U članu 78. takođe je potrebno precizirati u tački 4), koja govori o nadležnostima direktora, da direktor donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, i tu treba dodati reči "na koji saglasnost daje upravni odbor".
Upravni odbor je upravo zato i osnovan, da postoji, da kontroliše, da upravlja preduzećem i na neki način kontroliše rad direktora i izvorna nadležnost upravnog odbora je upravo ova, da donosi godišnje planove rada, daje saglasnosti na sistematizaciju radnih mesta, budžet firme itd., te je neophodno da ovde stoji "da daje saglasnost i na akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta".
Jer nije mali broj slučajeva gde direktori javnih preduzeća, ustanova, agencija, samostalno donose akte o unutrašnjoj organizaciji, o sistematizaciji radnih mesta, zapošljavaju prekomerno ljude, a da kontrolu nad time nema apsolutno niko.
Da bi izbegli ovakvu situaciju, koja je moguća i koja se nažalost dešavala u prethodnom periodu, neophodno je da upravni odbor ima tu vrstu odgovornosti da kontroliše rad direktora, da daje saglasnost na akt o sistematizaciji radnih mesta, da bismo izbegli mogućnost da dođe do zloupotrebe, do prekomernog zapošljavanja, što je, nažalost, slučaj u skoro svakom javnom preduzeću u svim sektorima, svim agencijama, a sve je to opterećenje za budžet Republike Srbije, odnosno za poreske obveznike.

Na član 87. amandman je podneo narodni poslanik Milan Nikolić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 87. amandman je podneo poslanik Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Milan Lapčević.

Članom 87. se definiše da kada se vrši prenamena poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište, i između ostalog, kaže se u stavu 4, da vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena treba da plati naknadu za prenamenu zemljišta pre izdavanja lokacijske dozvole. Mislim da je ovde potrebno precizirati u kojim to slučajevima je vlasnik poljoprivrednog zemljišta dužan da plati naknadu za prenamenu u građevinsko zemljište, jer se može desiti da, recimo, lokalna samouprava izvrši svojim planskim dokumentima i zahtevom prema nadležnom ministarstvu prenamenu zemljišta određene vrste, gde će naterati vlasnika poljoprivrednog zemljišta da plaća prenamenu u građevinsko, iako taj vlasnik tog poljoprivrednog zemljišta nije tražio da se njegovo zemljište promeni iz poljoprivrednog u građevinsko. Ne vidim razloga zbog čega bi nekome nametali obavezu, ukoliko on to nije zahtevao.
U slučajevima kada vlasnik poljoprivrednog zemljišta traži da se izvrši prenamena njegovog zemljišta u građevinsko, onda je logično da će tu prenamenu i platiti, ali u slučajevima kada on to ne traži svojim zahtevom, već se to desi na zahtev ili u slučajevima kada to donese neki drugi organ, odnosno lokalna samouprava, nema logike da opteretimo čoveka čije je to zemljište da plaća taksu za prenamenu zemljišta.

Na član 88. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč?
Imam prijavu narodne poslanice Judite Popović. Da li ste hteli po prethodnom amandmanu?
(Judita Popović, sa mesta: Da.)
Izvinjavam se, poslaniče, samo da poslanica Judita Popović...

Pa jeste, ovaj amandman kolege zaista ima neki smisao i zaista ne vidim razloga zašto nije prihvaćen. Htela bih samo da vam napomenem da Zakon o određivanju građevinskog zemljišta u gradovima i naseljima gradskog karaktera iz 1968. godine jeste nacionalizovao poljoprivredno zemljište u određenim gradovima i naseljenim mestima.
Konkretno tako se to desilo i u Zrenjaninu i u prigradskim mestima oko Zrenjanina, konkretno jedno mesto koje se zove Mužlja. Svo poljoprivredno zemljište je 1968. godine jednostavno po osnovu ovog zakona prenacionalizovano, faktički je ono nacionalizovano i namena mu je promenjena. Dakle, umesto poljoprivrednog zemljišta, umesto njiva, to zemljište je postalo građevinsko zemljište.
Dakle, od 1968. godine ljudi koji su ranije tu zemlju koristili kao poljoprivredno zemljište i nastavili da koriste kao poljoprivredno zemljište i dan-danas ga koriste, više faktički ne obrađuju njive, nego obrađuju građevinsko zemljište.
Šta se sada dešava? Dešava se to da lokalna samouprava traži od tih ljudi, koji su sada korisnici inače tog građevinskog zemljišta, a ne vlasnici, koji će se, nadam se, ovim zakonom promeniti i isti će postati vlasnici, da se plati naknada za to što je promenjena namena tom zemljištu.
Prema tome, iako je ovim stavom 4. ovoga člana predviđeno da se ta naknada plaća tek nakon što se zatraži lokacijska dozvola, odnosno pre izdavanja lokacijske dozvole, nije konkretizovano ovim članom šta to znači pre izdavanja dozvole. Da li to znači tog momenta kada se zatraži ta dozvola ili to pre znači i u momentu kada je ta prenamena izvršena?
Jer, radi se ovde o jednom dužem vremenskom periodu kada je izvršena prenamena do današnjeg dana, dakle, da li oni koji su 1968. godine faktički izgubili pravo vlasništva, odnosno izgubili su svoje njive, a dobili su pravo korišćenja na građevinskom zemljištu, sada moraju i da plaćaju tu prenamenu, a u svakom slučaju u ovom stavu kaže - pre izdavanja lokacijske dozvole.
Dakle, već je stiglo vreme da se plaća ta prenamena, a lokalna samouprava tako i tumači dosadašnje propise, pa da li su oni i dalje u obavezi da plaćaju tu prenamenu iako recimo još nisu zatražili te lokacijske dozvole?
Prema tome, bilo bi dobro da se konkretizuje tačno momenat kada nastaje obaveza plaćanja. Tu je još jedan primer toga, što LDP ističe kad god podnosi amandmane ili kad god se izjašnjava o zakonima, da zakoni moraju biti konkretni i jasni, a ne preopširni i nerazumljivi.
Smatram da bi tu trebalo da se malo poboljša rešenje u ovom članu, jer u Srbiji mi imamo i gradove i naselja gradskog karaktera gde su se ljudi pridržavali zakona, gde su donošeni planovi, prostorni planovi, urbanistički planovi.
Zrenjanin je jedan od takvih gradova gde se postupalo po zakonu, dakle Zrenjanin je bio u sistemu i Zrenjanin je poštovao uvek sve propise koji su nalagali da se i gradi na osnovu građevinske dozvole, i izdavale su se upotrebne dozvole savesnim građanima, a veliki je procenat savesnih građana u Zrenjaninu.
Ne bi trebalo da se kažnjavaju ta mesta, ti gradovi, te opštine gde su ljudi bili savesni i pridržavali se zakona i radili sve po pozitivnim propisima. Iz tog razloga predlažemo da se zaista ovaj amandman još jednom razmotri.

Pet minuta vremena namenjenog poslaničkoj grupi LDP je iskorišćeno. Korišćeno je vreme ovlašćenog predstavnika? Izvinite, onda je šest minuta preostalo vreme na raspolaganju.
Na član 88. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li želite reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,  gospodine ministre, član 88. na koji je SRS podnela amandman definiše šta se podrazumeva pod izgrađenim, a šta pod neizgrađenim građevinskim zemljištem. Kada je u pitanju izgrađeno građevinsko zemljište, ono se ne razlikuje od načina na koji je to bilo definisano u prethodnom zakonu i dosta je precizirano.
Mi smo imali potrebu da intervenišemo u vašem poimanju neizgrađenog građevinskog zemljišta. Preuzeli ste odredbe iz prethodnog zakona, a mi želimo tu da ono što je de fakto pretvorimo da ono bude i de iure tako. Neizgrađeno građevinsko zemljište bi moglo da bude samo ono građevinsko zemljište na kojem nema nikakvih objekata, bez obzira da li su izgrađeni legalno, nelegalno ili privremenog karaktera.
Mi izražavamo opravdanu sumnju da će ovo biti veoma dobra pozicija za zloupotrebu, za stvaranje novih mafijaških grupa. Ako je neko uspeo da bude lansiran i da zauzme veoma visoke kurirske pozicije između par ekselans mafijaša, kao što su Sreten Jocić i Stanko Subotić Cane, pretpostavka je, a mi u SRS odgovorno tvrdimo da to nije moglo da se radi bez naknade.
Ako je neko posredovao između ovih moćnika i vlasnika života i smrti i velikog kapitala u Srbiji, nije radio bez naknade, da je zaradio veliki novac i sada verovatno pored autoputa, pored aerodroma – sve ovo govorim vezano i za gradsku opštinu Zemun, gde smo mi znali 3-4 meseca pre nego što je Gradska skupština uvela privremene mere da će doći do raspisivanja vanrednih izbora u toj opštini – a sve sa ciljem i namerom da se sredstva zarađena na ovakav način ulože u neizgrađeno građevinsko zemljište i da se taj kapital i nekoliko puta oplodi i uveća.
Mislim da bi ovde ovaj amandman trebalo iz ovih razloga koje sam naveo prihvatiti, da bi takve i slične postupke sprečili u narednom periodu.

Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović. Da li neko želi reč? Narodni poslanik Mirko Munjić se prijavio.
Mićo Rogović, amandman narodnog poslanika Miće Rogovića.
Da, želite reč. izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo gospodine ministre, znam da bi danas verovatno ove subotnje popodnevne časove bilo bolje verovatno i vama da niste tu.
Koristim priliku da vam se u ime onih koji vam se nisu izvinili, a radite u ovo vreme, izvinim. Ponekad kada posle ponoći dođemo iz ove sale i pogledamo snimak skupštinskih zasedanja na Drugom kanalu, čini mi se kao nekad u dobra vremena kada je bilo puno sportskih događaja, pa repriziraju mnoge bitne sportske događaje ili druge bitne manifestacije, da to liči na stara vremena ponekad mi se čini – ali, znam da to nije to, s obzirom da dolazim u to vreme iz ovih klupa – pa bih se pitao da li je Skupština dobila na tolikom značaju pa se repriziraju u kasne noćne sate ovako bitna dešavanja?
Koristim priliku da ste tu, prošli put kada sam u načelu raspravljao o ovom poglavlju građevinskog zemljišta desilo se sasvim slučajno da niste bili u sali i hoću da istaknem još jednom značaj ovog poglavlja i suštinu komentara da je ovo poglavlje zasluživalo poseban zakon.
Moram još jednom da napomenem, i zbog građana i zbog vas, da je zakon ih šezdesetih godina, o kome je i prethodna koleginica pričala, koji je dugo bio na snazi, zabranjivao prebacivanje iz namene poljoprivrednog zemljišta, posebno prve kategorije, u kategoriju građevinskog zemljišta.
U nekim sredinama, a pogotovo sredine iz koje dolazim, bilo je nemoguće čak i zbog turističke namene, objekte koji su u šestoj, sedmoj ili osmoj kategoriji, znači u zadnjoj kategoriji poljoprivrednog zemljišta, raspodeliti zbog izgradnje tako bitnih objekata u objekte kategorije građevinskog zemljišta.
Jedini izuzetak tada je i bilo utvrđivanje javne namene za objekte infrastrukture. Kod nas je u zadnjih dvadesetak godina, a posebno u zadnjih osam godina, a sve pod maskom reformi, veliki broj hektara poljoprivrednog zemljišta, i to poljoprivrednog zemljišta iz kategorije prve klase, prevedeno u kategoriju građevinskog zemljišta.
Kao što je i prethodni kolega napomenu, te bitne deonice od Bežanijske Kose u zoni aerodroma, obilaznice oko Beograda, gde je zemlja kupovana iz privatnog poseda za veoma malu vrednost, maksimalno dve i po hiljade maraka, sada zbog značaja tih prostora i sprege između vlasnika krupnog kapitala i lokalne samouprave ili ministarstava, i značaja tih parcela, dobila na vrednosti bukvalno da se kreće od 500.000 do dva miliona evra.
Nismo protivnici izgradnje lokalnih puteva, ali jesmo protivnici ovakve sprege lokalne samouprave i ministarstava po pitanju ovih objekata.
Trudićemo se da i u opštini Zemun u narednom periodu zaista za sve ljude, koji su izgradili objekte da bi preživeli, da bi obezbedili krov nad glavom, legalizujemo, da izgradimo infrastrukturu i nadam se tu pomoći države i vašeg ministarstva, ali zaista ne možemo imati razumevanja za ljude iz lokalne samouprave koji su na određenim prostorima, na određenom građevinskom zemljištu...
Mislim da bi trebalo gospodina da upozorite, gospođo Čomić. Pričam i čujem ono što dobacuje, nemoguće je da vi ne čujete šta on dobacuje.
Ne možemo dozvoliti da ta zloupotreba odnosno sprega lokalne samouprave i politike bude predmet legalizacije, odnosno izdavanja pod zakup građevinskog zemljišta na 99 godina pod izuzetno povoljnim okolnostima za određene parking prostore, autobuske ili tome slično. O tome ćemo posebno povesti računa.
Sami ovi stavovi zakona govore da i po pitanju poglavlja građevinskog zemljišta ovaj zakon zaista ima kratkoročne namere, odnosno da s obzirom na ovu spregu između vlasnika krupnog kapitala i situacije da su oni građevinsko zemljište koristili skoro preko 50 godina po veoma malim vrednostima odnosno cenama zakupa i da će ovom situacijom koju predviđa zakon moći da se legalizuje i poljoprivredno građevinsko zemljište i građevinsko zemljište pod zakupom, i da se ovim činom onemogućuje praktično restitucija zemljišta, sve su to namere koje govore da ovaj zakon ima jednokratnu upotrebu.
Moram da vas podsetim i tog primera koji sam naveo, a odnosi se na to ako neko recimo hoće da proda stan, a izdaje ga za određenu sumu koja će mu izdavanjem omogućiti da za određen niz godina, pet do sedam godina, dobije ta novčana sredstva koja bi inače dobio prodajom. Šta bi se on odlučio? Normalno, odlučio bi se da i dalje izdaje taj stan.
Zato vam govorim ovo, gospodine ministre, da se iz oblasti zakupa građevinskog zemljišta po normalnim cenama i okolnostima mogu prikupiti i ozbiljna sredstva i za restituciju, i za zdravstvo, obrazovanje, socijalne, penzijske doprinose, a i za deo vraćanja javnog duga Republike Srbije.
Sada kada sam kod amandmana na član 92, dodavanjem stava 4. namera je da se poboljša odnos jedinica lokalne samouprave u oblasti uređenja zemljišta do trenutka završetka objekta.
Jer svedoci smo nemalog broja situacija da su određene firme ili privatna lica otkupili po zaista normalnim okolnostima to zemljište i da imaju situaciju da se pored njih nalazi deponija, pa im je onemogućeno bavljenje njihovim poslovima pored deponija smeća i da ono što sve podrazumeva infrastruktura jedinice lokalne samouprave nisu ispoštovale.
Iz tog razloga se ovim podnetim stavom na član 92, odnosno dopunom u obliku stava 4. koji je predložen, namera je krajnje jasna, da se uozbilje jedinice lokalne samouprave po pitanju građevinskog zemljišta u pogledu uređenja, ali zaista uređenja istog, a ne samo prodaje po svaku cenu.

Ostalo vam je dva minuta i 30 sekundi kao ovlašćenom predstavniku.
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Mirko Munjić.