Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predsednik Narodne skupštine gospođa Slavica Đukić-Dejanović nam je više puta u ovoj sali saopštila da Narodna skupština Republike Srbije ne može raspravljati o zakonu o prenosu nadležnosti AP Vojvodini dok ne dobije mišljenje Vlade. Mi na to mišljenje Vlade čekamo mesecima.
Pitam vas, gospođo Čomić, kako smo danas počeli raspravu o ovoj tački dnevnog reda bez mišljenja Vlade, koje je stiglo malopre, posle četiri i po sata od početka ove sednice. To je nedopustivo i to je zaista sramota. Ono što je tužno, jeste da kada god vi predsedavate u ovoj sali je napeto kao u fabrici tregera. Mislim da nema potrebe da se time više bavimo nego da radimo svoj posao.
Želim da se složim sa teorijom koju je izneo uvaženi kolega Saša Milenić malopre da fundamentalna korespondencija leks talionisa inklinira i inhibira i na određeni način apstrahuje, na eksplicitan i vrlo seriozan način, drakonske kazne u građanskoj državi. Mislim da smo se potpuno razumeli i da oko toga nema dileme.
Takođe se slažem da nema dileme oko toga da je nepristojno za gospodina Veroljuba Stevanovića da se napiše u jednim novinama da je bahata bitanga. Svakako da je bilo mnogo opravdanja da se napiše bahati gradonačelnik i bahati narodni poslanik, jer on vršeći obe funkcije direktno krši zakon i oko toga nema dileme.
Poslanička grupa DSS predložila je da se član 6. u Predlogu zakona briše, jer predložene izmene zakona ustanovljavaju odgovornost za prekršaje osnivača, za nešto što je isključiva odgovornost uređivačke politike. Smatramo da to nigde u svetu ne postoji da osnivač odgovara za ono za šta treba da bude odgovoran urednik.
Takođe, ovaj amandman u obrazloženju Vlade se odbija iz razloga što je Vlada podnela amandman kojim se menja član 6. Predloga zakona. U tome i jeste najveći problem. Teško je raspravljate o zakonu koji je podnela Vlada Republike Srbije, koji ima osam članova i koji je posle par dana izmenjen tako što je ta ista Vlada podnela na njega šest amandmana.
Teško da zakon brani ministar kulture, a da su mu zakon pisali u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, uz asistenciju urednika "Večernjih novosti" i "Blica". I teško je kad koleginica Gorica Mojović pročita u ovoj sali 43 imena kulturnih radnika koji su učestvovali u izradi zakona o kulturi, a ministar Bradić nije mogao da navede nijedno ime koje je učestvovalo u izradi zakona o informisanju.
Teško je što ne možete da se pozovete ni na jedan evropski zakona u kome se na ovakav način uređuje ova oblast. Teško je kada protiv svakog nakaradnog predloga koji stigne od ove vlade, a pogotovo ovaj koji ste potpisali i predali u Narodnu skupštinu, ustanu urednici, novinari, profesori, ugledni ljudi, intelektualci, udruženja i sindikati. Teško je kada ministar kulture mora da plati podršku za ovakav zakon Nezavisnom udruženju novinara Srbije sa 1.800.000 dinara, koliko ste im obećali da ćete im odobriti za projekat koji je prošle godine glatko odbijen.
Nemojte se ministre mrštiti, videćemo u ovoj sali uskoro, imaćemo priliku da vam saopštimo kada ste ta sredstva odobrili. Znate šta nije teško, gospodine ministre? Nije teško da ovaj predlog zakona povučete iz procedure i da vi i vaši saradnici u vašem ministarstvu napišete jedan korektan predlog o kome ćemo raspravljati ovde, a ne da sedite u ovoj sali i gledate u jednu tačku i opravdane kritike trpite od poslanika DSS.
U protivnom, budite sigurni da ćete prilikom obeležavanja svetskog dana slobode medija, umesto pet minuta gromoglasne tišine čuti pet sati gromoglasnih zvižduka. Doduše, to je tek 3. maja i iskreno se nadam da vi u maju iduće godine nećete biti ministar i da će ova vlada odavno već otići u prošlost, da ćete se baviti svojim poslom.
Do tada vas molim - nemojte od Srbije praviti prokletu avliju, to ste mnogo bolje radili u pozorištu.