Na član 17. amandman je podnela takođe narodni poslanik Aleksandra Ilić. Da li želite reč? Izvolite.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, ispred poslaničke grupe Nova Srbija, predložila sam amandman na član 17, koji se dopunjuje tako što se u predloženoj dopuni člana 74. stav 2. posle reči „uviđaju“ briše se zapeta i dodaju reči sa zapetom na kraju „sa uvidom u kriminalističko-tehnički elaborat sa skicom“.
Predlogom zakona, članom 17, predlaže se dopuna člana 74. stav 2. tako što se posle reči „krivičnu prijavu“ stavlja zapeta i dodaju reči „zapisnik o uviđaju, nalaz i mišljenje veštaka“.
Predloženim amandmanom se dopunjuje predložena dopuna člana 74. stav 2. tako što se posle reči „uviđaju“ briše zapeta i dodaju se reči sa zapetom na kraju „sa uvidom u kriminalističko-tehnički elaborat sa skicom“. Tako će u članu 17. predložena dopuna člana 74. stav 2. glasiti da se posle reči „krivičnu prijavu“ stavlja zapeta i dodaju se reči „i zapisnik o uviđaju sa uvidom u kriminalističko-tehnički elaborat sa skicom, nalaz i mišljenje veštaka“.
Navedenim predlogom dopune člana 74. stav 2. proširuje se pravo branioca da neposredno pre svakog prvog saslušanja osumnjičenog ima pravo da, pored krivične prijave i zahteva za sprovođenje istrage, pročita zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka.
Međutim, davanjem prava braniocu da neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog pročita zapisnik o uviđaju, mora da se da i pravo da izvrši uvid u kriminalističko-tehnički elaborat i skicu, koji dopunjuju zapisnik o uviđaju i omogućavaju kvalitetnije i stručnije razmatranje činjenica iz zapisnika o uviđaju, što je posebno važno kod saobraćajnih delikata.
Smatram da je neophodno da se prihvati ovaj amandman, koji je više tehničke prirode, jer zapisnik o uviđaju je nepotpun bez kriminalističko-tehničkog elaborata i skice.

Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji ima reč. Izvolite.

Tražio sam da se briše član 20. Vi navodite da se u članu 79. stav 3. druga rečenica menja i glasi – lice koje sprovodi pretres i prisutni svedoci mogu biti samo lica istog pola kao i lice koje se pretresa. Ranije je bilo – žensko lice može biti pretreseno samo od strane ženskog lica, a za svedoke će se uzimati samo ženska lica.
Postavlja se pitanje – koja je suštinska razlika između ove dve stvari?
Dakle, prvobitno je bilo da žensko lice može biti pretreseno od strane ženskog lica, a da su pri tom svedoci pri pretresu takođe ženska lica. Sada se kaže da su to osobe istog pola – na kraju, znači, svodi se, to je jedno te isto.
Dalje, vi dodajete novi stav 9. u ovom članu, koji kaže – da se tok pretresanja može tonski i vizuelno snimiti, a predmeti pronađeni tokom pretresanja posebno fotografisati. Snimci će biti priloženi zapisniku o pretresanju.
SRS je kategorički protiv unošenja stava 9. u član 20. Predloga zakona iz više razloga. Prvo, tonski i vizuelni snimci prilikom pretresanja i hapšenja mogu biti predmet raznih manipulacija, predmet medijske hajke itd.
Setimo se samo medijske harange i hajke na proslavljenog fudbalera Dragana Džajića. Upotrebe se snimci hapšenja, objave se u svim medijima, a da za to kasnije nije doneta pravosnažna presuda, niti je uopšte procesuirano za ona dela koja su istaknuta prilikom hapšenja i prilikom snimanja. Dakle, ovako nešto smatramo da ne treba da stoji u zakonu.

Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i Nebojša Ranđelović.

Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su ovaj amandman, pa konstatujem da amandman postaje sastavni deo Predloga zakona.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 21. i zatražio njegovo brisanje. Kao i kod ostalih članova, generalni stav SRS je da su predložena rešenja u ovom Zakoniku o krivičnom postupku daleko necelishodnija, nepotpunija i neće izazvati pravni efekat koji je normalno bitan u inoviranju svih zakonskih projekata uslov pravnog sistema. Zbog toga je predloženo da se ovaj član briše.
Međutim, problematično je obrazloženje koje je dala Vlada, a ovde ću ga pročitati zbog javnosti.
U obrazloženju Vlade se kaže: „Vlada ne prihvata amandman, budući da se članom 21. Predloga zakona pravno-tehnički uređuje odredba člana 81. Zakonika o krivičnom postupku“.
Ko je to osporio? Ko je osporavao odredbu člana 81? Niko. Znači, ovde dato obrazloženje je samo da se da obrazloženje, a i kod drugih obrazloženja Vlada je išla sa takvim formulacijama – eto, samo da bilo kakvo obrazloženje da i to zadovoljava potrebe Vlade.
To govori o neozbiljnosti ove vlade. Vreme je da ona podnese ostavku, a i sam Predlog zakona i inoviranje jednog vrlo bitnog zakonskog projekta je tako učinjeno da je u osnovi necelishodno, nepotpuno iskazano sve ono što ovim zakonskim projektom treba da se iskaže i pokaže.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 21. amandman je podnela poslanik Aleksandra Ilić.

Da li neko želi reč? (Da) Izvolite.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku predložila sam amandman na član 21. stav 1, kojim se menja član 81. stav 1, da iza reči „opasnost“ umesto reči „za ljude i imovinu“ stoje reči „po život i zdravlje ljudi ili imovinu veće vrednosti“.
Član 81. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku stajale su iza reči „opasnost“ reči „po život i zdravlje ljudi i imovinu veće vrednosti“, i ne vidi se razlog zbog čega je u ovom delu došlo do izmene i predloga reči „za ljude i imovinu“.
Ova nova formulacija je mnogo uopštenija, a samim tim i nepreciznija, zbog čega je podložna zloupotrebama. Kada se kaže „opasnost za ljude i imovinu“, ne vidi se stepen ugroženosti koji je ovde bitan. Opasnost za ljude može da bude i stepen ugroženosti, gde se ne radi o većem stepenu opasnosti i o slučaju, u kome ni približno ne može doći do takvog stepena ugroženosti, da bi se moglo zaključiti da postoji uopšte stepen opasnosti po život.
Pored ugroženosti života, može da bude ugroženo i zdravlje ljudi, bez opasnosti po život, ali može da ostavi dugotrajne ili trajne posledice. „Opasnost za imovinu“ je neprecizno i može da se tumači na razne načine ako se ne precizira o kom se stepenu i vrednosti ugroženosti dobra radi. Neuporedivo je precizniji i jasniji stari zakonski tekst koji govori o opasnosti za imovinu veće vrednosti.
Ovo su sve razlozi za podnošenje amandmana čijim prihvatanjem bi se poboljšao zakonski tekst.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč. Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče predložene odredbe člana 28, ovde se uvodi skandal majstor u procesno pravo. Ko je skandal majstor? Lažni svedok. Preuzete su odredbe iz Statuta Haškog tribunala.
Kako ćete da proverite jedan iskaz svedoka, kako će optuženi ili osumnjičeni moći da se suoči sada sa svedokom koji svedoči pod zaštitom posebnih mera? Da li će on imati priliku da se suoči, da ispituje svedoke odbrane i svedoke optužbe? Ne, uskraćeno je ustavno pravo optuženom da može da u toku glavnog pretresa ispituje svedoke optužbe, tako i svedoke odbrane.
Prema tome, ovo je slobodno jedno uverenje SRS, i precizno i tačno, da se ovde radi o preuzimanju tuđih, neproverenih u našoj sudskoj praksi, određenih normi koje će izazvati nesagledive posledice.
Kako je ovo srpsko pravosuđe i njegova sudska praksa stotinama godinama moglo da funkcioniše, a da se mi sada setimo – hajde da preuzmemo od Amerikanaca da zaštitne mere dajemo određenim kategorijama svedoka. To se odnosi i na zaštićenog svedoka i na tajnog islednika.
Tajni islednik će vam takođe biti skandal majstor. Taj ako bude radio po učinku, taj će da laže do mile volje. Taj će da bude nagrađen milionima, samo da prikupi lažne dokaze kako bi se eventualno politički protivnici mogli lakše optužiti i da im se tako sudi. Taj lažni svedok, molim vas, nema mesta u pravnom sistemu Republike Srbije. To je skandal što radite.
Dale, konsultujte malo pre svega advokaturu, pravosuđe, pravosudne organe, da vam kažu šta je pokazala sudska praska u Srbiji? Šta je ovo novo, koje su to tradicije, koje su kulturne vrednosti? Šta se to podudara u srpskom pravosuđu i pravnom sistemu sa američkim.? Ništa.
Amerika je divlji zapad, kriminalci najveći na svetu, banda najveća na svetu i mi sad treba da upotrebimo i da preuzmemo njihovo zakonodavstvo i njihove norme. Nije Srbija divlji zapad, Srbija nije Teksas, Srbija ima svoje kulturne, tradicionalne, pre svega, okolnosti, ima svoje običaje, ima svoju kulturu, tradiciju, ima svoje tekovine i svoje vrednosti stečene koje se moraju poštovati na našem podruju.
Kada mi budemo dostigli nivo i standard Amerike, onda možemo da se šegačimo, da se iživljavamo, da uvodimo specijalne sudove, specijalne tužioce i specijalnu policiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, ni u jednoj državi nema specijalnih sudova, samo što ima u Srbiji. Na zapadu, pa i u Americi, postoje specijalni tužioci i specijalna policija, a kod nas postoje specijalne sudije. Sad te specijalne sudije treba duplo da budu nagrađene, da uzimaju duplu platu, ali da se stave u funkciju političkog režima koji je na vlasti, da bi mogao da se obračuna sa političkim protivnicima.
Kako je moguće da je sud u Beogradu mogao da sudi, Nata Mesarević da sudi u normalnim uslovima, ne kao specijalni sudija, za ubistvo premijera Đinđića?
Sada ako bude izvršeno krivično delo neko drugo, ali ne sa takvim obeležjima, onda u tom slučaju moramo da imamo specijalne sudije. Zašto? Šta će nama specijalne sudije? Ne treba nam. Gospodine Homen, mislim da bi trebalo razmisliti da zaustavite i da povučete ručnu kočnicu kada su u pitanju određena prava i slobode naših građana…