Na član 50. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Dimitrijević.

Koristiću malo duže vreme pa mi to računajte kao vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. U čitanju prethodnih amandmana malo ste prebrzo prešli preko jednog amandmana na član 40. i želeo bih ovom prilikom da ga prokomentarišem i da prosto kažem nešto u prilog tog amandmana.
Dakle, u članu 40. zakona o transplantaciji organa u stavu 4. se kaže: "Ministar može da donese rešenje kojim će ovlastiti drugo pravno, odnosno fizičko lice da vrši promociju". Mi smo predložili da se ovaj stav briše jer smo rekli da je potpuno nejasna ova formulacija. Šta to znači da ministar ima ekskluzivno pravo da on da ovlašćenje nekom da vrši promociju davalaštva organa.
E sad vidite kako stoje stvari, pre nepunih sat vremena smo raspravili o zakonu o transfuziološkoj delatnosti i dosta poslanika je imalo primedbu na taj zakon u smislu da se čitava jedna grupacija dobrovoljnih davalaca krvi eliminiše iz zakona, da oni uopšte ne postoje kao dobrovoljni davaoci krvi.
Ovde u ovom zakonu se daje ekskluzivno pravo ministru da on, po svom slobodnom ubeđenju, može doneti rešenje ko će da se bavi promocijom davalaštva organa. Dakle, kako možete u jednom zakonu da jednu grupaciju koja radi na promociji davalaštva krvi, a da vas podsetim, i vas i narodne poslanike, da je i krv organ, da eliminišete dobrovoljnu promociju, a da u drugom zakonu o transplantaciji organa dajete taj ekskluzivitet ministru zdravlja.
Ne bi to bilo za polemiku važan momenat da pre izvesnog vremena nije došlo do jedne čudne promocije u našoj državi. Hoću da postavim pitanje - koja su to pravna i fizička lica kojima će ministar dati to pravo na promociju? Da li će to biti određene nevladine organizacije, kakva je bila reakcija kada je ceo zdravstveni sistem Republike Srbije optužila kako uzima organ državljaninu Republike Srbije?
Jesu li to te organizacije i pravna lica koje će se baviti promocijom dobrovoljnog davalaštva organa? Hoće li takve odluke donositi ministar? Zar nisu prevelika ovlašćenja ministra zdravlja? Mislim da su prevelika i da ova odredba u ovom članu ne može da stoji i da taj stav treba izbrisati.
Što se tiče amandmana na član 50, radi se o sledećem. Kako postoje propisi, odnosno stavovi o doniranju, kada se pacijent odluči za donaciju organa, uz lični potpis i uz prisustvo jednog nezavisnog svedoka, isto tako se može desiti da se taj pacijent i predomisli u vezi donacije organa. Tu je trebalo dodati dva nova stava. Dakle, kao što postoje dva stava prilikom odluke o donaciji, tako treba da postoje i ova dva stava prilikom odluke da se odustane od te donacije.
Dakle, zadnji stav ovog člana glasi - na osnovu pismenog pristanka iz stava 1. ovog člana davaocu organa se mogu u slučaju smrti uzeti organi, odnosno organi posle prethodnog obaveštenja članova porodice o donaciji organa, izuzev ako se članovi porodice tome izričito usmeno, odnosno pismeno usprotive, uz navođenje jasnih i nespornih činjenica iz kojih se može nedvosmisleno zaključiti da je umrlo lice za života promenilo stav o doniranju.
Mi smo tu naveli da su te jasne i nesporne činjenice, lični stav na promenu odluke o doniranju organa u prisustvu najmanje jednog nezavisnog svedoka, koji potvrđuje verodostojnost potpisa i slobodno izraženu volju potpisnika.
Tačka 2) - potpis drugog lica o promeni odluke o doniranju organa kojem je dat nalog da to učini u njegovo ime u prisustvu najmanje jednog nezavisnog svedoka koji potvrđuje verodostojnost potpisa i slobodno izraženu volju potpisnika. Dakle, ovim bi se sprečila svaka manipulacija i mislim da bi bilo krajnje korektno da se ovaj amandman prihvati. Obrazloženje koje smo dobili apsolutno ne zadovoljava ovo što je napisano u amandmanu.

Na član 53. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Miladinović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 55. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović, koja želi reč.

Izvolite, gospođice Budimirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podnela sam amandman kojim predlažem izmenu stava 3. u članu 55.
Pročitaću sadržaj stava 3. "Ako umrlo lice nema žive članove porodice, odnosno ako oni nisu dostupni u razumnom vremenu koje ne ugrožava uzimanje i transplantaciju a dostupno je drugo blisko lice, sa kojim je umrli bio u prisnom ličnom odnosu koji je svima očigledan najmanje poslednje dve godine pre smrti lica, za uzimanje organa dovoljna je saglasnost tog bliskog lica".
Član 55. govori o delikatnoj temi o uzimanju organa od umrlog lica koje nije dalo pismeni pristanak. SNS smatra da rešenje koje ste predložili u stavu 3. nije dobro, jer ovakvo rešenje može da dovede do mnogih zloupotreba u praksi.
Predloženi termini "prisni lični odnos" su opšti termini. Ko će se baviti procenom prisnosti između umrlog lica i lica koje u ime umrlog lica treba da da saglasnost za uzimanje organa? Takođe, teško je vremenski ograničiti kategoriju očigledne lične prisnosti koja treba da traje, ne znam zašto, najmanje poslednje dve godine.
Mi smo predloženim izmenama na određeni način olakšali donošenje takve odluke bez delikatnog proveravanja emocionalnih kategorija i smatramo da ovaj amandman treba da prihvatite.

Na član 56. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Član 56. se odnosi na informisanje i davanje saglasnosti člana porodice lica koje nije dalo pismeni pristanak. U članu 56. stav 1. menja se i glasi: "Lice koje je ovlastio direktor zdravstvene ustanove dužno je da informiše najmanje jednog od članova uže porodice umrlog lica o potrebi uzimanja organa sa umrlog lica".
U vašem obrazloženju navodite da lice koje je ovlastio direktor zdravstvene ustanove dužno je da informiše jednog od članova porodice umrlog, a moja intervencija se sastoji u tome da se informiše jedan od članova uže porodice.
Pošto je ovde prisutan ministar gospodin Čiplić, a ovde se delimično radi i o ljudskim pravima i o pravnom pitanju, mislim da bi na bar jedan od naših amandmana, amandmana SRS, mogao da odgovori.
Prvo ću da pročitam definiciju člana porodice, a posle toga bih zamolila pravnika, gospodine Čiplića, da mi kaže koja je to definicija uže porodice, zbog čega ste ovaj amandman odbili.
U članu 3. ovog zakona tačka 14) definiše člana porodice. "Član porodice jeste supružnik, odnosno vanbračni partner, srodnik u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva, usvojitelj i usvojenik".
Gospodine ministre, odgovorite mi koga će direktor zdravstvene ustanove da informiše: da li supružnika ili člana porodice u pobočnoj liniji ili na koga prvog naleti? Ovaj član zakona je pogrešan i neprecizan, tako da je podložan raznim manipulacijama i zloupotrebama.

Na član 56. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite, gospodine Momčilov.

Pa vidite, poštovani narodni poslanici, intervencija je identična sa onom koju je pokušala da učini i doktorka Paunović. Naime, lice koje je ovlastio direktor zdravstvene ustanove dužno je da informiše jednog od člana porodice umrlog lica, kaže zakonodavac ili zakonopisac, a mi kažemo da to treba da bude iz uže porodice. Zašto?
Da budem krajnje jasan. Vi znate ''Gospođu ministarku'' i znate čuveni lik gospodina ujka Vase. Na ovaj način vi ćete omogućiti da se pojavi neki ujka Vasa, koji će onda da da nešto što bi bila odluka, a pitanje je da li je ujka Vasa baš nadležan ili da li je kvalifikovan da tako nešto da.
Gledate me sa čuđenjem i ponoviću ponovo - ovim tumačenjem kada smo kazali da iz uže porodice treba neko da daje prvenstveno dozvolu želimo da izbegnemo situaciju da se neko iz trećeg kolena pobočnog pojavi, koji čak i ne živi i ne poznaje se maltene sa pokojnikom i da on da tu dozvolu. Ovaj način kako je pisan ovaj amandman to dozvoljava. To je bila naša prosta intervencija. Znači, da izbegnemo ujka Vasu iz ''Gospođe ministarke''.

Na član 59. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

Kada smo dobili obaveštenje od Vlade Republike Srbije, gospodine Čipliću, da ćete i vi biti ovlašćeni da u parlamentu predstavljate ovaj zakon, odnosno Vladu po ovom predlogu zakona, verujte bila sam uverena da vas gospodin Cvetković šalje u parlament upravo zbog ovog mog amandmana.
Jer ovo jeste vaša materija, vi ste bili sudija Ustavnog suda i čudi me da već sami niste intervenisali da Zakon o državnoj upravi uskladite sa Ustavom Republike Srbije, sa članom 136. Ustava, koji u 2. stavu kaže da poslove državne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi državne uprave određeni zakonom.
Vlada Republike Srbije, u svim zakonima koje smo do sada imali, poistovećuje ministra i ministarstvo. Pretpostavljam da vama nije sporno da je ministarstvo državni organ, da je ministar starešina tog organa i da nikako ne može biti sinonim za ministarstvo.
Evo, baš u ovom članu 59. u stavu 2. gde se to pominje, kaže se - način i postupak uzimanja organa i doniranja od živog ili umrlog lica, pripremu, obradu, očuvanje, karantin, upotrebu, distribuciju, odnosno transplantaciju propisuje ministar. Zamislite, ne piše ni koji. Da li ste vi možda taj ministar koji će se usuditi da ovo propiše, gospodine Čipliću?