Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, poslanici Bošnjačke liste, zajedno sa poslanicima Saveza vojvođanskih Mađara, podnijeli su amandman na član 43. Zapravo, mi tražimo svojim amandmanom menjanje tog kompletnog člana 43. koji bi u našoj verziji glasio - Ministarstvo, koristeći javne evidencije građana koje vode organi državne uprave na osnovu zakona i drugih propisa, sačinjava inicijalnu osnovu posebnog biračkog spiska za nacionalne manjine koje su do stupanja na snagu ovog zakona osnovale nacionalni savet.
U slučaju nacionalne manjine koja do stupanja na snagu ovog zakona nije formirala nacionalni savet, važi ista odredba kao i u postojećem članu.
Stav koji je važan jeste u produžetku, da se na inicijalnu osnovu posebnog biračkog spiska može se privremeno upisati građanin koji je prilikom sačinjavanja javne evidencije koju vodi organ državne uprave dobrovoljno dao izjavu da pripada nekoj od nacionalnih manjina iz stava 1. i stava 2. ovog člana itd.
Smatrali smo da je ovaj zakon krajnje pristojan, prihvatljiv i adekvatan za svih 15 manjina koje su formirale svoj nacionalni savet, međutim, smatramo da amandmani, koje smo do sada slušali u raspravi, uglavnom idu na otežavanje u procesu konzumiranja manjinskih prava kod svih nacionalnih zajednica.
Ovaj amandman koji smo mi podneli čini mi se da olakšava što je svrha svakog zakona, njegovo sprovođenje, odnosno u konkretnom slučaju lakše konzumiranje manjinskih prava kod svake nacionalne zajednice.
U tom smislu smatram, bez obzira na obrazloženje koje je dala Vlada, odnosno resorno ministarstvo, bez odluke Ustavnog suda, da je ova odredba o inicijalnim osnovama biračkih spiskova protivustavna, smatram da bi trebalo da usvojite u završnici ove debate, u ovom važnom zakonu, kako bi olakšali sprovođenje ovog zakona i samim tim olakšali konzumiranje prava koja ovaj važan zakon daje u obliku mehanizma svim nacionalnim savetima.
Želeo bih samo kratko da kažem jednu pretpostavku. Hajde sada da se dogovorimo, recimo, da izbrišemo sve građane iz opšteg biračkog spiska i da im damo rok od tri mjeseca da se upišu ponovo na biračke spiskove i da na taj način mogu da učestvuju na građanskim i svakim drugim izborima.
Potpuno je ista analogija, ako vi nas sad, nacionalne manjine, naterate da u roku od tri mjeseca se upišemo, dakle, 50% plus jedan umanjeno za 20%, dovešćete sve manjine u jedan veoma težak položaj, bez obzira što će ići kampanja preko državne televizije i slično, i smatram da je odbijanje ovakvog jednog amandmana zapravo otežavanje u procesu konzumiranja prava od strane svih nacionalnih manjina.

Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić. Gospođa Vojić-Marković.

Zahvaljujem gospodinu Džudževiću zato što je rekao sve ono što su rekli poslanici DSS koristeći svoje amandmane pre toga.
Sada da odgovorimo na onaj amandman koji je malopre pomenut o tome da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da budu informisani u toku izbora.
Koristiću intervju gde su pripadnici profesije, koja se zove novinar, koja očigledno kod vas ne postoji, gospodine ministre, u vašoj Vladi, davali komentare na to kako izgleda ovaj zakon. Jedan od njih kaže - to nije dobro rešenje, jer se država tako i dalje upliće u medijsku sferu, nasuprot demokratskim iskustvima i važećoj domaćoj regulativi, zakonima o javnom informisanju i radio-difuziji.
Dakle, zašto smo mi dali onakav amandman? Pa zato što na takav način takvi mediji postaju političke igračke u rukama političke oligarhije koja se krije iza ovako formiranih nacionalnih saveta i onda informacije koje treba da dobiju pripadnici nacionalnih manjina su veliko pitanje da li su istinite.
Nastaviću da čitam i dalje ovo.

Narodni poslanici Laslo Varga, Elvira Kovač, Esad Džudžević i Bajram Omeragić zajedno su podneli amandman na član 44.

Da li neko želi reč? Gospodin Džudžević, izvolite.

Ovaj amandman na sledeći član 44. se nastavlja na prethodni amandman i kaže da posle  pripremanja inicijalne osnove biračkog spiska nacionalnih manjina, Ministarstvo pristupa obrazovanju posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina.
Ministarstvo, putem pismenog pojedinačnog obaveštenja, obaveštava svakog građanina koji je privremeno upisan u inicijalnu osnovu posebnog biračkog spiska jedne od nacionalnih manjina iz člana 43. stav 1. i 2. da je privremeno upisan u inicijalnu osnovu biračkog spiska te nacionalne manjine.
Obaveštenje iz stava 2. ovog člana sadrži uputstvo da građanin može pismeno, na obrascu koji se šalje zajedno sa obaveštenjem, u roku od 15 dana da zatraži od Ministarstvo da njegovo ime briše sa inicijalne osnove posebnog biračkog spiska, jer se ne izjašnjava kao pripadnik te nacionalne manjine ili ne želi da učestvuje u neposrednom izboru nacionalnog saveta.
Ako građanin ne zatraži da njegovo ime bude brisano iz inicijalne osnove posebnog biračkog spiska nacionalne manjine, smatra se da je dobrovoljno pristao da bude upisan u poseban birački spisak odgovarajuće nacionalne manjine.
Dakle, amandmanom na član 44. brišu se posebne i bilo kakve zebnje da se ulazi u ustavno pravo građanina da se izjašnjava ili ne izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić.

Gospođa Milica Vojić-Marković ima reč.

Šta o svemu ovome kaže dr Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka i član radne grupe za izradu medijskih zakona.
Nacionalni saveti su legitimni reprezenti manjinskih naroda u Srbiji, ali ako ne direktno državni, oni su ipak paradržavni organi. Tako se i uticaji vlasti mogu odraziti na medije.
Zatim, mišljenje Udruženja novinara Srbije.
Nema dileme da nacionalni saveti ne treba da budu vlasnici ni štampanih ni elektronskih medija. Ti saveti su često ekspoziture političkih stranaka nacionalnih manjina, posebno kod onih brojnijih, kao što je mađarska, gde dominantan uticaj ima jedna stranka te manjine, pa taj nacionalni savet i ovakav vlasnički koncept postaju produžena ruka jedne političke stranke. Udruženje novinara Srbije će iskoristiti sve mogućnosti da skrene pažnju da to nije dobro rešenje.
Samo čitam ono što su predstavnici raznih udruženja novinara rekli o tome.

Narodni poslanici Laslo Varga, Elvira Kovač, Esad Džudžević i Bajram Omeragić zajedno su podneli amandman na član 45.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Džudževiću.

Amandman na član 45. takođe dosledno primenjuje normu iz člana 43. i govori da ''istovremeno slanjem pojedinačnih obaveštenja iz člana 44. stav 2. ovog zakona, Ministarstvo putem sredstava javnog informisanja obaveštava sve građane pripadnike nacionalnih manjina iz člana 43. stav 1. i 2. ovog zakona sa biračkim pravom da je obrazovanje posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina započelo.
Ministarstvo preko sredstava javnog obaveštavanja poziva građane sa biračkim pravom, pripadnike nacionalnih manjina iz člana 43. stav 1. i 2. ovog zakona, da provere da li se nalaze na inicijalnoj osnovi posebnog biračkog spiska nacionalne manjine.
Svaki građanin sa biračkim pravom, pripadnik nacionalne manjine iz člana 43. stav 1. i 2. ovog zakona, može na posebnom obrascu pismeno zatražiti da, u roku od 15 dana od dana obaveštavanja, bude upisan u poseban birački spisak odgovarajuće nacionalne manjine.''
Ovaj amandman zapravo upotpunjuje ono što je amandman na član 43. i 44. i govori o tome da se na ovaj način koriste, u skladu sa Ustavom, podaci koji već postoje kod državnih organa.

Na član 45. amandman su zajedno podneli Balint Pastor i Arpad Fremond.

Vlada i Odbor za međunacionalne odnose prihvatili su amandman i postao je sastavni deo Predloga zakona.

Narodni poslanici Milica Vojić-Marković, Donka Banović i Željko Tomić zajedno su podneli amandman na naslov iznad člana 46.

Da li neko želi reč? Gospođa Vojić-Marković.