Zahvaljujem. Gospodin Jovan Palalić. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame gospodo narodni poslanici, zaista kada se sluša rasprava o ovim objedinjenim tačkama dnevnog reda, bilo ko da posmatra ovaj prenos, prosto ne može da vidi nikakvu vezu između ovih tema koje se odnose na RRA, na poštu, na izbor u organe pravosuđa. Bez obzira što danima slušamo o efikasnosti Skupštine suština nije u tome da se donese niz zakona, nego da se o njima kvalitetno raspravlja i da javnost ima priliku da vidi o čemu mi to raspravljamo, kao i koji su problemi vezani za teme o kojima raspravljamo.
Fokusiraću se u svojoj raspravi na stanja u pravosuđu i na pitanje izbora u ova dva važna organa, u Visokom savetu sudstva i Državnom veću tužilaca, jer smatram da ovo što se sada događa u pravosuđu, ova velika reforma, kako je Vlada najavila, izaziva velike probleme. Mogu slobodno da kažem strahove kod nosilaca pravosudnih funkcija.
Praktično, pravosuđe u ovom trenutku u Srbiji stoji. Bilo ko da se bavi ovim poslom zna da se rasprave i pretresi ne zakazuju do kraja godine, da se to prebacuje u 2010. godinu. Sudije ne znaju da li će biti izabrane i iz tih razloga ne žele da čitav ovaj posao rade.
Oni koji očekuju, ovako kako su najavili, da će reformisano pravosuđe startovati od 1. januara, mogu slobodno da kažem da obmanjuju građane. Uzeću samo primer beogradskih sudova, gde od pet sudova, treba da dobijemo dva. Pitam – koliko će biti potrebno vremena da se svi ti predmeti zavedu u dve nove pisarnice? Procena zaposlenih koji rade u administraciji jeste da će to trajati mesecima, a možda i pola godine.
Onda se postavlja pitanje – da li je i 2010. godina izgubljena za pravosuđe, a možda je najviše izgubljena za građane koji očekuju da ostvare svoja prava pred institucijama pravosuđa? To je jedna vrsta problema koja je izuzetno važna.
Druga vrsta problema sastoji se u tome što je ulaskom pravosuđa u ovu reformu došlo do značajnog smanjenja prava građana na pravdu, ali ne samo to, nego je došlo do velikih problema u mnogim gradovima i opštinama. Ovde je iznet podatak da je u 104 opštine došlo do ukidanja sudova. Ova vlast ukida institucije. To je prva vlast u Srbiji koja ukida institucije. Ova vlast otpušta i pored obećanja da će doći do masovnog zapošljavanja, kako je rečeno u ekspozeu predsednika Vlade – 200.000 novih zaposlenih. Ukidanje institucija i otpuštanje je politika ove Vlade.
Sada, u tim opštinama, gde nemate sud, gde otpuštate u lokalnim samoupravama, otpuštate i u sudovima, naravno, po preporuci Svetske banke, zatvaraće se i škole, postavlja se pitanje jednog normalnog i civilizovanog života. Da ne govorimo o dostupnosti pravdi i o pravu na prirodnog sudiju, kako se često ovde govorilo u raspravama koje smo imali prilike da vidimo u nizu zakona koje je predlagalo Ministarstvo pravde. A to da će jedan sudija iz jednog mesta da putuje u drugo i da će to da obezbedi da ne bude korupcije, jeste nešto što apsolutno ne može nikoga da uveri.
Podsetiću vas, a i građane Srbije, da je prilikom nastupa predstavnika Ministarstva pravde u Narodnoj skupštini pompezno najavljena reforma pravosuđa, najavljeno je ukidanje sudova u tim malim mestima – kao da je najveća korupcija u pravosuđu u tim malim mestima. A, nije veliko u Beogradu, nije velika u Novom Sadu, gde se gomilaju pravosudne institucije, ali je u Rači, u Žablju, u Žabarima, u Surdulici najveća korupcija?!
Pitanje je – ko na koji način ovde obmanjuje i šta se želi postići ovom čitavom reformom u pravosuđu? Da li je ukidanje institucija i otpuštanje put u efikasnost, o čemu se ovde govori? Da li je manji broj nosilaca pravosudnih funkcija nešto što će doprineti efikasnosti? Sigurno nije!
Bojimo se da će 1. januar 2010. godine, zbog svih ovih problema, biti uvod u veliku turbulenciju u pravosuđu, i sasvim sigurno, dovesti do toga da građani Srbije koji žele da ostvare svoja prava to neće moći, sada ne mogu da imaju zakazane rasprave i pretrese, i imaće izgubljenu čitavu 2010. godinu. Onda ćemo postaviti pitanje – šta je sa efikasnošću? Brzo će doći i taj 1. januar. Ne želim da govorim o kolegama koje se biraju u ove dve visoke i važne institucije, ali želim da ukažem na jednu vrstu hipokrizije koja postoji kod predstavnika vladajuće većina, a odnosi se na autonomiju Vojvodine.
Evo, mi imamo priliku da danima slušamo o statutu, da danima slušamo kako će to možda doći jednog dana, kako će doći možda zakon o utvrđivanju nadležnosti Vojvodine, puna su usta autonomije Vojvodine, a nema predstavnika Advokatske komore Vojvodine u ovoj instituciji, jedne od najvećih advokatskih komora sa najdužom, skoro vekovnom, tradicijom.
S jedne strane, mi izmišljamo nove institucije u Vojvodini, predlagači statuta, a institucije koje postoje toliko godina, mi ih na ovaj način ignorišemo.
Onda se postavlja pitanje – da li su ti koji govore o autonomiji Vojvodine, o pravima građana na autonomiju, o jačanju njihovih institucija, u stvari iskreni? Napravili su haos sa statutom, ne znaju kako iz njega da izađu. Znači, Vojvodina nema pravo na autonomiju koju ima po Ustavu, njihove institucije se ignorišu, kao Advokatska komora Vojvodine, jedna od najvećih u Srbiji, a u isto vreme se deklarativno za to zalažu.
Zakon o prenosu nadležnosti, o tome je govorila, u odgovoru našem šefu poslaničke grupe, predsednica Skupštine, sa neverovatnom konstatacijom da će predlog Vlade sadržavati sveobuhvatnija rešenja. Molim odgovor – kako se zna kakva će rešenja sadržati predlog Vlade, a takva rešenja, navodno, ne sadrži predlog koji je uputila Poslanička grupa DSS i šta to treba da znači u svetlu ove rasprave i odlaganja izjašnjavanja o statutu?
Znači, upravo, ovo je primer kako oni kojima su puna usta regionalizacije ukidaju institucije i sudove po opštinama, kojima su puna usta autonomije Vojvodine, ignorišu velike institucije, kao što je Advokatska komora Vojvodine, a u isto vreme u nedogled odlažu usvajanje statuta i jedan predlog zakona koji je ovde u Narodnoj skupštini, a koji je predložila DSS i NS, ne žele da stave. Vi ne želite to i to treba jasno i glasno reći ovde. A šta se iza toga krije, mi ćemo, sasvim sigurno, u narednom periodu o tome pričati.
U svakom slučaju, pravosuđe u Srbiji, posle ove reforme koja se sada sprovodi, posle postupka izbora koji se sprovodi u sudstvu i tužilaštvu, jeste na velikim mukama, jeste u velikoj nedoumici i jeste u velikom strahu. Kako će iz tog straha izaći, veliko je pitanje. Mi smo ubeđeni da nije dobro rešenje da se na ovaj način postave novi temelji pravosuđa – ukidanjem sudova i pritiskom na sudije, kao i partijskim izborom sudija.
A, u svakom slučaju, zakoni koji su doneti i koji se sada počinju primenjivati neće ostvariti ono što je krajnji cilj pravosuđa, a to je da građanin kada dolazi u sud – dolazi po pravdu. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem. Reč ima gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo poslanici, mi danas opet imamo jednu papazjaniju od objedinjene rasprave, odnosno tačaka dnevnog reda. Trudila sam se, koristeći ovo nešto mog pravničkog znanja i višegodišnjeg iskustva, da pokušam da nađem vezu, recimo, između Predloga odluke o izboru Saveta Republičke agencije za poštanske usluge i Predloga odluka o prestanku sudijske dužnosti sudijama koji odlaze u penziju ili, na primer, Predloga odluke o dopunama Odluke o izboru člana odbora Narodne skupštine i nisam mogla da nađem nikakvu vezu, pogotovo ne u skladu sa našim Poslovnikom koji bi, pretpostavljam, trebalo da obavezuje sve narodne poslanike, pa i predsednika Parlamenta.
Po ovom članu 142, na koji se pozvao predlagač, spajanje ovih tačaka dnevnog reda i za koji ste vi iz vladajuće većine glasali, verovatno ne znajući šta piše u ovom članu, podsetiću vas da stoji: ''Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelnik pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana''.
Jasno je da ništa od ovoga nije ispunjeno, ali to samo govori u prilog našoj tvrdnji u šta ste vi pretvorili Narodnu skupštinu. Kada predstavljate Narodnu skupštinu, mislim na vas, gospođo predsedniče, onda se hvalite koliko smo mi to zakona doneli, koliko nekih drugih akata, pa pre neki dan rekoste kako će na dnevnom redu uskoro da se nađe predlog o izmenama Zakona o putnim ispravama, kako je to mnogo važan zakon za građane Srbije. Naravno, kada budemo govorili o tom zakonu, onda ćemo se podsetiti na ono što smo vam mi govorili poslednjeg radnog dana u 2008. godini, kada smo rekli da je nemoguće da ćete uraditi posao na koji ste se obavezali tim zakonom. Tako možete iz meseca u mesec, iz godine u godinu da predlažete izmene zakona, zato što ste potpuno nespremni da ono što donesete ovde, zapravo, sprovedete u delo.
Zašto ovo govorim? Zato što i danas u ovim objedinjenim tačkama imamo dokaza vaše nesposobnosti, ne mislim na vas lično nego na skupštinsku većinu, imamo predloge o kojima se već glasalo, koji su očigledno i tada bili spremni da se izglasaju, ali zbog nesnalaženja narodnih poslanika koji su glasali za te predloge, podsećam, to je bilo onoga dana kada ste više sati morali da glasate, pa ste glasali po nekoliko puta o istom predlogu, ne bi li objasnili narodnim poslanicima da treba da pritisnu određeni taster ako hoće da glasaju. To je bilo onoga dana kada ste uhvaćeni na delu da glasate bez skupštinske većine, da vam neki drugi pomažu itd. Zato mi imamo danas na dnevnom redu jedan predlog koji je već bio i u raspravi i na glasanju.
Kao što smo čuli i kao što su građani Srbije čuli, ovde ima šest tačaka koje nemaju veze jedna sa drugom, a kolege iz SRS su govorile o nekim od tih predloga. Usredsrediću se na probleme vezane za pravosuđe u Srbiji i na predloge koji se odnose upravo na tu oblast.
Mi ovde imamo dve odluke gde nam se predlaže prestanak sudijske dužnosti zbog odlaska nekih sudija u penziju, odnosno kako se kaže – prestaje im dužnost zbog navršenja radnog veka. Naravno, ne pada mi na pamet da pominjem imena tih ljudi. Ljudi su verovatno zaslužili, bar što se tiče formalne ispunjenosti uslova, i mi ovu odluku treba da donesemo, ovim ljudima jedino mogu da poželim da što duže u zdravlju uživaju u svojim penzijama, ali je dobro da smo ovo dobili u dnevnom redu, da bismo porazgovarali upravo o onome što se sada dešava u sudovima u Srbiji, a u okviru ove takozvane reforme gospođe Malović ili, bolje reći, gospodina Homena, jer je on očigledno idejni vođa ove, bože me sačuvaj, reforme.
Mi danas imamo u sudovima u Srbiji jedan opšti haos. Ne zakazuju se rasprave, odnosno zakazuju se sa mnogo meseci odlaganja, otprilike da dođu u vreme kada se završi ova reforma, odnosno preraspodela i ovaj novi izbor sudija. Takođe, imamo velikih problema u sudovima gde sudije uglavnom međusobno ne razgovaraju, naravno i tužioci, zato što ste im vi ubacili taj problem, mislim na skupštinsku većinu.
Naravno, mi danas ovde nemamo ni predstavnika Ministarstva pravde, gospođu Snežanu Malović. Gospođa ministar, koja je prisutna ovde, treba da je prisutna, nemam ništa protiv, ali očigledno će slušati veći deo rasprave koji se odnosi na neke druge resore, a ne za resor za koji je ona odgovorna. Što je još gore, mi ovde nemamo ni Boška Ristića, koji je predlagač u jednom delu ovih odluka.
Naravno, da se vratim na ovu priču o trenutnim problemima u pravosuđu. Zašto se dešavaju i zašto sam to povezala sa odlaskom u penziju? Zato što se već danas u gotovo svim sudovima u Srbiji zna ko će od sudija ostati i dalje sudija, a ko neće biti. Ovaj konkurs je raspisan kao čista formalnost. Ovo je, zapravo, trebalo da bude i biće pokriće da se sudovi očiste od onih sudija koji nisu spremni da sude po sistemu – ''dobili smo presudu'', već žele da svoj posao rade u skladu sa zakonom, u skladu sa svojom profesijom.
Već se zna koliko će sudija i tužilaca, odnosno zamenika javnih tužilaca, koji su ispunili jedan od uslova za penziju, koji će i dalje ostati na tim funkcijama, ne pada im na pamet, kažu, da odlaze odatle zato što imaju dobre veze u opštinskim odborima DS, što su bliski sa tom strankom, mnogi su čak i formalno članovi DS. Ovo je, zaista, smeškali se vi ili ne, nešto što je tema u pravosuđu u Srbiji.
Ja sam u ovom periodu dok Parlament nije radio obišla četrdesetak opština u Srbiji i razgovarala sa mnogo ljudi, ne samo članova SRS i naših opštinskih odbora, već i ljudi koje sam sretala na ulici.
Imala sam priliku da sretnem negde i tužioce i sudije. Naravno, njihova imena ne želim da pominjem, zato što bi to moglo loše da utiče na ovaj posao koji sledi, vezano za ponovo ili, ne znam da li je to ponovo ili je to prvi izbor, to verovatno ne zna ni onaj ko je predlagač ovog zakona. Interesantno je da na osnovu ovih predloga koje mi imamo i o kojima ćete vi verovatno pozitivno ovaj put da glasate, ukoliko u međuvremenu naučite kako se glasa, pošto prošli put vam to nešto nije išlo od ruke, i ovaj visoki savet sudstva i ovaj tužilaštva, a pogotovo Visoki savet sudstva biće apsolutno savet DS. To niko ne može da dovede u pitanje.
Evo primera – Boško Ristić, nesporno član DS, Snežana Malović, nesporno kadar DS, gospođa Nata Mesarević, niko ne može da kaže da nije režimski sudija. Ona je ta, podsećam, koja je u srpsko pravosuđe uvela nigde viđeni princip – ''dobili smo presudu'', umesto – doneli smo presudu. Sada imamo predlog Advokatske komore koji će još biti članovi, u ime, naravno, dobro sam htela da kažem, Demokratske stranke, a zapravo Advokatske komore. Ovde moramo malo da se zabavimo materijalima koje smo dobili upravo od Advokatske komore Srbije i da podsetimo na neke stvari, pre svega na član 36. Zakona, koji kaže, da postupak predlaganja kandidata za izbornog člana Saveta iz reda advokata organizuje i sprovodi Advokatska komora Srbije, na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova.
Prema tome, ovaj zakon, odnosno ovaj član 36. nije primenjen kada su u pitanju predlozi Advokatske komore, odnosno upravnog odbora, to je veoma bitno, to ću da obrazložim u daljem toku rasprave, dakle, predlog Advokatske komore za izbor izbornog člana prvog sastava Visokog saveta sudstva i izbor izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca.
Nešto veoma interesantno i, molim vas, da pratite ove datume. Boško Ristić, kao predsednik Odbora, 7. marta 2009. godine, obaveštava Advokatsku komoru Srbije da je Narodna skupština Republike Srbije na sednici 30. marta odlučivala o izboru, pa nije ni izabrala itd. Ovo je zaista vrlo interesantno – kako je to Boško Ristić dvadeset tri dana pre ove odluke znao kakav će biti ishod glasanja, ali izgleda, kod vas je sve moguće.
Advokatska komora Srbije je uputila jedno pismo članovima Odbora za pravosuđe i upravu u ovom parlamentu. Pročitaću neke delove koji su zaista interesantni.
Kaže se: ''Advokatska komora Srbije je 20. juna 2009. godine održala Skupštinu svojih članova, koja po svojoj prirodi obezbeđuje najšire predstavljanje njenih članova'', to je ono u skladu sa članom 36, ''na kojoj je trebalo od trojice kandidata da izabere jednog i predloži ga Skupštini.
Tom prilikom je, iz do sada nepoznatih razloga, u ponovljenom glasanju ta tačka skinuta sa dnevnog reda Skupštine i nikada više nije vraćena na dnevni red. Kandidat koji je sada kandidovan od strane Advokatske komore Srbije je kandidat Upravnog odbora te komore, koji ne može po svojoj prirodi da obezbedi najširu zastupljenost njenih članova, što je zakonski preduslov za predlaganje kandidata.'' Ovo je, naravno, apsolutno tačno. Takođe, imamo podatak da je advokat iz Paraćina, gospodin Zoran Živković, bio kandidat Regionalne advokatske komore za Kragujevac i da je bio predložen dva puta za ovu funkciju, i to upravo na Skupštini, kasnije na Upravnom odboru, ali naravno, očigledno čovek ne ispunjava neke uslove koje traži isključivo DS i nije ni mogao da bude izabran.
Zašto sam na početku rekla da su kandidati koji će biti izabrani, odnosno koje ćete verovatno izabrati, isključivo kadrovi DS i da će oni zajedno sa Boškom Ristićem, Snežanom Malović i Natom Mesarević da biraju sudije i tužioce? Vi ste sami u ovom predlogu napisali neke detalje koji očigledno govore o tome.
Kažete da je Advokatska komora Srbije postupajući u skladu sa odredbama člana 36. stav 1. i člana 53. Zakona o Visokom savetu sudstva dostavila prvi predlog kandidata 28. januara 2009. godine. Tada predloženi kandidati nisu dobili potrebnu većinu glasova za izbor prvog sastava Visokog saveta sudstva, i onda imamo drugi predlog koji, kao što ste čuli, nije u skladu sa članom 36. Zakona o Visokom savetu sudstva.
Vrlo je interesantno da će se neko ko je spreman da bude izabran suprotno zakonu prihvatiti tako značajne funkcije da određuje ko može, a ko ne može biti sudija, odnosno javni tužilac.
U ovom predlogu Advokatska komora, odnosno Upravni odbor koji nam predlaže gospodina Dejana Ćirića, zaista nisam imala nameru da pominjem njegovo ime, ali neke karakteristike koje smo dobili o njemu moraju da se iznesu, i to karakteristike koje smo dobili upravo od predlagača, kaže: ''Nakon sveobuhvatne diskusije u kojoj su učestvovali svi prisutni članovi Upravnog odbora, predstavnici advokatskih komora u Srbiji, jedan broj prisutnih advokata, Upravni odbor Advokatske komore Srbije je doneo odluku da se Narodnoj skupštini kao jedini kandidat predloži Dejan Ćirić.''
Recimo, evo pitanja – zašto ne postoji i taj drugi kandidat, Zoran Živković, advokat iz Paraćina, koji je bio protivkandidat? Bitno da to bude jedini kandidat koji je, sada govorimo o njegovom profesionalnom angažovanju, o tome je Narodnu skupštinu obavestila Advokatska komora, član radne grupe Ministarstva pravde Republike Srbije za izradu Strategije reforme sistema besplatne pravne pomoći u Srbiji i član Komisije Ministarstva pravde Republike Srbije za izradu teksta zakona o pravosudnom ispitu.
Dakle, jasno je da se radi o čoveku koji je kadar Demokratske stranke, jer bi jedino kao takav bio izabran da bude član ove radne grupe, odnosno Komisije. I što je još gore – očigledno je da je ovaj čovek već na platnom spisku Ministarstva pravde i da je on drugi predstavnik Ministarstva pravde, a po zakonu to može biti samo jedan i to ministar, to je gospođa Snežana Malović, ovo, takođe, govori da je ovaj predlog potpuno suprotan zakonu.
Imamo i predlog Advokatske komore vezano za izbor izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca. Isto obrazloženje nakon sveobuhvatne diskusije i tako dalje, predlaže se kao jedini kandidat Miroslav Bojić, advokat iz Čačka. Takođe, u njegovoj profesionalnoj biografiji stoji da je član Komisije Ministarstva pravde za izradu teksta Zakonika o krivičnom postupku i da je član Komisije državne zajednice Srbija i Crna Gora, iz onog vremena, za harmonizaciju propisa Republike Srbije i Republike Crne Gore sa evropskim zakonodavstvom.
Dame i gospodo, ove karakteristike sigurno nisu garancije da će ovaj gospodin primenjivati zakon tako što će biti zakon jednak za sve i što će svi biti isti pred zakonom, kada je u pitanju izbor sudija, odnosno javnih tužilaca, u ovom slučaju, i mi iz SRS nikako ne očekujemo, niti možemo da verujemo da ova dva čoveka kao predstavnici tih budućih tela mogu da rade nepristrasno i mogu da procenjuju ko zaista zaslužuje da bude i dalje sudija, odnosno javni tužilac.
U međuvremenu oglasila se Advokatska komora Srbije, nezadovoljna ovim što se dešavalo, odnosno jedna grupa advokata, u skladu sa Statutom Advokatske komore Srbije i u pitanju su zaista eminentna imena, uglavnom beogradskih advokata, evo, recimo, Biljana Kajganić je jedna od tih advokata, i kažu ovako – Predlog delegata Skupštine Advokatske komore Srbije za sazivanje sednice Skupštine advokata shodno članu 17. Statuta Advokatske komore, dakle, ova grupa advokata kaže kako je dana 5. 09. 2009. godine Upravni odbor Advokatske komore Srbije doneo odluku da predloži kandidate za izborne članove Visokog saveta sudstva i za Državno veće tužilaca iz reda advokata, opredeljujući se za kandidata Dejana Ćirića i Miroslava Bojića, te kako je ta odluka nelegalna i nelegitimna, budući da predlaganje kandidata za te organe nije izvršeno na način na koji se obezbeđuje najšira predstavljenost njenih članova, shodno odredbi člana 36. stav 2. Zakona Visokog saveta sudstva, to ovi potpisani delegati Skupštine Advokatske komore, na osnovu člana 17. Statuta te komore, predlažu da predsednik Advokatske komore Srbije zakaže sednicu Skupštine advokata, Advokatske komore Srbije gde bi se, između ostalog, raspravljalo i o ovim kandidatima, odnosno ne o ovim nego o kandidatima o kojima je već raspravljano na Skupštini, ali je suprotno zakonu konačnu reč doneo Upravni odbor.
Zašto smo imali potrebu da vas upoznamo sa ovim? Pa, upravo iz razloga da vodite računa, vi koji ćete glasati za ove predloge, da ste već jedanput pokušali da glasate, pa niste uspeli da omogućite većinu i to samo zato što se desila greška u glasanju, već peta tog dana po redu, pa više niste mogli, gospođa Đukić-Dejanović više nije mogla da dozvoli da ponavljate glasanje zato što dvoje ili troje ljudi nije bilo u sali i nije glasalo.
Želimo da vas upozorimo da ćete imati opet problema u javnosti, opet pokazujete jednu izuzetnu drskost i samovolju, ne interesuje vas šta kaže struka za bilo koju oblast o kojoj vi ovde odlučujete, kao što vas nije interesovalo mišljenje javnog mnjenja i pravničke struke kada je u pitanju ova nova mreža sudova, pa onda pre neki dan gospođa ministar Malović kaže, objašnjava, ubeđena, da će ta njena reforma doneti neko čudo neviđeno u oblasti pravosuđa, da će sudovi raditi efikasnije i onda je dala neko objašnjenje, odnosno primedbu. Zaista nisam mogla da je razumem, verovatno nisam dovoljno pametna koliko Snežana Malović, ali možda ćete vi razumeti.
Gospođa Malović objašnjava zašto nam je potrebna ovakva reforma, zašto treba da se ukinu sudovi, odnosno da se smanje 104 suda u Srbiji. Kaže – znate, recimo, u Opštinskom sudu u Arilju svaki predmet može da se reši za tri godine, a u Beogradu je to nemoguće, sada nakon ove reforme to će biti izjednačeno. U kom smislu, nisam razumela da je našla modus i način da se neki predmet koji se u Arilju završi za tri godine da će se završiti i u Beogradu za tri godine.
Razumela sam da će slični predmeti koji u Beogradu traju 17 godina i u Arilju umesto tri godine trajati 17, zato što će biti problem sa onim o čemu smo govorili kada se govorilo o toj takozvanoj mreži sudova, kada smo pokušali da objasnimo i ministru i vladajućoj većini da rade nešto što će doneti velike probleme pre svega građanima Srbije, građanima koji moraju da traže u određenim situacijama pravdu.
Ministar Malović i pre dva dana tvrdi da je pristup pravdi i dalje moguć. Naravno da jeste, ali na koji način ako će neko iz Arilja morati da ide u Osnovni sud u Užice, koliko će mu biti potrebno da plati advokata, kako će moći da nađe veštaka, kako će da obezbedi da vodi svedoke i tako dalje.
Još jedan problem koji prati primenu ovih zakona i tu takozvanu reformu koja se očekuje do kraja ove godine, jeste problem smanjenja broja sudija, smanjenja broja tužilaca i smanjenja broja zaposlenih u sudskoj upravi. Smanjenje broja podrazumeva i veliki broj otkaza. Procena je da je to oko 3.000 otkaza i to: oko 600 sudija, 400 tužilaca ili zamenika tužilaca i 2.000 zaposlenih u sudskoj upravi ostaće bez posla, nakon „uspešne“ reforme gospođe Snežane Malović i ovog režima.
Dakle, ne vodite računa o interesima građana ni u jednoj oblasti. Čuli ste od kolega koji su govorili pre mene koliko ne vodite računa kada su u pitanju ljudi, da ne kažem obični ljudi, svi smo obični ljudi, postoje neki koji imaju neka specijalna ovlašćenja i ponašaju se kao da su ''bogom dani'' i oni su u Vladi, u režimu Borisa Tadića, oni se ponašaju tako što se smeju građanima Srbije u lice.
Sinoć smo mogli da vidimo jednog ministra koji kaže da ćemo izaći iz recesije krajem ove godine ili početkom iduće, ali da se građani ne nadaju, to ne znači da će građani živeti bolje. Građani moraju bar još godinu dana da se muče jer, kako reče pametni ministar, bolje je biti van recesije nego u recesiji. Naravno, to je bilo ispraćeno njegovim ironičnim smehom. Taj smeh se odnosio na sve građane Srbije, to je očigledno. Iz dana u dan imamo takve situacije i takve slučajeve da se ministri ismevaju sa onim što jesu problemi građana Srbije; da ih baš briga što svakodnevno ljudi ostaju bez posla, da ih baš briga što je svaki peti građanin u Srbiji gladan. Takođe, ovih dana sam pročitala u štampi, što me je zaprepastilo, Vlada kaže da je plata od 8.160 dinara ili 8.360 dinara, nisam sigurna, zarada ispod koje se neko ko prima manje od toga smatra siromašnim!
E, sad bih baš volela, pogotovo što je ministar finansija ovde, možda bi bilo zgodno da odgovorite gospođo Dragutinović, možda i vaša koleginica, a može i bilo ko od poslanika skupštinske većine – kako nije siromašan neko čija je zarada 8.160 dinara? Kako može da se živi sa tolikom platom, a vi smatrate da je neko ko ima toliku platu, odnosno zaradu, iznad linije siromaštva?
Zar to nije ruganje narodu? Zar to nije ruganje svim onim ljudima koji sastavljaju kraj s krajem, a pogotovo onima koji ostaju bez posla? Imaćemo priliku da govorimo i o ovom zakonu, vidim da nam je danas stigao u materijalu, a koji se odnosi na smanjenje zaposlenih u državnoj upravi.
Nisam imala priliku da pročitam još uvek Predlog zakona. Jesam slušala ministre i jesam pratila šta se dešava u toj oblasti. Tu će, takođe, da se desi ''čudo neviđeno'' – da će ostati zaposleni svi oni koje ste vi po partijskom zadatku poprimali ugovorom o delu, a gubiće posao ljudi koji su 20 i 30 godina u državnoj upravi, koji su ispekli zanat u tom delu, odnosno u poslu koji rade. Pitanje je kako ćete kasnije vi da radite kada otpustite te ljudi koji jedini znaju da rade taj posao? Naravno, o tome ćemo govoriti tada, kao što rekoh, kada ovaj zakon bude na dnevnom redu.
Sada govorimo o tome što je vezano za oblast pravosuđa, za reforme u pravosuđu. Više puta je pokušavano sa reformama u oblasti pravosuđa i nikada se nije uspelo u potpunosti, nikada se nije uspelo da naše sudstvo bude nezavisno, da bude samostalno, da sudije odlučuju po sudijskoj dužnosti.
Uvek je bilo onih koji su bili pod uticajem izvršne vlasti. Do sada je to bio manji broj sudija i manji broj javnih tužilaca. To su bili uglavnom ti poslušnici, koji su bili prepoznatljivi u svakom sudu, gde god ste krenuli u Srbiji, odnosno znalo se ko je režimski sudija i ko je režimski tužilac.
Ovo što se sada radi, ovo je najgora ikada do sada pokušana ili sprovedena reforma. Danas ćemo imati izuzetke, sudije koji će suditi po zakonu, odnosno danas ćemo posle ove reforme imati većinu režimskih sudija, sudija kojima će i Boško Ristić i Snežana Malović, i ovaj Ćirić i Bojić, ne znam kako se zovu ovi koje ste predložili, moći da okrene telefon i da im kažu – ovaj predmet da se sudi ovako, ovaj da se sudi onako, odnosno da se presudi, ovo da se stavi u fioku, ovo da se iznese na sto.
Reforma pravosuđa je trebalo da bude suprotna od svega ovoga što ste vi uradili. Trebalo je da bude takva da se smanji broj režimskih sudija, da sudije rade i sude po zakonu, a da tužioci budu nezavisni i da budu samostalni u svom radu, a to isto važi i za sudije, ali vi to niste hteli. Takođe je trebalo, u okviru vaše priče o ravnomernom regionalnom razvoju, da razvijate mrežu pravosudnu po Srbiji, a ne da je gasite, ne da je gušite.
Žao mi je što gospođe ministar, i jedna i druga, gledam u vas kada govorim o ovome, jer vi ste deo Vlade, mada ne verujem da ste za ovo lično odgovorne.
Taj ravnomerni regionalni razvoj pokazujete da vam je to samo nešto što lepo zvuči, a da to nije nešto što je namera ove vlade i ovog režima, jer ćete ostaviti bez posla i sudije i tužioci.
S druge strane, postoji problem, odnosno što ne bi trebalo da predstavlja problem, ali će u ovoj situaciji biti zaista veliki problem, kada 500, 600 sudija ostane bez posla, a ne mogu da budu advokati u sudu u kojem su sudili.
Zamislite nekoga ko je, recimo, 30 godina bio sudija u jednom sudu i on sada ne može posle 30 godina sudijskog iskustva, pošto nije bio podoban, pošto nema moralnu političku podobnost, pošto nije pokazao spremnost da sudi po nalozima izvršne vlasti, bilo da je u pitanju lokalna izvršna vlast ili republička izvršna vlast, taj neko će morati da se seli iz svog mesta stanovanja, jer mora da radi na teritoriji nekog drugog suda.
Da li ste vi uopšte vodili računa o tome? Da li ste i vi, gospodo narodni poslanici, koji ste glasali za ove zakone i koji ćete glasati i za ove predloge kandidata za ovaj prvi saziv Visokog saveta sudstva i Tužilaštva, odnosno da li ste vodili računa o tome? Da li vi razgovarate uopšte sa narodom? Da li vi uopšte znate kako se zaista živi i šta su stvarni problemi građana Srbije?
Da li vi izlazite iz automobila ili da li nekada imate neki kontakt u prodavnici, na pijaci, u gradskom saobraćaju, na nekom javnom mestu, gde možete da sretnete običnog čoveka, koji ima puno problema, koji ima puno primedbi na funkcionisanje vlasti, na ono što dobijamo, što dobijaju od skupštinske većine, od Vlade Republike Srbije? Ja sam uverena da, bar, ponekad porazgovarate sa nekim čovekom. Da li vas nekad neko zaustavi na ulici?
Mi zaista svakodnevno imamo takve kontakte, pored toga što građani pišu u SRS, u našu poslaničku grupu, nas ljudi sretaju na ulici, pozivaju telefonom, i naše opštinske odbore, žale se, pitaju – kako da im pomognemo?
Ja sam, kažem, u obilasku 40 opština u prethodih mesec dana toliko toga čula, opet ću da pomenem Arilje, jer ga je pominjala i gospođa Malović, ljudi u opštinskom odboru kažu – ne bojte se vi za opštinski odbor, mi odlično radimo, kao što vidite, odlično funkcionišemo, naš problem je malina, naš problem je Vlada Republike Srbije, koja nas je prevarila tako što je stala isključivo, kada je u pitanju malina, na stranu ''hladnjačara'' i što je nas proizvođače malina ostavila na cedilu, što smo svi sada na gubitku, i što je najgore – što je Vlada uspela da kupi predvodnike tog protesta ''malinara''.
Kada su došli ispred Vlade – stajali su, ležali, sedeli 24 časa. I taj neko koji ih je predstavljao, posle tog vremena je rekao da je sve dogovorio sa Vladom, da mogu da se vrate kući.
On jeste dogovorio da samo njegova malina bude prodata, odnosno plaćena po ceni koju su tražili svi ''malinari'' – ostali su ostali na onome što su Vladu uslovili ''hladnjačari''.
Zašto pominjem ovu temu, vezano za ovaj dnevni red? Zato što govorim o nečemu što su životni, svakodnevni problemi građana, o čemu niko iz Vlade ne vodi računa, o čemu niko iz Vlade ne želi da čuje šta kažu građani.
Zbog toga me zabrinjava da narodni poslanici vladajuće većine nemaju kontakt sa građanima.
Drage kolege, i vas su birali građani Republike Srbije. Valjda treba da udovoljavate zahtevima građana, onoliko koliko je to u skladu sa zakonom.
Vi, kao vladajuća većina, sigurno ste moćni u smislu toga da vi možete da kažete predstavniku Vlade ili Vladi Republike Srbije – nećemo glasati za ovaj zakon; nećemo podržati ovaj vaš predlog, ali nećemo dozvoliti ni da trgujete, pravite neke nove skupštinske većine, da svaku sednicu kupujete na ovaj ili onaj način, već tražimo, insistiramo da Vlada radi u interesu građana Republike Srbije. Vi to možete. Mi kao poslanici opozicije možemo da skrećemo pažnju.
Nažalost, sve je manje mogućnosti sa ove govornice, s obzirom na ograničeno vreme, s obzirom na spajanje ovoliko tačaka dnevnog reda – da se ne bi moglo posvetiti dovoljno vremena jednoj po jednoj tački dnevnog reda. Naravno, to je samo zato što se vama žuri da se pojavite u javnosti i da kažete – koliko smo već stotina zakona doneli.
To što svaka dva meseca imamo izmene i dopune istog zakona koji danas donesemo, to nikog nije briga, o tome ne želite da govorite, ne želite da govorite ni o čemu što su suštinski problemi rada ovog parlamenta i rada Vlade, a pre svega što su suštinski problemi građana Republike Srbije.
Niko još u javnosti nije odgovorio na pitanja šta će biti sa tri hiljade ljudi koji su trenutno zaposleni u oblasti pravosuđa, šta će oni da rade u narednom periodu, kako će biti regulisan njihov ekonomski status, da li će biti na njih primenjen neki socijalni program, da li oni podležu Zakonu o radu, da li će biti neki poseban socijalni program kakav ste predvideli za zaposlene u državnoj upravi.
Nije dobro, gospođe ministri, da se u javnosti hvalite, kao što je to pre neki dan uradio gospodin Milan Marković, pa je bio naslov u jednim novinama "Obezbeđene pare za otkaze". Stavite vaše fotografije na naslovnu stranu novina i dajte izjavu kada budete obezbedili pare za nova radna mesta. Lako je deliti ljudima otkaze i u državnoj upravi i u pravosuđu.
A znate koliko ste sami odgovorni za enormno povećan broj zaposlenih u administraciji za ovih devet godina koliko ste vi iz Dosa na vlasti i koliko ste zadovoljavali vaše partijske apetite i zapošljavali vaše partijske funkcionere ili ljude koji su vam pomagali u toku izborne kampanje, koji su lepili plakate i tako dalje, koliko ste vi odgovorni za to enormno povećanje broja zaposlenih, a zaklinjali ste se 2000. godine da ćete vi da obezbedite ažurnu administraciju, jeftinu administraciju, umesto toga od osam hiljada dobili smo, skoro se baratalo podatkom od 28 hiljada zaposlenih u državnoj upravi, a najnoviji podatak statistike kaže da su to 32 hiljade zaposlenih.
Očigledno, te četiri hiljade koje su se pojavile u poslednja 2-3 meseca, to su zaposleni u vašim agencijama, to su oni koji rade u paralelnim državnim ili paradržavnim organima.
To su oni o kojima smo mi govorili unazad godinu-dve dana, koliko su popularne razne agencije, da se manete ćorava posla, da ne možete preko grbače građana da udomljavate i zapošljavate vaše partijske radnike i funkcionere.
Naravno, niko od njih danas neće ostati bez posla, 104 agencije koje plaćaju građani Srbije, a koje ni za šta ne služe i uopšte nisu potrebne.
Ili, ako će ostati te 104 agencije, onda gospodo, vi ministri, pakujte svoje lične stvari iz ministarstava i idite odatle, jer paralelni organi i agencije i ministarstva nisu potrebni i da smo u najboljoj ekonomskoj situaciji, nisu potrebni sa pravnog aspekta, a pogotovo u ovoj situaciji kada postoje toliki problemi koje svakodnevno trpe građani Republike Srbije.
Dakle, mi tvrdimo da niko u te 104 agencije neće ostati bez posla zato što su to vaše agencije, vi ste tamo ušuškali vaše drage aktiviste, a bez posla će ostati ljudi sa 30 ili 35 godina radnog staža koji nigde više ne mogu da se zaposle, koji nemaju nikakve šanse. Kako će oni preživeti, da li će preživeti, to ni vas u Vladi, ni vas u skupštinskoj većini uopšte nije briga.
Kako će preživeti ove tri hiljade, najmanje tri hiljade, zaposlenih u pravosuđu, a od tog, dve hiljade zaposlenih u sudskoj upravi koji imaju platu oko 14 hiljada dinara, maksimalno 21 hiljadu dinara sa visokom spremom?
Dakle, ne radi se o tome da ćete vi na ovaj način zaštititi državni budžet, jer se ne radi o novcu koji je nešto bitan za državni budžet.
Niste još uvek smanjili plate u javnim preduzećima, o kojima smo govorili pre više od godinu dana. Doneli ste uredbu i dalje vam vaši stranački funkcioneri koji su funkcioneri, odnosno u menadžmentu i upravi javnih preduzeća imaju basnoslovne iznose...Hvala lepo. (Aplauz.)

Isteklo je vreme, gospođo Radeta.
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Gospođo predsednice, uvažene ministarke, malobrojne koleginice i kolege, ja ću morati da većinu svog izlaganja uputim malobrojnim, u sali prisutnim, predstavnicima vladajuće većine.
Mi iz LDP taman se obradujemo da nekad zaista činite neke poteze koji predstavljaju ponašanje takozvane proevropske vlade, a onda nas vrlo brzo demantujete. Tako je i oko vaših aktivnosti u vezi sa Savetom Radiodifuzne agencije i izborom članova. Dopustili ste da već skoro godinu dana RRA nema dva člana.
Proletos ste na silu promenili Zakon o radiodifuziji i ubacili da Odbor za kulturu i informisanje ako predlagači predlože više od dva može i treba da izbaci ostale, višak, i da izabere dva koji će doći do Skupštine. Ni to niste uradili kada je u pitanju ovaj nedostajući kandidat za Savet RRA, koga daju i predlažu nevladine organizacije i udruženja građana. Biće to interesantna diskusija kad do nje dođe, da se vidi kako se teoretičari teorije ''trećeg metka'' nagrađuju ili pokušavaju da nagrade.
Vratimo se na ovo što je pred nama, a to je izbor kandidata koga predlažu stručna i novinarska udruženja. Da, ima dva kandidata, jedan je NUNS-ov, za koga ćemo mi glasati, to je Gordana Suša, a drugi je UNS-ov, odnosno Ljilja Smajlović, i verovatno potpredsednika vaše stranke, pa ćete vi verovatno glasati za ovog drugog, ali mislim da to ništa neće promeniti u stvaranju institucija ove zemlje. Takav način izbora derogira institucije.
Institucija Saveta Radiodifuzne agencije je vama značajna. To je jedina institucija na čijem čelu se nalazi vladika, u ovom trenutku vladika Porfirije. A, uprkos tome, kažu da je ona konzervativna, da strogo vodi računa da u "Velikom bratu" ili u "Farmi" ili u drugim rijaliti šou programima nema scena eksplicitnog seksa, valjda samo implicitnog, a onda pre neko veče, na jednoj komercijalnoj televiziji, žena priča kako ju je otac zlostavljao, kako je tri puta abortirala, ne, 50 puta abortirala, da otac godinama siluje ćerku, a voditeljka pita tu ženu da li doživljava orgazam dok ju je zlostavlja otac i, ništa se ne dešava.
Pošto se ništa ne dešava u ovom slučaju, onda je normalno da se ništa ne dešava i u jednom drastičnijem slučaju, a to je da država Srbija još uvek nema javni servis ili ima takozvani Javni servis koji je postao komercijalni servis. Kolega Andrić je pričao o tome da RTS ne ostvaruje nijednu od devet funkcija Javnog servisa. Ostvaruje jednu koja nije među tih devet, a to je da je najgledanija. Međutim, tih devet obaveza Javnog servisa podrazumevaju da ona ne može biti najgledanija. I zato ću se ja u svom izlaganju malo pozabaviti tim takozvanim. Javnim servisom koga još nemamo, odnosno komercijalnim servisom koga smo dobili našim parama, parama iz pretplate.
Za svaku firmu je važno, i baš mi je drago kad već nema Dragana Vujadinovića koji voli da piše o ovome, tu je ministarka finansija, ona će to razumeti, dakle, za svaku firmu i za normalno poslovanje svakog preduzeća važna je rentabilnost, sigurnost i likvidnost. Ta tri principa, nažalost, RTS ne ostvaruje.
Ovo su radili eksperti i potpisao je jedan od poznatih stručnjaka za bilanse preduzeća, dr Jovan Ranković, kada se pogledaju završni računi za 2008. i 2007. godinu, (evo ga Vujadinović, sad ću, Dragane, nešto za tebe) vidi se da se RTS raspada.
Na kraju 2007. u aktivi bilansa imalo je kumuliran gubitak od milijardu i 765 miliona, a u toku 2008. godine taj gubitak je porastao za još 176 miliona, tako da je na kraju 2008. gubitak RTS bio skoro dve milijarde dinara. To povećanje gubitka jeste znak da je poslovanje sa gubitkom RTS pojelo 27,96% ukupnog sopstvenog kapitala. To je sve imalo za posledicu nedostatak sopstvenog kapitala od tri i po milijarde dinara, što znači da je 50% stalne imovine RTS finansirano pozajmljenim izvorima.
Ovo povećanje kumuliranog gubitka prouzrokovalo je i povećanje dugoročnih kredita za 652 miliona dinara, a kratkoročnih za milijardu i 300 miliona dinara. To je povećalo ne samo stanje zaduženosti, nego ugrozilo rentabilitet firme okolnošću da povećanje obaveza, kako dugoročnih, tako i kratkoročnih prati povećanje njihove cene, to jest kamata i povećanje dospelih rata za plaćanje.
Iz ova dva izveštaja za 2007. i 2008. godinu ne može baš najjasnije da se izvuče zaključak o pravim razlozima poslovanja RTS sa ovolikim gubicima.
Ono što je najinteresantnije – šta je tu čudno? Tu je čudno da se prihodi povećavaju, a povećavaju se i gubici. Samo u 2008. godini prihodi su veći od onih iz prethodne godine za gotovo dve milijarde dinara. Ukupni prihodi RTS u 2008. godini su preko 12 milijardi dinara, 140 miliona evra. Znači, RTS troši oko 11 i po miliona evra.
Na šta troši toliki novac? Recimo, troši na sportske prenose. U prošloj godini osam stotina četiri miliona je potrošeno na sportske prenose, kao da je RTS sportski kanal. A ne piše u onih devet obaveza Javnog servisa da bude sportski kanal. Ne govorim o platama, da ne govorim o zabavnom programu kada kažem da je taj RTS postao komercijalna televizija, mislim na ono – ''menjam babu za ženu'' i takve emisije i emisije koje se plaćaju i po sto hiljada, sto dvadeset hiljada evra.
A šta je funkcija Javnog servisa? Sve suprotno od toga. Ono što treba Javni servis da radi to ne radi. Evo jednog primera – kada bi neku utakmicu, recimo, reprezentacije, koju građani Srbije treba da vide, komercijalne televizije bile nesposobne da plate prava, jer je skupo, iz inostranstva se igra, tada bi trebalo da uskoči Javni servis, jer to građani treba da vide. Sve drugo što komercijalne televizije mogu da kupe, govorim o sportskim prenosima, o zabavnim emisijama, to treba komercijalne televizije da rade. Ovde se često dešava da u tom takmičenju komercijalnih televizija i RTS, RTS pobedi, plati prava duplo više nego što koštaju, a to je novac poreskih obveznika, naš novac.
Znači, godinama se već toleriše takvo stanje u RTS, od kada je Koštunica po ubistvu Đinđića preuzeo Vladu i postavio tamo svog partijskog i političkog komesara za medije, a vi ćutite. Sada imate većinu. Mislite – kakve sada veze ima poslovanje RTS sa izborom člana RRA? Ima! Mi smo odgovorni za ovo poslovanje. Vi, prvenstveno, zato što taj savet RRA bira Upravni odbor RTS, a taj upravni odbor vodi RTS u stečaj, a taj savet RRA, na čelu sa Vladikom Porfirijem, ne reaguje. Znači, RTS pred stečajem, kada Vlada počne da mu oprašta dugove, to će, gospođo Dragutinović, biti dodatno opterećenje poreskih obveznika. Ljudi plaćaju porez, od tog poreza deo ide RTS. Ljudi plaćaju pretplatu da bi imali obrazovni, školski, naučni program, a imaju "Svadba 48 sati" i "Moj rođak sa sela", "Selo gori, a baba se češlja". To nije Javni servis.
Ne želite da na Odboru za kulturu i informisanje sednemo i da pričamo sa kandidatima – da li će oni tolerisati ovakvo ponašanje Upravnog odbora RTS, zbog građana.
Ovi koji vode RTS u stečaj su: akademik Nikša Stipčević, Dragomir Antonić, etnolog, prof. dr Jovan Babić, filozof, Slavoljub Đukić, novinar Milica Kuburović, novinar, Predrag J. Marković, istoričar, to je onaj što ima kvizove, ali to nije sukob interesa, dr Boško Mijatović, ekonomista, Dušan Savić, sportski radnik, Dušan Stokanović, ekonomista, to je onaj što ima verski kalendar koji košta 300 hiljada evra godišnje. Ova gospoda su odgovorna za srljanje RTS u stečaj. Ta gospoda i gospođe su 2007. godine od naših para primali dve i po hiljade evra. Toliko su koštali poreske obveznike. Njihove plate su veće nego vaše.
Možda vama partijska disciplina nalaže da ostane sve po starom, ali se nadam, onda, da će kolege iz Nove Srbije opstati u onoj ideji sa onim knjižicama koje su pre neki dan delili ovde, jer vas samo to može naučiti pameti.
Interesi koji su vidljivi iz ovakvog tolerisanja, pretvaranja Javnog servisa u komercijalni servis, interesi koji su vidljivi iz ovakvog upravnog odbora, koji je, na dan kada je izabran, izabrao menadžera, koji ništa nije kriv, na kraju krajeva, on nema fakultet, pa ne mora ni da zna da bolje upravlja firmom, novi ljudi su odgovorni, njih je izabrao RRA, a mi biramo RRA, prema tome, mi smo odgovorni. Interesi su toliko vidljivi da ćete na kraju vi snositi velike političke štete zbog toga. Kao opozicionu stranku – baš me briga! Meni je interes da imate političke štete, ali zbog toga će imati štete i proevropska ideja u Srbiji i zbog toga mi nije svejedno.
Zato vas upozoravam, uzmite se u pamet! Dogovorite se sa svojim kabinetom, predsednikom, da izmenimo Zakon o radiodifuziji, da sredimo medijsku scenu, da počnemo najzad da pravimo institucije u ovoj zemlji. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem zajednički jedinstven pretres o: Predlogu odluke o izboru članova Saveta Republičke agencije za poštanske usluge, Listi kandidata za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, Predlozima odluka o prestanku sudijske dužnosti, Predlogu za izbor izbornog člana prvog sastava Visokog saveta sudstva iz reda advokata, Predlogu za izbor izbornog člana prvog sastava Državnog veća tužilaca iz reda advokata i Predlogu odluke o dopunama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
Zahvaljujem, gospođo ministar, vama i vašim saradnicima.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O REGULISANjU OBAVEZA REPUBLIKE SRBIJE PREMA MEĐUNARODNOM MONETARNOM FONDU PO OSNOVU KORIŠĆENjA SREDSTAVA ALOKACIJE SPECIJALNIH PRAVA VUČENjA ODOBRENIH REZOLUCIJAMA ODBORA GUVERNERA BR. 64-3 I BR. 52-4 (načela)
Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada.
Primili se Izveštaj Zakonodavnog odbora i Odbora za finansije.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa, što znači da im pripada: Poslaničkoj grupi Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslaničkoj grupi SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslaničkoj grupi G17 plus –28 minuta i 48 sekundi; Poslaničkoj grupi DSS- Vojislav Koštunica – 25 minuta 12 sekundi; Poslaničkoj grupi Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslaničkoj grupi SPS-JS – 18 minuta; Poslaničkoj grupi LDP – 14 minuta i 24 sekundi; Poslanički grupi Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslaničkoj grupi manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslaničkoj grupi PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već niste učinili do sada, da odmah podnesete prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam vas da će, po ovoj tački dnevnog reda, poslaničke grupe predstavljati: narodni poslanik Miloš Radulović – Poslaničku grupu DSS-Vojislav Koštunica, narodni poslanik Jorgovanka Tabaković – Poslaničku grupu Napred Srbijo, narodni poslanik Boris Aleksić – Poslaničku grupu SRS.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih rezolucijama Odbora guvernera br. 64-3 i br. 52-4.
Da li predstavnik predlagača dr Diana Dragutinović, ministar finansija, želi reč?
(Da.)
Izvolite, gospođo Dragutinović.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, pred vama se nalazi Predlog zakona o regulisanju obaveze Republike Srbije prema MMF, po osnovu korišćenja alokacije specijalnih prava vučenja.
Nećete mi zameriti ako iskoristim ovu priliku da se svi zajedno podsetimo uloge koju imaju specijalna prava vučenja. To je oblik međunarodne rezervne aktive koji je kamatonosan. Nastao je 1969. godine, sa ciljem da podrži bretonvudski sistem fiksnih deviznih kurseva, kao dopuna oficijelnim službenim deviznim rezervama zemlje. Zemlje koje su tada bile u sistemu fiksnih deviznih kurseva imale su potrebu da drže određeni deo rezervi u zlatu ili u valuti koja se najčešće primenjivala, a to je bio dolar i da te rezerve razmenjuju za domaću valutu na deviznom i tržištu zlata. Na taj način one su držale kurseve stabilnim.
Međutim, međunarodna ponuda zlata i dolara bila je relativno mala da podrži svetski razvoj trgovine i razvoj finansijskog sistema i zato je MMF, kao međunarodna finansijska institucija, zapravo kreirao novu rezervnu valutu, a to su specijalna prava vučenja.
Samo nekoliko godina kasnije, bretnovudski sistem je te 1973. godine doživeo slom, tako da su nekako specijalna prava vučenja izgubila delimično onu ulogu koju su imala u sistemu fiksnih kurseva. Dakle, to nije novac, to nisu potraživanja MMF, ni obaveze zemlje članice. Specijalna prava vučenja jesu potencijalna potraživanja MMF, odnosno potencijalne obaveze zemalja članica.
Kamatna stopa na specijalno pravo vučenja menja se nedeljno, uvek petkom, i tekuća kamatna stopa na specijalna prava vučenja je 0,26%. Kako se alociraju specijalna prava vučenja? Ona se alociraju prema kvotama. Kvote se računaju na osnovu formula. Biće prilike da kažemo kakva se reforma u ovom trenutku vodi i sprovodi u međunarodnoj finansijskoj instituciji, odnosno MMF. Znači, u toku je promena i promenjena je forma.
U osnovi postoje dve vrste alokacija: jedna je opšta alokacija, a druga je specijalna. Opšta alokacija specijalnih prava vučenja zasnovana je na dugoročnim potrebama međunarodne zajednice i do sada su dodeljene samo tri opšte alokacije. Prva je bila u periodu od 1970. do 1972. godine, druga je bila u periodu od 1979. do 1981. godine i treća u avgustu 2009. godine, najveća po svojoj vrednosti. Samo isticanje kada su bile opšte alokacije govori o tome da se uvek radilo o nekim kriznim godinama.
Dakle, ova opšta alokacija koja je dodeljena 2009. godine u suštini jeste pomoć zemljama članicama da povećaju svoju likvidnost. Pored opšte alokacije, koja na nivou svetske privrede iznosi negde 250 milijardi dolara, postoji i ta specijalna alokacija. Odluka o njoj doneta je još 1997. godine, ali je tek sada sprovedena u delo.
Namera je u osnovi da se ispravi nepravda prema onim zemljama koje su postale članice nakon 1981. godine, dakle, nisu mogle da učestvuju u dodeli opšte alokacije, a takvih je sada 20% zemalja članica MMF, među kojima je i Srbija.
Odakle je došlo do opšte i specijalne alokacije ovih sredstava? Najvažniji izvor jesu bilateralni krediti koje MMF sklapa sa pojedinim zemljama članicama, to je pravo sklopio sa Japanom, Norveškom i Kanadom, zatim sa gotovo svakom članicom EU, Švajcarskom i konačno, bilateralni krediti koji su omogućili opštu i specijalnu alokaciju dobijeni su i od Kine, Brazila i Rusije.
Koliko je dobila Republika Srbija od ove opšte i specijalne alokacije specijalnih prava vučenja? Dakle, po osnovu opšte alokacije dobijeno je 346,7, najgrublje, miliona specijalnih prava vučenja ili oko 550 miliona dolara, a na osnovu specijalne alokacije 41,7 milion specijalnih prava vučenja, dakle, oko 66 miliona dolara, prema tome, sve zajedno nešto oko 620 miliona dolara u ovom trenutku je raspoloživo Srbiji, na osnovu opšte i specijalne alokacije specijalnih prava vučenja.
Kada govorimo o ovoj alokaciji, htela bih da istaknem da se ne radi o kreditu, nema nikakve veze sa stend-baj aranžmanima ili sa proširenim aranžmanima koje države članice imaju sa MMF, ovo je potencijalni novac koji se može, a naravno i ne mora, koristiti bez uslovljavanja.
Dakle, ukoliko se ne koristi, država nema nikakav trošak, a ukoliko se koristiti, jedini trošak je trošak kamate, koji, kao što sam rekla, iznosi 0,26% na godišnjem nivou. Pri tome, ne treba zaboraviti da je kamatna stopa promenljiva i da se menja petkom svake nedelje. Moguće je, teorijski, da ukoliko se sakupi više od 70% glasačkih prava, da se odluči da se povuče, odnosno poništi, ova alokacija.
Kao što sam rekla, ovo je treća alokacija, bile su još dve, do sada ovakve odluke nisu donete. U tom smislu, Republika Srbija bi morala, kao i svaka druga članica koja koristi ova sredstva, da vrati, odnosno poništi datu alokaciju. Kada sam rekla da se sredstva koriste bezuslovno, znači, u osnovi postoje tri moguće upotrebe ovih sredstava, moguće je da pomognu platno-bilansnim problemima, dakle, da budu podrška i povećaju devizne rezerve zemlje, moguće je da se koriste za budžetske potrebe, za pokriće deficita, odnosno za finansiranja otplata dugova.
Da li ćemo mi koristi ova sredstava? Naravno, da. Zašto? Zato što su najjeftinija. Ne možete na tržištu naći jeftinija sredstva od ovih, ali ćemo se truditi da se sredstva koriste ne za finansiranje deficita, već za otplatu dugova, odnosno refinansiranje postojećih dugova.
Još jednom da ponovim radi se o sredstvima koja su dostupna svakoj zemlji članici MMF, bez ikakvog uslovljavanja. Radi se o najjeftinijim sredstvima koje je moguće naći, mogu se veoma brzo povući. Zato molim narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj zakon. Hvala. (Aplauz.)

Zahvaljujem, gospođo ministar.
Da li izvestioci Zakonodavnog odbora i Odbora za finansije žele reč? (Ne.) Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Da, gospodin Vlajko Senić, izvolite.

Poštovana gospođo ministre, poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, ovu priliku ću iskoristiti da, u stvari, šire govorim o ulozi koju MMF jeste imao u Srbiji posle 2000. godine, o situaciji u kojoj se danas Srbija u ekonomskom smislu nalazi i o neophodnim reformama koje država mora da učini, u narednom periodu, da više ne bismo dolazili u situaciju u kojoj se nalazimo danas.
Pre goga ću reći nešto slično što je govorila ministarka u toku svog izlaganja. Važno je da znamo da je svetska ekonomska kriza, koja se desila krajem 2008. godine, zapravo počela je zvanično i traje celu 2009. godinu, dovela do ozbiljnih reformi u međunarodnim finansijskim institucijama, da je MMF dobio ključno mesto u borbi protiv svetske krize, iako je do svetske krize MMF praktično postajao sve manje i manje važna institucija, čak se i postavljalo pitanje opravdanosti njegovog postojanja, funkcionisanja i svrhe koju ima.
Srećom, zbog toga što smo kao svet, a i mi kao država, imali i ranije iskustva sa krizama, ovoga puta je i svet reagovao mnogo brže i odlučnije, a mislim da je i Srbija dobro reagovala, neko buduće vreme će pokazati koliko je ta reakcija bila efikasno i koliko ćemo uspeti iz ove krize da izađemo. Svi parametri, koji su ekonomski i koji su veoma konkretni, govore da se svet polako nalazi na putu izlaska iz krize, da je 2010. godina, godina kada će svetski društveni proizvod rasti, za razliku od ove godine, kada će se prvi put, čini mi se posle Drugog svetskog rata, desiti pad svetskog društvenog proizvoda. To je trend za koji verujem da će se videti i u Srbiji. Mi ćemo ove godine imati pad društvenog proizvoda oko 4 ili 4,5%, a sledeća godina, u nekoj boljoj varijanti, može da bude godina stagnacije ili nekog minimalnog rasta.
Važno je reći da smo tokom proteklih devet ili deset godina, a slušaćemo to sigurno i danas, imali dosta kritika na ulogu MMF u reformama u Srbiji. Tu treba razdvojiti dve stvari. S jedne strane, finansijski posmatrano, ta uloga nije bila toliko značajna, ali je, sa stanovišta kredibiliteta reformi i poruke koja je poslata drugim potencijalnim investitorima, saradnja Srbije i MMF bila više nego važna.
Ovo o čemu je govorila ministarke jeste nešto na šta mi kao zemlja nismo uticali ali, u svakom slučaju, jeste dobra prilika da na međunarodnom tržištu dođemo do značajnih sredstava pod najpovoljnijim mogućim uslovima, daleko povoljnijim od bilo kakvih drugih potencijalnih izvora finansiranja. Ono što je, takođe, važno, to je nešto što je van našeg stend-baj aranžmana i nešto za šta nećemo imati u nekom narednom periodu obavezu da ta sredstva vratimo.
Posle 2000. godine, prvi stend-baj aranžman, mi smo, tada kao savezna država, potpisali, 2001. godine na iznos od 200 miliona specijalnih prava vučenja i on je završen 2002. godine. U stvari, to je bila ta inicijalna podrška promenama u Srbiji i izgradnji institucija i ponovnog vraćanja Srbije u političke, a pre svega ekonomske tokove.
Do 2005. godine, posle toga, nismo imali stend-baj aranžman, ali smo imali takozvani aranžman produženog finansiranja, tokom koje tri godine je Srbija povukla 650 miliona specijalnih prava vučenja. Taj aranžman je prevremeno otplaćen krajem 2006. i početkom 2007. godine, što je tada bila slika dobrog finansijskog stanja u Srbiji. Nakon toga, po Statutu četiri MMF, nastavljen je post-program monitoring za Srbiju, što se pokazalo kao dobro, jer se on, praktično, naslonio na početak krize koji se u Srbiji desio krajem 2008. godine.
Mi smo, to treba reći, sigurno u regionu bili prva zemlja koja je krajem 2008. godine inicirala pregovore sa MMF o novom stend-baj aranžmanu, jer je tada već bilo jasno da će se svetska finansijska kriza, koja postoji, preliti na Srbiju i da će biti značajna podrška MMF. U tom trenutku smo mislili da će ta podrška biti samo institucionalna, savetodavna i da ćemo moći bez finansijske podrške da prođemo kroz ovaj težak period krize.
Međutim, vremenom se pokazalo da nam je neophodna i finansijska podrška i konkretan kredit od MMF, te smo prvo potpisali stend-baj aranžman, u januaru 2009. godine, u iznosu od 350 miliona dolara specijalnih prava vučenja, da bi prilikom njegove, čini mi se druge revizije u maju 2009. godine ta kvota povećana na 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja ili na oko 10% društvenog proizvoda Srbije ili 560% naše kvote u MMF.
Mi smo za sada povukli 750 miliona specijalnih prava vučenja. Ono što je možda važnije od svega toga, taj dogovor koji smo sklopili sa MMF bio je osnova za sklapanje bečke inicijative ili bečkog dogovora, koji je omogućio da eksterna izloženost banaka u Srbiji ostane ista kao i tokom prethodne godine.
Svi znamo da je najveći problem zemalja u razvoju, koje su izuzetno visoko zavisne od uvoza kapitala, bio upravo kreditni pad i nedostatak kapitala. Mislim da je to važno reći.
Građani Srbije treba da znaju da je taj sporazum, koji smo potpisali, omogućio refinansiranje velikog broja naših obaveza, pre svega govorim o obavezama privatnog sektora, ne toliko o obavezama državnog sektora. Na taj način smo uticali da pad ekonomije bude verovatno manji nego što bi bio da nije bilo tog bečkog sporazuma i refinansiranja dugova.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da su svi ovi sporazumi, revizije, aranžmani bili s vremena na vreme, svaka dva, tri, četiri meseca, u zavisnosti od toga kada su se dešavali, jedna slika i prolazno vreme kako funkcioniše naš, pre svega finansijski sistem, kako međunarodna zajednica gleda na kvalitet reformi koje se sprovode u Srbiji i šta je neophodno uraditi u budućem periodu da bi se ta podrška nastavila. Još jednom kažem, to nije u finansijskom smislu bilo odlučujuće za Srbiju, ali je, u svakom slučaju, doprinelo da druge investicije, strane, direktne ili grinfild investicije, lakše dolaze u Srbiju ako se pokaže da je naša saradnja sa institucijom MMF ocenjena pozitivno.
Zbog toga treba izbeći politički kontekst saradnje. Mislim da se danas nalazimo u situaciji kada i neke druge zemlje koriste podršku MMF. Navešću slučaj Poljske koja doduše ne koristi stend-baj aranžman, ali koristi jedan drugi način finansiranja, takođe, povlačeći kredite kao ekonomija koja je sigurno na daleko, višem nivou i stepenu razvoja nego što se nalazi Srbija. Dvadesetak zemalja sveta u ovom trenutku koristi ovakav oblik aranžmana kao što koristi Srbija. Mislim da će ovaj aranžman koji smo sklopili pokazati da možda neće biti neophodno da sva sredstva povučemo, ali će nam biti veoma važna, da kažem, institucionalna podrška za one reforme koje stoje pred nama.
U tom smislu i jeste bila treća revizija ovog aranžmana i ono što očekujemo krajem ovog i početkom sledećeg meseca, usaglašavanje sa predstavnicima MMF o tome koji kvantitet i kvalitet reformi u Srbiji treba da se sprovede da bismo dobili podršku i da bismo mogli da prevaziđemo problem deficita koji će se sigurno javiti i za 2010. godinu, jer dosadašnji model ravnoteže u Srbiji nije više održiv, ne možemo toliko računati na prihod od privatizacije i ne možemo računati na toliki priliv kapitala.
Veoma je važno da se ovi razgovori u tom nekom institucionalnom smislu nastave i da oni predstavljaju jednu međunarodnu podršku za reforme koje Srbija treba da sprovede u nekom narednom periodu. Iskoristiću priliku da kažem da su to, rekao bih, tri, četiri ključne oblasti reformi koje će Vlada, uz jasnu političku podršku, morati u narednom periodu da sprovede, a to je u stvari najbolje prikazano u jednom izveštaju Svetske banke, koji je, takođe, urađen na inicijativu našeg ministarstva finansija, a o trošku Svetske banke.
To su reforme u penzionom sistemu, to je nastavak reformi u obrazovanju i zdravstvu, i to je reforma u socijalnim davanjima koja postoji, iz budžeta Srbije, a koja nisu davanja kroz redovni penzioni sistem. Naravno, navešću samo jedan primer, verovatno nas najteža oblast reformi očekuje u penzionom sistemu. Ovaj ritam plaćanja penzija će nas dovesti do toga da sledeće godine 14% društvenog proizvoda Srbije mora da odvaja za penzije. Zaista ne znam napamet podatke svih drugih zemalja, ali pretpostavljam da je ovo jedan od najvećih procenata koji postoji u okruženju, a verovatno i u svetu. Moraćemo da napravimo određene promene koje će omogućiti odgovarajući kvantitet i kvalitet isplate penzija, ali u skladu sa ekonomskim mogućnostima Srbije i u skladu sa činjenicom da taj sistem mora da bude održiv.
Neke analize govore, bez obzira što smo u političkom smislu morali da napravimo u oktobru 2008. godine zakon koji je doveo do povećanja penzija, da je zbog kasnijeg monetarnog prilagođavanja i pada kursa dinara u realnom smislu možda došlo i do pada penzija za njihove korisnike.
Dakle, to su stvari koje treba da omoguće da dođemo do nove osnove na kojoj će funkcionisati naša ekonomija, da se naši fiskalni izdaci usklade sa prihodima i da, kao deo toga, tokom prethodnog izlaganja ovde smo slušali kritike kako je netačna predstojeća najava reforme smanjenja zaposlenih u državnom sektoru, kako postoje ministarstva koja imaju 20 državnih sekretara i slične, netačne informacije na koje nije neophodno odgovarati jer su potpuno netačne i neistinite, ali mislim da je ovo jedan početak reforme u državnom sektoru koji jeste neophodan i ograničavanje broja zaposlenih u državnom sektoru jeste sigurno prvi korak. Neka druga vlada možda drugog političkog sastava imaće priliku da to uradi na kvalitetniji način, ali siguran sam da ovo što se sada čini, što će se činiti u narednom periodu jeste nešto što je nužno.
Ono što je važno, istakao bih da je zahvaljujući podršci međunarodne zajednice, a dobro je što je Ministarstvo finansija pre neki dan objavilo podatak da je 4,5 milijarde evra bespovratnih donacija došlo u Srbiju od 2000. godine, važno je, pogotovo u svetlu, da kažem, stalne kritike kako promene nisu dovele do ulaska kapitala. Važno je znati da naravno u narednom periodu više nismo zemlja tog stepena siromaštva koja može da računa na takvu podršku međunarodne zajednice i da ćemo morati da se okrenemo sebi, da tu potražimo izvore za naš rast i napredak i da gledamo ka nekoj drugačijoj koncepciji, odnosno uštedi sredstava sa kojima raspolažemo.
To je otprilike jedan osvrt. Ovo što danas razmatramo jeste samo jedna dobra prilika i korist koju će Vlada Srbije imati od MMF. Veoma je dobro i ohrabrujuće je to što smo čuli od ministarke u koju svrhu će se ta sredstva trošiti.
Dakle, za razliku od sredstava koja država dobija iz stend-baj aranžmana, koja stoje na računu Narodne banke isključivo za jačanje deviznih rezervi, mada je bilo nekih razgovora da će i ta sredstva moći da se koriste za budžet, ova sredstva se isključivo koriste za podršku budžetu i dobro je da je orijentacija Vlade takva da se koristi za refinansiranje postojećih kredita, a ne za nekakvu novu potrošnju.
U svakom slučaju, podržaćemo ovaj zakon i građani treba da znaju da je ovo još jedna podrška u nizu koju smo dobili zbog toga što je naša politička i ekonomska orijentacija danas takva kakva jeste. Hvala.