PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)
REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
PRVA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA
4. dan rada
09.10.2009
Sednicu je otvorio: Nikola Novaković
Sednica je trajala od 10:05 do 16:15
OBRAĆANJA
Nikola Novaković
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine, i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Siniša Stamenković, Riza Halimi, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Suzana Grubješić i Mira Pejica.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, osim predstavnika predlagača, pozvao da sednici prisustvuju i: prim. dr Predrag Tojić, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu, Miodrag Jakšić, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu, Aleksandra Kojić, sekretar Ministarstva za dijasporu, Đorđe Prstojević, pomoćnik ministra za dijasporu, i Vukman Krivokuća, pomoćnik ministra za dijasporu.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DIJASPORI I SRBIMA U REGIONU (načela)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija. (Nije u sali.)
Kako gospođa Janković nije prisutna u sali, da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: SPS-JS, LDP, ZES, DSS, Napred Srbijo i SRS.
Dajem reč prvom na listi po redosledu narodnih poslanika, gospodinu Zoranu Ostojiću. Izvolite.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine, i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Siniša Stamenković, Riza Halimi, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Suzana Grubješić i Mira Pejica.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, osim predstavnika predlagača, pozvao da sednici prisustvuju i: prim. dr Predrag Tojić, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu, Miodrag Jakšić, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu, Aleksandra Kojić, sekretar Ministarstva za dijasporu, Đorđe Prstojević, pomoćnik ministra za dijasporu, i Vukman Krivokuća, pomoćnik ministra za dijasporu.
Prelazimo na 9. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DIJASPORI I SRBIMA U REGIONU (načela)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Nova Srbija. (Nije u sali.)
Kako gospođa Janković nije prisutna u sali, da li još neko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa želi reč? (Ne.)
Obaveštavam vas da su, saglasno članu 93. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, do otvaranja načelnog pretresa prijave za reč u pisanom obliku sa redosledom narodnih poslanika podnele poslaničke grupe: SPS-JS, LDP, ZES, DSS, Napred Srbijo i SRS.
Dajem reč prvom na listi po redosledu narodnih poslanika, gospodinu Zoranu Ostojiću. Izvolite.
Liberalno demokratska partija
Zoran Ostojić
Liberalno demokratska partija
Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici i poslanice, LDP je negde proletos podneo zakon o smanjivanju broja ministarstva u Vladi na 12. Svakako je taj zakon predviđao da Ministarstva za dijasporu, ovog ministarstva za Srbe van Srbije ili sve Srbe sveta - nema. Ovaj zakon, koji je pred nama, dokaz je da zaista ovo ministarstvo ne treba da postoji. Na kraju krajeva, nema ga u većini zemalja EU. Mislim da ga ima samo u jednoj.
Ako se usvoji ovaj zakon, onda je to dodatni razlog da ministarstvo ne postoji i da malo uštedimo para poreskih obveznika, ali će se, nažalost, desiti nešto suprotno. Ako se ovaj zakon usvoji, mi ćemo imati nove troškove. Ali, hajmo na kraju o troškovima, a da pričamo sada o tome čemu služi, po našem mišljenju, ovaj zakon. Da pričamo o nekakvoj konfuziji, koja postoji u ovom zakonu.
Nažalost, ovaj zakon je posledica nečega što je ovde dugo važilo kao nacionalna politika, ne samo u proteklih dvadesetak godina ili u vreme Miloševića, nego možda i u proteklih 200 godina. To je teorija po kojoj je srpski narod jedan organizam gde god živi i to je teorija koja se brine o tom organizmu. Ta teorija je pogrešna, što se vidi iz rezultata, pogubna po interese srpskog naroda, a najviše pogubna po interese države. Jer, ili se brine o celini srpskog naroda i posmatra kao organizam, a tako se i time zanemaruje država, ili se pravi ozbiljna država, pa se time brine i za delove naroda koji ne žive u toj državi.
Mi smo, zbog onoga koga zovu ''otac nacije'', zarobljenici ove prve pogrešne teorije. Rusi su, recimo, pri raspadu Sovjetskog Saveza pametno presudili i bacili se na pravljenje države i sada ta država može da pomogne delovima ruskog naroda koji su ostali van granica sadašnje Ruske Federacije. Ovaj zakon je najbolji dokaz da i u sadašnjoj vladi, nažalost i u opoziciji, isključujem LDP, dominira taj pogrešni pristup. Jer, kako objasniti ovaj paternalistički odnos koji zakon predviđa prema Srbima u regionu, prema Srbima u Sloveniji, Albaniji ili u Rumuniji?
Definicije pojmova. U zakonu piše da izraz dijaspora obuhvata državljane Republike Srbije koji žive u inostranstvu. To jeste dijaspora. I sam sam četiri godine bio takva dijaspora. Mogu da kažem i drugačije - i ja sam se otcepio od države Srbije, jer mi se nije dopadalo. Nije ni čudo da se drugi otcepljuju.
Ali, druga stavka ove definicije kaže da su dijaspora pripadnici srpskog naroda iseljeni sa teritorije Republike Srbije, iz regiona, i njihove potomke. Iseljenik je onaj koji se iselio i uzeo neko drugo državljanstvo. To su ljudi koji su se odrekli državljanstva Srbije i oni objektivno ne mogu biti dijaspora. Oni su poreklom odavde, ali su uzeli drugo državljanstvo, počeli neki novi život. A tek njihovi potomci objektivno nemaju nikakve veze sa državom Srbijom.
Ovo je dokaz ne samo da zakon robuje toj pogrešnoj organicističkoj teoriji, koja narod gleda kao organizam, nego, sa naše tačke gledišta, ovaj zakon apsolutno negira sve građanske vrednosti ili građanski pogled na državu, naciju i narod. Zašto? Zbog toga što je suština građanskog pogleda državljanstvo. Državljani Srbije raznih nacionalnosti su oni koji plaćaju porez ovoj državi, i vas, gospodine Srećkoviću, i nas, i oni treba da budu u fokusu. Etnicitet, poreklo, tu nema nikakve veze.
Vi ovim zakonom hoćete da uređujete prava državljana drugih država, recimo državljana Rumunije. Srbi iz Temišvara su državljani Rumunije, rođeni su tu, žive tu vekovima, i oni i potomci njihovi, tu su im groblja. Ako idemo ka onoj čuvenoj iz 90-ih – gde su srpska groblja, tu su srpske zemlje. U Temišvaru ima srpskih grobalja, ali to srpska zemlja nije. Ti ljudi su državljani Republike Rumunije. Donositi zakon koji će se ticati njih, bilo bi kao kada bi u Mađarskoj doneli zakon koji će se ticati Mađara državljana Srbije.
S druge strane, izraz matična država (gde je, po zakonu, i za te Srbe iz Temišvara i rumunskog Banata Srbija matična država) vodi ka tome da hoćete da kažete da Bošnjaci iz Sandžaka moraju da prihvate da je njihova matična država BiH. Vi ovim zakonom kažete Albancima iz Preševske doline da je njihova država Albanija, a ne Srbija. A ja znam mnogo Bošnjaka, malo manje Albanaca, koji za sebe kažu da su Srbijanci. Time ističu pripadnost ovoj državi, jer su ovde rođeni njihovi preci, nikakve veze nemaju sa BiH, osim što su u jednom trenutku živeli u zajedničkoj državi. Što se tiče Albanaca iz Preševske doline, oni čak nikada nisu ni živeli u državi koja je obuhvatala Albaniju.
Prema tome, želja da se sve obuhvati što se Srbinom zove ili Srbinom oseća je pogrešna, dovešće do problema sa susednim državama i nije dobar put ka nečemu što evropska ili proevropska vlada želi da radi na putu ka EU.
Na kraju krajeva, ta regionalna politika, smirivanje strasti u regionu, od konfrontacije ka miru i saradnji, jeste nešto što EU očekuje od nas, ali je, nažalost, ovaj zakon još jedan dokaz da mi tim putem ne želimo da idemo. Kakve su namere nekoga ko i dalje fantazira o srpskom organizmu koji je širi nego srpska država, dokaz je ono što se dešava sa konzulatima u Crnoj Gori. Da li neko od vas zna bilo kog čoveka koji ide na letovanje u Bijelo Polje? Ne zna, ali naša država traži da se po Crnoj Gori otvaraju konzulati na svakih 100 km iako cela Crna Gora može da se obiđe u jednom danu. To je dokaz tog paternalizma, koji nas neće približiti EU, koji nam neće olakšati muke koje imamo zbog onoga što se dešavalo 90-ih.
Da ste dosledni u svojoj politici, da shvatate da su konzulati i novac koji građani plaćaju ''punktovi za pomoć'' državljanima Srbije, onima koji imaju državljanstvo Srbije bez obzira koje su nacije, onda biste otvorili konzulat ili biste tražili da se otvori konzulat u Ulcinju. Jer, u skladu sa vašom usaglašenom politikom ''Kosovo je Srbija, biće, jeste i bilo je'', najviše državljana Srbije sa Kosova dolazi da letuje u Ulcinj, a ne u Bijelo Polje. Nećete da otvorite konzulat u Ulcinju zato što nećete da servisirate državljane Srbije. Na kraju krajeva, to je možda šala, možda oni neće da dolaze u taj konzulat. U svakom slučaju, u Ulcinj dolaze i neki koji nisu sa Kosova, ili u Bar.
S druge strane, hoćete da otvorite konzulat, recimo, u Kninu, gde se posle dogovora Tuđmana i Miloševića, kao uostalom i u celoj Hrvatskoj, broj Srba prepolovio. Tuđman i Milošević se dogovorili da se podeli Bosna, a cenu su platili Srbi iz Hrvatske.
U Kninu Srba nema, a zatvarate konzulat u Rijeci, gde zaista ima Srba, etničkih državljana Hrvatske, i u kom delu Hrvatskog primorja ima mnogo nekretnina u posedu državljana Srbije. Svakako da je normalno i potrebnije da tamo bude konzulat. Ta ''negacija građanskog'', a to je pre svega državljanstvo, i isticanje u prvi plan etniciteta je pogrešno.
Navešću vam jedan primer, da malo razmišljate o tome. Mađarska je, pod jednom nacionalističkom vladom, pre nekoliko godina želela da podeli pasoše i državljanstva svim Mađarima gde god da žive na svetu. Bio je referendum u Mađarskoj. Ta ideja nije prošla. Zašto? Zato što je većina državljana Mađarske, Mađara, rekla – čekajte, mi plaćamo porez, zašto bismo mi sada servisirali neke državljane tuđih država, bez obzira što su Mađari, pa da npr. sa 65 godina mogu da dođu i da imaju zdravstveno, socijalnu penziju itd.; to ne želimo da radimo.
To je građanski pristup, a ne terati Bošnjake da gledaju u Bosnu kao matičnu državu, i Albance iz Preševa u Albaniju, time što kažete da je za Srbe iz Rumunije ili Srbe iz Hrvatske Srbija matična država. Srbi iz Hrvatske vladaju Hrvatskom, oni su u vladi, i zaista ne mislim da im treba pomoć vašeg ministarstva, gospodine Srećkoviću.
U članu 4. kažete da Republika Srbija može preduzimati mere radi ostvarivanja veza i sa iseljenicima sa teritorije Republike Srbije i njihovim potomcima koji nisu obuhvaćeni članom 2. Ne znam ko nije obuhvaćen članom 2, kada su članom 2. obuhvaćeni i stvarni državljani Srbije, tj. dijaspora, i oni drugi, koji su se odrekli državljanstva Srbije.
Pretpostavljam da se ovde misli na neke koji nisu Srbi, samo se nije smelo to napisati. Ne postoji neki treći. Obuhvatili ste sve što ste mogli da obuhvatite. Kažem i previše. Jer, na kraju krajeva, onaj ko plaća porez državi, on ta prava stiče plaćanjem poreza. To je najprostije pravilo. Retke su države koje daju prava onima koji ne plaćaju porez.
Kako vi nakaradno shvatate dijasporu i Srbe u regionu, dokaz je da ovih dana prisustvujemo maltretiranju, recimo, državljana Srbije uz granicu sa Bugarskom koji voze vozila sa bugarskim tablicama i imaju dvojno državljanstvo. Sada im policija ne traži samo pasoš i ličnu kartu Bugarske, kao dokaz da imaju bugarsko državljanstvo i da imaju pravo da voze vozilo sa bugarskim tablicama, nego im traže, recimo, radnu knjižicu. Po tome, faktički, nezaposleni u Srbiji ne bi smeli da voze kola. Što bi tražili jednim državljanima Srbije radnu knjižicu, a drugima ne bi?
Konfuzija je opšta u ovom zakonu. Vesna Pešić je dosta govorila o Savetu itd. Mi mislimo da je suštinski pogrešan koncept ovog zakona. Nemamo ništa protiv da se brinemo o dijaspori, ali tvrdim, bio sam tamo, znam ko predstavlja dijasporu, to su obično organizacije sa jednim članom i pečatom. Bojim se da će se ovaj zakon svesti na turističku organizaciju za predstavnike dijaspore koje ste pobrojali u svom uvodnom izlaganju, koji će povremeno od države Srbije imati plaćene avionske karte, smeštaj i ovde nešto brinuti o interesima dijaspore, a kada se vrate kući, moći će to da kažu samo svojoj najužoj porodici, jer otprilike toliko broje te organizacije članova.
Ako se usvoji ovaj zakon, onda je to dodatni razlog da ministarstvo ne postoji i da malo uštedimo para poreskih obveznika, ali će se, nažalost, desiti nešto suprotno. Ako se ovaj zakon usvoji, mi ćemo imati nove troškove. Ali, hajmo na kraju o troškovima, a da pričamo sada o tome čemu služi, po našem mišljenju, ovaj zakon. Da pričamo o nekakvoj konfuziji, koja postoji u ovom zakonu.
Nažalost, ovaj zakon je posledica nečega što je ovde dugo važilo kao nacionalna politika, ne samo u proteklih dvadesetak godina ili u vreme Miloševića, nego možda i u proteklih 200 godina. To je teorija po kojoj je srpski narod jedan organizam gde god živi i to je teorija koja se brine o tom organizmu. Ta teorija je pogrešna, što se vidi iz rezultata, pogubna po interese srpskog naroda, a najviše pogubna po interese države. Jer, ili se brine o celini srpskog naroda i posmatra kao organizam, a tako se i time zanemaruje država, ili se pravi ozbiljna država, pa se time brine i za delove naroda koji ne žive u toj državi.
Mi smo, zbog onoga koga zovu ''otac nacije'', zarobljenici ove prve pogrešne teorije. Rusi su, recimo, pri raspadu Sovjetskog Saveza pametno presudili i bacili se na pravljenje države i sada ta država može da pomogne delovima ruskog naroda koji su ostali van granica sadašnje Ruske Federacije. Ovaj zakon je najbolji dokaz da i u sadašnjoj vladi, nažalost i u opoziciji, isključujem LDP, dominira taj pogrešni pristup. Jer, kako objasniti ovaj paternalistički odnos koji zakon predviđa prema Srbima u regionu, prema Srbima u Sloveniji, Albaniji ili u Rumuniji?
Definicije pojmova. U zakonu piše da izraz dijaspora obuhvata državljane Republike Srbije koji žive u inostranstvu. To jeste dijaspora. I sam sam četiri godine bio takva dijaspora. Mogu da kažem i drugačije - i ja sam se otcepio od države Srbije, jer mi se nije dopadalo. Nije ni čudo da se drugi otcepljuju.
Ali, druga stavka ove definicije kaže da su dijaspora pripadnici srpskog naroda iseljeni sa teritorije Republike Srbije, iz regiona, i njihove potomke. Iseljenik je onaj koji se iselio i uzeo neko drugo državljanstvo. To su ljudi koji su se odrekli državljanstva Srbije i oni objektivno ne mogu biti dijaspora. Oni su poreklom odavde, ali su uzeli drugo državljanstvo, počeli neki novi život. A tek njihovi potomci objektivno nemaju nikakve veze sa državom Srbijom.
Ovo je dokaz ne samo da zakon robuje toj pogrešnoj organicističkoj teoriji, koja narod gleda kao organizam, nego, sa naše tačke gledišta, ovaj zakon apsolutno negira sve građanske vrednosti ili građanski pogled na državu, naciju i narod. Zašto? Zbog toga što je suština građanskog pogleda državljanstvo. Državljani Srbije raznih nacionalnosti su oni koji plaćaju porez ovoj državi, i vas, gospodine Srećkoviću, i nas, i oni treba da budu u fokusu. Etnicitet, poreklo, tu nema nikakve veze.
Vi ovim zakonom hoćete da uređujete prava državljana drugih država, recimo državljana Rumunije. Srbi iz Temišvara su državljani Rumunije, rođeni su tu, žive tu vekovima, i oni i potomci njihovi, tu su im groblja. Ako idemo ka onoj čuvenoj iz 90-ih – gde su srpska groblja, tu su srpske zemlje. U Temišvaru ima srpskih grobalja, ali to srpska zemlja nije. Ti ljudi su državljani Republike Rumunije. Donositi zakon koji će se ticati njih, bilo bi kao kada bi u Mađarskoj doneli zakon koji će se ticati Mađara državljana Srbije.
S druge strane, izraz matična država (gde je, po zakonu, i za te Srbe iz Temišvara i rumunskog Banata Srbija matična država) vodi ka tome da hoćete da kažete da Bošnjaci iz Sandžaka moraju da prihvate da je njihova matična država BiH. Vi ovim zakonom kažete Albancima iz Preševske doline da je njihova država Albanija, a ne Srbija. A ja znam mnogo Bošnjaka, malo manje Albanaca, koji za sebe kažu da su Srbijanci. Time ističu pripadnost ovoj državi, jer su ovde rođeni njihovi preci, nikakve veze nemaju sa BiH, osim što su u jednom trenutku živeli u zajedničkoj državi. Što se tiče Albanaca iz Preševske doline, oni čak nikada nisu ni živeli u državi koja je obuhvatala Albaniju.
Prema tome, želja da se sve obuhvati što se Srbinom zove ili Srbinom oseća je pogrešna, dovešće do problema sa susednim državama i nije dobar put ka nečemu što evropska ili proevropska vlada želi da radi na putu ka EU.
Na kraju krajeva, ta regionalna politika, smirivanje strasti u regionu, od konfrontacije ka miru i saradnji, jeste nešto što EU očekuje od nas, ali je, nažalost, ovaj zakon još jedan dokaz da mi tim putem ne želimo da idemo. Kakve su namere nekoga ko i dalje fantazira o srpskom organizmu koji je širi nego srpska država, dokaz je ono što se dešava sa konzulatima u Crnoj Gori. Da li neko od vas zna bilo kog čoveka koji ide na letovanje u Bijelo Polje? Ne zna, ali naša država traži da se po Crnoj Gori otvaraju konzulati na svakih 100 km iako cela Crna Gora može da se obiđe u jednom danu. To je dokaz tog paternalizma, koji nas neće približiti EU, koji nam neće olakšati muke koje imamo zbog onoga što se dešavalo 90-ih.
Da ste dosledni u svojoj politici, da shvatate da su konzulati i novac koji građani plaćaju ''punktovi za pomoć'' državljanima Srbije, onima koji imaju državljanstvo Srbije bez obzira koje su nacije, onda biste otvorili konzulat ili biste tražili da se otvori konzulat u Ulcinju. Jer, u skladu sa vašom usaglašenom politikom ''Kosovo je Srbija, biće, jeste i bilo je'', najviše državljana Srbije sa Kosova dolazi da letuje u Ulcinj, a ne u Bijelo Polje. Nećete da otvorite konzulat u Ulcinju zato što nećete da servisirate državljane Srbije. Na kraju krajeva, to je možda šala, možda oni neće da dolaze u taj konzulat. U svakom slučaju, u Ulcinj dolaze i neki koji nisu sa Kosova, ili u Bar.
S druge strane, hoćete da otvorite konzulat, recimo, u Kninu, gde se posle dogovora Tuđmana i Miloševića, kao uostalom i u celoj Hrvatskoj, broj Srba prepolovio. Tuđman i Milošević se dogovorili da se podeli Bosna, a cenu su platili Srbi iz Hrvatske.
U Kninu Srba nema, a zatvarate konzulat u Rijeci, gde zaista ima Srba, etničkih državljana Hrvatske, i u kom delu Hrvatskog primorja ima mnogo nekretnina u posedu državljana Srbije. Svakako da je normalno i potrebnije da tamo bude konzulat. Ta ''negacija građanskog'', a to je pre svega državljanstvo, i isticanje u prvi plan etniciteta je pogrešno.
Navešću vam jedan primer, da malo razmišljate o tome. Mađarska je, pod jednom nacionalističkom vladom, pre nekoliko godina želela da podeli pasoše i državljanstva svim Mađarima gde god da žive na svetu. Bio je referendum u Mađarskoj. Ta ideja nije prošla. Zašto? Zato što je većina državljana Mađarske, Mađara, rekla – čekajte, mi plaćamo porez, zašto bismo mi sada servisirali neke državljane tuđih država, bez obzira što su Mađari, pa da npr. sa 65 godina mogu da dođu i da imaju zdravstveno, socijalnu penziju itd.; to ne želimo da radimo.
To je građanski pristup, a ne terati Bošnjake da gledaju u Bosnu kao matičnu državu, i Albance iz Preševa u Albaniju, time što kažete da je za Srbe iz Rumunije ili Srbe iz Hrvatske Srbija matična država. Srbi iz Hrvatske vladaju Hrvatskom, oni su u vladi, i zaista ne mislim da im treba pomoć vašeg ministarstva, gospodine Srećkoviću.
U članu 4. kažete da Republika Srbija može preduzimati mere radi ostvarivanja veza i sa iseljenicima sa teritorije Republike Srbije i njihovim potomcima koji nisu obuhvaćeni članom 2. Ne znam ko nije obuhvaćen članom 2, kada su članom 2. obuhvaćeni i stvarni državljani Srbije, tj. dijaspora, i oni drugi, koji su se odrekli državljanstva Srbije.
Pretpostavljam da se ovde misli na neke koji nisu Srbi, samo se nije smelo to napisati. Ne postoji neki treći. Obuhvatili ste sve što ste mogli da obuhvatite. Kažem i previše. Jer, na kraju krajeva, onaj ko plaća porez državi, on ta prava stiče plaćanjem poreza. To je najprostije pravilo. Retke su države koje daju prava onima koji ne plaćaju porez.
Kako vi nakaradno shvatate dijasporu i Srbe u regionu, dokaz je da ovih dana prisustvujemo maltretiranju, recimo, državljana Srbije uz granicu sa Bugarskom koji voze vozila sa bugarskim tablicama i imaju dvojno državljanstvo. Sada im policija ne traži samo pasoš i ličnu kartu Bugarske, kao dokaz da imaju bugarsko državljanstvo i da imaju pravo da voze vozilo sa bugarskim tablicama, nego im traže, recimo, radnu knjižicu. Po tome, faktički, nezaposleni u Srbiji ne bi smeli da voze kola. Što bi tražili jednim državljanima Srbije radnu knjižicu, a drugima ne bi?
Konfuzija je opšta u ovom zakonu. Vesna Pešić je dosta govorila o Savetu itd. Mi mislimo da je suštinski pogrešan koncept ovog zakona. Nemamo ništa protiv da se brinemo o dijaspori, ali tvrdim, bio sam tamo, znam ko predstavlja dijasporu, to su obično organizacije sa jednim članom i pečatom. Bojim se da će se ovaj zakon svesti na turističku organizaciju za predstavnike dijaspore koje ste pobrojali u svom uvodnom izlaganju, koji će povremeno od države Srbije imati plaćene avionske karte, smeštaj i ovde nešto brinuti o interesima dijaspore, a kada se vrate kući, moći će to da kažu samo svojoj najužoj porodici, jer otprilike toliko broje te organizacije članova.
Nikola Novaković
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Hvala. Pre nego što dam reč gospodinu Radenkoviću, da dam jedno važno saopštenje. U skladu sa članom 37. i 38. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da je zamenik predsednika poslaničke grupe narodni poslanik Aleksandar Martinović umesto narodnog poslanika Gordane Pop-Lazić u poslaničkoj grupi SRS.
Gospodine Radenkoviću, izvolite.
Gospodine Radenkoviću, izvolite.
Socijalistička partija Srbije
Dejan Radenković
Socijalistička partija Srbije - Jedinstvena Srbija
Hvala, uvaženi predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, zakon o dijaspori i Srbima u regionu prvi je korak koji predstavlja prekretnicu, jasno opredeljenje države Srbije, uz poštovanje međunarodnog prava...
Izvinjavam se, gospodine predsedavajući, ako možete... Ne radi se o mikrofonu, radi se o galami.
(Predsedavajući: Dame i gospodo narodni poslanici, ako se utišamo malo, možda ćemo čuti bolje narodnog poslanika; ako ne, zamoliću ga da sedne. Molim vas, utišajte se. Hvala.)
(Dragan Šormaz, s mesta: Mene svi čuju i kad je galama.)
I mene svi čuju, ali od vaše galame se verovatno ne čuje.
Kao što sam već rekao, uz poštovanje međunarodnih prava i poštovanje zapadnih standarda ponašanja, koji u isto vreme štiti i naše državne i nacionalne interese, a i vodi računa o svim našim ljudima, ma gde oni živeli. Pravni okvir je prvi...
(Dragan Šormaz, s mesta: Bravo.)
Neukusno je to s vaše strane, gospodine Šormaz. Ipak je ovo parlament. Vi ste ipak dugo u parlamentu da biste se ovako ponašali. Hvala vam.)
Pravni okvir je prvi i neophodan korak u cilju korenitih promena državne politike prema dijaspori i Srbima iz regiona, a koji decenijama nisu dobijali potrebnu pažnju od države Srbije, i nadam se da nećemo ostati na njemu.
Veliki potencijal srpske dijaspore leži u njenom stručnom i profesionalnom znanju. Značajan broj ljudi ima visoko obrazovanje, od kojih mnogi rade u tehnološki najmoćnijim sistemima. Procenjuje se da među njima ima više od 5.000 doktora nauka, od kojih mnogi rade u vrhunskim naučnim institucijama na razvoju novih tehnologija, uključujući genetski inženjering, istraživanja novih materijala i kompjuterskih tehnologija, novih izvora energije, zaštitu prirode i najveća medicinska dostignuća.
Uspostavljanje savremenog partnerskog odnosa između matice i dijaspore nije moguće ostvariti bez definisanja stvarnog statusa pripadnika dijaspore matici, posebno njihovih građanskih i drugih prava. Srbija do sada nije uspela čak ni da prepozna ko sve čini njenu dijasporu. Dijasporu Srbije čine svi oni ljudi koji žive u svetu, a Srbiju smatraju svojom maticom. Matica je ona država sa kojom se identifikujete kulturom i tradicijom, ona koju volite, poštujete i branite, kojoj se vraćate, pa čak i u mislima. Kako ne bi građani imali dilemu, pošto je juče bilo polemike i na tu temu, cilj zakona je, a vidi se i iz priloženog, da se on odnosi na sve državljane Republike Srbije i njihove potomke koji žive van granica naše zemlje, bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost, i na sve pripadnike srpskog naroda koji državu Srbiju smatraju kao matičnu.
Znači, podvlačim, cilj je da, u skladu sa međunarodnim pravom, zakonom obuhvatimo sve koji žele da neguju bliske ekonomske, političke, kulturne veze sa državom Srbijom. Dakle, nema etničkog principa, ali ima državne obaveze da negujemo bliske odnose sa našim narodom.
Dijaspora je politička i ekonomska emigracija koja je zemlju napustila najčešće zbog pogrešne politike koja je dovela do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života, ali i zbog prevelikog očekivanja nakon tzv. demokratskih promena. Migracije su normalna pojava, ali nije normalno da se pokidaju veze i nije normalno da država ne brine o ljudima u rasejanju.
Uprkos nekim ranijim pokušajima da se urede odnosi između dijaspore i matice, bili su daleko od očekivanja. I dalje zaostajemo za zemljama kao što su Grčka i Izrael, Irska ili Jermenija. Dijaspora je postala važan faktor u ekonomskom razvoju Indije, Kine ili Poljske, koja je odavno prestala da deli narod na maticu i na dijasporu. Uostalom, Grčka i Italija su izjednačile u pravima pripadnike svog naroda u matici i dijaspori po pitanju državljanstva, pasoša, prava glasa i slično, a Francuska takođe ne pravi razliku između Francuza, bez obzira na to gde su.
Odnos prema dijaspori i Srbima u regionu ne treba da zavisi od dnevne politike i političkih stranaka. Donošenjem ovog zakona konačno se prepoznaje značaj dijaspore i Srba u regionu, i zato verujem da je ovo za Srbiju i njen prosperitet istorijski trenutak i početak koji će doprineti istorijskom pomirenju različitih delova jednog istog naroda i otpočinjanje jedne nove politike, od koje će koristi imati samo država Srbija i svaki naš čovek, ma gde on živeo.
Zbog svega navedenog, mi moramo postići konsenzus po pitanju predloženog zakona. Svi ljudi u dijaspori imaju međusobne veze, treba im samo omogućiti da ih ojačaju i stupe u prirodna partnerstva sa maticom. Zato je najvažnija institucija u ovom zakonu Skupština dijaspore i Srba u regionu, koja će biti noseća institucija nove politike i koja zapravo treba da bude simbol jedinstva države Srbije i našeg celokupnog nacionalnog korpusa.
Skupštinu dijaspore i Srba u regionu činiće delegati iz dijaspore i Srba u regionu. Reč je o licima koja su uvažena u svojim sredinama i spremna da obavljaju poslove očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, i biraju se iz delova država gde boravi značajan broj pripadnika dijaspore, odnosno Srba u regionu.
Uslovi i način izbora sporazumno utvrđuju organizacije dijaspore, kao i organizacije Srba u regionu, a matična država se ni na koji način neće i ne sme mešati u postupak uslova izbora delegata u toj skupštini. Pored predstavnika resornih ministarstva koji učestvuju u radu Skupštine, kao počasni gost u radu Skupštine učestvuje i predsednik Republike Srbije. Samim tim učešćem šalje se snažna poruka da država ozbiljno planira da se posveti pitanju dijaspore i Srbije u okruženju.
Dobro je i to što je zakonom predviđeno da Skupština dijaspore za rešavanje konkretnih problema formira određeni broj saveta, kao što su Ekonomski savet, Savet za statusna pitanja, Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju.
Naš narod u okruženju je naša najbolja veza sa državama u kojima živi. S jedne strane, Srbija mora u kontinuitetu da podstiče Srbe u regionu da budu lojalni građani država u kojima žive, jer će na taj način indirektno raditi na poboljšanju imidža i Srbije i srpskog naroda, i s druge strane, Srbi u regionu neće se osećati zapostavljenim. Smatramo da je to veoma važno. Sve okolne zemlje su već u EU ili su na putu da postanu članice, a regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi i evropski standardi su jedan od prioriteta naše državne politike.
Nacrt zakona predviđa i konstituisanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu. Na čelu Saveta, vidi se iz priloženog, biće predsednik Republike Srbije. Smatramo da je to od izuzetne važnosti, jer će predsednik podsticati saradnju i dati važan doprinos u procesu evrointegracije i ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana. Činiće ga i predsednik Vlade, resorni ministri, predsednik Izvršnog veća Autonomne Pokrajine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve, kao i komesar za izbeglice Republike Srbije.
Pošto je juče bila polemika na temu, slažem se s tim da je propust, možda nenameran ili bilo kakav, oko zastupljenosti predstavnika iz druge autonomne pokrajine. Mislim da bi tu trebalo naći neki model, čak imamo ministra za KiM, koji bi možda mogao da se definiše da bude član tog saveta. Čuo sam juče neke predloge, mislim da su neukusni, od strane opozicije, da tu budu predstavnici nekih zajednica sa KiM. Samo što nije rečeno ime i prezime koga predlažu pojedine opozicione stranke, a mislim da njima tu nije mesto.
Poslanički klub SPS-JS apeluje na sve političke stranke da daju svoj doprinos u narednom periodu i pomognu u izradi Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koja će definisati mere za unapređenje odnosa kako na relaciji matična država - dijaspora, tako i matična država - Srbi u regionu.
Kao što ste već videli, u priloženom zakonu će se osnovati i Budžetski fond za dijasporu i Srbe u regionu, radi ostvarivanja konkretnih ciljeva, kao što su upotreba, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, sprečavanje asimilacije negovanjem bliskih odnosa sa matičnom državom, kao i jačanjem svesti o poreklu, očuvanjem i negovanjem srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta, unapređenje informisanja i promocija kulturne baštine i kulturnih aktivnosti i podizanje ugleda Republike Srbije.
Nacrtom zakona predviđeno je da Vlada svojom odlukom obrazuje Savet za dijasporu, radi razmatranja pojedinih pitanja, davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja, a radi utvrđivanja i vođenja politike prema dijaspori, kao i davanja mišljenja i predlaganja aktivnosti koje će se prioritetno finansirati sredstvima Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu. Savet će činiti predstavnici resornih ministarstava.
Dame i gospodo narodni poslanici, zakonskim predlogom predviđa se evidentiranje organizacija u dijaspori i organizacija Srba u regionu. Evidenciju organizacija u dijaspori, kao i evidenciju organizacija Srba u regionu vodiće ministarstvo nadležno za dijasporu.
Na kraju bih želeo da dodam i potvrdim da bi ovaj zakon trebalo da bude samo početak u redefinisanju odnosa države prema našim sunarodnicima koji žive širom sveta, van teritorije Srbije, i da ovo treba da bude samo temelj na kome ćemo dalje razvijati naše odnose sa našim sunarodnicima.
Nikada do sada Republika Srbija i njen državni vrh nisu pridavali ovoliki značaj pitanjima dijaspore i Srba u regionu i ovako temeljno bavili ovom problematikom. Posebno bih želeo da istaknem i važnost doprinosa SPS-a, poslaničke grupe SPS-JS, jer je za nas važan odnos sa dijasporom i Srbima u regionu, pošto imaju višestruki značaj, kako u procesu evropskih integracija, tako i u izgradnji moderne Srbije.
Usvajanjem ovog zakona ogromnom većinom pokazujemo na još jedan način i na još jednom primeru odlučnost Srbije da postane ozbiljna država. Poslanički klub SPS-JS će se u Danu za glasanje izjasniti pozitivno o ovom predlogu zakona.
Izvinjavam se, gospodine predsedavajući, ako možete... Ne radi se o mikrofonu, radi se o galami.
(Predsedavajući: Dame i gospodo narodni poslanici, ako se utišamo malo, možda ćemo čuti bolje narodnog poslanika; ako ne, zamoliću ga da sedne. Molim vas, utišajte se. Hvala.)
(Dragan Šormaz, s mesta: Mene svi čuju i kad je galama.)
I mene svi čuju, ali od vaše galame se verovatno ne čuje.
Kao što sam već rekao, uz poštovanje međunarodnih prava i poštovanje zapadnih standarda ponašanja, koji u isto vreme štiti i naše državne i nacionalne interese, a i vodi računa o svim našim ljudima, ma gde oni živeli. Pravni okvir je prvi...
(Dragan Šormaz, s mesta: Bravo.)
Neukusno je to s vaše strane, gospodine Šormaz. Ipak je ovo parlament. Vi ste ipak dugo u parlamentu da biste se ovako ponašali. Hvala vam.)
Pravni okvir je prvi i neophodan korak u cilju korenitih promena državne politike prema dijaspori i Srbima iz regiona, a koji decenijama nisu dobijali potrebnu pažnju od države Srbije, i nadam se da nećemo ostati na njemu.
Veliki potencijal srpske dijaspore leži u njenom stručnom i profesionalnom znanju. Značajan broj ljudi ima visoko obrazovanje, od kojih mnogi rade u tehnološki najmoćnijim sistemima. Procenjuje se da među njima ima više od 5.000 doktora nauka, od kojih mnogi rade u vrhunskim naučnim institucijama na razvoju novih tehnologija, uključujući genetski inženjering, istraživanja novih materijala i kompjuterskih tehnologija, novih izvora energije, zaštitu prirode i najveća medicinska dostignuća.
Uspostavljanje savremenog partnerskog odnosa između matice i dijaspore nije moguće ostvariti bez definisanja stvarnog statusa pripadnika dijaspore matici, posebno njihovih građanskih i drugih prava. Srbija do sada nije uspela čak ni da prepozna ko sve čini njenu dijasporu. Dijasporu Srbije čine svi oni ljudi koji žive u svetu, a Srbiju smatraju svojom maticom. Matica je ona država sa kojom se identifikujete kulturom i tradicijom, ona koju volite, poštujete i branite, kojoj se vraćate, pa čak i u mislima. Kako ne bi građani imali dilemu, pošto je juče bilo polemike i na tu temu, cilj zakona je, a vidi se i iz priloženog, da se on odnosi na sve državljane Republike Srbije i njihove potomke koji žive van granica naše zemlje, bez obzira na nacionalnu, versku i političku pripadnost, i na sve pripadnike srpskog naroda koji državu Srbiju smatraju kao matičnu.
Znači, podvlačim, cilj je da, u skladu sa međunarodnim pravom, zakonom obuhvatimo sve koji žele da neguju bliske ekonomske, političke, kulturne veze sa državom Srbijom. Dakle, nema etničkog principa, ali ima državne obaveze da negujemo bliske odnose sa našim narodom.
Dijaspora je politička i ekonomska emigracija koja je zemlju napustila najčešće zbog pogrešne politike koja je dovela do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života, ali i zbog prevelikog očekivanja nakon tzv. demokratskih promena. Migracije su normalna pojava, ali nije normalno da se pokidaju veze i nije normalno da država ne brine o ljudima u rasejanju.
Uprkos nekim ranijim pokušajima da se urede odnosi između dijaspore i matice, bili su daleko od očekivanja. I dalje zaostajemo za zemljama kao što su Grčka i Izrael, Irska ili Jermenija. Dijaspora je postala važan faktor u ekonomskom razvoju Indije, Kine ili Poljske, koja je odavno prestala da deli narod na maticu i na dijasporu. Uostalom, Grčka i Italija su izjednačile u pravima pripadnike svog naroda u matici i dijaspori po pitanju državljanstva, pasoša, prava glasa i slično, a Francuska takođe ne pravi razliku između Francuza, bez obzira na to gde su.
Odnos prema dijaspori i Srbima u regionu ne treba da zavisi od dnevne politike i političkih stranaka. Donošenjem ovog zakona konačno se prepoznaje značaj dijaspore i Srba u regionu, i zato verujem da je ovo za Srbiju i njen prosperitet istorijski trenutak i početak koji će doprineti istorijskom pomirenju različitih delova jednog istog naroda i otpočinjanje jedne nove politike, od koje će koristi imati samo država Srbija i svaki naš čovek, ma gde on živeo.
Zbog svega navedenog, mi moramo postići konsenzus po pitanju predloženog zakona. Svi ljudi u dijaspori imaju međusobne veze, treba im samo omogućiti da ih ojačaju i stupe u prirodna partnerstva sa maticom. Zato je najvažnija institucija u ovom zakonu Skupština dijaspore i Srba u regionu, koja će biti noseća institucija nove politike i koja zapravo treba da bude simbol jedinstva države Srbije i našeg celokupnog nacionalnog korpusa.
Skupštinu dijaspore i Srba u regionu činiće delegati iz dijaspore i Srba u regionu. Reč je o licima koja su uvažena u svojim sredinama i spremna da obavljaju poslove očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, i biraju se iz delova država gde boravi značajan broj pripadnika dijaspore, odnosno Srba u regionu.
Uslovi i način izbora sporazumno utvrđuju organizacije dijaspore, kao i organizacije Srba u regionu, a matična država se ni na koji način neće i ne sme mešati u postupak uslova izbora delegata u toj skupštini. Pored predstavnika resornih ministarstva koji učestvuju u radu Skupštine, kao počasni gost u radu Skupštine učestvuje i predsednik Republike Srbije. Samim tim učešćem šalje se snažna poruka da država ozbiljno planira da se posveti pitanju dijaspore i Srbije u okruženju.
Dobro je i to što je zakonom predviđeno da Skupština dijaspore za rešavanje konkretnih problema formira određeni broj saveta, kao što su Ekonomski savet, Savet za statusna pitanja, Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju.
Naš narod u okruženju je naša najbolja veza sa državama u kojima živi. S jedne strane, Srbija mora u kontinuitetu da podstiče Srbe u regionu da budu lojalni građani država u kojima žive, jer će na taj način indirektno raditi na poboljšanju imidža i Srbije i srpskog naroda, i s druge strane, Srbi u regionu neće se osećati zapostavljenim. Smatramo da je to veoma važno. Sve okolne zemlje su već u EU ili su na putu da postanu članice, a regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi i evropski standardi su jedan od prioriteta naše državne politike.
Nacrt zakona predviđa i konstituisanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu. Na čelu Saveta, vidi se iz priloženog, biće predsednik Republike Srbije. Smatramo da je to od izuzetne važnosti, jer će predsednik podsticati saradnju i dati važan doprinos u procesu evrointegracije i ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana. Činiće ga i predsednik Vlade, resorni ministri, predsednik Izvršnog veća Autonomne Pokrajine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve, kao i komesar za izbeglice Republike Srbije.
Pošto je juče bila polemika na temu, slažem se s tim da je propust, možda nenameran ili bilo kakav, oko zastupljenosti predstavnika iz druge autonomne pokrajine. Mislim da bi tu trebalo naći neki model, čak imamo ministra za KiM, koji bi možda mogao da se definiše da bude član tog saveta. Čuo sam juče neke predloge, mislim da su neukusni, od strane opozicije, da tu budu predstavnici nekih zajednica sa KiM. Samo što nije rečeno ime i prezime koga predlažu pojedine opozicione stranke, a mislim da njima tu nije mesto.
Poslanički klub SPS-JS apeluje na sve političke stranke da daju svoj doprinos u narednom periodu i pomognu u izradi Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koja će definisati mere za unapređenje odnosa kako na relaciji matična država - dijaspora, tako i matična država - Srbi u regionu.
Kao što ste već videli, u priloženom zakonu će se osnovati i Budžetski fond za dijasporu i Srbe u regionu, radi ostvarivanja konkretnih ciljeva, kao što su upotreba, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, sprečavanje asimilacije negovanjem bliskih odnosa sa matičnom državom, kao i jačanjem svesti o poreklu, očuvanjem i negovanjem srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta, unapređenje informisanja i promocija kulturne baštine i kulturnih aktivnosti i podizanje ugleda Republike Srbije.
Nacrtom zakona predviđeno je da Vlada svojom odlukom obrazuje Savet za dijasporu, radi razmatranja pojedinih pitanja, davanja predloga, mišljenja i stručnih obrazloženja, a radi utvrđivanja i vođenja politike prema dijaspori, kao i davanja mišljenja i predlaganja aktivnosti koje će se prioritetno finansirati sredstvima Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu. Savet će činiti predstavnici resornih ministarstava.
Dame i gospodo narodni poslanici, zakonskim predlogom predviđa se evidentiranje organizacija u dijaspori i organizacija Srba u regionu. Evidenciju organizacija u dijaspori, kao i evidenciju organizacija Srba u regionu vodiće ministarstvo nadležno za dijasporu.
Na kraju bih želeo da dodam i potvrdim da bi ovaj zakon trebalo da bude samo početak u redefinisanju odnosa države prema našim sunarodnicima koji žive širom sveta, van teritorije Srbije, i da ovo treba da bude samo temelj na kome ćemo dalje razvijati naše odnose sa našim sunarodnicima.
Nikada do sada Republika Srbija i njen državni vrh nisu pridavali ovoliki značaj pitanjima dijaspore i Srba u regionu i ovako temeljno bavili ovom problematikom. Posebno bih želeo da istaknem i važnost doprinosa SPS-a, poslaničke grupe SPS-JS, jer je za nas važan odnos sa dijasporom i Srbima u regionu, pošto imaju višestruki značaj, kako u procesu evropskih integracija, tako i u izgradnji moderne Srbije.
Usvajanjem ovog zakona ogromnom većinom pokazujemo na još jedan način i na još jednom primeru odlučnost Srbije da postane ozbiljna država. Poslanički klub SPS-JS će se u Danu za glasanje izjasniti pozitivno o ovom predlogu zakona.
Nikola Novaković
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.
Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović.
Stranka slobode i pravde
Janko Veselinović
Za evropsku Srbiju
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre Srećkoviću, poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici dijaspore i poštovani Srbi u regionu, nakon što je ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije normativno uredio 230 oblasti, doneo 230 zakona i još 70-ak drugih akata, dakle doneo oko 300 pravnih akata, pred poslanicima Narodne skupštine Srbije našao se i zakon koji je od krucijalnog značaja za sve Srbe i građane Srbije koji žive
van granica naše zemlje, posebno za Srbe u regionu, od kojih je većina živela u granicama bivše Jugoslavije do njenog raspada, a sada su odvojeni od matice.
Prema procenama koje smo čuli i od ministra, van granica Srbije živi blizu četiri miliona Srba, dakle gotovo polovina onog broja koji živi u Republici Srbiji. Mi smo jedna od zemalja koja ima visok procenat ljudi koji žive van granica matične države.
Ta činjenica, sa jedne strane, jeste negativna, ako uzmemo da su brojna sela i područja Srbije zbog ekonomske migracije opustela, da smo ostali bez puno stručnog kadra itd. (da ne nabrajam negativne posledice).
Ali, ako je to negativna strana, pozitivne okolnosti jesu da su naši ljudi naši ambasadori širom sveta, da od naše dijaspore imamo veoma stabilan devizni priliv (koga nemamo u bilansu), da deo kapitala kroz strana ulaganja može i treba da bude od naše dijaspore, pa neka bude, da budem pomalo slikovit, i da na ''Pesmi Evrovizije'' nismo bez glasova iz Švedske ili da naša srpska reprezentacija neće bilo gde u inostranstvu biti bez vernih navijača Srbije.
Ne zaboravimo ni njihove glasove i poruke sa brojnih skupova širom sveta, kada je teško bilo biti Srbin i građanin Srbije u i van njenih granica. To je stvarnost, ali stvarnost je i to da smo, zbog svega što nam se dešavalo proteklih 20-ak godina, zaboravili u dobroj meri na dijasporu. Srpska deca i deca drugih nacionalnosti koja su otišla iz Srbije nemaju puno prilika da pohađaju srpske škole, slabo se čuje državni radio i državna televizija van granica Srbije, malo je kulturnih dešavanja u našoj dijaspori u kojima učestvuju naša pozorišta, i tako se otuđujemo od gotovo četiri miliona Srba i građana Srbije koji su van naših granica.
Ova vlada je prepoznala ovaj problem i našla snage da kreira zakonski predlog koji bi ovu oblast uredio u nacionalnom interesu. Ne bih rekao da su prethodne vlade bile nemarne, međutim uvek je bilo nekih prečih stvari od naših sunarodnika van granica. Zato ova vlada zaslužuje pohvalu i zato će ova vlada, ubeđen sam, u ovoj oblasti biti zapisana zlatnim slovima kod naše dijaspore i Srba u regionu, Srba u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH (Republici Srpskoj i Federaciji), Crnoj Gori, Makedoniji, Rumuniji, Mađarskoj, Albaniji, ali i kod Srba širom Evrope, Amerike i Australije.
Ne mogu da se ne osvrnem sada na neka jučerašnja izlaganja ovde od strane opozicije, pre svega LDP i DSS. Izlaganja oba ova poslanička kluba su imala sasvim isti ton, prosto se nisu mogla razlikovati.
Preporučujem gospodi iz DSS da se, pre nego što odu i zatraže mišljenje Venecijanske komisije, pošto imaju u Vojvođanskih brigada u Novom Sadu prostorije u zgradi u kojoj je i Humanitarni centar za integraciju i toleranciju, u kojoj sedi gospodin Bubalo, pravni ekspert za oblast uporednog prava, konsultuju s njim u vezi s uporednim pravom, pošto uporedno pravo, a čini mi se ni ovaj zakon, nisu pročitali. Zaista mi je žao što se ova stranka ovako ponela prema srpskoj dijaspori i Srbima u regionu.
S druge strane, vrlo je čudno da gospodin Ostojić kaže da se, kada je otišao iz Srbije na četiri godine, on otcepio od Srbije.
Moram da priznam da sam prvi put čuo za izraz da se neko ko odlazi iz Srbije privremeno ili trajno otcepljuje od svoje države.
Gospodin Ostojić je rekao i jednu vrlo opasnu konstataciju, da Srba u Kninu više nema.
Znate, Srba u Kninu ima pet puta manje nego što ih je bilo do "Oluje", ali ih ima. U Hrvatskoj živi 200.000 Srba i ne smemo da kažemo da Srba u Hrvatskoj nema, jer to znači da ćemo zaboraviti na te ljude i nećemo misliti na njih. Ova vlada to sigurno neće učiniti i siguran sam da će u parlamentu ovaj zakon zbog toga dobiti podršku.
Još nešto je juče bilo zanimljivo, u izlaganju ovlašćenog predstavnika LDP-a.
Kada se govorilo o priznanjima koja će po ovom zakonu biti ustanovljena, vrlo se sarkastično govorilo o nagradi ''Majka Srbija'', pa se dao neki deminutiv, u smislu - ''majčica Srbija'', i cela se grupa, koliko ih je bilo, dvoje-troje, juče na tom zasedanju, smejala. Ne vidim ništa smešno u nazivu te nagrade i mislim da će svaki Srbin koji živi u dijaspori ili u regionu sa velikom čašću primiti tu nagradu. Naravno, ako je zasluži.
Ovaj zakon bismo mogli nazvati i sistemskim zakonom za ovu oblast. Definisano je šta je to dijaspora i ko čini Srbe u regionu, ali je utvrdio i koje su obaveze Ministarstva, Vlade, predsednika Republike, pa čak i lokalnih samouprava na ovom planu.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je u članu 13. Podsećam, i političke partije koje su protiv ovog zakona, po svemu sudeći, glasale su za ovaj Ustav.
Član 13. Ustava, poglavlje ''Zaštita državljana i Srba u inostranstvu'', između ostalog navodi da Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom.
Podsećam sada i poslanike SNS. Inače, iskreno cenim zalaganje gospodina Rogovića na Odboru, ali briga o dijaspori nije samo to što biste otišli u Ravne Kotare i pili belo ili crno vino, ili što biste u Donjem Lapcu jeli ličku jagnjetinu, nego i to da u Danu za glasanje glasate za zakon o dijaspori i onda uzdignutog čela odete možda u Knin i Donji Lapac.
Istakao bih još jednu ustavnu odredbu, koja pokazuje da je naš Ustav u tom pogledu vrlo otvoren i prema nacionalnim manjinama koje žive u Srbiji pa im se u poglavlju ''Pravo na udruživanje i na saradnju sa sunarodnicama'' garantuje pravo nesmetane veze i saradnje sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije.
Kakva je situacija bila do sada? Imamo Ministarstvo za dijasporu, u Ministarstvu za spoljne poslove imamo Direkciju za susedne zemlje, i to je to.
Nismo imali nikakvu zakonsku regulativu, nemamo operativnu strukturu koja se bavi tim pitanjima, a kada nemate zakon, nemate ni previše pravnih mogućnosti da formirate budžetska sredstva za tu namenu.
Situacija nam je bila takva da je odnos prema Srbima u dijaspori i u regionu više zavisila od energije pojedinih ministara, njihovih pomoćnika i drugih ljudi u državnoj strukturi i funkcionisalo se na principu drugog prioriteta, jer su druge teme uvek nametane kao prioritet.
Ovaj zakon stvara obavezu za državu Srbiju, a ja bih rekao i daje pravo da brine o svojim sunarodnicima koji ne žive u Srbiji. Prema ovom zakonu, Vlada utvrđuje politiku matične države prema dijaspori, kao i prema Srbima u regionu, koju sprovodi ministarstvo nadležno za dijasporu, kao i drugi organi državne uprave, u okviru zakonom utvrđenog delokruga, i tu je zakon jasan.
Nadležno ministarstvo dužno je da utvrdi Strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu i mere koje treba preuzeti za njen razvoj. Pozvao bih ministra i Ministarstvo da ova strategija bude u što kraćem roku doneta.
Vrlo je važno što će dijaspora i Srbi u regionu, prema ovom zakonu, dobiti svoju skupštinu u kojoj će biti zastupljena celokupna dijaspora i Srbi iz regiona preko svojih predstavnika. Skupština će obrazovati Ekonomski savet dijaspore, Savet za statusna pitanja dijaspore, Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju, i siguran sam da će se glas ove skupštine čuti i u Vladi uvažavati.
Da bi se zacrtana strategija vezana za dijasporu i Srbe u regionu mogla realizovati, neophodno je da se obezbede određena sredstva. Zato je predviđeno formiranje Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu.
Nisu u svim zemljama isti problemi dijaspore i Srba u regionu. Možda je najznačajniji deo ovog zakona upravo onaj koji se odnosi na Srbe u regionu.
Imajući u vidu problem u kojem se nalaze Srbi u regionu i sporost njegovog rešavanja, predviđeno je formiranje Saveta za odnose sa Srbima u regionu, koji će brinuti o Srbima u regionu, o Srbima u Sloveniji, Republici Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Republici Makedoniji, Rumuniji, Albaniji i Republici Mađarskoj. Na čelu ovog saveta biće predsednik Republike i to će sigurno ovom savetu dati veliki značaj. U njega će biti uključen i predsednik Vlade, resorni ministri i predstavnik Srpske pravoslavne crkve.
Na ovaj način dat je značaj ovom savetu, a utvrđena mu je veoma konkretna nadležnost.
Pošto te nadležnosti niko do sada nije naveo, pobrojaću neke: predlaže nadležnim organima mere za unapređivanje ekonomske saradnje sa Srbima u regionu; razmatra pitanja i predlaže rešavanje povratka Srba u mesta ranijeg prebivališta, za one ljude koji su morali izbeći, i predlaže mere za zaštitu njihovog prava u cilju održivog povratka (mislim da je ova nadležnost veoma bitna za ljude koji su morali izbeći iz svojih domova); razmatra pitanja koja se odnose na upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i verskog identiteta Srba u zemljama u regionu; zatim pitanja informisanosti Srba u regionu o događajima u Republici Srbiji itd. Brojne su nadležnosti koje se odnose na ovaj savet i koje će biti vrlo bitne za popravljanje kvaliteta života i očuvanje identiteta Srba u regionu.
Pored Saveta, veoma je važno i da će i Skupština Srbije ubuduće, nadam se, imati odbor za Srbe u regionu i da će kontrolisati provođenje ovog zakona. Pošto je ovih dana bilo dosta polemika o tome treba li nam ovaj zakon ili ne i pošto su pojedini poslanici, očito neupućeni, diskutovali u smislu da ovakav zakon ne postoji nigde u svetu, da je ovo naša originalnost, ipak ću im, ako ne odu u Vojvođanskih brigada, pročitati i istaći nekoliko odredaba iz uporednog prava, kako su ovu oblast uredile neke druge zemlje.
Recimo, da ne idemo daleko, Republika Slovenija će možda biti dobar primer. U normativnom smislu Slovenija je u ovom pogledu otišla najdalje. Donela je Zakon o odnosima Slovenije sa Slovencima van njenih meja, odnosno van njenih granica, 2006. godine. Slovenija je donela dve rezolucije iz ove oblasti, gospodo - Rezoluciju o odnosima sa Slovencima po svetu (2002. godine) i Rezoluciju o položaju slovenskih autohtonih manjina u susednim državama i, sa tim u vezi, obavezama državnih i drugih organa, još 1996. godine, znači odmah po osamostaljenju.
Slovenačka vlada je donela, što je vrlo bitno, Uredbu o finansiranju i podršci za održavanje i razvijanje identiteta Slovenaca van granica Slovenije. Slovenija u parlamentu ima samo četiri odbora i jedan od njih je za Slovence van njenih granica. Temeljno načelo, dato u članu 5. ovog zakona Slovenije, jeste da ''su Slovenci u susednim državama i u svetu jednak deo slovenskog naroda''. U stavu 2. istog člana se kaže da je ''Republika Slovenija matična domovina svih Slovenaca van njenih granica i zaštitnica autohtonih slovenskih narodnih skupina u susednim državama''.
U istom zakonu se kaže da područja susednih država u kojima živi autohtona slovenska narodna skupina i Republika Slovenija čine zajednički slovenski kulturni prostor. U članu 7. se kaže da je briga o Slovencima u susedstvu i svetu osnovni deo politike Republike Slovenije.
Ovaj zakon ima sto članova, neću ih moći sve pročitati. Detaljno su razrađene obe ove strategije. U tom smislu ovaj zakon sigurno može biti dobar primer i našem zakonodavstvu.
Republika Hrvatska ima u dijaspori oko tri i po miliona Hrvata, nema poseban zakon, ali je detaljno uredila ovu oblast u nekoliko zakona.
Ako je suditi prema informacijama od 26. juna 2009. godine u štampi, urađena je i verzija zakona o odnosu Republike Hrvatske prema Hrvatima izvan Republike Hrvatske.
Hrvatska je na specifičan način, možda malo kontroverzan, rešila pitanje izbornog prava Hrvata koji žive van njenih granica, izborno pravo imaju građani koji nemaju prebivalište u Hrvatskoj, tako što je formirana posebna izborna jedinica u kojoj oni biraju svoje predstavnike u Sabor. To se prvenstveno odnosi na Hrvate koji žive u Bosni i Hercegovini.
BiH ima oko milion i trista hiljada ljudi u iseljeništvu, imaju vladina tela koja se bave ovim pitanjima i brojne stranke traže donošenje zakona o dijaspori i zakona o matici iseljenika.
Makedonija ima veliku dijasporu, negde oko 900.000 iseljenika, ima ustavnu odredbu o dijaspori, dok je zakon o spoljnim poslovima to pitanje takođe uredio.
Mađarska Republika je 2001. godine pripremila zakon o Mađarima koji žive u susedstvu, međutim on nije donet zbog nekih pravnih originalnosti koje će verovatno biti delimično modifikovane.
Evo Francuske, ako nam može biti za ugled, kao jedna od najznačajnijih zemalja Evropske unije. Veoma je značajna briga o Francuzima koji žive van Francuske. Francuska, u okviru Vlade, ima Visoki savet za Francuze u inostranstvu. To je krovna institucija koja funkcioniše u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Zanimljivo je da su članovi Visokog saveta za Francuze u inostranstvu (molim vas, ovo je vrlo bitno) jedni od ovlašćenih predlagača kandidata za predsednika Republike Francuske.
Osim toga, dokaz o brizi za Francuze van Francuske jeste i činjenica da oni imaju pravo na svoje predstavnike u Senatu. Dakle, Francuzi van Francuske biraju 12 predstavnika u Senat i uslov je da moraju da žive van Francuske, znači ne mogu biti pripadnici diplomatsko-konzularnih predstavništava.
O Irskoj ne bih previše govorio pošto znate da ona ima ogromnu dijasporu. Ona je, praktično, uspostavila sistem takozvane virtuelne Irske. Čak se njen razvojni koncept ogleda u vezama sa svojim sunarodnicima koji žive van granica Irske. Značajna podrška i značajne investicije u Irsku stižu od njene dijaspore.
Italija ima Ministarstvo za Italijane van Italije i Ministarstvo spoljnih poslova ima nadležnost u ovoj oblasti. Možda je originalnost italijanskog zakonodavstva u činjenici da pri diplomatskim predstavništvima u svetu, gde živi preko 3.000 Italijana, formiraju odbore Italijana u svetu. Oni imaju brojne zadatke i svode se na predlaganje mera za socijalne i kulturne mere vlade Italije prema Italijanima u toj zemlji. Ovo je na neki način pandan ovoj skupštini koja će biti konstituisana od naše dijaspore.
Na Izrael mislim da nema potrebe da trošimo puno reči. Ima brojnu dijasporu i vlada ove države ima veoma veliku brigu o svojoj dijaspori. Namerno nisam pominjao one zemlje o kojima znate dovoljno – Španija, Grčka, Rumunija, Rusija itd., o tome kako one vode brigu o svojoj dijaspori.
Na kraju, iz ovoga se može zaključiti da uređivanje ove oblasti nije nikakva naša originalnost. Štaviše, smatram da je ovo nužno i zbog nas koji živimo ovde i Srba van granica Srbije i, naravno, drugih građana koji Srbiju doživljavaju kao svoju matičnu državu.
S druge strane, smatramo da bi ovde trebalo da dođe do izražaja političko jedinstvo pozicije i opozicije i da je ovo zakon koji će biti veliko iskušenje za opoziciju da bude protiv ili uzdržana. Verovatno će naša dijaspora i Srbi u regionu već danas znati kako će se o zakonu (neki su već juče saznali) izjasniti stranke opozicije, koje su do sada deklarativno vodile brigu o Srbima i u Hrvatskoj i u Federaciji BiH i u Crnoj Gori itd., a sada se izjašnjavaju da su protiv ovog zakona.
Bio bih veoma zadovoljan da čujemo njihov definitivan odgovor povodom ovog zakona. Naravno da sam za to da se uvaže svi amandmani koji popravljaju ovaj zakon i sigurno će Ministarstvo za to imati sluha. Još jednom čestitam Vladi na pripremi ovog zakona. Ja ću, kao i poslanici DS-a, glasati za zakon o dijaspori i Srbima u regionu.
van granica naše zemlje, posebno za Srbe u regionu, od kojih je većina živela u granicama bivše Jugoslavije do njenog raspada, a sada su odvojeni od matice.
Prema procenama koje smo čuli i od ministra, van granica Srbije živi blizu četiri miliona Srba, dakle gotovo polovina onog broja koji živi u Republici Srbiji. Mi smo jedna od zemalja koja ima visok procenat ljudi koji žive van granica matične države.
Ta činjenica, sa jedne strane, jeste negativna, ako uzmemo da su brojna sela i područja Srbije zbog ekonomske migracije opustela, da smo ostali bez puno stručnog kadra itd. (da ne nabrajam negativne posledice).
Ali, ako je to negativna strana, pozitivne okolnosti jesu da su naši ljudi naši ambasadori širom sveta, da od naše dijaspore imamo veoma stabilan devizni priliv (koga nemamo u bilansu), da deo kapitala kroz strana ulaganja može i treba da bude od naše dijaspore, pa neka bude, da budem pomalo slikovit, i da na ''Pesmi Evrovizije'' nismo bez glasova iz Švedske ili da naša srpska reprezentacija neće bilo gde u inostranstvu biti bez vernih navijača Srbije.
Ne zaboravimo ni njihove glasove i poruke sa brojnih skupova širom sveta, kada je teško bilo biti Srbin i građanin Srbije u i van njenih granica. To je stvarnost, ali stvarnost je i to da smo, zbog svega što nam se dešavalo proteklih 20-ak godina, zaboravili u dobroj meri na dijasporu. Srpska deca i deca drugih nacionalnosti koja su otišla iz Srbije nemaju puno prilika da pohađaju srpske škole, slabo se čuje državni radio i državna televizija van granica Srbije, malo je kulturnih dešavanja u našoj dijaspori u kojima učestvuju naša pozorišta, i tako se otuđujemo od gotovo četiri miliona Srba i građana Srbije koji su van naših granica.
Ova vlada je prepoznala ovaj problem i našla snage da kreira zakonski predlog koji bi ovu oblast uredio u nacionalnom interesu. Ne bih rekao da su prethodne vlade bile nemarne, međutim uvek je bilo nekih prečih stvari od naših sunarodnika van granica. Zato ova vlada zaslužuje pohvalu i zato će ova vlada, ubeđen sam, u ovoj oblasti biti zapisana zlatnim slovima kod naše dijaspore i Srba u regionu, Srba u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH (Republici Srpskoj i Federaciji), Crnoj Gori, Makedoniji, Rumuniji, Mađarskoj, Albaniji, ali i kod Srba širom Evrope, Amerike i Australije.
Ne mogu da se ne osvrnem sada na neka jučerašnja izlaganja ovde od strane opozicije, pre svega LDP i DSS. Izlaganja oba ova poslanička kluba su imala sasvim isti ton, prosto se nisu mogla razlikovati.
Preporučujem gospodi iz DSS da se, pre nego što odu i zatraže mišljenje Venecijanske komisije, pošto imaju u Vojvođanskih brigada u Novom Sadu prostorije u zgradi u kojoj je i Humanitarni centar za integraciju i toleranciju, u kojoj sedi gospodin Bubalo, pravni ekspert za oblast uporednog prava, konsultuju s njim u vezi s uporednim pravom, pošto uporedno pravo, a čini mi se ni ovaj zakon, nisu pročitali. Zaista mi je žao što se ova stranka ovako ponela prema srpskoj dijaspori i Srbima u regionu.
S druge strane, vrlo je čudno da gospodin Ostojić kaže da se, kada je otišao iz Srbije na četiri godine, on otcepio od Srbije.
Moram da priznam da sam prvi put čuo za izraz da se neko ko odlazi iz Srbije privremeno ili trajno otcepljuje od svoje države.
Gospodin Ostojić je rekao i jednu vrlo opasnu konstataciju, da Srba u Kninu više nema.
Znate, Srba u Kninu ima pet puta manje nego što ih je bilo do "Oluje", ali ih ima. U Hrvatskoj živi 200.000 Srba i ne smemo da kažemo da Srba u Hrvatskoj nema, jer to znači da ćemo zaboraviti na te ljude i nećemo misliti na njih. Ova vlada to sigurno neće učiniti i siguran sam da će u parlamentu ovaj zakon zbog toga dobiti podršku.
Još nešto je juče bilo zanimljivo, u izlaganju ovlašćenog predstavnika LDP-a.
Kada se govorilo o priznanjima koja će po ovom zakonu biti ustanovljena, vrlo se sarkastično govorilo o nagradi ''Majka Srbija'', pa se dao neki deminutiv, u smislu - ''majčica Srbija'', i cela se grupa, koliko ih je bilo, dvoje-troje, juče na tom zasedanju, smejala. Ne vidim ništa smešno u nazivu te nagrade i mislim da će svaki Srbin koji živi u dijaspori ili u regionu sa velikom čašću primiti tu nagradu. Naravno, ako je zasluži.
Ovaj zakon bismo mogli nazvati i sistemskim zakonom za ovu oblast. Definisano je šta je to dijaspora i ko čini Srbe u regionu, ali je utvrdio i koje su obaveze Ministarstva, Vlade, predsednika Republike, pa čak i lokalnih samouprava na ovom planu.
Ustavni osnov za donošenje ovog zakona je u članu 13. Podsećam, i političke partije koje su protiv ovog zakona, po svemu sudeći, glasale su za ovaj Ustav.
Član 13. Ustava, poglavlje ''Zaštita državljana i Srba u inostranstvu'', između ostalog navodi da Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom.
Podsećam sada i poslanike SNS. Inače, iskreno cenim zalaganje gospodina Rogovića na Odboru, ali briga o dijaspori nije samo to što biste otišli u Ravne Kotare i pili belo ili crno vino, ili što biste u Donjem Lapcu jeli ličku jagnjetinu, nego i to da u Danu za glasanje glasate za zakon o dijaspori i onda uzdignutog čela odete možda u Knin i Donji Lapac.
Istakao bih još jednu ustavnu odredbu, koja pokazuje da je naš Ustav u tom pogledu vrlo otvoren i prema nacionalnim manjinama koje žive u Srbiji pa im se u poglavlju ''Pravo na udruživanje i na saradnju sa sunarodnicama'' garantuje pravo nesmetane veze i saradnje sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije.
Kakva je situacija bila do sada? Imamo Ministarstvo za dijasporu, u Ministarstvu za spoljne poslove imamo Direkciju za susedne zemlje, i to je to.
Nismo imali nikakvu zakonsku regulativu, nemamo operativnu strukturu koja se bavi tim pitanjima, a kada nemate zakon, nemate ni previše pravnih mogućnosti da formirate budžetska sredstva za tu namenu.
Situacija nam je bila takva da je odnos prema Srbima u dijaspori i u regionu više zavisila od energije pojedinih ministara, njihovih pomoćnika i drugih ljudi u državnoj strukturi i funkcionisalo se na principu drugog prioriteta, jer su druge teme uvek nametane kao prioritet.
Ovaj zakon stvara obavezu za državu Srbiju, a ja bih rekao i daje pravo da brine o svojim sunarodnicima koji ne žive u Srbiji. Prema ovom zakonu, Vlada utvrđuje politiku matične države prema dijaspori, kao i prema Srbima u regionu, koju sprovodi ministarstvo nadležno za dijasporu, kao i drugi organi državne uprave, u okviru zakonom utvrđenog delokruga, i tu je zakon jasan.
Nadležno ministarstvo dužno je da utvrdi Strategiju očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu i mere koje treba preuzeti za njen razvoj. Pozvao bih ministra i Ministarstvo da ova strategija bude u što kraćem roku doneta.
Vrlo je važno što će dijaspora i Srbi u regionu, prema ovom zakonu, dobiti svoju skupštinu u kojoj će biti zastupljena celokupna dijaspora i Srbi iz regiona preko svojih predstavnika. Skupština će obrazovati Ekonomski savet dijaspore, Savet za statusna pitanja dijaspore, Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju, i siguran sam da će se glas ove skupštine čuti i u Vladi uvažavati.
Da bi se zacrtana strategija vezana za dijasporu i Srbe u regionu mogla realizovati, neophodno je da se obezbede određena sredstva. Zato je predviđeno formiranje Budžetskog fonda za dijasporu i Srbe u regionu.
Nisu u svim zemljama isti problemi dijaspore i Srba u regionu. Možda je najznačajniji deo ovog zakona upravo onaj koji se odnosi na Srbe u regionu.
Imajući u vidu problem u kojem se nalaze Srbi u regionu i sporost njegovog rešavanja, predviđeno je formiranje Saveta za odnose sa Srbima u regionu, koji će brinuti o Srbima u regionu, o Srbima u Sloveniji, Republici Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Republici Makedoniji, Rumuniji, Albaniji i Republici Mađarskoj. Na čelu ovog saveta biće predsednik Republike i to će sigurno ovom savetu dati veliki značaj. U njega će biti uključen i predsednik Vlade, resorni ministri i predstavnik Srpske pravoslavne crkve.
Na ovaj način dat je značaj ovom savetu, a utvrđena mu je veoma konkretna nadležnost.
Pošto te nadležnosti niko do sada nije naveo, pobrojaću neke: predlaže nadležnim organima mere za unapređivanje ekonomske saradnje sa Srbima u regionu; razmatra pitanja i predlaže rešavanje povratka Srba u mesta ranijeg prebivališta, za one ljude koji su morali izbeći, i predlaže mere za zaštitu njihovog prava u cilju održivog povratka (mislim da je ova nadležnost veoma bitna za ljude koji su morali izbeći iz svojih domova); razmatra pitanja koja se odnose na upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i verskog identiteta Srba u zemljama u regionu; zatim pitanja informisanosti Srba u regionu o događajima u Republici Srbiji itd. Brojne su nadležnosti koje se odnose na ovaj savet i koje će biti vrlo bitne za popravljanje kvaliteta života i očuvanje identiteta Srba u regionu.
Pored Saveta, veoma je važno i da će i Skupština Srbije ubuduće, nadam se, imati odbor za Srbe u regionu i da će kontrolisati provođenje ovog zakona. Pošto je ovih dana bilo dosta polemika o tome treba li nam ovaj zakon ili ne i pošto su pojedini poslanici, očito neupućeni, diskutovali u smislu da ovakav zakon ne postoji nigde u svetu, da je ovo naša originalnost, ipak ću im, ako ne odu u Vojvođanskih brigada, pročitati i istaći nekoliko odredaba iz uporednog prava, kako su ovu oblast uredile neke druge zemlje.
Recimo, da ne idemo daleko, Republika Slovenija će možda biti dobar primer. U normativnom smislu Slovenija je u ovom pogledu otišla najdalje. Donela je Zakon o odnosima Slovenije sa Slovencima van njenih meja, odnosno van njenih granica, 2006. godine. Slovenija je donela dve rezolucije iz ove oblasti, gospodo - Rezoluciju o odnosima sa Slovencima po svetu (2002. godine) i Rezoluciju o položaju slovenskih autohtonih manjina u susednim državama i, sa tim u vezi, obavezama državnih i drugih organa, još 1996. godine, znači odmah po osamostaljenju.
Slovenačka vlada je donela, što je vrlo bitno, Uredbu o finansiranju i podršci za održavanje i razvijanje identiteta Slovenaca van granica Slovenije. Slovenija u parlamentu ima samo četiri odbora i jedan od njih je za Slovence van njenih granica. Temeljno načelo, dato u članu 5. ovog zakona Slovenije, jeste da ''su Slovenci u susednim državama i u svetu jednak deo slovenskog naroda''. U stavu 2. istog člana se kaže da je ''Republika Slovenija matična domovina svih Slovenaca van njenih granica i zaštitnica autohtonih slovenskih narodnih skupina u susednim državama''.
U istom zakonu se kaže da područja susednih država u kojima živi autohtona slovenska narodna skupina i Republika Slovenija čine zajednički slovenski kulturni prostor. U članu 7. se kaže da je briga o Slovencima u susedstvu i svetu osnovni deo politike Republike Slovenije.
Ovaj zakon ima sto članova, neću ih moći sve pročitati. Detaljno su razrađene obe ove strategije. U tom smislu ovaj zakon sigurno može biti dobar primer i našem zakonodavstvu.
Republika Hrvatska ima u dijaspori oko tri i po miliona Hrvata, nema poseban zakon, ali je detaljno uredila ovu oblast u nekoliko zakona.
Ako je suditi prema informacijama od 26. juna 2009. godine u štampi, urađena je i verzija zakona o odnosu Republike Hrvatske prema Hrvatima izvan Republike Hrvatske.
Hrvatska je na specifičan način, možda malo kontroverzan, rešila pitanje izbornog prava Hrvata koji žive van njenih granica, izborno pravo imaju građani koji nemaju prebivalište u Hrvatskoj, tako što je formirana posebna izborna jedinica u kojoj oni biraju svoje predstavnike u Sabor. To se prvenstveno odnosi na Hrvate koji žive u Bosni i Hercegovini.
BiH ima oko milion i trista hiljada ljudi u iseljeništvu, imaju vladina tela koja se bave ovim pitanjima i brojne stranke traže donošenje zakona o dijaspori i zakona o matici iseljenika.
Makedonija ima veliku dijasporu, negde oko 900.000 iseljenika, ima ustavnu odredbu o dijaspori, dok je zakon o spoljnim poslovima to pitanje takođe uredio.
Mađarska Republika je 2001. godine pripremila zakon o Mađarima koji žive u susedstvu, međutim on nije donet zbog nekih pravnih originalnosti koje će verovatno biti delimično modifikovane.
Evo Francuske, ako nam može biti za ugled, kao jedna od najznačajnijih zemalja Evropske unije. Veoma je značajna briga o Francuzima koji žive van Francuske. Francuska, u okviru Vlade, ima Visoki savet za Francuze u inostranstvu. To je krovna institucija koja funkcioniše u okviru Ministarstva spoljnih poslova. Zanimljivo je da su članovi Visokog saveta za Francuze u inostranstvu (molim vas, ovo je vrlo bitno) jedni od ovlašćenih predlagača kandidata za predsednika Republike Francuske.
Osim toga, dokaz o brizi za Francuze van Francuske jeste i činjenica da oni imaju pravo na svoje predstavnike u Senatu. Dakle, Francuzi van Francuske biraju 12 predstavnika u Senat i uslov je da moraju da žive van Francuske, znači ne mogu biti pripadnici diplomatsko-konzularnih predstavništava.
O Irskoj ne bih previše govorio pošto znate da ona ima ogromnu dijasporu. Ona je, praktično, uspostavila sistem takozvane virtuelne Irske. Čak se njen razvojni koncept ogleda u vezama sa svojim sunarodnicima koji žive van granica Irske. Značajna podrška i značajne investicije u Irsku stižu od njene dijaspore.
Italija ima Ministarstvo za Italijane van Italije i Ministarstvo spoljnih poslova ima nadležnost u ovoj oblasti. Možda je originalnost italijanskog zakonodavstva u činjenici da pri diplomatskim predstavništvima u svetu, gde živi preko 3.000 Italijana, formiraju odbore Italijana u svetu. Oni imaju brojne zadatke i svode se na predlaganje mera za socijalne i kulturne mere vlade Italije prema Italijanima u toj zemlji. Ovo je na neki način pandan ovoj skupštini koja će biti konstituisana od naše dijaspore.
Na Izrael mislim da nema potrebe da trošimo puno reči. Ima brojnu dijasporu i vlada ove države ima veoma veliku brigu o svojoj dijaspori. Namerno nisam pominjao one zemlje o kojima znate dovoljno – Španija, Grčka, Rumunija, Rusija itd., o tome kako one vode brigu o svojoj dijaspori.
Na kraju, iz ovoga se može zaključiti da uređivanje ove oblasti nije nikakva naša originalnost. Štaviše, smatram da je ovo nužno i zbog nas koji živimo ovde i Srba van granica Srbije i, naravno, drugih građana koji Srbiju doživljavaju kao svoju matičnu državu.
S druge strane, smatramo da bi ovde trebalo da dođe do izražaja političko jedinstvo pozicije i opozicije i da je ovo zakon koji će biti veliko iskušenje za opoziciju da bude protiv ili uzdržana. Verovatno će naša dijaspora i Srbi u regionu već danas znati kako će se o zakonu (neki su već juče saznali) izjasniti stranke opozicije, koje su do sada deklarativno vodile brigu o Srbima i u Hrvatskoj i u Federaciji BiH i u Crnoj Gori itd., a sada se izjašnjavaju da su protiv ovog zakona.
Bio bih veoma zadovoljan da čujemo njihov definitivan odgovor povodom ovog zakona. Naravno da sam za to da se uvaže svi amandmani koji popravljaju ovaj zakon i sigurno će Ministarstvo za to imati sluha. Još jednom čestitam Vladi na pripremi ovog zakona. Ja ću, kao i poslanici DS-a, glasati za zakon o dijaspori i Srbima u regionu.
Nikola Novaković
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Pravo na repliku ima ovlašćeni predstavnik političke stranke DSS, gospodin Nikolić.
Zoran Nikolić
Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Uvaženi kolega Veselinoviću, kada sam izlagao svoje kritike, vezano za zakon, nisam pominjao nijednu poslaničku grupu, pa ne znam zašto je to vama trebalo.
Ja ću se truditi da budem veoma tolerantan. Ovde niko nije sporio da je ovaj zakon potreban i srpskoj dijaspori i srpskoj državi, ali mi smo ovde izneli argumente i još u prvom naletu dokazali da je ovo loš odgovor na potrebu naših građana koji ne žive u Srbiji.
Dakle, ovo je zakon koji nije za dijasporu. Ovo je zakon koji se piše za jednu političku stranku. I srpska dijaspora je dala najbolji odgovor – ili je napala ovaj zakon ili napadno ćuti o ovom zakonu. O tome smo mi ovde govorili.
Vi ste očigledno napisali svoj govor, i to je dobro, da biste svoje misli sabrali i da ne biste nešto propustili. Ali ste propustili jednu vrlo bitnu stvar. Niste pročitali stenografske beleške vašeg šefa poslaničke grupe. Da ste taj govor, koji je napisan, pročitali juče, pre izlaganja gospođe Nade Kolundžije, on bi bio prihvatljiv. Sada već nije, jer je i gospođa Nada Kolundžija izrazila rezerve i nedoumice oko mnogih stvari vezane i za Skupštinu i za trajanje mandata i za mnoge institucije koje se ovde formiraju. Sledeći put slušajte pažljivo šta vam govori šefica vaše poslaničke grupe.
Kada govorite o uporednom pravu, potrošili ste 15 minuta, to je naravno vaše pravo, ali ja zaista ne znam o čemu se tu radi. Govorite kako Francuska ima 12 članova u Senatu. Da li vi predlažete da Srbija ima dvodomnu Skupštinu? Ako je tako, onda hajde, otvorite to pitanje.
Govorite o Slovencima ''van meje'', pa govorite o pravima autohtonih manjina. Da li vi znate da Srbi nisu autohtona manjina u Sloveniji? Da, između ostalog, o tome treba da brinemo? Da li uopšte znate da je predsednik Tadić to pitanje otvarao kada je nedavno bio u poseti Sloveniji? O čemu vi pričate? Naveli ste tu iz nekih brošura nešto vezano za pravnu regulativu, za granice, za dijasporu, pa nam ovde sada to čitate i trošite i vaše i naše vreme.
Govorite o primeru Hrvatske, a to je sasvim suprotan primer u odnosu na rešenje koje se ovde nudi. Oni imaju Hrvatsku maticu iseljenika i svi se okupljaju oko nje. Nemaju zakon, ali imaju uspešan odnos sa svojom dijasporom, daleko uspešniji nego mi.
Dakle, šta ste vi sve ovde nabrojali i šta ste sve sabrali, na kraju nam to i daje za pravo da još jednom kažemo da ovaj zakon nije pisan za dijasporu. Ovaj zakon je politički motivisan kako bi jedna politička stranka, koja tri mandata već drži ovo ministarstvo, izgradila svoju infrastrukturu. O tome se ovde radi. Jednostavno su nepobitne činjenice da se ovako ne može konstituisati Skupština, ne može biti efikasno i da su vrlo problematični ovi saveti.
Ja ću se truditi da budem veoma tolerantan. Ovde niko nije sporio da je ovaj zakon potreban i srpskoj dijaspori i srpskoj državi, ali mi smo ovde izneli argumente i još u prvom naletu dokazali da je ovo loš odgovor na potrebu naših građana koji ne žive u Srbiji.
Dakle, ovo je zakon koji nije za dijasporu. Ovo je zakon koji se piše za jednu političku stranku. I srpska dijaspora je dala najbolji odgovor – ili je napala ovaj zakon ili napadno ćuti o ovom zakonu. O tome smo mi ovde govorili.
Vi ste očigledno napisali svoj govor, i to je dobro, da biste svoje misli sabrali i da ne biste nešto propustili. Ali ste propustili jednu vrlo bitnu stvar. Niste pročitali stenografske beleške vašeg šefa poslaničke grupe. Da ste taj govor, koji je napisan, pročitali juče, pre izlaganja gospođe Nade Kolundžije, on bi bio prihvatljiv. Sada već nije, jer je i gospođa Nada Kolundžija izrazila rezerve i nedoumice oko mnogih stvari vezane i za Skupštinu i za trajanje mandata i za mnoge institucije koje se ovde formiraju. Sledeći put slušajte pažljivo šta vam govori šefica vaše poslaničke grupe.
Kada govorite o uporednom pravu, potrošili ste 15 minuta, to je naravno vaše pravo, ali ja zaista ne znam o čemu se tu radi. Govorite kako Francuska ima 12 članova u Senatu. Da li vi predlažete da Srbija ima dvodomnu Skupštinu? Ako je tako, onda hajde, otvorite to pitanje.
Govorite o Slovencima ''van meje'', pa govorite o pravima autohtonih manjina. Da li vi znate da Srbi nisu autohtona manjina u Sloveniji? Da, između ostalog, o tome treba da brinemo? Da li uopšte znate da je predsednik Tadić to pitanje otvarao kada je nedavno bio u poseti Sloveniji? O čemu vi pričate? Naveli ste tu iz nekih brošura nešto vezano za pravnu regulativu, za granice, za dijasporu, pa nam ovde sada to čitate i trošite i vaše i naše vreme.
Govorite o primeru Hrvatske, a to je sasvim suprotan primer u odnosu na rešenje koje se ovde nudi. Oni imaju Hrvatsku maticu iseljenika i svi se okupljaju oko nje. Nemaju zakon, ali imaju uspešan odnos sa svojom dijasporom, daleko uspešniji nego mi.
Dakle, šta ste vi sve ovde nabrojali i šta ste sve sabrali, na kraju nam to i daje za pravo da još jednom kažemo da ovaj zakon nije pisan za dijasporu. Ovaj zakon je politički motivisan kako bi jedna politička stranka, koja tri mandata već drži ovo ministarstvo, izgradila svoju infrastrukturu. O tome se ovde radi. Jednostavno su nepobitne činjenice da se ovako ne može konstituisati Skupština, ne može biti efikasno i da su vrlo problematični ovi saveti.
Nikola Novaković
Ujedinjeni regioni Srbije
| Predsedava
Hvala, razumeli smo.
Reč ima šefica poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija.
Reč ima šefica poslaničke grupe ZES Nada Kolundžija.
Nada Kolundžija
Za evropsku Srbiju
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvek se iznenadim kad vidim koliko neko može da zloupotrebi ono što neko drugi kaže.
Nedvosmisleno sam rekla da će poslanička grupa ZES podržati ovaj zakon. Mi apsolutno podržavamo ovaj zakon i smatramo ga izuzetno važnim iskorakom koji je učinilo Ministarstvo za dijasporu predlaganjem ovog zakona Narodnoj skupštini. Oko toga nema nikakvog spora. Svojim izlaganjem ni na koji način nisam dovela u pitanje nedvosmislenu podršku ovom zakonu.
Dakle, ono što je utvrđeno kao prioritet države istovremeno je i interes dijaspore i Srba koji žive u regionu. Ono što je utvrđeno kao osnovni ciljevi ovog zakona, kojima je država ''legitimisala'' svoj stav prema tako važnim pitanjima, za nas apsolutno nije sporno, ni u jednom jedinom smislu, i mi to nismo doveli u pitanje. Ne bih volela sada da vi ono što sam iznela kao svoje dileme oko efikasnosti u pojedinim fazama primene ovog zakona...
Ali, ja sam mnogo puta govorila da ne postoji savršen zakon i da ne postoje savršene okolnosti. U određenim okolnostima mi donosimo zakone shodno tim okolnostima. Kako se okolnosti primene zakona budu menjale, mi smo naravno uvek spremni da opet izađemo i kažemo – da, mi sada unapređujemo zakonsku regulativu, jer je život stvorio uslove u kojima se ta regulativa unapređuje.
Molim vas, nemojte mene koristiti za osporavanje, ja stojim apsolutno iza svake reči koju je gospodin Janko Veselinović izrekao vezano za ovaj zakon. Ono što je za mene, kao nekog ko se bavio dijasporom i zna probleme unutar dijaspore, bilo pitanje jeste - da li smo predvideli sve instrumente kojima ćemo dati najbolji odgovor na ono što su zahtevi.
Takođe, moram da vam kažem, dobro znam da su upravo ta rešenja, koja meni stvaraju dilemu da li su dovoljno efikasna, rešenja koje su tražili predstavnici dijaspore, odnosno predstavnici Srba u regionu. Dakle, to je bio njihov zahtev da se na taj način dijaspora uključuje u rešavanje zajedničkih problema, što, naravno, opet ostaje svima, naročito Ministarstvu, da vidi na koji će najefikasniji način ostvariti mogućnost da ova pitanja, odnosno da sve ovo što je izuzetno važno... Apsolutno neću da polemišem sa onima koji tvrde...
Nedvosmisleno sam rekla da će poslanička grupa ZES podržati ovaj zakon. Mi apsolutno podržavamo ovaj zakon i smatramo ga izuzetno važnim iskorakom koji je učinilo Ministarstvo za dijasporu predlaganjem ovog zakona Narodnoj skupštini. Oko toga nema nikakvog spora. Svojim izlaganjem ni na koji način nisam dovela u pitanje nedvosmislenu podršku ovom zakonu.
Dakle, ono što je utvrđeno kao prioritet države istovremeno je i interes dijaspore i Srba koji žive u regionu. Ono što je utvrđeno kao osnovni ciljevi ovog zakona, kojima je država ''legitimisala'' svoj stav prema tako važnim pitanjima, za nas apsolutno nije sporno, ni u jednom jedinom smislu, i mi to nismo doveli u pitanje. Ne bih volela sada da vi ono što sam iznela kao svoje dileme oko efikasnosti u pojedinim fazama primene ovog zakona...
Ali, ja sam mnogo puta govorila da ne postoji savršen zakon i da ne postoje savršene okolnosti. U određenim okolnostima mi donosimo zakone shodno tim okolnostima. Kako se okolnosti primene zakona budu menjale, mi smo naravno uvek spremni da opet izađemo i kažemo – da, mi sada unapređujemo zakonsku regulativu, jer je život stvorio uslove u kojima se ta regulativa unapređuje.
Molim vas, nemojte mene koristiti za osporavanje, ja stojim apsolutno iza svake reči koju je gospodin Janko Veselinović izrekao vezano za ovaj zakon. Ono što je za mene, kao nekog ko se bavio dijasporom i zna probleme unutar dijaspore, bilo pitanje jeste - da li smo predvideli sve instrumente kojima ćemo dati najbolji odgovor na ono što su zahtevi.
Takođe, moram da vam kažem, dobro znam da su upravo ta rešenja, koja meni stvaraju dilemu da li su dovoljno efikasna, rešenja koje su tražili predstavnici dijaspore, odnosno predstavnici Srba u regionu. Dakle, to je bio njihov zahtev da se na taj način dijaspora uključuje u rešavanje zajedničkih problema, što, naravno, opet ostaje svima, naročito Ministarstvu, da vidi na koji će najefikasniji način ostvariti mogućnost da ova pitanja, odnosno da sve ovo što je izuzetno važno... Apsolutno neću da polemišem sa onima koji tvrde...