Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Bradiću, drago mi što se i danas vidimo na ovom mestu, s obzirom da SRS nastavlja tamo gde smo stali u objedinjenoj raspravi, tako da će ova rasprava u pojedinostima naravno biti samo nastavak one priče koju smo započeli pre izvesnog vremena, pokušavajući konačno da dođemo do određenih odgovora koji su jako bini za celokupni medijski prostor. Ukoliko istekne onih dva minuta za amandman, obaveštavam da ću koristiti vreme za poslaničku grupu. Hvala.
Mi smo uložili devet amandmana na ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju zato što smo smatrali neophodnim da kroz amandmane pokažemo naš stav koji je nedvosmisleno na strani slobode izražavanja.
Sada će vrlo verovatno mnogi koji pokušavaju da prave paralele sa Zakonom o javnom informisanju iz 99. godine da se osmehnu zašto SRS to na ovaj način brani. Moram sve prisutne kolege i celokupnu srpsku javnost, preciznosti radi, da podsetim: Zakon o javnom informisanju je predložio tadašnji ministar informisanja Aleksandar Vučić.
Taj zakon nije Šešeljev zakon, nego Vučićev. Vojislav Šešelj, predsednik SRS u tadašnjoj vladi, bio je zadužen za privredu, a ne za društvene delatnosti, a posebno ne za informisanje. Ta oblast pripadala je Jugoslovenskoj udruženoj levici, odnosno gospodinu Bojiću. Molila bih vas, kao i sve one koji prate ova redovna zasedanja, a u okvirima smo preciznosti izražavanja, da ubuduće ne pravite tako flagrantne greške.
Gospodine ministre, mi smo u startu rekli da mislimo da je i ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, mi to smatramo, vrlo loš i da bi trebalo da se povuče iz procedure, jer sve ono što je predvidela SRS kroz amandmane obesmišljava ovaj predlog, kako ste vi nama ovde dostavili.
Ali nekako s obzirom da redovno kada poslanici SRS pričaju na ovako osetljive tme koje se bave slobodama generalno i zaštiti slobode izražavanja, najčešće se pozivam na izvore koji su vama bliski i na izvore na koje se vi oslanjate.
Dakle, s obzirom da smo svi svedoci vrlo značajne javne rasprave u medijima i na određenim tribinama, među ljudima od struke, onima koji su kvalifikovani da govore o ovom zakonu na poseban način, gospodine Bradiću, čini mi se da bi bilo najbolje da se sačuva vaša reputacija, vašeg ministarstva i zaštiti sloboda izražavanja, da se ovaj predlog zakona povuče. Mi ćemo se potruditi da kroz ovih tek samo devet, ali smatramo suštinskih amandmana, pokušamo da ispravimo nešto za šta cenimo da može da bude pogubno za srpski medijski prostor ili makar ono što bi tar prostor trebalo da bude.
Obrazloženje ovog amandmana, mi smo predvideli da se celokupan član 1. briše zato što prvo nije jasan. Član 1, zbog javnosti, predviđa visinu osnovnog kapitala. Mi smo se nešto bavili i matematikom, pa smo proračunali da u Srbiji izlazi negde oko 20 dnevnih i preko hiljadu drugih periodičnih publikacija.
Nama je bilo očigledno, a vi ćete, gospodine Bradiću, vrlo verovatno da me ili potvrdite ili demantujete tokom rasprave, da predlagač želi da napuni budžet sa dodatnih najmanje 20 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Mi znamo da delegacija MMF dolazi u avgustu, znamo kakvo je stanje kada je reč o našem BDP i znamo da nas vrlo nevesela jesen čeka.
Dakle SRS, to je naš politički stav, smatram da ovim članom ste hteli dodatno da napunite budžet, ali ne samo to. Mi u razmišljanju o ovom predloženom zakonu idemo i dalje. Naravno, ono što ste predvideli novčanim iznosom osnovnog kapitala sasvim sigurno neće moći da isprate svi mediji i to će nadalje značiti da mnogi mediji neće moći da uđu u tu trku. Pitanje je - koji mediji i koji vlasnici će moći da isprate ovu priču.
Mi ćemo tokom rasprave pokazati ko su pravi vlasnici u srpskom medijskom prostoru i da umesto zaista praznih priča, recimo da govorimo o onome što je započeo gospodin Knežević, a mi ćemo nastaviti obrazlaganjem teme jedne večere u pariskom hotelu "Ric" i ovladavanju medijskog prostora u Srbiji. To je tema koja treba da bude na ovom dnevnom redu, ako ste imali nameru da uvodite red u srpski medijski prostor.
Moram da vam kažem, gospodine Bradiću, da je ovo sve manje srpski medijski prostor, a tokom rasprave mi ćemo sasvim sigurno to da vam i dokažemo. Dajem sebi slobodu da razmišljam i na sledeći način, da vi možda ne znate sve, ali kada ste pokrenuli ovu temu, onda vam se zahvaljujem makar na pažnji i mogućnosti da o ovome na otvoren, bez rukavica i do kraja jasan stav iznesemo, a tiče se svega onoga što jeste potpuna okupacija od strane ljudi koji su, najblaže rečeno, vlasnici vrlo sumnjivog kapitala. Tokom rasprave ćemo se vrlo detaljnije baviti time i zahtevaćemo istragu povodom toga.
Dakle, ono što smo takođe predvideli, to se vidi u obrazloženju ovog amandman, a tiče se naravno okolnosti u okviru kojih se donosi i predlaže ovakav Predlog zakona o javnom informisanju. Mi mislimo da će ovaj član 1. definitivno mnoge medije da dovede do zatvaranja, onda bih volela da čujem od vas kako mislite da zaštite pravo na rad svih ovih koji žive u okviru tih medija i od medija, zaista je solidan broj ljudi, mislim da sebi niko ne može, pogotovo socijalno odgovorna Vlada ili ona koja pretendujte to da bude da dozvoli da ima još jedan takav problem.
Nije jasno, recimo, jedna od tema koja se pojavila u medijima i u određenim novinarskim krugovima, mi smo glasno razmišljali sve ovo vreme pokušavajući da dođemo do preciznijih odgovora, recimo i ko su predstavnici medija s kojima ste vi razgovarali kada ste pravili ovaj predlog zakona, odgovor na to pitanje nismo uspeli da dobijemo. Izvinjavam se ako ste rekli a ja propustila, dakle nisam čula, postavila sam vam konkretno pitanje, mislim u raspravi, jedinstvenoj raspravi.
Dakle šta se dešava recimo, ukoliko vlasnik glasila u jednom momentu odluči da obustavi distribuciju svog glasila u nekoliko opština? Da li će to uticati na novčani iznos osnovnog kapitala?
Takođe, nije jasno ko će čuvati te novce? Gde se deponuje taj osnovni kapital? Ova predložena zakonska rešenja su tu vrlo neprecizna, a kada se već radi o zakonskim rešenjima, čini se i kada su ovakve stvari u pitanju, da bi trebalo da ostavljaju sve manje i manje prostora za slobodno sudijsko tumačenje.
U ovom obrazloženju, javnosti radi, potpuno je nejasno kako će sud za samo 12 sati, koliko je predviđeno, da izrekne osnivaču meru privremene obustave delatnosti izdavanja javnog glasila? I ono što nama nikako nije bilo jasno, kao i svima onima koji su u medijskom prostoru u Srbiji, na koji način to tužilac nalaže sudu da izrekne meru za 12 sati? Onda nama sud ne treba ili bi to, gospodine Bradiću, trebalo da bude samo vaša nadležnost ili se sva koncentracija moći koje će glasilo moći da preživi ili ne stavlja zapravo samo jednom čoveka? Šta sud može da uradi za 12 sati?
To su pitanja na koja, nadamo se, da ćemo dobiti odgovore, a mi ćemo i te kako pomoći da ova rasprava bude, neću reći transparentna, ali prozračna za sve one koji prate ovo redovno zasedanje. Čini mi se da ćemo uspeti da dođemo do odgovora na pitanje ko su pravi vlasnici medija u Srbiji, koji je vlasnik, recimo, „Ekonomist grupe“, ko je kupio „Nedeljni telegraf“ i na koji način je Cane Subotić pokušao da zagospodari medijskim prostorom u Srbiji, a država mu to omogućila.
Pri tom, vrlo ćemo da podsetimo na radne biografije svih onih tajkuna koji polako, ali sigurno od države Srbije prave privatno vlasništvo.