JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE, 28.07.2009.

12. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANjE

12. dan rada

28.07.2009

Sednicu je otvorila: Gordana Čomić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:25

OBRAĆANJA

Marina Toman

Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo, podnela sam amandman na član 11. tačka 1). Reči - zainteresovani nacionalni saveti predlažu zajedničkog kandidata za člana, zamenjuju se rečima - svaki zainteresovani nacionalni savet predlaže kandidata za člana. Reč je o kandidatu za člana upravnog odbora ustanova učeničkog i studentskog standarda, čiji je osnivač Republika, pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Predloženim amandmanom želeli smo da sprečimo da pojedini nacionalni saveti budu u podređenom položaju u odnosu na druge nacionalne savete u sredinama gde živi više pripadnika različitih nacionalnih manjina, a takvih nacionalnih manjina, pogotovo u Vojvodini, zaista je mnogo. To su sredine gde je više jezika nacionalnih manjina u službenoj upotrebi.
Smatramo da svaki nacionalni savet treba da predloži svog kandidata. Predloženo amandmansko rešenje je praktičnije. Nacionalni savet Slovaka najbolje je upoznat sa problematikom Slovaka, kao što je i nacionalni savet Mađara najbolje upoznat sa problematikom Mađara.
S druge strane, ovaj amandman nikako nije u suprotnosti da duhom Predloga zakona, kako je to vlada navela u obrazloženju za odbijanje amandmana. On nikako ne isključuje saradnju u nacionalnim savetima. Uostalom i ovaj predlog zakona je nastao, kako to stalno ističete, kao kompromisno rešenje između nacionalnih saveta.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ako ne, na član 12. amandman su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Dejan Mirović i zajedno Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Donka Banović, pa narodna poslanica Marina Toman.

Donka Banović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Član 12. govori o odnosu nacionalnih saveta nacionalnih manjina i Nacionalnog prosvetnog saveta. Ovde bih htela da nešto iskomentarišem, da je i do sada dosta bila dobra saradnja između nekih nacionalnih saveta i pre nego što je ovaj zakon postojao.
Inače, jedan od članova Nacionalnog prosvetnog saveta jeste na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Oni predlože zajedničku listu, pa se onda bira član koji jeste.
Dakle, nacionalni saveti već imaju svog stalnog predstavnika u Nacionalnom prosvetnom savetu.
Amandmanom predlažemo da se briše tačka 3) koja kaže da nacionalni saveti manjina daju mišljenje Nacionalnom prosvetnom savetu na nastavne programe srpskog jezika, kao nematernjeg. Prvo, ovde terminološki postoji jedan problem. Imate, kada su jezici u pitanju, maternji jezik i strane jezike. Pretpostavljam da ste hteli rečju - nematernji jezik da kažete - srpski jezik kao službeni jezik RS, ali nematernji ne postoji.
Postoji maternji i strani. Dalje ide pitanje - zašto se nacionalni saveti ne izjašnjavaju o planu i programu školskom za engleski jezik, francuski, španski itd? Postoji maternji i postoji strani.
Dalje, zašto bi se uopšte nacionalni saveti izjašnjavali o nastavnom programu za srpski jezik?
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima ministar Svetozar Čiplić.

Svetozar Čiplić

Uvažena poslanice, hvala na ovom pitanju. Ovo je jedna od tačaka koja je očigledno izazvala najviše sporenja, a lično smatram i stojim iza toga da je jedno od najpotrebnijih rešenja.
Naime, u dosadašnjoj praksi srpski jezik nije u redu stranih jezika, kao što je to francuski, nemački ili engleski. Srpski jezik je u radu službenog jezika koji je utvrđen Ustavom, pa otuda ne može imati ni status kao pomenuti strani jezici.
Ova norma je ovde propisana, predložena, pre svega, na osnovu loše prakse, a dobrog zahteva i dobre ideje nacionalnih saveta, koji imaju sledeću praksu - da pošto svi u Srbiji, bili Srbi ili pripadnici nacionalnih manjina, u osnovnoj i srednjoj školi uče srpski jezik, dešavalo se, a i dešava se da dolazi do migracija, jer u osnovnim školama plan i program srpskog jezika za nacionalne manjine koje ga ne izučavaju kao nematernji, nije dobar.
Drugim rečima, s obzirom na većinsku sredinu oni ne ovladavaju srpskim jezikom u dovoljnoj meri, pa već od srednje škole, a najdalje od fakulteta, odlaze u matične države, završavaju fakultete i tamo ostaju. Osnovna ideja je da postoji interakcija konsultacije, a ovo vam kažem, i lepo ste pročitali, daje mišljenje.
Naprosto samo da se uključi u taj proces, dakle potrebno je da republički organ, država ima podatak, i ima saradnju u tome da li je program iz srpskog jezika takav da ima efekat ili je on pro forme dat da se odslušaju časovi srpskog jezika koji je službeni jezik.
Moram da vam kažem da na ovoj normi insistiram, da je ova norma nešto što će izmeniti lošu praksu, a pomoći našim sugrađanima, pripadnicima drugih nacionalnih manjina koji primenjuju da imaju problem, pogotovo mladi naraštaji, sa onim što u školi od srpskog jezika nauče.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Marina Toman.

Marina Toman

Srpska radikalna stranka
Ministre, smatramo da ovaj član zakona to neće rešiti, već naprotiv da će pogoršati situaciju kada je u pitanju dalje školovanje.
Mogu iz ličnog iskustva da kažem, išla sam u srednju školu na srpskom jeziku, u razredu sam imala kolege i Mađare, Rumune, pored Slovaka i Srba, koji su pre toga pohađali osnovnu školu na maternjem jeziku. Verujte mi, bilo je zaista velikih problema.
Zamislite sada situaciju da nastavni program za srpski jezik kao nematernji jezik ne bude ujednačen i da svaki nacionalni savet daje svoje mišljenje. Zamislite situaciju u kojoj Slovaci uče srpski jezik po jednom programu, Rumuni po drugom, a Mađari po trećem.
Tačno je da je predlagač predvideo da nacionalni saveti mogu biti osnivači ili mogu u celini ili delimično da im se prenesu osnivačka prava kada su u pitanju obrazovne institucije. Međutim, te institucije sastavni deo mreže obrazovnih institucija u Srbiji. One će imati određenu autonomiju, ali su deo jednog sistema.
Svaku nacionalnu manjinu odlikuje određena specifičnost, ali i jedna zajednička karakteristika. Svi su oni zajedno sa većinskim narodom sastavni deo ovog društva. Pri tome se ni na koji način ne ograničavaju prava nas pripadnika nacionalnih manjina, već naprotiv, sprečava jedno konfuzno stanje.
Uzmimo npr. samo jednu situaciju kada pripadnik nacionalne manjine po završetku osnovne ili srednje škole odlazi u neku obrazovnu instituciju i nastavlja školovanje na srpskom jeziku. U toj obrazovnoj instituciji on neće biti jedini pripadnik nacionalne manjine. Tu će nastati pravi problemi. Kako uskladiti različito znanje, obrazovanje, različite obrazovne programe?
Da li mislite da će se praviti individualni programi prilagođeni svakoj nacionalnoj manjini. Mislim da je to nemoguće. Ne treba bez potrebe getoizirati nacionalne manjine. Oni su sastavni deo ovog društva. Mislim da bi trebalo da prihvatite ove amandmane.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dva minuta i 25 sekundi od vremena ovlašćene predstavnice poslaničke grupe.
Reč ima narodni poslanik Željko Tomić. Izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Željko Tomić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Upravo to što je moja prethodnica, gospođa Toman rekla, Mađari, Slovaci, Rumuni uče srpski po različitim programima i tu sada nastaje ta komplikacija.
Želeći da banalizujem, vi ste odbili ovaj amandman uz obrazloženje koje je suvislo, ne mogu da kažem. Kada pričamo o srpskom jeziku i programu nastave srpskog jezika i mogućeg daljeg školovanja na srpskom jeziku, to je sve u redu. Samo znate šta, ovo može teoretski da se zloupotrebi, ako ovako piše.
Deo srpskog jezika nije samo gramatika. Deo srpskog jezika jeste i književnost, jesu i lektire. Nacionalni savet kroz ovo ''određene nacionalne manjine'' može da kaže, izvinite, ovo o boju na Kosovu nije po nama dobro zato što mislimo da je, recimo, Miloš Obilić terorista, a ne junak. Nije to samo gramatika u pitanju. Nastavni program je u pitanju, srpskog jezika, čitav nastavni program. To obuhvata mnogo širi aspekt od gramatike i učenja jezika.
Ako ste već toliko komplikovali zakon i u sitna crevca, što kaže narod, išli, mogli ste ovde da odredite na šta tačno mislite, odnosno obrazloženje zašto se odbija amandman da utkate u zakon. Onda ne bismo na ovaj način razgovarali.
Može određenoj nacionalnoj manjini da se ne sviđa nešto iz nastavnog programa iz određenih knjiga i lektira srpskog naroda kao većinskog i da kažu ne, mi mislimo da je Gavrilo Princip bio surovi atentator, kao što se negde predstavlja. O tome se radi.
Nije to pitanje gramatike suvoparno, nego je mnogo širi problem. Ovde ste mogli ići ovako jasno, bar kao u obrazloženju zašto se odbija ovaj amandman. Mi i dalje insistiramo da se ovaj amandman usvoji i pozivamo sve narodne poslanike da ga prihvate.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Dva minuta i 25 sekundi od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Narodni poslanici Pavle Marčok, Đura Mučenski, Lodi Gabor, Petar Kuntić, Maraci Nandor i Tot Tamaš zajedno su podneli amandman kojim predlažu dodavanje naslova iznad člana 13.
Vlada i Odbor za međunacionalne odnose prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Željko Tomić. Reč ima poslanica Donka banović.