Uvažena poslanice, hvala na ovom pitanju. Ovo je jedna od tačaka koja je očigledno izazvala najviše sporenja, a lično smatram i stojim iza toga da je jedno od najpotrebnijih rešenja.
Naime, u dosadašnjoj praksi srpski jezik nije u redu stranih jezika, kao što je to francuski, nemački ili engleski. Srpski jezik je u radu službenog jezika koji je utvrđen Ustavom, pa otuda ne može imati ni status kao pomenuti strani jezici.
Ova norma je ovde propisana, predložena, pre svega, na osnovu loše prakse, a dobrog zahteva i dobre ideje nacionalnih saveta, koji imaju sledeću praksu - da pošto svi u Srbiji, bili Srbi ili pripadnici nacionalnih manjina, u osnovnoj i srednjoj školi uče srpski jezik, dešavalo se, a i dešava se da dolazi do migracija, jer u osnovnim školama plan i program srpskog jezika za nacionalne manjine koje ga ne izučavaju kao nematernji, nije dobar.
Drugim rečima, s obzirom na većinsku sredinu oni ne ovladavaju srpskim jezikom u dovoljnoj meri, pa već od srednje škole, a najdalje od fakulteta, odlaze u matične države, završavaju fakultete i tamo ostaju. Osnovna ideja je da postoji interakcija konsultacije, a ovo vam kažem, i lepo ste pročitali, daje mišljenje.
Naprosto samo da se uključi u taj proces, dakle potrebno je da republički organ, država ima podatak, i ima saradnju u tome da li je program iz srpskog jezika takav da ima efekat ili je on pro forme dat da se odslušaju časovi srpskog jezika koji je službeni jezik.
Moram da vam kažem da na ovoj normi insistiram, da je ova norma nešto što će izmeniti lošu praksu, a pomoći našim sugrađanima, pripadnicima drugih nacionalnih manjina koji primenjuju da imaju problem, pogotovo mladi naraštaji, sa onim što u školi od srpskog jezika nauče.
