Žao mi je što gospodin Markićević nije sa nama ovde. Kao i uvek, meni je zadovoljstvo da čujem mišljenja narodnih poslanika i zadovoljstvo da odgovorim na poslanička pitanja. Takođe, kao i uvek, postoje teme koje se stalno ponavljaju, pitanja koja stalno ponavljate, pa nažalost, tako moraju i moji odgovori.
Najčešća kritika upućena u ovom poštovanom domu, jeste nešto što mi se čini da je i u udžbenicima i u ostatku sveta potpuno normalna stvar, najčešće se kritikuje raskalašnost ili deficit države kao nešto što nije uobičajeno, a ja podsećam da deficit kao i suficit države jesu normalni instrumenti fiskalne politike, pa se deficit koristi u vreme recesije kao akcije države, kao što se suficit koristi u uslovima inflacije.
Takođe, i zaduženost kao i deficit se koristi i kritikuje per se (po sebi), kao da nije normalno da u uslovima kada imate deficit ''gep'' između nedostajućih prihoda i većih rashoda pokrijete zaduživanjem države kao da nije normalno da sve države u svetu imaju tržišne hartije od vrednosti, kao da nije normalno da države emituju hartije od vrednosti, a da postoje kupci za te iste hartije.
Kada se kritikuje i deficit i zaduživanje per se, onda nije ni čudo što postoje takvi poslanici koji neće da prihvate ni raspolaganje opštom i specijalnom alokacijom specijalnih prava vučenja.
Još jednom bih da ponovim da ovo o čemu smo danas raspravljali prosto nije kredit, pa kada nije kredit onda ne može da ima ni period mirovanja, a ni ročnost.
Postoji samo, to je dugoročna obaveza, ono što je jedino relevantno, kamatna stopa, koja u ovom trenutku iznosi 0,26%. Ona je promenljiva i menja se, a ostali troškovi jesu samo troškovi održavanja računa specijalnih prava vučenja. To su fiksni troškovi i ukoliko imamo veći broj specijalnih prava vučenja, onda su to pripadajući troškovi. Dakle, troškovi po jedinici su manji.
Što se tiče zaduživanja od 90 miliona evra koji su bili na raspravi u Parlamentu, krajem jula ili početkom avgusta meseca, moram da kažem da ugovori nisu potpisani, a nisu možda potpisani, nije se žurilo, zato što smo upravo boljom kontrolom budžetskih sredstava i povećanom naplatom poreskih prihoda počeli više da se fokusiramo na kvalitet samog ugovora. Dakle, onog trenutka kada ugovor bude potpisan i kada prva sredstva budu povučena, poslanici će imati na raspolaganju sadržinu ugovora.
Još jednom bih volela da napomenem da bez obzira koliko bilo negativnih reči, rečenica, traktata, upućeno broju ministara, broju državnih činovnika i tako dalje, ja bih da ponovim da se veličina javne potrošnje nigde u svetu, pa ni u Srbiji, ne meri brojem ljudi, ni zaposlenih u državnoj upravi, ni brojem ministara, ni brojem državnih sekretara, već učešćem javne potrošnje u društvenom proizvodu. I ne sporim da je ono visoko i ne sporim i trudim se i svaki budžet od onog rebalansa jeste u stvari budžet koji tu javnu potrošnju smanjuje.
Vi imate pravo i obavezu da kritikujete, ali negde mi se čini da je malo preterano i prenaglašeno kritikovanje projekcije. Ne zato što projekcije, prvo zato što projekcije nisu moje i negde ne zato što nisu dobre pa ih se ja odričem, nego zato što to nigde u svetu pa ni u Srbiji ne rade ljudi zaposleni u ministarstvu nego se koriste projekcije relevantnih institucija koje se samo tim ili pretežno tim bave, pa čak i takve institucije nisu u stanju da perfektno predvide zato što je to prosto nemoguće.
Naravno, poznata mi je Tobinova taksa. Međutim, jeste činjenica da finansijski sektor nije obveznik PDV-a, ni u Srbiji, nigde u svetu i to je tačno. Da na primer jeste finansijski sektor obveznik, on bi se ponašao kao i drugi obveznici PDV-a, dakle, prevalili bi to na krajnjeg korisnika.
U tom slučaju krediti bi samo bili skuplji. Ipak činjenica da je finansijski sektor likvidan, dobro kapitalizovan i da je dosta zaradio, ne ostavlja njega amnestiranog od plaćanja poreza, već je dobit evidentirana, u suštini je veće plaćanje poreza na dobit.
Dakle, što se tiče sve češće teme o tome da treba oporezovati finansijski sektor, samo mislim da je nedostajala jedna mala rečenica – da to ima samo smisla onda kada sve zemlje u svetu to urade. Nisam protiv toga. Para ima, to je tačno, ali kao što kaže jedna poslovica "para i dece nikad mnogo", Zakon o budžetskom sistemu i ja kao ministar zaista imam nameru da sva sredstva stavim na uvid i pod kontrolu.
Međutim, čini mi se da Direktorat za civilno vazduhoplovstvo i Agencija za kontrolu leta prosto nisu dobri primeri. Zašto? Činjenica jeste da se radi o regulatornim telima, da ona imaju neki monopol, da ona kontrolišu nebo nad nama i da kontrolišu letove, ali regulacija je međunarodna.
Znači, međunarodna regulacija i nad srpskim nebom i nad letovima nad srpskim nebom, kao i svugde u svetu, propisuje odgovarajuću rutnu naknadu, a ta rutna naknada, koja je dosta izdašna, i nije sporno da ove agencije ili regulatorna tela imaju velike prihode, može se koristiti samo u funkciji bezbednosti saobraćaja.
Da li su ciljevi MMF-a i Vlade Republike Srbije razlikuju? Samo bih podvukla sledeće: uloga ekonomske politike, a to je samo monetarna i fiskalna, mora biti samo jedna, a to je stabilnost cena i to je najvažnije što ove dve politike mogu da učine za privredni rast.
Navođenje na temu da cilj monetarne i fiskalne politike ne treba da bude stabilnost već nešto drugo mene podseća, otprilike, na pitanje šta je važnije za jednog trkača takmičara na duge staze? Da li je važnije da ima dobrog lekara ili trenera. Generalno, dobrog trenera, ali neće on biti dobar trkač ako nije dovoljno zdrav i ako nema dovoljno dobrog lekara.
Na kraju, iako nikada to nisam rekla, nekako se osećam, ne znam, želim da kažem svoje mišljenje povodom najčešće upućivane kritike, vrlo podsmešljive, na rečenicu kako je recesija šansa. Dakle, nisam rekla, nemam obavezu da branim taj stav, ali negde mi se čini da bih mogla sa vama da podelim svoje mišljenje o tome. Čini mi se da krizna situacija, a recesija jeste kriza, pre prodrma nego što uspava, pokaže slabosti, ali negde i nagradi za snagu, ubije neke loše stare navike, a kreira nove prilike.
Nemojte da zaboravite da su mnoge dobre firme upravo nastale u vreme krize, kao i mnoge dobre ideje i proizvodi. Reći ću vam samo neke, pa kada budemo sledeći put kritikovali da znamo da su zaista neka velika otkrića, kao sintetika, kao veštačka guma, neke velike firme, kao "Revlon", "Hjulit-Pakard" upravo nastale u doba krize.
Od mene toliko. Hvala. (Aplauz.)
