U strahu da Vlada Republike Srbije neće prihvatiti amandman gde smo predvideli brisanje člana 16, kao veoma opasnog člana u okviru ovog zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, jer član 16. predviđa radnje predstavnika Međunarodnog krivičnog suda na teritoriji Republike Srbije, podneli smo i amandman kojim pokušavamo da uredimo ovaj član, bar u jednom delu.
U stavu 2, koji kaže da sprovođenju radnji, a odnosi se na radnje Međunarodnog krivičnog suda, koji može dozvoliti da predstavnici Međunarodnog krivičnog suda sprovedu pojedine radnje na teritoriji Republike Srbije, što je prema mišljenju SRS nedopustivo, dakle, sprovođenju ovih radnji, kaže Predlog zakona, obavezno prisustvuje lice koje odredi ministar nadležan za pravosuđe.
Mi smo predložili da pored tog lica tu bude i stručno lice Ministarstva unutrašnjih poslova, koje određuje ministar nadležan za unutrašnje poslove i stručno lice Republičkog javnog tužilaštva, koje odredi Republički javni tužilac.
Neverovatno je da ovo nije prihvaćeno, zato što, kako kaže Vlada, Ministarstvo pravde je centralni organ preko koga se odvija saradnja naših državnih organa sa Međunarodnim krivičnim sudom.
Dakle, gospođa Malović se plaši konkurencije, da joj neko od kolega ministra ne upadne u ovu saradnju sa Međunarodnim krivičnim sudom i ostalim međunarodnim organizacijama, ad hok sudovima itd. Sada je neverovatno da iz tog straha ne dozvoljava da pored, recimo, nekog od tih bivših funkcionera Otpora, bude prisutan još neko kada ovi predstavnici Međunarodnog krivičnog suda vršljaju po državi Srbiji, a prisustvo nekog od Otporaša je potpuno isto kao i bilo kog predstavnika Međunarodnog krivičnog suda, to smo čuli i u ovim malopređašnjim raspravama.
Zamolila bih, ali ovde je suviše malo poslanika vladajuće većine, ministra nema, faktički nemam koga ni da zamolim da prihvati ovaj amandman, ali evo samo neka javnost Srbije zna šta nam sve priprema Vlada Republike Srbije.

Na član 21. amandman je  podneo narodni poslanik Milorad Buha, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije,  podneo sam amandman na član 21. stav 2. Dužan sam pročitati stav 2. zbog javnosti. Kaže – ako okrivljeni sam ne obezbedi branioca u roku od tri časa otkada je poučen o tom svom pravu ili ako izjavi da neće uzeti branioca, predsednik nadležnog suda mu postavlja branioca po službenoj dužnosti iz reda advokata po redosledu sa spiska koji dostavlja nadležna advokatska komora.
Ovim amandmanom smo zatražili u ime SRS da se reč „tri“ zameni rečju „jedan“. Ovaj amandman nije prihvaćen od strane Vlade. Apsolutno je nebitno da li je to tri časa ili je jedan čas, bitno je da se izađe u susret okrivljenom da on zatraži ukoliko ima svog advokata i bilo bi primereno ovo zbog hitnosti i ne ostavljati mogućnost istražnim organima ili drugim organima da mogu u roku od tri časa izvršiti određeni pritisak, što je u praksi uobičajeno da se izvrši pritisak da se okrivljenom uskrate određena prava. Nažalost, Vlada nije prihvatila ovaj amandman.
Ono što je bitno sa aspekta javnosti izneti ovde, to su određene radnje u postupku koje provode državni organi Republike Srbije, a odnose se na tužbu Republike Hrvatske protiv Republike Srbije, koja je upućena Međunarodnom sudu pravde još 1999. godine.
Nažalost, državni organi Republike Srbije kriju od javnosti određene podatke koje ću ovde izneti, a odnose se na aktivnosti Međunarodnog suda pravde, koji je zatražio od državnih organa Republike Srbije da se izjasni povodom tužbenih zahteva iz tužbe Republike Hrvatske.
Naime, Međunarodni sud pravde je naredbom od 14. septembra 1999. godine zatražio od tada SRJ da podnese protutužbu do 14. septembra 2000. godine.
Nažalost, državni organi tada nisu dostavili odgovor. S druge strane, Međunarodni sud pravde je novom naredbom od 14. septembra 2000. godine zatražio od državnih organa SRJ da do 14. septembra 2002. godine odgovori na tužbu.
Nažalost, ni jedan nalog ni drugi nije ispoštovan. Državni organi o ovome ćute. Prošlo je 10 godina, državni organi Republike Srbije nisu odgovorili. Postoji velika opasnost, shodno odredbama Statuta Međunarodnog suda pravde, da se tužba kao takva prihvati. To je odredba člana 56. Statuta. Ovo govori o neozbiljnosti Vlade, o aljkavom odnosu Vlade. O svemu tome javnost nije upoznata.
Postavio sam dva poslanička pitanja o tome šta čine državni organi Republike Srbije da se odgovori na tužbu kontratužbom, tužbom ili da se ovako kao što se trenutno radi, pasivnim odnosom faktički prihvati i tužba i svi tužbeni zahtevi koji su kreirani u tužbi koju je podnela Republika Hrvatska.
Tamni oblaci su se nadvili nad Republikom Srbije zbog ove tužbe. Republika Srbija je optužena za genocid, za etničko čišćenje, za najteže oblike ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. Državni organi su optuženi da su učestvovali u kreiranju, u planiranju i izvršenju najtežih krivičnih dela. Nema odgovora.
Šta to znači? Pasivnim odnosom priznajete nepostojeći zločin. Ko to danas čini u svetu? Niko. Ovo je jedinstven primer u svetu da se 10 godina za konstruisane političke kvalifikacije ne preduzima ništa da se to opovrgne. Sramno je to od strane državnih organa Republike Srbije.
Na moje poslaničko pitanje je odgovoreno da se priprema kontratužba, odnosno nemam vremena da pročitam, pravi se odgovor. Šta to znači?
Odgovorićemo samo na njihove tužbene zahteve da to nismo učinili. Ništa ne govorimo o zločinima koje su hrvatske oružane snage i Hrvatska kao država učinila prema srpskom narodu. Počinjen je genocid i etničko čišćenje i najteži oblici ratnog zločina prema srpskom stanovništvu.
Gotovo celokupna populacija Srba je proterana iz Republike Srpske Krajine i Republike Hrvatske. O tome državni organi ćute. Oduzeta su nam sva kolektivna i individualna prava. O tome se ćuti. To je sramno za državne organe za Republike Srbije.

Tri minuta i 45 sekundi ste govorili od poslaničke grupe, a dva minuta po amandmanu.

Gospodo poslanici, htela bih da vas obavestim da ćemo u direktnom prenosu biti do 16.30 časova, kada bih dala pauzu od sat i da ćemo u skladu sa članom 85. raditi do završetka tačke dnevnog reda koja bude bila u 18.00 časova na dnevnom redu.

Na član 22. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.

Izvinjavam se, reč ima gospodin Krasić po amandmanu gospodina Buhe. Izvolite.

Preuzimam veliki rizik da ne istrošim veliko vreme koje ima SRS, ali ovaj amandman na član 21, koji jednostavno reguliše tu situaciju u kom roku treba da se obezbedi odbrana osumnjičenom itd, i ovo što je novi ideolog DS Srđan Milivojević malopre izneo, prosto deluju inspirativno da podsetim građane Republike Srbije da se nalaze u Haškom tribunalu neki koji su navodno dobrovoljno otišli, a u bolnici su im ostale i papuče i naočare.
Povodom knjige Tima Maršala samo da skrenem pažnju javnosti i gospodinu Milivojeviću da svi koji su opisani u toj knjizi da su to uradili da sistem iznutra popuca nalaze se sa DS na vlasti sada u Republici Srbiji. Zahvalan sam mu što je samo potvrdio onu tezu sa kojom sam pre pola sata nastupio, da Amerikanci žele da imaju pod kontrolom i vlast i opoziciju. To je dokaz.
I vlast i opoziciju žele da imaju pod svojom kontrolom. Donekle su i uspeli. Sada imaju tu situaciju da kažu - ko glasa za ove koji su na vlasti, on je proevropski opredeljen, a ostala je smo SRS. I ja sam se 1999. godine borio protiv NATO pakta, i svi smo se borili protiv NATO pakta jer smo hteli da imamo pravo na život. Hteli smo da znamo gde je naša država. Valjda u toj našoj državi imamo pravo da živimo.
Zahvaljujući ovakvoj vlasti mi svakodnevno dobijamo poruke da nemamo prava da živimo u svojoj državi, ovde je to pritiskanje. Građani Srbije, budite oprezni. Sve što vam priča o velikoj Evropi, med i mleko, beli šengen, slikaju se sa Oli Renom, sa Havijerom Solanom, sa predstavnicima te međunarodne zajednice, rade protiv vas.
A ovi sa Zapada moraju u svojim knjigama da opišu svoje saradnike jer imaju obaveze prema poreskim obveznicima u Americi da kažu gde su potrošili pare, zašta troše pare. Pare troše da imaju vlast i opoziciju koja odgovara američkoj administraciji, NATO paktu i ostalima, da vi, građani Republike Srbije, ne bi imali prostora za život.
Ništa ne znači ovde da li se amandman usvaja ili ne usvaja. Ništa se ne menja u ovoj skupštini, jer pravi gazda nije ovde, nego u Briselu, na dve adrese. Oni odlučuju preko svojih predstavnika. To su oni koji imaju mišljenje i po njega idu u Brisel ili s vremena na vremena neko iz Brisela dođe da izvadi Borisa Tadića iz kade da se ne udavi, da diše još jedno dve tri nedelje, da ga malo uteše, izdrži još malo, izdrži još malo.
Da li građani Srbije mogu da izdrže ovo? Baš vas briga za građane Srbije, vas baš briga za KiM. Vama je važno da budete na vlasti i da podelite te pare. Ako ne možete da dobijete iz inostranstva, a što rekoše pre nekoliko godina Amerikanci - dosta smo vas finansirali, sada ste vi na vlasti, sada otimajte sami malo od svog naroda. Mi smo danas više zaduženi nego bivša SFRJ. To je ta katastrofa, trajna katastrofa ovom narodu.
Naravno da je SRS jedina alternativa. Hvala vam što ste se tako ujedinili i građanima pokazali u kom pravcu treba da traže put iz ovog beznađa u koje ga uvodite.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Homen, šta vas toliko tera na ponižavanje? Ne vas lično, mi o tome ne vodimo računa.
Mi vodimo računa o interesima građana Srbije i zbog toga ne dozvoljavamo i borićemo se protiv ovoga.
Obrazlažući ovaj amandman, moram malo suprotstaviti mišljenje svojim uvaženim kolegama, dobro obaveštenim i odličnim pravnicima, gospodinu Martinoviću i gospodinu Krasiću.
Ne dobijaju oni više novac iz Stejt departmenta, dobijali su ranije kad je predmet rušenja bio režim, a sada kad oni imaju cilj da unište srpski narod, a pre svega one koji se suprotstavljaju tome, oni onda ne šalju njima novac, nego treba da dođu ovde da pokupe naš novac.
Kad sam, obrazlažući amandman na član 7, rekao da SRS poštuje i želi da afirmiše pravni sistem Republike Srbije, pri tome sam mislio i na jednu odredbu Ustava Republike Srbije, koja kaže da je sudijska funkcija kod nas stalna.
Ovde na jedan način, u stavu 2. člana 22. ovog zakona predlažete i pozivate predstavnike Međunarodnog krivičnog suda, vi pozivate, to nije ni predviđeno Rimskim statutom, da dođu i da budu prisutni prilikom predaje određenih lica. Vi na taj način želite da izvršite trijažu, odnosno na njihovu preporuku, predstavnika Međunarodnog krivičnog suda, ko dalje može da bude nosilac sudijske funkcije u Srbiji.
Na jednoj strani zakona je sve više, a na drugoj strani, građani Srbije imaju sve manje slobode, sve manje posla i sve je više gladnih stomaka. Zalažete se za neku proceduru, a svakodnevno je kršite.
Delimično smo mi iz SRS hteli da ublažimo ovo i rekli smo da član 22. stav 2. treba promeniti i samo da vaša obaveza, dakle vaša, vas iz Otpora, bude da ih obavestite, a da ih i ne pozivate.
Ovde postoji jedan gospodin koji se poziva na nake izborne rezultate.
Sećam se izbornih rezultata iz 2003. godine u decembru, takođe je bio kandidat za narodnog poslanika i lista na kojoj je on bio nije prešla cenzus. Ali, to samo ukazuje da su se oni vešto podelili, napravili nekoliko kolona, kao što i danas čine sa pozicijom i opozicijom, napravili nekoliko kolona da bi prevarili građane Srbije. Tad u potpunosti nisu uspeli i nadam se da neće uspeti ni sledeći put.
Treba postaviti nekima pitanje - da li su se svi vratili koji su odlazili na obuku, koji su odlazili da preuzmu novac te 2000, a možda i ranije? Odgovor na ta pitanja ćemo verovatno dobiti kada bude neko osetio potrebu da samo deklarativno pomene Kosovo i svetinje sa Kosova, a da nikad ništa ni on ni politička stranka kojoj sada pripada ne čini da bi zaštitili građane Srbije uopšte, a naravno i naše građane koji žive na KiM.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe su prihvatili ovaj amandman, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji želi reč.

Stav 4. člana 24. kaže da pritvor određen rešenjem istražnog sudije može trajati najduže mesec dana, a ja tražim 15 dana. Odlukom nadležnog veća može se produžiti najviše za dva meseca, a ja tražim za mesec dana, uz obrazloženi predlog javnog tužioca.
U obrazloženju neprihvatanja ovog mog amandmana vi kažete da smatrate da je dužina pritvora primerena dužini trajanja postupka. Zaista me ne čudi ovo vaše obrazloženje. Smatram da je za vas i dužina od sedam godina, koji je period koliko se naš predsednik stranke nalazi u Haškom kazamatu, koji je takođe sličan ovom Međunarodnom sudu, za vas takođe primerena dužina.
Međutim, šta je poenta ovog amandmana? Kao i Haški tribunal, tako i Međunarodni sud je jedna tipična antisrpska tvorevina. Desetine i desetine slučajeva procesuiranih pred ovim sudom to potvrđuju. Politika dvostrukih standarda, politika dvostrukih aršina koji se primenjuju u ovom sudu, koji se tiču posebno dosuđene kazne za srpske i nesrpske osuđenike, to zaista pokazuje.
Zato je osnovni cilj ovog amandmana što kraće zadržavanje u pritvoru svih onih koji će sutra biti izručeni Međunarodnom krivičnom sudu, a samim tim i pokušaj da se u nekoj meri smanji intenzitet kršenja ljudskih prava građana Srbije, onih građana koji će sutra biti izručeni ovom sudu. Pun legitimitet i apsolutna opravdanost ovog amandman je obzirom na okolnost da predsednik naše stranke dr Vojislav Šešelj skoro sedam godina tamnuje u Haškom kazamatu i da mu suđenje još nije okončano.
Međutim, on, kao i uostalom SRS, uvek će stremiti višim ciljevima koji se u potpunosti poistovećuju sa srpskim nacionalnim interesima. I njemu, kao i nama, biće uvek važniji jedan dan biti čekić, nego sto dana nakovanj. Siguran sam da mnogi od vas to ne razumeju i ne tražim da to razumeju, ali mi je drago i siguran sam da oni koji treba to da razumeju, a to su građani Srbije, to odlično znaju.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe su prihvatili amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović, koji želi reč. Izvolite.