Na član 21. amandman su zajedno podneli poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović i Milica Vojić-Marković. Gospodin Šami.

Radi se naravno o ovoj istoj ideji koju smo obrazlagali i na član 21. Naime, ovde se u članu 24. govori o rešenju o odobravanju udžbenika na teritoriji autonomne pokrajine. Ceo član glasi ovako – organ autonomne pokrajine nadležan za poslove obrazovanja donosi rešenje o odobravanju udžbenika na teritoriji autonomne pokrajine, shodno odredbama člana 22. i 23. ovog zakona.
Ne vidim da to treba da radi organ autonomne pokrajine. Predložili smo da se ovaj član kao nepotreban briše. Ponavljam, jako je važno da u tom celokupnom postupku izdavanja udžbenika ministar ima poslednju reč.
Znate, tih udžbenika je ipak samo konačno mnogo i nije to neki dodatni posao za gospodina ministra, bez obzira ko bio ministar.

Na član 28. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Riza Halimi. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović i Aleksandar Pejčić. Gospodin Zoran Šami.

Član 28. govori o odobravanju stranog udžbenika. Odmah da kažem, DSS nema problem sa stranim udžbenicima. Znam da postoji određen odijum u našoj javnosti prema stranim udžbenicima.
Doduše, treba biti oprezan u nekim oblastima ako se radi o nekim oblastima gde bi se na neki drugi način interpretirala istorija ili književnost itd.
Ima nekih oblasti koje su osetljive i gde treba biti oprezan, ali ima brojnih oblasti gde je sasvim svejedno da li je udžbenik napisan u Srbiji, Švedskoj, Kini, Argentini. Njutnovi zakoni gravitacije su isti svuda ako je reč o fizici, ili neka trigonometrija isto je svuda ako je reč o matematici itd.
Dakle, nemamo nikakav problem sa stranim udžbenicima.
Međutim, u skladu sa ovim o čemu smo na prethodna dva amandmana govorili, predložili smo da se u ovom članu izbriše stav 3. koji kaže – organ nadležan za poslove obrazovanja na teritoriji AP, na obrazložen zahtev odgovarajućeg stručnog organa u školi, može da odobri udžbenik za odgovarajući predmet i razred na teritoriji AP.
Čekajte, da se vratim na početak. Na primer, treba da se odobri udžbenik matematike na vlaškom jeziku, koji je neko napisao sa strane, to će raditi ministar u skladu sa ovim zakonom, a ako je udžbenik iz matematike napisan na rusinskom jeziku, onda će to raditi organ AP. Tu ne vidim nikakvu logiku. Mislim da ovde isključivu nadležnost treba da ima ministar i da organ AP tu nema šta da traži.
Doduše, tu je problematično i sledeće. Kaže – organ na teritoriji AP će na obrazložen zahtev odgovarajućeg stručnog organa u školi. Znate šta, odobravanje udžbenika ide po nekoj proceduri, ne može da bude meritorno mišljenje nekog nastavnika u nekoj seoskoj školi. To može biti i seoska škola, da se razumemo.
Prema tome, mislim da ovo nije dobro uređeno i ponavljam da DSS insistira da sve udžbenike na teritoriji Srbije, po jednakoj proceduri koja je ovde predviđena i opisana korektno, uradi ministar nadležan za poslove prosvete, u ovom slučaju ministar prosvete.

Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jon Magda, Dragomir Cimeša, Miodrag Stoilović i Aleksandar Janković.
Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 31. amandman je podneo poslanik Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Maksimoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo bi podrazumevao da se u članu 31. nakon tačke 5) doda nova tačka 6) koja glasi: „Priručnici za nastavnike“.
Istini za volju, gospodine ministre, jeste vi Predlogom zakona predvideli to pod „ostala nastavna sredstva“. To sam predvideo da bude pod niskotiražnim udžbenicima. Niste se složili s tim. Da vas podsetim šta se sve podrazumeva pod tim niskotiražnim udžbenicima. Dakle, udžbenici na jezicima nacionalnih manjina. Dalje, niskotiražni udžbenik je primeren potrebama učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
Ne mogu da vas ne podsetim da niste ispravili, iako su poslanici SNS insistirali, grešku što ste posebno nadarenu decu svrstali u one sa smetnjama. Da vas podsetim, to je član 77. Zakona o osnovama sistema obrazovanja, i to je nedopustivo.
Ne sme se dozvoliti situacija koja je bila ranije. Vraćam se na priču sa priručnicima za nastavnike. Sada se, recimo, dešava da u jednoj školi dva odeljenja istog razreda koriste različite udžbenike. Koliki je to problem za decu koja pređu iz škole u školu ili iz grada u grad? Postavlja se još pitanje, em što su različiti udžbenici, em nastavnici imaju drugačiji sistem predavanja, deca jednostavno nemaju šansu da se snađu u novoj školi.

 Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? Gospodin Mijaljević.

U ime SRS podneo sam amandman da se u članu 32. tačka 3) menja i glasi – učini udžbenik dostupnim prodajnoj mreži, najkasnije 15 dana pre početka školske godine.
Obrazloženje je – amandmanom se predlaže izmena navedenog stava Predloga zakona zbog toga što je praska pokazala da veliki broj roditelja nabavlja udžbenike svojoj deci znatno pre početka školske godine. Ne sme se dopustiti da se roditelji izlažu novim troškovima kada počne školska godina. Znači, jedno suvislo obrazloženje.
Vlada je odgovorila – amandman se ne prihvata jer je država obavezna da na dan početka školske godine obezbedi udžbenike za sve učenike. Rešenje iz Predloga zakona propisuje da udžbenik treba da bude dostupan prodajnoj mreži najkasnije na dan početka školske godine, što ne isključuje mogućnost da udžbenik bude dostupan i pre ovog roka.
Naravno, ali nemojte zaboraviti mi živimo u Srbiji, gde imamo manir da sve radimo zadnjeg dana ili poslednji minut nekog zakazanog roka.
Zbog velikih potreba nabavka može trajati po dve-tri nedelje. Stalno gledamo te slike gde su kolone i kolone roditelja i dece ispred knjižara nekog petog, šestog, desetog, petnaestog, pa i 20. septembra da bi se nabavili određeni udžbenici. Nemojte zaboraviti i to da je to vreme kada su se ljudi vratili sa godišnjih odmora, da je to vreme kada treba obezbediti potrebe za jesen i zimu, dakle ogrev, zimnicu i ostalo.
Mislim da se naše porodice ne nalaze u takvoj ekonomskoj situaciji da možemo sve ove potrebe da namirimo u roku od dve-tri nedelje. Dakle, trebalo bi malo rasteretiti neke stvari tamo gde se može. Tako da ovaj rok treba pomeriti makar 15 dana ranije.

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Izvolite, gospodine Mihajloviću.

Normalno je da svi koji se bave bilo pisanjem, bilo štampanjem, bilo distribucijom, odnosno prodajom udžbenika imaju prirodnu težnju da taj udžbenik bude izdat u što većem tiražu. Međutim, postoje specijalne okolnosti kao što su udžbenici na jezicima nacionalnih manjina, onda ogledni udžbenici ili udžbenici za specijalne predmete ili specijalne svrhe, koji iz razumljivih razloga ne mogu biti štampani u velikim tiražima, pa u tim situacijama potrebno je da se isti štampaju u mnogo manjem tiražu, što je nekada ekonomski neisplativo za izdavače i to su ti tzv. niskotiražni udžbenici.
Pošto većina izdavača izbegava da ih štampa, propisano je da u određenim okolnostima kada se raspiše konkurs izdavač mora da bude odabran i kada se prođe sva ta propisana procedura, o kojoj je govorio moj kolega Slađan Mijaljević u okviru prethodnog amandmana, onda član 33. Predloga zakona o udžbenicima kaže da izabrani izdavači niskotiražnih udžbenika imaju obavezu da ih objave najkasnije na dan početka školske godine.
Pošto je nastava jedan organizovan proces, kako u prostoru, tako i u vremenu, predlažemo da se ova reč - objave, zamenjuje rečju - da ih učine dostupnim prodajnoj mreži, jer nije dovoljno da udžbenik bude samo objavljen, nego na dan početka školske godine mora da bude spreman za prodaju, kako bi bio dostupan korisnicima kojima je namenjen.
Stoga se nadam da će gospodin ministar ponovo da razmotri ovaj amandman jer je sasvim logičan i u interesu je učenika koji će taj udžbenik da koriste.