Replika? Reč ima narodna poslanica Jorgovanka Tabaković, pravo na repliku. Izvolite.

Ne, koristiću vreme od poslaničke grupe, nemam šta da repliciram, ali ću najkraće moguće reći sledeće.
Za razliku od jednog broja narodnih poslanika, sa zadovoljstvom slušam kolegu Sašu Milenića. Lepo vi zvučite kada pričate. Ova tema ne zaslužuje izučavanje porekla reči - drakonske kazne, i šta ona u stvari znači. Ovo je mnogo ozbiljnija tema.
To znači da kazna koja je odmerena po ovom predlogu o izmenama i dopunama zakona nije u okviru pravnog sistema Republike Srbije. Od sedam do deset puta je veća predviđena kazna od kazni koje su predviđene za prekršaje i privredne prestupe svih vrsta, svih šteta, svake prirode. Morate se složiti sa mnom, jer dolazite iz Kragujevca, grada gde se dobro zna šta znači reč glad i težak život.
Da li je trebalo odugovlačiti, kolega Saša Mileniću, u primeni strožih zakonskih kazni za prekršaje ugovora o privatizaciji, gde se namerno ne prikazuje imovina koja se ima nameru kupiti, razrađenim sistemom tzv. tunelovanja, gde se sakrije strani devizni priliv koji ispliva kada dođe novi vlasnik, gde se ne pojave hiljade kvadrata "Komgrapa" npr. prilikom privatizacije, a kasnije kada neskrivenim vezama i sistemom dojavljivanja baš određeni vlasnik dođe, to kupi, uništi državnu, društvenu i nečiju sasvim definisanu imovinu, pa i malih akcionara, i tek kada nema više odakle da se nadoknadi naneta šteta, reaguje država raskidom ugovora.
Želim samo da shvatite, a vi za to imate potencijala, međusobnu meru štete i kazne koja treba da se primeri onim što se zove društveno štetna ponašanja i kažnjiva dela.

Dva minuta i 20 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč u raspravi o pojedinostima na amandman na član 4? Ne.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Boris Aleksić.
Reč ima narodni poslanik Boris Aleksić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, amandman je na član 4. i predlog da se novi član 92v briše, koji je sadržan u tom članu. Vlada je podnela besmisleno obrazloženje za odbijanje mog amandmana rekavši da su oni podneli amandman. Otkrili su jednu epohalnu istinu koja ne znači ništa.
Što se tiče samog predloga zakona, podsetio bih vas da je svojevremeno Dizraeli izjavio da pomoću reči vladamo ljudima. Nije sporno da Vlada Republike Srbije i predstavnici predlagača uvode jedan novi totalitarni poredak u Republiku Srbiju, između ostalog, i ovakvim zakonskim rešenjima.
Prvo što ste uradili, doneli ste Zakon o sudijama koji je ukinuo Ustav Republike Srbije, koji je ukinuo stalnost sudijske funkcije koja je garantovana Ustavom i rešili ste jednostavno da disciplinujete sudije, da negde oko 800 sudija ostavite bez posla. To je direktan udar na demokratiju u ovoj zemlji. To je direktan udar na Ustav Republike Srbije. To je zaista uvođenje totalitarizma. Sudije se sada plaše da li će biti reizabrane ili neće.
Sledeće što ste uradili, rešili ste da disciplinujete jedan, takođe stub demokratije i stub koji kontroliše rad i izvršne, i zakonodavne i sudske grane vlasti, a to su mediji. Bez obzira što mi iz SRS možemo da stavimo veliki broj primedbi na rad medija, ovakav rad i uvođenje drakonskih kazni je zaista neprimereno.
Vi zaista želite ekonomski da uništite medije u ovoj zemlji. Kao što je gospodin Dinkić uništio srpske banke koje su imale daleko veća potraživanja od dugovanja, tako sada želi da disciplinuje srpske medije i da dovede njihovu egzistenciju u pitanje i da unifikuje javnost u Srbiji. Dakle, samo određene stvari će smeti da se iznose u javnost.
Kada govorimo o naslovima u nekim medijima, svakako da određeni naslovi zaslužuju kritiku. Međutim, predstavnici Mlađanog Dinkića zaboravljaju da su upravo vlasnici republičke Vlade koji sede u inostranstvu izgovarali najgore moguće reči na račun srpskog naroda, između ostalog da treba izbrisati srpski virus, pa zatim Džo Bajden koga ste primili toliko širokogrudo kad je došao u Beograd, a on izjavljivao je da sve Srbe treba zatvoriti u koncentracione logore. Bez obzira na to, vi slavite i Bajdena, i američku administraciju, kao ljude koji donose demokratiju i pomažu Republici Srbiji, što je zaista besmisleno.
Zbog čega vi, između ostalog, želite da disciplinujete medije. Sećam se da je svojevremeno medijima 2004. godine stiglo jedno cirkularno pismo iz EU u kojem im je preporučeno, a na određeni način i zabranjeno da negativno govore o EU i o Tribunalu u Hagu.
Ovde ste ispirali mozak građanima Republike Srbije da slanje misije Euleks ne znači priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije. Ispred sebe imam dokument Evropske komisije, Euleksa i Kancelarije Specijalnog predstavnika EU na Kosovu i Metohiji, u kojem se, između ostalog, kaže u jednom od naslova, šta treba Kosovo da učini da bi postalo član EU.
To možete da vidite ovde, vidi se naslov i tu su oznake Evropske komisije. To je zvanični dokument Evropske komisije u kojem otvoreno priznaju da čine sve što je u njihovoj moći da Kosovo postane članica EU. Dakle, lagali ste građane Republike Srbije kada ste govorili da slanje misije Euleks neće označiti posredno priznanje nezavisnosti KiM. To je jedna stvar.
Druga stvar, videli smo da se u izvesnim medijima pojavljuju promoterski članci vezani za NATO. Američka vlada je svojevremeno objavila jednu informaciju u kojoj obrazlaže kako američka vojska i Pentagon finansiraju u inostranstvu medijsku kampanju kojom se promoviše NATO. Oni su to podveli pod tzv. stratešku komunikaciju i napravili su tako čuvenu mapu puta, koju vi upotrebljavate dosta često u poslednje vreme u medijima.
Dakle, u toj strateškoj komunikaciji oni finansiraju medije u inostranstvu, pogađate u onim zemljama u kojima NATO akt treba da osvetla svoj prljav i zločinački obraz, učestvuju u formiranju javnog mnjenja, sprovode, kako sami Amerikanci kažu a prenosi US News, psihološke operacije ili psihološko propagande operacije i naravno zloupotrebljavaju informacije na taj način što sprovode i jednu poznatu vojničku taktiku, taktiku vojne obmane. Nažalost, i to se dešava u srpskim medijima.
Alio, to nije opet razlog za drakonske kazne, a pogotovo nije razlog, verovatno vam je promaklo kada je kolega iz G17 to rekao, za uvođenje taliona. Pošto niko nije reagovao na to, evo ja ću - talion znači odmazda. Talion je jedan zaostali koncept koji je napušten još u Rimskom pravu. Dakle, on se svodi na prostu odmazdu - ako je vama neko učinio neko zlo i njemu mora isto takvo zlo da se učini. To je davno napušteno, pre 2.000 godina. Tako da je zaista neprimereno da se neko poziva na talion u Skupštini Republike Srbije u 21. veku.
Ko kontroliše medije u Srbiji? Svojevremeno je jedan diplomata izjavio da će Srbi saznati ko ih je okupirao onog trenutka kada budu saznali ko su vlasnici njihovih medija. Nije sporno da veći deo medija, nažalost, u Republici Srbiji kontrolišu SR Nemačka i SAD. Čak i Đerđ Soroš, koji je potpisao peticiju o bombardovanju Republike Srbije, ima negde 39% kapitala u jednom od srpskih medija. Ali, i to nije razlog za drakonsko kažnjavanje medija. To je još jedan razlog da se poradi na slobodi informisanja i da se građanima omogući pravedno i potpuno informisanje.
Ko su drugi ljudi koji kontrolišu medije u Republici Srbiji? Nedavno je Ratko Knežević, bivši saradnik Mila Đukanovića i saradnik tužilaštva iz Barija, izneo podatke da Đukanović i Stanko Subotić Cane, dakle, Milo Đukanović i njihov duvanski kartel kontrolišu određene medije u Crnoj Gori i u Srbiji, ali da je takođe odgovoran i za brojna ubistva, između ostalih i Vanje Bokana, Radoslava Stojčića Badže, Jusufa Juse Bulića, Duška Jovanovića i Ive Pukanića.
Prosto je neverovatno da su se i nove evroatlantske snage tj. njihovi predstavnici vrlo često susretali sa Stankom Subotićem Canetom i Milom Đukanovićem. To se desilo i gospodi Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću koji su se, zamislite, u pariskom hotelu "Ric", znači ekskluzivnije ne može da bude, susreli sa ovom dvojicom mafijaša.
Da podsetim, Milo Đukanović je predvodnik antisrpske kampanje u Crnoj Gori, čovek koji je priznao nezavisnost KiM i koji je, po svim dokazima, između ostalog i onih dokaza koje je iznelo tužilaštvo u Bariju svedoče o tome - mafijaš svetskog kalibra. Nikolić i Vučić su izjavili da je sasvim normalno to što su se oni sastali u hotelu "Ric".
Šta je zanimljivo kada je u pitanju hotel "Ric" u Parizu? Evo, mi smo uspeli sa njihovog zvaničnog sajta da preuzmemo cenovnik kada su u pitanju njihove sobe i apartmani. Pogledajte, cene soba se kreću od 2.200 do 13.000 evra, za jedan dan, naravno. Kako bi rekla ličnost iz Alana Forda - cena prava sitnica.
Postoje i određene podrumske prostorije, ajde tako da ih nazovemo, koje su ispod nivoa gospodina Nikolića i Vučića, koje mogu da se dobiju u vreme popusta za cenu od 550 do 870 evra dnevno, opet cena prava sitnica. I jedno upozorenje - da kućni ljubimci ispod pet kilograma ne mogu da se unose u hotel. Dakle, sve u skladu sa najvišim evropskim i NATO standardima.
Kao što vidite, zaista ne smemo da dozvolimo da medije u našoj zemlji kontrolišu - SAD, SR Nemačka ili mafija. Navešću primer da se ulazak ruskog kapitala u tom smislu blokira. Zbog čega, gospodine ministre? Zbog čega, ako Rusi ovde hoće da ulaže i u bankarstvo i u medije, zbog čega se blokira svaki mogući dolazak Rusa? Između ostalog, jedan od najosnovnijih zahteva gospodina Bajdena kada je ovde došao bio je - da se po svaku cenu spreči novi ulazak ruskog kapitala ovde.
Bez obzira na sve to, poštujući značaj koji ima javna reč, mi moramo da se izborimo da mediji u Srbiji budu slobodni. Oni imaju pravo da iznose određene podatke. Ne mogu da budu kažnjavani na taj način da taj medij nestane.
Priča o tome da medije koji duguju određenu sumu novca nekim preduzećima treba odmah zatvoriti, a ne uzimati u obzir koliko oni potražuju - zar to ne čini ovaj predlog ovog zakona ovde, to je zaista neprimereno. Dakle, morate da uzmete u obzir i jedno i drugo.
To je stara praksa gospodina Dinkića, koji je na isti način zatvorio srpske banke. On je rekao da Beobanka ima velika dugovanja - ima, ali ima daleko veća potraživanja, plus je imala zajedničko preduzeće i u Parizu i u Londonu.
Dakle, moramo da se izborimo za slobodu javne reči, ali ne smemo drakonskim kaznama, pogotovo ne kolega talionom da kažnjavamo medije u Republici Srbiji.

Jedanaest minuta i 18 sekundi je vreme koje je potrošeno od vremena koje je na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS, a preostalo je 44 minuta i dve sekunde.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Marina Raguš.

Nekako mi je sasvim logično da se posle kolege Aleksića uključim u ovu raspravu, s obzirom da kao što smo obećali na početku, nažalost, gospodine Bradiću vi niste učinili da se pravi vlasnici medija učine vidljivim za naše društvo i za našu javnost.
Naravno, mi se slažemo sa onim delom ovog predloga zakona kada je reč o upisu u registar, ali svakako i nismo amandirali taj član zakona. Naprotiv, vrlo ćemo pomoći da se zaista izgovori svako ime i prezime koje se krije iza of šor kompanija koje su vlasnici medija.
Smatram da možda nije loša tema za razmišljanje i zaista bi trebalo javno slušanje na temu vlasništvo u medijima, da se odigra ovde pred očima srpske javnosti i da svi poslanici, oni koji su zainteresovani za celu tu priču, imaju priliku i mogućnost da postave prava pitanja i da dobiju prave odgovore i da to bude zaista dostupno javnosti u realnom vremenu.
Kao što ste imali priliku da vidite, nema slučajnosti na ovom balkanskom prostoru. Gospodin Knežević se takođe na određeni način uključio u ovu raspravu. Naravno, ova rasprava nije zaobišla ni crnogorski parlament. Ova rasprava sasvim sigurno neće zaobići ni Hrvatski Sabor, zato što celokupan ovaj prostor preti da postane privatno vlasništvo ljudi, koji su na vrlo sumnjive načine došli u situaciju monopola nad medijima.
Bilo je vrlo interesantno, a jeste i neka vrsta eksperimenta, kada smo mi krenuli da pričamo na ovu temu, vrlo otvoreno, sa skinutim rukavicama - samo je jedan nedeljnik objavio imena svih tajkuna koje smo mi pomenuli, dok svi ostali, naravno, objavili su tek poneki, i to je dovoljan odgovor - ko zapravo upravlja medijima u Srbiji.
Sa druge strane, vrlo je značajno i kako se učestvuje u ovoj raspravi, ko i na koji način. Ono što je najznačajnije je da ono što je SRS mesecima najavljivala, a desilo se u pariskom hotelu „Ric“, rekao je gospodin Knežević, čini mi se da će tu biti vrlo zanimljivih nastavaka.
Ali, ako se naša država i vaše resorno ministarstvo, kao i MUP ogluši o navode koji su izneti, a da vas podsetim, gospodin Knežević je o ovome svedočio u Bariju, svi oni koji su bili predviđeni da svedoče o Canetu Subotiću i njegovim namerama, od Darka Belog Raspopovića, Žugića, gospodina Jovanovića, Ive Pukanića, ubijeni su.
Dakle, mi pred sobom imamo osobu koja raspolaže zaista svim sredstvima, ne preza ni od čega, kupuje političare, kupuje medije i utiče na donošenje odluka, a ova država, sasvim sigurno, daje mu apsolutno podršku za to.
Mi govorimo o čoveku koji je vlasnik „Future plus“, koji je između ostalog lice sa poternice, koji takođe distributivnu mrežu pokušava da napravi u Crnoj Gori preko svog zaista velikog prijatelja, gospodina Mila Đukanovića. Taj čovek svojim ogromnim dugovanjima drži u svojoj vlasti veliki broj štampanih medija. Vi ništa niste uradili po tom pitanju da kaznite tog čoveka i da stanete na stranu medija koji samo potražuju svoje novce.
Što je najgore, vi ništa, najverovatnije, nećete uraditi, zaista bih volela da me demantujete, da se pokrene istraga posle intervjua gospodina Kneževića. Vi ne morate da verujete SRS, mi ćemo se, kao što sam rekla, pozivati na mnogobrojne izvore koje imamo i nije tajna da postoje i neki latinski izvori koje koristimo. Recimo, vrlo je zanimljiva priča i francuska veza Caneta Subotića, i kako je kupio određene hrvatske medije, zašto i na koji način je ubijen Ivo Pukanić. O tome ćemo danas da pričamo.
Ono što je takođe vrlo značajno, a čini mi se da nije bilo najjasnije predstavljeno srpskoj javnosti, sada smo u direktnom prenosu, javnost pita i mora da zna, jeste da je gospodin Knežević rekao sledeće: u hotelu „Ric“, kada su se u Parizu susreli Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, gospodin Đukanović i gospodin Subotić, za jednim stolom, razlog je bio jer su Subotić i Đukanović odavno imali plan da zavladaju medijskim i političkim prostorom bivše Jugoslavije, zarad svojih poslovnih interesa i ilegalnih aktivnosti.
Eto, to je bio taj pakleni plan, ovo je najznačajniji deo, koji su Pukanić i njegov „Nacional“ razotkrili i zbog kojeg su Pukanić i Franić poginuli. Nije moje da se bavim tom istragom. Na svu sreću, policija i tužilaštvo Hrvatske i Srbije uglavnom su taj slučaj rešili. Pitam vas da li su?
Posle ovakvih navoda, da mi imamo ozbiljnu i pravnu državu i resor koji kaže da hoće da uvede red u medijski prostor, ovi navodi bi bili sasvim dovoljna količina materijalnih dokaza da se pokrenu istrage koje bi, naravno, obuhvatile i pomenuta imena političara.
Ono što je takođe vrlo značajno jeste francuska veza Caneta Subotića, naravno, naš latinski izvor. Pominje se gospodin Arnon Danjan ili Danžan, ako dobro izgovaram njegovo prezime, koji je sa Subotićem kontaktirao iz Hrvatske u periodu kada je Cane Subotić pokušavao da izbegne Interpolovu poternicu.
Ono što je vrlo značajno jeste da taj čovek jeste visoki funkcioner Francuske obaveštajne službe, član stranke gospodina Sarkozija. Nažalost, u svom okrugu nije pobedio, ali je gospodin koji uvezuje vrlo značajna imena, koja se čak pojavljuju i u ovom parlamentu.
Gospodin koji je zakrilio Caneta Subotića svaki put kada je za to bilo potrebe. Gospodin koji takođe ima veze sa gospođom Mirjanom Hrgom. Ona je inače novinarka i urednica Nove televizije. Takođe, na svojoj vezi ima značajna novinarska i urednička imena sa prostora srpskog medijskog prostora.
Ono što je takođe bilo značajno, a tiče se gospodina Subotića i njegove francuske veze, koja direktno ima upliva i u srpski medijski prostor i sve ovo što se dešava u poslednje vreme, a treba da podsetimo da je nakon 2000. pomenuti francuski gospodin za svoje špijunske zasluge, sa svega 29 godina, dobio francusko nacionalno odlikovanje za zasluge, postao je poseban savetnik za istočnu i jugoistočnu Evropu francuskog špijunskog stožera, kako navodi izvor, da je bio posebno zadužen za saradnju sa balkanskim državama, da se na toj funkciji zadržao do 2002. godine.
Potom se pridružio francuskom ministarstvu inostranih poslova i naredne dve godine je služio u stalnoj francuskoj misiji pri UN u Ženevi. Nakon toga godinu dana je proveo na Kosovu kao stariji savetnik Havijera Solane, bivšeg čelnika NATO i visokog poverenika EU za spoljnu politiku. Takođe, početkom 2005. godine ovaj se gospodin pridružio kabinetu francuskog ministra spoljnih poslova, kao njegov savetnik za jugoistočnu Evropu.
Dakle, ono što je takođe izuzetno značajno, a tiče se ovog gospodina, a tu opet dolazimo do veze sa direktno medijskim prostorom u Srbiji, hrvatski „Nacional“ je 2001. godine, samo da vas podsetim, gospodine Bradiću, pisao o tome da se Subotićevi poslovni kanali protežu celim Balkanom, zahvaljujući tajnoj podršci ili zaštiti najviših političkih i policijskih autoriteta u gotovo svim državama bivše Jugoslavije.
Neki od tih autoriteta, poput pokojnog gospodina Raspopovića, brutalno su ubijeni da se pošalje poruka svakome ko će se drznuti da o ovim stvarima o kojima mi govorimo priča javno.
Dakle, ono što je takođe vrlo značajno, a konačno dolazimo do nečega što ćemo mi, naravno, gledam da maksimalno racionalizujem vreme, da tek dotaknemo, jeste i nemački kapital, jer ako mislite da će se ova rasprava pretvoriti u raspravu o Canetu Subotiću, varate se.
Naravno da ćemo govoriti i o gospodinu Đuniću, o „Diloit i Tušu“, o gospodinu Vlahoviću i gospodinu Đeliću, o pravim vlasnicima „Ekonomis grupe“, „Nedeljnog telegrafa“ i o njihovim uplivima, recimo, u mnoge televizijske kuće ovde, ali nećemo izostaviti ni gospodina Beka, ni gospodina Miškovića, a onda se na kraju nadam da ćemo dobiti pravi odgovor od vas na koji način mislite da uredite medijski prostor u državi Srbiji.
Konačno, da završim ovaj deo izlaganja, samo sa još jednom informacijom. Na osnovu našeg opet latinskog izvora, Subotić je u saradnji sa nemačkom izdavačkom kućom „Vac“, pretpostavljam da je vrlo poznata svima vama prisutnima, ali retko ko će da govori o tome – jer, kako kažem, to je put kojim se ređe ide i sve ovo može da zvuči kao hronika najavljenih smrti, jer određeni ljudi zaista na svojoj listi za odstrel imaju solidan broj ljudi, a da nikome dlaka sa glave nije falila zbog toga – dakle, u saradnji sa nemačkom izdavačkom kućom „Vac“ Cane Subotić, kroz svoju firmu „Futura plus“ definitivno kontroliše distribuciju i maloprodaju cigareta u Srbiji.
Vlasnik je kompanije „Famis“ za proizvodnju suhomesnatih proizvoda, nedavno je kupio i još neke firme, o kojima ćemo malo kasnije. U Francuskoj je suvlasnik dveju vinarija, u Rusiji i Grčkoj ima firme koje se bave distribucijom bezalkoholnih pića, u Danskoj je registrovao „Emi grupu“. Poseduje kompanije na Kipru.
Najveći je uvoznik alkoholnih pića za Crnu Goru, gde je takođe kupio hotel „Admiral“ i deo ostrva Sv. Nikola, za koje čujemo, opet iz naših crnogorskih izvora, da će vrlo verovatno da proda. Takođe je planirao da njegova kompanija „Futura montenegro“ kupi jedan deo crnogorske distributivne kuće itd. Dakle, reč je o gospodinu koji očigledno planira da bude vlasnik dobrog dela balkanskog područja.
Ukoliko vaša istraga, nadam se, posle našeg insistiranja, mi ćemo se potruditi da držimo ovu tenziju svakodnevno, pokaže pravi monopol, recimo, u distribuciji štampanih medija, recimo, od Caneta Subotića i nemačke izdavačke kuće „Vac“, onda bismo voleli da čujemo na koji način vi mislite da, u okviru predloženih izmena i dopuna Zakona o javnom informisanju u onom delu kojim se odnosi na vlasnika javnog glasila ukoliko postane nelikvidan, rešite ovaj začarani krug? Vlasnici štampanih medija su uglavnom nelikvidni zbog toga što Cane Subotić i veliki distributivni lanci njima duguju pare koje su oni zaradili.
Mi ćemo stati ovde, a u nastavku pokušaćemo da prozovemo i Biju, kada je reč o udelu vlasništva gospodina Beka i ove grupe oko Deloitte&touche, s obzirom da smo radili neko malo istraživanje i došli do značajnih podataka. Da vidimo na koji način država zaista planira da se obračuna sa nečim što je toliko dugo zapravo podržavala.
Svi ovi ljudi i sve ovo o čemu smo mi govorili ne bi uspeli ovo da naprave da nisu imali zaštitu, nažalost, i države Srbije, odnosno vlasti kojoj vi pripadate.

Od vremena poslaničke grupe SRS iskorišćeno je 13 minuta i 43 sekunde, narodna poslanica je rekla da hoće da troši od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč?
Narodni poslanik Velimir Ilić.
Na raspolaganju poslaničke grupe je četiri minuta i 30 sekundi. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se danas da skrenem pažnju da kada raspravljamo o amandmanima na zakon o informisanju i kada smo hteli da popravimo jedan loš zakon vi se pojavljujete bez mišljenja Vlade, poslanici preko dva sata sede na hodnicima, čekaju da li ćete dobiti zeleno svetlo iz nečijeg kabineta da može sednica da krene i bez tog mišljenja, koje za vas možda nije ni važno.
Za nas je važno da Vlada naje saglasna oko ovog zakona. Vlada ne zna šta će da radi sa ovim zakonom. Vlada nema većinu za ovako jedan loš zakon, to je sigurno i u to smo ubeđeni. Mnoge poslaničke grupe se hvataju za glavu, kažu – mi ne možemo ništa da uradimo protiv jedne diktatorske ekipe ljudi iz vladajuće koalicije koja nameće sve i svašta.
Mi smo imali juče one sramne promene ovde. Parlament radi po ovoj skapsi od 40 stepeni 16, 18, sati. Ni na Golom otoku nisu tako tretirani, a kamoli narodni poslanici. Zašto? Što je vama stalo da danas nekome referišete koliko je zakona prošlo, koliko ste usvojili, šta ste doneli od tih zakona i da se hvalite da 15 zakona pre podne ste usvojili u raspravi u načelu, a ti zakoni ne vrede ničemu.
Ovaj zakon o informisanju jednostavno želi da zaštiti određene nesposobne političare s kojima i vi iz Vlade ne znate šta ćete i kud ćete, jer više za njih niko u Srbiji da glasa neće. Oni maltene žare i pale u toj vladi, odlučuju o svemu, vuku glavne konce. Njihovi poslanici ne učestvuju u raspravi niti ih to interesuje.
Vladajuća koalicija je raspustila poslanike, ovde vidimo jedno desetak koji dolaze uredno i odspavaju malo tu, meškolje se, šetaju i ne znaju ni oni šta će sa sobom. Opozicija pokušava nešto da učini, ali samim tim učestvuje u nekim nečasnim radnjama koje vi sprovodite i pravite.
Meni je bilo žao gledati ministra Dulića kada ste ga išutirali kao zadnju kantu, korpu za smeće. On je hteo nešto, mučenik, da kaže, vi ste rekli, ne vi, vaša predsednica– ajde ministre, doviđenja, hvala, ulazi sledeći ministar da prođete ono vreme.
Oduzimate ljudima vreme, oduzimate gospodinu Nikoliću regularno vreme koje ima da govori, oduzimate mnogim poslanicima, tobože ne vidite da su se javili, samo da bi počeli sledeću sednicu pre 18.00 časova i da bi to bilo zakonito. Tako nešto nikad nije zapamćeno.
Verujte, poslanik sam od 93. godine u parlamentu. Nikada nisam zapamtio ovakvu diktaturu i ovakvo ponižavanje jedne institucije kao što je srpski parlament. Nikada se nisam osećao toliko kao narodni poslanik poniženo, kada bukvalno radite šta vam padne na pamet. Nemate nimalo stida.
Naravno, gospodin Tijanić ugasi kad god je škakljivo, vi znate da bi Tomicu Milosavljevića i zakone o zdravstvu ovde masakrirali poslanici posle njegovog izlaganja koje je imao; naravno, odmah se isključuje prenos i gledamo biciklističku trku.
Juče sam govorio ko je normalan da gleda pet sati bicikliste u grupi da voze non-stop bicikle i vi sedite i gledate to, kao – Srbija hoće da posmatra to. Ima sportskih kanala, ima Eurosport, ima niz mogućnosti da se gleda ako to neko hoće.
Zakon o informisanju, set zakona, na primer, iz zdravstva usvajali ste u nekim noćnim sednicama, zar to nije sramno za Srbiju?
Mi smo razmišljali da Srbija ide ka demokratiji, da se Srbija demokratizuje svakim danom, da Srbija ide ka EU. Međutim, i njima je neprijatno da vam kažu da tamo ne možete da stignete zato što radite ovo što radite.
(Predsedavajuća: Četiri minuta i 30 sekundi.)
Gospođo, 15 minuta imam kao šef poslaničke grupe.

Narodni poslaniče, ovlašćena predstavnica vaše poslaničke grupe je narodna poslanica Aleksandra Janković. Činjenica da narodna poslanica nije u sali…
Narodni poslanik Velimir Ilić dobacuje da pročitam Poslovnik. Sebi ne mogu da dozvolim da vam takvu doskočicu uzvratim, ali mi je u obavezi da vas podsetim kako se primenjuje Poslovnik kada predsednik poslaničke grupe odredi ko će ga predstavljati za neku od tačaka dnevnog reda.
Radi se pismeno i mora da bude dostavljeno stolu predsedavajućeg pre početka rasprave u načelu. Predsednik poslaničke grupe ima ista prava kao zamenik ili zamenica predsednika poslaničke grupe u slučajevima kad hoće da učestvuju u raspravi. Tako da sam bila u obavezi da vam dam da koristite vreme poslaničke grupe koje vam je preostalo, a to je 4 minuta i 30 sekundi.
Narodni poslanik Miroslav Markićević dobacuje. Molim vas da to ne činite, to je kršenje člana 104. Poslovnika Narodne skupštine.
Sada koristite vreme koje vam je na raspolaganju kao predsedniku poslaničke grupe, podrazumevajući se da narodna poslanica Aleksandra Janković više nema ovlašćenje kao ovlašćena predstavnica.
Vreme koje vam je na raspolaganju je 15 minuta. Samo se registrujte u elektronski sistem i dobićete reč.

Slušajte, da li može jednom da se u ovoj sali dogodi da nešto kažemo i da ne slušamo komentare? Valjda znamo i toliko smo dugo u Skupštini da možemo da pratimo i da govorimo onako kako Poslovnik predviđa.
Prema tome, gospođo Čomić, vi nam očitate lekciju koja je duže trajala od moje diskusije. Uvek nam održite predavanje. Ne mogu da shvatim da ste vi više govorili nego čitava srpska opozicija. Da li vi snimate to? Da li vama neko kaže – gospođo Čomić, vi više govorite nego svi poslanici zajedno? Ne mogu da razumem da li vi toliko volite taj mikrofon, da li toliko obožavate da govorite u parlamentu?