Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Da bismo tačno utvrdili kvorum, molim vas da postavite kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine i da postoje uslovi za rad.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici Borislav Pelević, Svetlana Stojanović, dr Nikola Krpić, Elvira Kovač, Balint Pastor, Laslo Varga, Arpad Fremond, Riza Halimi i dr Nikola Lazić.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam da sam pozvala da sednici, pored predstavnika predlagača dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, prisustvuju i prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar, dr Tinde Kovač-Cerović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, Vesna Fila, pomoćnik ministra za razvoj obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju, mr Zoran Kostić, pomoćnik ministra za inspekcijske i nadzorne poslove, Miroslava Radikić, Smilja Krneta i Nataša Mujagić, viši savetnici u Ministarstvu prosvete, a povodom sledećih tačaka dnevnog reda, pored predstavnika predlagača, dr Olivera Dulića, ministra životne sredine i prostornog planiranja, prisustvuju i Aleksandra Damnjanović-Petrović, pomoćnik ministra, Nebojša Janjić, Ljilja Stanojević, pomoćnik ministra, Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda, Željka Jurakić, direktor Fonda za zaštitu životne sredine i Svetlana Ristić, samostalni savetnik.
Prelazimo na 11. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O UDžBENICIMA I DRUGIM NASTAVNIM SREDSTVIMA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Jon Magda, Dragomir Cimeša, Miodrag Stoilović i Aleksandar Janković, Saša Maksimović, Zlata Đerić i Aleksandra Ilić, Miroslav Markićević, Igor Bečić, Zoran Babić, Nikola Savić, Radica Jocić, Goran Mihajlović, Slađan Mijaljević, Miletić Mihajlović, Riza Halimi, Zoran Šami, Donka Banović, Milica Vojić-Marković i Aleksandar Pejčić.
Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio kao nepotpun amandman narodnog poslanika Slađana Mijaljevića na član 18. Odbačeni amandman ne može biti predmet rasprave i o njemu se ne glasa.
Primili ste izveštaje Odbora za prosvetu, Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jon Magda, Dragomir Cimeša, Miodrag Stoilović i Aleksandar Janković.
Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo predloga zakona.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima. Suština mog amandmana je u tome da se reč „udžbenik“ zameni rečju „udžbenici“.
Naime, ovo sam uradio iz razloga da bi se ovaj zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima usaglasio sa zakonom o kojem smo juče razgovarali, znači zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Taj zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa da iz jednog predmeta može biti veći broj udžbenika i to sam učinio iz tog razloga.
U obrazloženju koje nam je dao ministar, koje je dostavljeno od strane Ministarstva, kaže se da je ovaj amandman nepotreban, jer zakonsko rešenje predviđa da može biti veći broj udžbenika.
Ako je to tako, onda moram da podsetim gospodina ministra na zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, gde se kaže – obavezni deo udžbeničkog kompleta jesu osnovni udžbenik, radna sveska itd.
Ako je to tako, onda bi u zakonu trebalo da se predvidi koji je to osnovni udžbenik. Ako imamo više udžbenika, onda ne znamo jednostavno koji je osnovni, a osnovni udžbenik može biti samo jedan.
Zato smatram da su Vlada i ministar mogli da prihvati ovaj amandman, jer on u suštini ne menja ni koncepciju zakona niti remeti bilo šta drugo, osim što jasnije i preciznije definiše stvari o kojima je ovde reč.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 2. amandman je podneo poslanik Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Maksimoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poštovane dame i gospodo iz Ministarstva, amandmanom koji sam podneo na član 2. nakon stava 9. dodaje se novi stav 10. koji glasi: Udžbenik, udžbenički komplet i drugo nastavno sredstvo i pomagalo ne sme imati sadržaje koji su u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, niti sme sadržati reklamne poruke i oglase“.
Obrazloženje Vlade koje smo dobili je da se amandman ne prihvata jer su sadržaji udžbenika usaglašeni sa nastavnim planom i programom, a nastavni plan i program donosi se u skladu sa zakonom i ne smeju da budu u suprotnosti sa Ustavom, što praktično znači da se to podrazumeva.
Gospodine ministre, mnoge stvari u Srbiji se nažalost „podrazumeva“. Podrazumeva se da i deca treba da uče iz kvalitetnijih udžbenika, što naravno nije do sada slučaj. Podrazumeva se da ti udžbenici budu prilagođeni uzrastu dece, a nisu. Da ne ponavljam primer koji sam koristio u raspravi u načelu, onaj sa polovinama, četvrtinama i bombonama, mogu navesti jedan izvrstan primer udžbenika veronauke za prvi razred, u kome se nalazi rečenica sastavljena od čak 56 reči. Poznato nam je da rečenica za ovaj uzrast ne sme da ima više od sedam reči. Dakle, 56 reči se nalazi u toj rečenici.
Nisam siguran, gospodine ministre, ceneći vašu inteligenciju da vi ili ja možemo zapamtiti rečenicu od 56 reči, a ne deca u prvom razredu. Dakle, kod nas se sve nešto podrazumeva.
To je takođe i izvrstan primer propusta Ministarstva. Na primer, evo kod nas pošto se podrazumeva da je sve u skladu sa Ustavom, podrazumeva se da i Predlog statuta Vojvodine bude u skladu sa Ustavom, pa on to nije. Istina još nije usvojen, ali u ovakvom obliku kakav je, on se podrazumeva da je u skladu sa Ustavom, pa ipak nije. Nažalost, stalno se nešto podrazumeva, ne bi trebalo da se podrazumeva, trebalo bi da piše.
Bojim se da će neko ipak zaboraviti za taj ustav, pored svih zakona koje treba da pročita, da će zaboraviti šta piše u Ustavu i da će na kraju krajeva to promaći Ministarstvu. Ovo nije kritika u ovom trenutku, gospodine ministre.
(Predsednik: Nema više vremena, govorili ste malo duže od dva minuta.)
Nemam vremena više poslaničke grupe uopšte?
(Predsednik: Nema više poslanička grupa vremena, sve ste potrošili.)
Da li mogu samo da završim rečenicu?
(Predsednik: Ima još jedan minut ovlašćeni predstavnik samo. Nije sporno, završite rečenicu.)
Dakle, ne vidim nikakav problem da se ovaj amandman prihvati, jer ni u kom slučaju ne može da naruši zakon, već može samo da ga popravi, što se nadam da ćete ga i prihvatiti.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, poznato je da je udžbenik dugi niz godina bio dominantno sredstvo u nastavi, praktično od pronalaska štamparije i Gutenbergove epohe pa do danas ostao je nezamenljiv, a da bi udžbenik bio dobar i imao veliku upotrebnu vrednost, potrebno je da zadovolji kako kognitivne odnosno saznajne mogućnosti učenika, tako da ima i određene praktične, tj. aksiološke vrednosti.
Stoga se član 4. u ovom predlogu zakona odnosi na princip jednakih mogućnosti i zabrane diskriminacije, pa sam u tom smislu predložio jednu promenu.
Naime, član 4. kaže – udžbenici i druga nastavna sredstva svojim sadržajem i oblikom treba da omoguće sprovođenje principa jednakih mogućnosti devojčica i dečaka.
Predlažem da se reči „devojčica i dečaka“ zamene rečju „učenika“, jer u nastavi se radi o učenicima koji su subjekti vaspitanja i obrazovanja, a ne devojčice i dečaci, koji mogu biti predškolskog uzrasta i da nisu obuhvaćeni školskom nastavom.
Drugi razlog zbog čega sam ovo predložio jeste da bi se ovaj zakon usaglasio sa zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer u tom zakonu se kaže da su svi termini u ovom zakonu izraženi u gramatičkom muškom rodu i da podrazumevaju prirodni muški i ženski rod na koji se odnose. Da bi ova dva zakona bila kompatibilna, predlažem da se usvoji ovaj moj amandman.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite, gospodine Saviću

Poštovani narodni poslanici, podneo sam amandmana na član 6. Predloga zakona o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima i to tako da se u drugom stavu doda jedna rečenica, da se izdavaču, odnosno licu koje uređuje udžbenike daju određene smernice. Ovde je Vlada odgovorila da je interes izdavača da obezbedi kvalitetne udžbenike i da zakonom  ne treba ograničavati izdavača u pogledu izbora urednika. Naravno, moja ideja i moj amandman nije ni imao cilj da se ograniči izdavač kod izbora urednika, ali moj cilj je bio da se obezbedi što kvalitetniji udžbenik i ovo što sam predložio amandmanom sigurno bi doprinelo da udžbenik bude kvalitetniji.
Naime, ovde se radi o izdavačima. Pre svega, mora da znamo, i zbog toga sam i podneo amandman, da primarni cilj izdavača nije da udžbenik bude što kvalitetniji, naravno jeste i to, ali primarni cilj svakog izdavača je profit, a ukoliko je profit primarni cilj, jer to su ljudi koji se praktično bave biznisom, a videćemo, od vremena koje je ostalo na raspolaganju kao ovlašćenom predstavniku govoriću i dokazati da je to tako, onda smatram da je trebalo usvojiti ovaj amandman i da bi to ipak doprinelo na neki način da udžbenici budu kvalitetniji i da izbor urednika od strane izdavača bude bolji.

Na član 6. amandman je  podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Izvolite, gospodine Mijaljeviću.

Poštovano predsedništvo, u članu 6. stav 1. tačka 2) posle reči: „urednika“ dodaju se reči „koji je dokazani stručnjak“. Amandmanom se predlaže dodavanje navedenih reči u smislu određivanja kvalifikacije urednika.
Obrazloženje Vlade je sledeće – amandman se ne prihvata jer je interes izdavača da obezbedi kvalitetne udžbenike, što podrazumeva i kompetentnog urednika sa najvišim stepenom obrazovanja i odgovarajućim radnim iskustvom, te zakonom ne treba ograničavati izdavača u pogledu izbora urednika. To bi bilo kad bi mi živeli u nekoj uređenoj zemlji. Međutim, gospodo, interes izdavača jeste da obezbedi što kvalitetnije udžbenike. Međutim, interes izdavača je i da proda proizvedene udžbenike, naravno, i da proizvede što veći broj udžbenika.
Sve ovo navodim zbog toga što se naša država nalazi u stanju divljeg kapitalizma ili još preciznije banditizma. Vaši koalicioni parteri su odgovorni za ambijent u kome se nalazimo, a to je nekontrolisana i beskrupulozna trka za što većom zaradom. U takvoj situaciji naravno opada i kvalitet.
Zbog svega ovoga, smatram da je neophodno preciznije zakonsko određenje, a i sami ste svesni koliko imamo isfabrikovanih fakulteta, pa čak i nekih privatnih univerziteta, i ko sve dobija titule magistra i doktora nauka. I ovde u sali imamo tako neke koji po Novom Sadu za tri meseca diplomiraju, magistriraju, a za šest doktoriraju.
Sad zamislite da jedan takav stručnjak potpisuje kao recenzent ili kao pisac neki udžbenik na kome treba da se školuju generacije i generacije budućih stručnjaka za određena pitanja. Zbog svega toga smatramo da u zakonu treba biti preciznija odrednica o stručnosti, o onome ko stoji iza udžbenika, sa koliko naučnih radova itd.