalitetu ovog zakona. Siguran sam da svi zajedno možemo da učinimo da kultura bude bolje uvažena, da bude bolje tretirana u našem društvu.
Sa svoje strane ću se, kao i Ministarstvo kulture, uz vašu podršku, nadam se, uz donošenje ovog zakona, bolje osećati kao neko ko može da bude advokat kulture i koji može da se založi za neka rešenja koja će biti bolja u naredom periodu.
Svesni smo da nema nijednog savršenog zakona i ovaj zakon će verovatno biti predmet diskusija, kao i u dugom nizu godina. Podsećam da od 2003. godine ide intenzivna diskusija u vezi sa našim zakonom o kulturi, da je prethodni zakon donesen u periodu od 1992. godine. Ako čekamo i dalje, mnoge stvari nećemo uspeti da vratimo u normalno stanje.
Pitanje institucija kulture, pitanje stalnog radnog odnosa u odnosu na povremeno angažovanje, sve su to teme koje ovaj zakon obuhvata na jedan način koji ne ide nijednog trenutka nasuprot drugim modernim evropskim i referentnim zakonima koji postoje u okolnim zemljama. Poređenje prema drugim zakonima koje imamo u našem društvu govori upravo na usmeravanju prema zajedničkom dobru i prema humanim vrednostima.
