Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podneo poslanik Dejan Radenković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Lazić, Milan Dimitrijević, Milica Vojić-Marković i Donka Banović.

Gospođa Donka Banović ima reč.

Mi predlažemo da se naprave određene izmene u ovom članu 23. Naime, u članu 23. se govori o tome ko može, odnosno koja pravna i fizička lica mogu da osnuju ustanove. Mi predlažemo da se tu, pored ovih pobrojanih, znači pored Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, unese i da ustanovu može osnovati i Srpska pravoslavna crkva i tradicionalne crkve i verske zajednice.
Naime, 2006. godine je usvojen jedan sistemski i jako značajan zakon, a to je Zakon o crkvama i verskim zajednicama, koji je po prvi put u Srbiji ili u našem zakonodavstvu uveo red u toj oblasti. To je bio veoma veliki pomak, zato što su se do tada crkve, tradicionalne crkve i verske zajednice, uvek svrstavale u kategoriju - i ostala pravna i fizička lica.
Gospodine ministre kulture, vi ste u ovom zakonu tradicionalne crkve i sve verske zajednice ponovo vratili u tu kategoriju. Ne znam kako vi sarađujete sa ministrom vera. Prosto ne želim da poverujem da ministar vera nije primetio ono što su mnogi poslanici primetili.
Što je najgore, vi u svom obrazloženju i tvrdite ovo što ja tvrdim i zbog čega niste prihvatili ovaj amandman. Sada ću da pročitam obrazloženje: "Amandman se ne prihvata iz razloga što je u članu 23. stav 1. Predloga zakona predviđeno da ustanovu može osnovati i drugo pravno ili fizičko lice pod uslovima propisanim zakonom itd."
Dakle, ponavljam, vi ste potpuno prevideli ili zaboravili, ili niste obavešteni da je 2006. godine usvojen Zakon o crkvama i verskim zajednica i da sve tradicionalne crkve i verske zajednice ne spadaju u druga pravna i fizička lica.

Gospodo poslanici, htela bih da vam dam obaveštenje u vezi sa jučerašnjim dijalogom i situacijom koja nije bila prijatna.

Naime, narodni poslanik Oto Kišmarton je, u okviru dela koji je predviđen da kao predstavnik poslaničke grupe Napred Srbijo govori, uvidom u video snimak, govorio 12,5 nepunih minuta, što znači da je informacija koju smo mi imali, a koja je proizvod zaista slučajne tehničke greške onih koji su u to vreme vodili sednicu, prosto dovela do zabune. Zaista se izvinjavam i javnosti i vama poslanicima, posebno poslanicima poslaničke grupe Napred Srbijo i gospodinu Oto Kišmartonu.

Ako članovi poslaničke grupe Napred Srbijo žele da se zbog povrede poslanika, koja se i tako može shvatiti, u okviru ove zaista nenamerne greške, u danu za glasanje Skupština izjasni o povredi Poslovnika, spremna sam da i sama glasam za povredu Poslovnika.

Gospodin Tomislav Nikolić, izvolite.

Mi smo vas juče upozorili da je greška načinjena, a vi ste tvrdoglavo insistirali da nije i pri tom ste se ponašali kako to ne dolikuje i ne priliči u odnosu prema narodnim poslanicima. Znam da vi imate poverenja u svoje osoblje, ali to ne znači da ovde ne postoje preko puta vas i narodni poslanici.
Nama je dovoljno vaše izvinjenje, ne morate uopšte da se izlažete tome da se glasa. Šta biste to, da sebe kaznite što ste načinili povredu Poslovnika? Ne treba, mi ne tražimo da to bude u danu za glasanje. Mi samo tražimo malo više tolerancije, malo više ljudskog odnosa, posebno u petnaest do šest uveče, u pet do šest, kada vi gubite živce, hoće li početi nova tačka ili neće ili da li će moći tog dana da se završi dnevni red, da bi sutradan ili dan posle toga počelo glasanje.
Dakle, mi ćemo da pokažemo neophodan stepen tolerancije, ali kada osetimo da nam činite nepravdu, bićemo zaista rigorozni u odbrani svojih prava. Vas samo molim da shvatite, sinoć sam vam dobronamerno rekao - na vama se primećuje nekakva promena u poslednje vreme, čini mi se da bi trebalo da se vratite na odnos prema poslanicima kakav ste imali onih dana kada ste izabrani, dok još niste naučili ovaj posao. Hvala vam najlepše.

Zahvaljujem, gospodine Nikoliću.

Gospodin Željko Tomić ima reč, izvolite. Povreda Poslovnika, jelte?

U vezi člana 27. i vođenja sednice. Mislim da ovome mora još nešto da se doda. Ta tehnička greška je prouzrokovala jednu neverovatnu stvar, a to je da je ministar Čiplić, koji je bio ovlašćeni predstavnik za zakon o nacionalnim savetima, otišao bez završne reči, bez valjane rasprave.
Sećate se da smo ga pitali mnogo stvari u vezi zakona. Taj zakon je ostao nedorečeno branjen od strane Vlade Republike Srbije. Time je ministar iz Vlade Republike Srbije, po mojoj oceni i proceni, potcenio ovaj dom, a podsetiću vas, mi smo njega birali, a ne on nas.
On je nama odgovoran, a mi narodnu Republike Srbije koji nas je birao i on je, po meni, omalovažio ovaj dom onom munjevitom brzinom kojom je napustio ovaj dom, bez da nas uvaži i da nam odgovori na naša određena pitanja. Nadam se da će se mnogi poslanici i uopšte javnost složiti, ono juče je bilo najslabije branjenje jednog zakona koje sam imao u svojoj osmogodišnjoj karijeri kao poslanik da vidim.

Do te tehničke greške je došlo u prepodnevnom radu pre 14.00 časova. Zaista nije bilo tendencije, shvatam da  je sa reperkusijama bilo u vreme o kome vi govorite, ali nije moglo onda biti nikako tendencije. Samo prosto hoću da kažem da se zaista radi o jednoj apsolutnoj grešci, a ne nameri. Zahvaljujem.

Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanik Gorica Mojović podnela je amandman na član 23a. Izvolite, gospođo Mojović.

Na ovaj zakon sam podnela 23 amandmana. Ako neki od tih 23 amandmana smatra važnim, ključnim i bitnim za ovaj zakon, to je upravo ovaj amandman, jer njime pokušavam, nastojala sam da bar na neki način uspostavimo neki pravni osnov za 45 ustanova zaštite na teritoriji Republike Srbije. Reč je o 12 regionalnih zavoda za zaštitu i 33 arhiva koji pokrivaju teritoriju većeg broja opština, koje ne znaju ko su im osnivači, kakve su im nadležnosti, ko ih finansira itd.
Ne smatram da je obrazloženje kojim se obrazlaže zašto je moj amandman odbijen apsolutno relevantno, naprotiv. Kaže se - amandman se ne prihvata iz razloga što Predlog zakona sadrži zajedničke odredbe za sve ustanove kulture. Nije tačno. Za ove ustanove ne sadrži, tim pre što postojeći tekst zakona u članu 23, mislim da je to stav 4, kaže sledeće - zakonom se mogu utvrditi posebni uslovi za osnivanje ustanova u pojedinim delatnostima u kulturi.
Upravo sam ovim amandmanom utvrdila posebna četiri uslova za formiranje ustanova u pojedinim delatnostima, to je zaštita kulturnih dobara, takvih ustanova koje nijednim drugim članom zakona nisu predviđene. To su ustanove koje imaju nadležnost na teritoriji većeg broja jedinica lokalne samouprave.
Ne mislim da postoje ni pravni, ni finansijski, ni bilo koji drugi razlozi da se ovaj amandman odbije, tim pre što se zakonom samo predviđa donošenje posebnog osnivačkog akta za ove ustanove, e ne bili se tim osnivačkim aktom jednom, posle 20 godina i ne znam koliko one već rade, da im se ne zna da vise ni na nebu ni na zemlji, da bar i posle toliko vremena utvrdimo status.
Stvarno ne razumem zašto toliki otpor prema službi zaštite, zašto ostavljamo regionalne zavode, moram sada da navedem primer, ministar je nedavno bio u okviru manifestacije "Noć muzeja" na Kozniku.
To je kulturno dobro, tvrđava, koja potiče iz 1381. godine. Nalazi se u opštini Brus. Za opštinu Brus i to kulturno dobro, i to je samo kulturno dobro, iako verujem da kad bi bilo prilike, i para i spremnosti da se istraži, moglo bi da dobije i višu kategoriju, u smislu od velikog značaja. Za to kulturno dobro je nadležan Regionalni zavod za zaštitu spomenika Kraljeva.
Stvarno je sad pitanje - da li opština Kraljevo ima interese da finansira stručnjake zavoda Kraljevo da istražuju na Kozniku, da eventualno rade nešto na revitalizaciji, i ministarstvo, ako sada treba za neki projekat da odvoji sredstva za Koznik, ali pitanje je - da li kroz redovnu delatnost, kroz programe ustanova zaštite mogu ovakva kulturna dobra uopšte da se istražuju? Podsećam da ovo kulturno dobro već 20 i nešto godina nikakve vrste istraživanja, nikakvi radovi nisu obavljani, a takvih je još na stotine i hiljade po Srbiji.
Koristim vreme poslaničke grupe. Moram da upozorim na još jednu okolnost, bez ikakvih političkih konotacija. Imala sam prilike povodom ovog amandmana i zakona da pogledam registar kulturnih dobara Srbije, pogotovo zbog amandmana koji sam dala na član 6, a koji je, zahvaljujem, usvojen, vezano za kulturna dobra, zato što on ispravlja jednu nepravdu koja je bila predložena, a to je da se opšti interes ostvaruje samo kada su u pitanju kulturna dobra od velikog i izuzetnog značaja.
Kada pogledate registar kulturnih dobara Srbije koja su od velikog i izuzetnog značaja, ogroman procenat, mislim negde između 60 i 70% nalazi se na teritorije AP Vojvodina. To ne samo zato što se na teritoriji Pokrajine Vojvodina zaista nalaze i isključivo na toj teritoriji kulturna dobra od velikog i izuzetnog značaja, nego pre svega zato što na toj teritoriji deluju dva zavoda koja imaju jasno definisana osnivačka prava i nadležnosti finansiranja. To je Zavod Novi Sad i to je Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika.
Od Beograda, pa dole prema jugu Srbije, nijedan drugi zavod za zaštitu spomenika, a ni arhiv nema definisan status. I zato kulturna dobra Srbije u ovom delu Srbije ne mogu da steknu te uslove da dobiju tu višu kategoriju, da budu od velikog i izuzetnog kulturnog značaja, a naravno, da ne govorimo o kulturnoj baštini koja je na listi svetske kulturne baštine, izuzimam Sopoćane i kompleks manastira na Kosovu, koji su 2006. godine tek stavljeni na listu svetske kulturne baštine.
U tom smislu ne vidim razloga, to je prosto i moja molba, ako hoćete i neka vrsta, kako bih rekla, pošto sam i ovde navela u obrazloženju da se agonija ovih ustanova prekine, i neka zaista velika molba da bar ovim amandmanom i na ovaj način uvedemo u zakon o kulturi jedan ogroman broj ustanova kulture zaštite Srbije, koje predstavljaju nešto što je temeljno kada je u pitanju ne samo zaštita kulturnih dobara, nego i kultura zemlje uopšte.

Vlada je prihvatila amandman narodnih poslanika Elvire Kovač, Balint Pastora, Lasla Varge, Arpad Fremonda, koji su podneli na član 23, da se doda novi član 23a.

Na član 25. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Donka Banović. Gospođa Vojić-Marković želi reč.

Gospodine ministre, nemam nekog naročitog razloga da branim ovaj amandman, jer on je potpuno u vezi sa članom 23. Kada taj amandman niste prihvatili, logično mi je da ovaj amandman koji smo mi podneli sada zaista nema smisla.
Ali, ono što ima smisla i što moram da pitam gospodina ministra, da li on razume šta danas radi kada predstavlja ova dva zakona u toku dana? Negirajući sve ono što je srpsko, ne priznajući postojanje najvećeg dela srpske istorije koja je, moramo da budemo potpuno jasni, iznedrila duhovnu kulturu koja zaustavlja dah ne samo nama, Unesko i svet su prepoznali da je to nešto izuzetno važno, čim ga brane i čim ga štite.
Na kraju krajeva, i predsednik Srbije gospodin Tadić se vrlo često poziva upravo na spomenike koji se nalaze na KiM, na kraju i vaše ministarstvo, spotovima koje prikazuje na televiziji, Srbiju predstavlja kroz te spomenike.
Zatim, ne prepoznajući versko nasleđe kao deo sopstvenog kulturnog identiteta, vi večeras ne pišete svoju biografiju. To je vaša stvar i preuzmite odgovornost za nju. Vi, nažalost, pišete i biografiju, odnosno istoriju srpskog naroda i srpske kulture, a nažalost ta biografija i ta srpska kultura koju vi hoćete da predstavite treba da odgovori na pitanje kako mi od vas kao člana Vlade i od iste te cele Vlade treba da očekujemo da čuvate i da sačuvate nasleđe srpsko, duhovno i kulturno na KiM?
Teška srca mogu da kažem ovo, zato što to smatram vrlo nepristojnim, ali smatram da ne zaslužujete da budete ministar srpske kulture.
Mene interesuje sledeća stvar - zbog svega ovog što danas kao poslanici apostrofiramo, potpuno negiranje srpske duhovne i sakralne kulture, da li će Ministarstvo vera reći nešto? Da li će možda ministar vera podneti ostavku zbog toga što Vlada Srbije vrši kulturnu diskriminaciju crkve, vrši kulturnu diskriminaciju sakralne umetnosti i verske kulture u celini? Tako posredno, ali vrlo jasno prepuštate srpsko kulturno i duhovno nasleđe na KiM Albancima.
Vi kao ministar srpske kulture znate šta se dešava, kako Albanci na Kosovu svojataju upravo ovo nasleđe i prikazuju ga svojim. Ono što treba da brani srpsko Ministarstvo kulture i srpska Vlada, vi na dlanu izručujete upravo onima koji to hoće da preuzmu. Moje pitanje za večeras, iako vidim da vaš jezik tela pokazuje da se vi vrlo neprijatno osećate i potpuno ste zakočeni, ne govorite ni reč na ovo što vam mi govorimo, zaista sam vrlo znatiželjna - kako se vi danas ovde osećate?