Koristiću malo duže vreme pa mi to računajte kao vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. U čitanju prethodnih amandmana malo ste prebrzo prešli preko jednog amandmana na član 40. i želeo bih ovom prilikom da ga prokomentarišem i da prosto kažem nešto u prilog tog amandmana.
Dakle, u članu 40. zakona o transplantaciji organa u stavu 4. se kaže: "Ministar može da donese rešenje kojim će ovlastiti drugo pravno, odnosno fizičko lice da vrši promociju". Mi smo predložili da se ovaj stav briše jer smo rekli da je potpuno nejasna ova formulacija. Šta to znači da ministar ima ekskluzivno pravo da on da ovlašćenje nekom da vrši promociju davalaštva organa.
E sad vidite kako stoje stvari, pre nepunih sat vremena smo raspravili o zakonu o transfuziološkoj delatnosti i dosta poslanika je imalo primedbu na taj zakon u smislu da se čitava jedna grupacija dobrovoljnih davalaca krvi eliminiše iz zakona, da oni uopšte ne postoje kao dobrovoljni davaoci krvi.
Ovde u ovom zakonu se daje ekskluzivno pravo ministru da on, po svom slobodnom ubeđenju, može doneti rešenje ko će da se bavi promocijom davalaštva organa. Dakle, kako možete u jednom zakonu da jednu grupaciju koja radi na promociji davalaštva krvi, a da vas podsetim, i vas i narodne poslanike, da je i krv organ, da eliminišete dobrovoljnu promociju, a da u drugom zakonu o transplantaciji organa dajete taj ekskluzivitet ministru zdravlja.
Ne bi to bilo za polemiku važan momenat da pre izvesnog vremena nije došlo do jedne čudne promocije u našoj državi. Hoću da postavim pitanje - koja su to pravna i fizička lica kojima će ministar dati to pravo na promociju? Da li će to biti određene nevladine organizacije, kakva je bila reakcija kada je ceo zdravstveni sistem Republike Srbije optužila kako uzima organ državljaninu Republike Srbije?
Jesu li to te organizacije i pravna lica koje će se baviti promocijom dobrovoljnog davalaštva organa? Hoće li takve odluke donositi ministar? Zar nisu prevelika ovlašćenja ministra zdravlja? Mislim da su prevelika i da ova odredba u ovom članu ne može da stoji i da taj stav treba izbrisati.
Što se tiče amandmana na član 50, radi se o sledećem. Kako postoje propisi, odnosno stavovi o doniranju, kada se pacijent odluči za donaciju organa, uz lični potpis i uz prisustvo jednog nezavisnog svedoka, isto tako se može desiti da se taj pacijent i predomisli u vezi donacije organa. Tu je trebalo dodati dva nova stava. Dakle, kao što postoje dva stava prilikom odluke o donaciji, tako treba da postoje i ova dva stava prilikom odluke da se odustane od te donacije.
Dakle, zadnji stav ovog člana glasi - na osnovu pismenog pristanka iz stava 1. ovog člana davaocu organa se mogu u slučaju smrti uzeti organi, odnosno organi posle prethodnog obaveštenja članova porodice o donaciji organa, izuzev ako se članovi porodice tome izričito usmeno, odnosno pismeno usprotive, uz navođenje jasnih i nespornih činjenica iz kojih se može nedvosmisleno zaključiti da je umrlo lice za života promenilo stav o doniranju.
Mi smo tu naveli da su te jasne i nesporne činjenice, lični stav na promenu odluke o doniranju organa u prisustvu najmanje jednog nezavisnog svedoka, koji potvrđuje verodostojnost potpisa i slobodno izraženu volju potpisnika.
Tačka 2) - potpis drugog lica o promeni odluke o doniranju organa kojem je dat nalog da to učini u njegovo ime u prisustvu najmanje jednog nezavisnog svedoka koji potvrđuje verodostojnost potpisa i slobodno izraženu volju potpisnika. Dakle, ovim bi se sprečila svaka manipulacija i mislim da bi bilo krajnje korektno da se ovaj amandman prihvati. Obrazloženje koje smo dobili apsolutno ne zadovoljava ovo što je napisano u amandmanu.