Na član 30. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Član 30. govori o praćenju ozbiljnih neželjenih reakcija, kao i ozbiljnih neželjenih pojava u postupku transplantacije. Amandman koji sam predložila glasi - u članu 30. stav 4. posle reči "ne prihvata" dodaju se reči "i posle saveta lekara".
Smatramo da je nadležni lekar dužan da da savet davaocu organa o mogućim neželjenim reakcijama, kao i o ozbiljnim neželjenim posledicama, ukoliko se njegovo zdravstveno stanje ne prati u skladu sa standardima medicinske struke.
Običajno pravo, kao i propisi medicinske struke, nalažu da u svakoj zdravstvenoj ustanovi ako pacijent ne prihvati, odnosno odbije intervenciju, a na taj način postoji mogućnost da ugrozi svoje zdravlje ili život, najčešće u istoriji bolesti se evidentira da je prethodno dat savet lekara, a da pacijent postupa protiv saveta lekara i da to pacijent obavezno potpiše. Ovo je vrlo važno, jer može da bude predmet sudsko-medicinske stvari.
Vlada je naš amandman odbila sa obrazloženjem da su propisane informacije koje je zdravstveni radnik koji učestvuje u postupku presađivanja organa dužan da pruži primaocu organa. Mi smo samo intervenisali da pismeni pristanak ne može da bude bez saveta lekara i da pacijent mora da potpiše u istoriji bolesti da je odbio savet od nadležnog lekara.

Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković. Gospodin Dimitrijević želi reč. Izvolite.

Gospodine ministre, nadam se da vi imate zakon pred sobom. Nemate? Dobro. Ako nemate zakon pred sobom, onda ću pokušati da vam objasnim u čemu se sastoji ovaj problem.
Dakle, u ovom zakonu imate dva člana, član 32. i član 33. U članu 32. kažete sledeće: podaci o davaocu i primaocu usluga ne smeju se prikupljati, obrađivati ili koristiti u druge svrhe, osim u svrhu transplantacije u skladu sa ovim zakonom. U članu 33. stav 3: rezultati postupka transplantacije mogu se koristiti u naučno-istraživačke svrhe.
Sada vidite, gospodine ministre, hteli smo da vam pomognete da našim amandmanom ovaj zakon poboljšamo i to smo naveli kao razlog na Odboru. Dobili smo odgovor i obrazloženje kakvo smo dobili. Iz odgovora smo doneli zaključili smo da ne postoji dobra volja kod predstavnika predlagača da mu se pomogne u razrešavanju određenih osnovnih pojmova u ovom zakonu.
U jednom članu vi to zabranjujete, u drugom dozvoljavate, pa ćete onda tako tumačiti zakon, pa kada neko iskoristi te podatke, vi ćete se pozvati na član 32, ako ne iskoristi na član 33.
Dakle, šta to govori? To govori o jednoj neozbiljnosti, o jednom nečitanju zakona, o nepraćenju određenih stvari i taj zakon je jedno čudo koje je snašlo srpsko zdravstvo.
Nije samo u tome problem. Problem je što donošenje ovakvih zakona izaziva neke druge stvari. Gospodine ministre, u Kliničkom centru postoje liste, a te liste se zovu liste smrti ili život okačen na zidu, gde ljudi čekaju u redovima, gde sa vanstandardnim uslugama onaj ko ima novca da plati on će da živi, a onaj ko nema taj zna šta mu sleduje. To je sudbina našeg zdravstva. To je sudbina 7,5 godina reformi gospodina Milosavljevića. To je stanje sistema zdravstvene zaštite u Srbiji.

Na član 37. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Član 37. odnosi se na zabranu korišćenja i iznošenja podataka o ličnosti davaoca, odnosno primaoca organa. U ovom članu se govori o zabrani korišćenja i iznošenja podataka o ličnosti davaoca, odnosno primaoca organa.
Na član 37. podnela sam amandman da se stav 2. menja i glasi: izuzetno od stava 1. ovog člana, na osnovu pismenog pristanka davaoca, odnosno primaoca organa, podaci o ličnosti ovih lica mogu se upotrebljavati i iznositi u naučne, obrazovne i statističke svrhe, kao i u sredstvima javnog informisanja, ukoliko se radi o punoletnoj osobi, poslovno sposobnoj, očuvane svesti i moći rasuđivanja.
Vi niste prihvatili amandman i u obrazloženju za neprihvatanje amandmana naveli ste da je drugim odredbama predloga ovog zakona to uređeno, ali niste naveli kojim odredbama. Pošto je tu gospodin Čiplić, mislim da bi on mogao da odgovori.
Takođe, ovde postoje dve situacije. Znači, davanje organa, osoba je svesna, punoletna, poslovno sposobna. A, kada će davati pismenu saglasnost o iznošenju informacija odnosno za statističke svrhe, znači proći će jedno izvesno vreme. Da li će u tom vremenu, koje može da bude sat, dva ili pet dana, njen svest da se poremeti ili ne, to je pitanje i zbog toga smatramo da je ovim predloženim amandmanom celishodno da se unese da osoba prilikom davanja saglasnosti za iznošenje informacija mora da bude i svesna.

Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković. Izvolite, gospodine Dimitrijeviću.

Gospodine ministre i gospodine državni sekretaru, član 37. kaže sledeće – zabranjeno je korišćenje i iznošenje podataka o ličnosti davaoca odnosno primaoca organa u naučne, obrazovne i statističke svrhe, kao i u sredstvima javnog informisanja na način koji može da otkrije identitet lica na koji se podaci odnose.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na osnovu pismenog pristanka davaoca, odnosno primaoca organa, podaci o ličnosti ovih lica mogu se upotrebljavati i iznositi u naučna, obrazovna i statističke svrhe, kao i u sredstvima javnog informisanja.
Mi smo predložili ovim amandmanom da se sredstva javnog informisanja izbrišu kao reči iz člana ovog zakona. Zato što je to nehumano, nije korektno. I tu smo pokazali dobru volju da se tim podacima u sredstvima javnog informisanja jednostavno manipuliše. Imali smo dosta primera u državi.
Na pokazivanje dobre volje, a vama je to gospodine ministre vrlo bliska tema, kao ministru za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, amandman je odbijen nesuvislim odgovorom. Dakle, vi ćete omogućiti da se nekom nesrećniku podaci iznesu u sredstvima javnog informisanja. To nije dobro. To govori da ovaj zakon nije dobro postavljen.

Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović - Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Član 44. se odnosi na procenu rizika po život i zdravlje davaoca organa. Podnela sam amandman da se u članu 44. stav 2. menja i glasi: „Zabranjeno je uzimanje organa od živog davaoca organa ako postoji rizik po život i zdravlje davaoca organa“.
Vaše obrazloženje za neprihvatanje amandmana je potpuno neprecizno i nejasno, jer ste u obrazloženju napisali – da vam je ovaj amandman nejasan. Šta vam je u amandmanu nejasno? Da li želite da vam ga još jednom pročitam? Mi smo iz ovog člana Predloga zakona izbacili „u granicama prihvatljivog“. Ovde je gospodin Čiplić, pa bi možda on mogao kao pravnik da nam definiše šta znače „granice prihvatljivosti“, jer u članu 3. ovog predloga nigde nisu jasno definisane.
Takođe, amandman daje precizniju formulaciju ovog stava, s obzirom da su reči „granice prihvatljivosti“ nejasne, sklone subjektivnom tumačenju, nemerljive, tako da na taj način smanjujete odgovornost za život i zdravlje davaoca organa. Kao i mnogi članovi ovog zakona i ovaj član može da se tumači i ovako i onako – svako na svoj način.
Ovaj član je dvosmislen i smatram da bi trebalo ovoj skupštini i građanima Srbije da objasnite šta znači „granice prihvatljivosti“ ili da prihvatite ovaj amandman.