Molim vas da se registrujete ponovo. Izvolite.       

To je najavljeno vreme da nećemo biti u prenosu. Mene ne čudi, mene ne dekoncentriše ovo krčanje ovde, ali s obzirom na jučerašnji incident sa krađom vremena, mene zaista ništa više ne može da iznenadi, a čime ćete se vi iznenađivati, imaćemo već prilike da vidimo.
Samo me zanima sudbina vremena u kojem sam govorila, a nisu me čule kolege. Hoće li propasti svet ako mi dozvolite da kao novo vreme to koristim ili ću na uštrb vremena ovlašćenog?

Svet nikako neće propasti. (Jorgovanka Tabaković, sa mesta: Zbog mene neće, ali zbog vas možda). Vreme koje ste imali pre tehničkih problema bilo je dva minuta i 18 sekundi. Vi samo nastavite. Ako kolege vide drugačije vreme, naravno složiću se sa vašim kolegama, prekidani ste i naravno imate pravo na dodatno vreme zbog teškoća sa tehnikom. Izvolite.

To što trenutno nema prenosa, očekujem da će odloženog prenosa biti. Svrha našeg angažovanja i govorenja u ovoj skupštini jeste upravo da građani čuju ono što nemaju prilike da čuju na drugom mestu.
Koliko će to biti otežano usvajanjem ovog zakona ne mogu ni da pretpostavim odgovorno jer nemam tekst koji je Vlada na kraju ovde nama dala kao predlog, jer je on u jednoj meri i nekoliko članova suštinski izmenjen amandmanima Vlade kao predlagača. Takođe ne znam šta je od amandmana ostalih poslanika usvojeno ili odbijeno.
Tako da se unapred izvinjavam građanima što možda pričam o nečemu što možda nije predmet zakona, a nije moja krivica, već je dokaz ozbiljnosti tj. neozbiljnosti Vlade kao predlagača.
Sve u svemu član 14. tretira prenošenje prava, osnivačkih prava javnih glasila na neka druga lica. Amandman koji je podneo moj kolega Gojko Radić tiče se upisa u registar javnih glasila.
Za obaveštenje javnosti, vi ste amandman mog kolege Gojka Radića ugradili u svoj amandman br. 1, i to u stavu 2, gde ste posle toga „da javno glasilo može osnivati domaće pravno lice“ dodali rečenicu „da se javno glasilo upisuje u registar javnih glasila“.
To ste bili propustili da rešite zakonom i mogu reći da je ovaj amandman delimično usvojen.
Ali, ono što je nezamislivo, zaista moram da ponovim zbog kolega i tehničkih problema u prenosu, neka mi ne zamere što ću opet reći, ali je nezamislivo da vi u Predlogu teksta zakona dajete neustavnu odredbu.
Član 83. stav 1. Ustava kaže da se „zabrana prava raspolaganja iz privredne delatnosti ne može se ničim ograničiti“. Vi je kršite, vi zabranjujete prenos osnivačkih prava za javna glasila.
Jedini izuzetak koji Ustav predviđa je definisan stavom 2, gde se kaže – da se preduzetništvo zakonom može ograničiti samo radi zaštite zdravlja ljudi, životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.
U kojem se od ovih mogućih i Ustavom dozvoljenih slučajeva prepoznao predlagač gospodin Dinkić ili vi koji ga ovde predstavljate, vrlo bih volela da mi neko to objasni. Da li je ugroženo zdravlje čoveka koji sebe smatra čovečanstvom, pa se podvodi pod „ljudi“? Da li je ono što je njegovo okruženje i problem sa percepcijom novinskih tekstova, da li je to ugrožena životna sredina? Kakva su to prirodna bogatstva, da li je gospodin Dinkić neobnovljivo prirodno bogatstvo koje moramo da čuvamo po svaku cenu ovakvog ugrožavanja ljudskih prava ili je njegova lična bezbednost poistovećena sa bezbednošću Republike Srbije?
Ovo može ličiti na dovitljivost, ali ovo je ne pretužno, ovo je nezakonito. Znači, u međunarodnim okvirima smo rekli – ako međunarodno pravo i Rezolucija 1244 nije poslednji zid odbrane, a šta nam ostaje? Ako nema Boga, sve je dopustivo, rekao bi Dostojevski, vama gospodine ministre i onome ko je naručio ovaj zakon i odbio da nam da mišljenje po amandmanima, odbio da dođe da ga predstavlja i brani, kažem – ako Ustav nije taj poslednji zid odbrane u ovoj državi, u šta se više možemo pouzdati?
Ako ga vi kao Vlada, koja se rukom na zakletvi i glasno izgovorenim tekstom zakletve obavezala na poštovanje Ustava, kršite, šta očekujete od građana – da vam, kao u Iraku, krene da pale i gase električne uređaje i da izazovu pad sistema električnog, da neku takvu dovitljivu dosetku imaju da vas dozovu stvarnosti, jer neću da budem ironična i reći – da vas dozovu pameti. Poslednji apel – povucite Predlog zakona za koji ne znamo kako izgleda, jer sve ono što želite ovim da sakrijete obiće se upravo o glavu onome ko je autor ovoga.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Da li želi reč? Da. Narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada se pogleda ovaj član 2, odnosno 14v moram da postavim pitanje ili se bar stiče utisak – da li je ovo zakon o privrednim društvima, da li je zakon o Narodnoj banci, da li je zakon o platnom prometu, da li je zakon o likvidaciji i stečaju?
Usput da predložim predsedavajućima i pomoćniku sekretara, pošto je dva sata otkako smo dobili mišljenje Vlade, a nije podeljeno narodnim poslanicima zato što se štampa – da angažuju neki od štampanih medija, na primer „Kurir“, „Pravdu“ ili neko drugo štampano glasilo da nam uradi mišljenje Vlade na naše amandmane. Očigledno naše stručne službe za to nisu sposobne.
Kada ovaj zakon stupi na snagu, dame i gospodo narodni poslanici, stanje u medijima će biti mnogo gore, nego kada je Dušan Mihajlović rekao novinarima – zašto se vi bavite istraživačkim novinarstvom, vama će sve da spremi, napiše i potpiše Vladimir Popović zvani Beba.
Da je to tako možemo da vidimo iz samo nekoliko činjenica. Sve elektronske medije, a tu mislim na radio i televiziju, kontroliše Radiodifuzna agencija. Znači, šta god iskoči iz šablona Vlade Republike Srbije ili nekog pojedinca biće dočekano od Radiodifuzne agencije, tako da se takvim medijima preti ili oduzimanjem licence ili oduzimanjem frekvencije, svejedno je, a posledica je gašenje medija.
Šta je još ostalo slobodno? Ostali su slobodni još štampani mediji, koliko-toliko. Neki su pod kontrolom raznih finansijskih lobija koji podržavaju Vladu Republike Srbije, neki pokušavaju da budu nezavisni i da kritikuju rad Vlade ili njenih pojedinaca.
Sada se postavlja pitanje zašto je jedan ovakav predlog zakona stavljen u skupštinsku proceduru – kada mu vreme nije, u julu? Sve zbog jednog čoveka. Tvorac ovog zakona je Mlađan Dinkić. To se vidi baš iz samog teksta zakona. U članu 14v vidi se da ovo može samo recimo nepismen čovek da napiše, a Mlađana smatram takvim.
Organizacija koja vodi registar javnih glasila jednom mesečno, na zahtev republičkog organa uprave nadležnog za poslove javnog informisanja, dostavlja izvod iz registra. Je li jednom mesečno ili na zahtev? Gospodine ministre, naučite da pišete zakone, nemojte više to da prepuštate Mlađi.
Pazite sada ovo, ovo je klasičan Mlađin potpis - organizacija koja sprovodi postupak prinudne naplate, tu se posebno dokazao kao sposoban, pogotovu kada je bio ministar finansija pa je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kako je sprovodio prinudnu naplatu, da čak poresko rešenje ima veću težinu nego odluka suda.
U sledećem stavu kaže: „Ako je osnivaču javnog glasila račun u blokadi duže od 90 dana mora da prestane sa štampanjem“. Gospodine ministre, šta ćemo sa Zakonom o likvidaciji i stečaju? Kako vi možete da stavite u suprotnost ovaj zakon sa već postojećim?
Ako ne obustavi, sada idemo na Krivični zakon itd? Sada se postavlja pitanje da li je sve ovo zbog toga što su pojedini štampani mediji pisali o čarapi i Narodnoj banci Republike Srbije 5. oktobra, ili zato što su mediji pisali za Zastavu, ili zato što su mediji pisali za Rudničko-topioničarski basen Bor, ili zato što su mediji pisali za Sartid, ili zato što su pisali za pasoše, ili zato što su pisali za lične karte i afere koje je napravio Mlađan Dinkić zajedno sa guvernerom Jelašićem?
Šta je još preostalo slobodno? Jedino još Narodna skupština, ali, kao što vidite, sad su nam prenos ukinuli, više ni parlament, a njegova reč, govornika, ne postoji u pravom smislu reči, puštaćete nas noću, jer kontrolišete RTS, i ne može direktor RTS da kaže – neću da prenosim Skupštinu, jer ga postavlja Vlada, a Vladu mi biramo.
Šta je, vršilac dužnosti? U čemu je problem? Hoće li u novom poslovniku, sa kojim nas upozoravate na jesen, da budu uvedene iste ovakve kaznene odredbe ako neko kaže reči – njegovo visočanstvo Mlađan Dinkić? Hoće li narodni poslanici da plaćaju ovakve kazne?
Dame i gospodo narodni poslanici, pogotovo vi iz DS, samo se vi držite Mlađana Dinkića, što god ga se vi više držite, veće su šanse da vas na sledećim izborima zbrišemo. Posle tih izbora neke će stranke preći u opoziciju, neke će u istoriju, neki će na robiju, a u Požarevcu vrlo rado ću da sačekam posle tih izbora Mlađana Dinkića i dugo, dugo će Požarevljani da ga čuvaju i da mu ne daju nikuda da ode.

Iskorišćeno je četiri minuta od vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? Vreme na raspolaganju poslaničke grupe Napred Srbijo je 14 minuta i 20 sekundi.
Na član 2. amandman je podnela poslanica Marina Toman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodna Samardžić, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Miloš Radulović, Milica Vojić-Marković, Zoran Nikolić, Vladimir Milentijević, Željko Tomić, Donka Banović, Milan Lapčević i Zoran Šami.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo podneli amandman na član 2. Nažalost, član 2. sada mnogo drugačije izgleda. Da je u tekstu zakona pisalo ono što piše u amandmanu 2. Vlade, što sam već pročitao, sigurno bi i na to podneli amandman. Nažalost, mi smo onemogućeni da to podnesemo.
Međutim, naš amandman koji smo podneli odnosi se srećom na nešto što je ostalo u tekstu, ali, između ostalog, mi tražimo da se brišu u članu 14v stavovi 5. 6. i 7. Pročitaću vam samo stav 5. Pazite šta on kaže: ''Ako je osnivaču javnog glasila račun u blokadi duže od 90 dana u prethodnih godinu dana poslovanja, osnivač javnog glasila dužan je da bez odlaganja obustavi delatnosti izdavanja javnog glasila.'' Znači, da prestane da radi.
Znate šta, kad biste ovakvu odredbu napisali da uopšte važi da svako ko je u blokadi duže od 90 dana zatvori firmu, pa u Srbiji ne znam koliko bi firmi radilo. Bojim se jako malo.
Drugo, na koji način tumačite da vlasnike javnih glasila stavljate u drugačiju poziciju u odnosu na ostale privredne subjekte, kad je reč o finansijskoj strani stvari? Da li zatvarate lanac samoposluga ako im gazda ne vrši plaćanja po šest meseci? Neću da pominjem imena. Naravno, ne, naprotiv, samo neka radi.
Potpuno je besmisleno uvoditi odredbu zabrane rada zato što je neko blokiran duže od 90 dana. I to vam je neustavno i to će vam pasti na Ustavnom sudu. Na kraju ćemo doći do jednog spiska o jedno desetak neustavnih stvari u ovom zakonu, u ovom zakonu od sedam članova.
Još jednom vas molim da povučete zakon. Ako smem, predložio bih predsedavajućoj, s obzirom da opet nemamo prenosa do 14.40 časova, dok se ne završe ne znam koja utakmica, možda bi bilo dobro da u ovom trenutku napravimo pauzu. Govorio sam bez prenosa, ali moje sledeće kolege ne moraju. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman sa ispravkom podnela je narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Već sam se navikla da ne budem u direktnom prenosu, znači, spremni smo za sva moguća dejstva.
Dakle, šta se predviđa ovim amandmanom? Ovim amandmanom se u stvari nagoveštava da je u Srbiji prisutna dugotrajna blokada računa jer svako drugo preduzeće u Srbiji praktično jeste u blokadi, a država jeste i jedan od najvećih dužnika. Stoga, zašto vlasnike medija stavljati u nezavidan položaj kad nemaju načina da realizuju naplatu zarade koju su ostvarili?
Naravno, i tu postoje dve kategorije medija, mediji koji nisu pod potpunom ili direktnom kontrolom vlasti i koji su u situaciji finansijske blokade, a uz to postoje i tzv. privilegovani mediji, čija bliskost režimu im omogućava da odmah naplate sve.
Ovo je svojevrsna diskriminacija medija, pogotovo u periodu kada postoji ozbiljna kriza u Srbiji, a za posledicu ima definitivno finansijsko uništavanje pojedinih medija, pogotovo ako su oni apriori definisani kao nepodobni, znači ponovo se vraća ta kategorija cenzure i podobnosti ili čak kritički nastrojeni u odnosu na aktuelnu vlast. Ovakva vrsta diskriminacije dovodi do ugrožavanja osnovnih ljudskih prava zaposlenih u medijima, prava na rad, ali i gubitka osnovnih izvora prihoda njihovih porodica.