Narodni poslanik Aleksandra Janković je bila prijavljena kao podnosilac amandmana. Izvolite.

Sama činjenica da predstavnici ovako udaljenih političkih opcija, kao što su LDP i Nova Srbija, podnose isti amandman, nekom ministru, koji je malo bolje volje od vas, bio bi znak da ga treba usvojiti.
Znači, imam reagovanja iz profesionalnog sektora, jer se stiče utisak da je namera predlagača zakona bila da se profesionalna vojna lica isključe iz svih oblika kreativnog rada u cilju potvrđivanja, takozvane, civilne kontrole.
No, u Vojsci Srbije veliki broj oficira i generala nosi zvanje magistara i doktora nauka, te bi njihovo isključivanje iz kreativnog procesa bilo pogrešno, tim pre što malo ko u civilstvu poseduje znanja i iskustva koja se mogu preneti i na problematiku Vojske Srbije.
A vaše pojašnjenje, gospodine ministre odbrane, i dalje ne doprinosi rešenju ovog člana 4, te predlažem da ipak razmislite o brisanju tog člana.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, koristi vreme poslaničke grupe. Izvolite.

Gospodine ministre, nigde iz formulacije ovog člana se ne može zaključiti da se radi o privatnom angažovanju.
S druge strane, ovaj zakon o Vojsci ne reguliše pitanja vojne tajne. Profesionalni pripadnici Vojske i vojne tajne do kojih u svom poslu dolaze, regulisano je drugim zakonima.
Prema tome, ovde se govori o učešću u aktivnosti, recimo, organizacija, udruženja građana u reformi Vojske. Svakako da ono što znači kršenje radne discipline podleže nekakvim sankcijama unutar Vojske i niko privatno ne može otići i govoriti o naoružanju, ako je to vojna tajna. On će odgovarati po drugim propisima i od svojih starešina, na kraju krajeva, a i po zakonu.
Ovde je formulisano tako da je zakonski zabranjeno profesionalnom pripadniku da učestvuje u aktivnostima nekakve nevladine organizacije koja se bavi Vojskom i ima pravo da se bavi Vojskom, pretpostavljam da to ništa nije sporno. Znači, jedno je vojna tajna, drugo je subordinacija u Vojsci. Vi uvek možete da nepustite pripadnika da dođe. Nemojte sada da nam pričata da je ovo privatno. Postoje disciplinski pravilnici u Vojsci, postoji subordinacija. U vojsci niko ništa ne može da radi na svoju ruku. Postoji zakon o tajnama, o poverljivosti.
U ovom zakonu ovakav član zaista štrči. Vi ste sada tu nabrojali krajnje široko i pozivate se na ono što je vojna tajna. Svakako da je drugim zakonima kažnjivo da neko privatno ode i učestvuje u takvim aktivnostima, na kraju krajeva, toga nema u sadašnjem važećem Zakonu o vojsci, gde lepo piše da profesionalni pripadnik ne može da bude član političke partije i nema pravo na štrajk. Sada (po ovom predlogu) ne može ni da učestvuje u aktivnosti nevladinog sektora, koji se bavi, recimo, reformom Vojske ili Strategijom nacionalne bezbednosti.
Uvek će oni dobiti poziv preko Vojske, vi ćete im dozvoliti, odnosno nadležni starešina, ili im nećete dozvoliti. Svakako da im nećete dozvoliti da idu tamo ako se raspravlja o nečemu što je vojna tajna i da odaju vojne tajne, da krše zakon.
Ovako, u ovom smislu, formulisano je krajnje restriktivno i mislimo da drugi propisi regulišu ovu materiju. Smatramo da nema mesta da ova zabrana postoji u ovom zakonu. Eto, prosto to.

U elektronskom sistemu prijavljen je još narodni poslanik, Tomislav Nikolić, sada više nije.
Da li još neko želi reč u raspravi o pojedinostima, a o amandmanu na član 4? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šormaz, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Zoran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da se nadovežemo na prethodnu diskusiju. I Poslanička grupa DSS je primetila da postoji mogućnost izmene predloženog člana 14a, u kome se predviđa da nije dopušteno učešće u aktivnostima udruženja pripadnicima Vojske Srbije. Zbog toga mislim da smo mi našli pravu meru i predložili svojim amandmanom da profesionalnom pripadniku Vojske Srbije ministar odbrane može odobriti učešće u aktivnostima udruženja. To je odluka ministra odbrane, u ovom slučaju gospodina Šutanovca, ukoliko proceni da profesionalni pripadnik Vojske Srbije može doprineti, kada se raspravlja o nekim strateškim i veoma bitnim dokumentima svojim učešćem.
Podsećam vas da mnogi profesionalni pripadnici Vojske Srbije imaju različita znanja, obrazovanje, koje može adekvatno da odgovori izazovima o kojima se raspravlja u pojedinim udruženjima, tako da svojim učešćem svakako mogu da doprinesu da neki dokument bude kvalitetniji, da bude bolji.
Našli smo u ovom zakonu u članu 18. mogućnost da ministar daje saglasnost, odobrenje, profesionalnom pripadniku Vojske Srbije za učešće u nekim regionalnim inicijativama, u multinacionalnim operacijama itd, tako da mislim da je ovo jedan elegantan način da na ovaj način, ukoliko prihvatite amandman DSS, omogućimo ipak onim stručnim ljudima koji mogu da daju svoj doprinos, da uzmu učešće u radu ovih udruženja. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Predložio sam brisanje člana 5. iz istih razloga iz kojih sam predložio da se briše član 1. Ukoliko ostane rešenje koje predlaže Vlada, član 18, čija se izmena vrši, tačka 2) glasiće ovako: „Ministar odbrane donosi formacije i sistematizacije komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije i vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane“.
Predlažem brisanje ovog dodatka – ''i vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane'', zato što se stvarno stiče utisak, nameće se jedan zaključak da u Srbiji postoje vojne jedinice i ustanove koje su vezane za Ministarstvo odbrane i da postoje neke druge ustanove koje su vezane samo za Vojsku Srbije, a nisu vezane za Ministarstvo odbrane.
Po Ustavu Srbije postoji jedinstven sistem odbrane. Sada je zanimljivo čuti ovo obrazloženje koje je dala Vlada.
Obrazloženje ću pročitati iz razloga što stvarno smatram da ni vrsni jezički stručnjaci, lingvisti, ne bi razumeli šta je pisac hteo da kaže. „Amandman se ne prihvata iz razloga što se predloženim rešenjem dopunjuje nadležnost ministra odbrane za predlaganje predsedniku Republike postavljenja, unapređenja, razrešenja i prestanak službe generala ili starešina na dužnosti, za koje je formacijom utvrđen čin generala raspoređenih van Vojske Srbije u Ministarstvu, kao i postavljenja, unapređenja, razrešenja i prestanak službe profesionalnih vojnika, profesionalnih vojnih lica Vojske Srbije na formacijskim mestima van Vojske Srbije u Ministarstvu“.
Zaista stojim na stanovištu da ovo nije moguće razumeti. Izvukao sam samo jedan zaključak da ćemo mi ubuduće imati dve vrste generala – jedne koji će služiti u Vojsci, to su krupni generali i drugi, oni kabinetski generali, koji će služiti za ukras, u ovom trenutku Borisu Tadiću i vladajućem režimu.
Praktično, oni će svoje vojne karijere graditi političkim putem i neće imati nikakve dodirne veze, dodirnih tačaka sa Vojskom Srbije.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Slažem se sa kolegom Marićem. Praktično, ovaj amandman se nadovezuje i na ono što je on rekao.
Naime, ideja amandmana je da se u članu 5. stav 2. u tač. 5) i 6) posle reči „generalštaba“ briše dalji tekst. Zašto? Ovim predlogom zakona predviđeno je da ministar odbrane ne samo da donosi formacije i sistematizacije komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije, već on to radi za sve vojne jedinice i vojne ustanove koje su funkcionalno vezane za Ministarstvo odbrane.
Po ovom predlogu za bilo koje unapređenje, razrešenje ili prestanak službe generala ili starešina na dužnosti, za koje je formacijom utvrđen čin generala, osim mišljenja načelnika Generalštaba, dovoljno je i mišljenje ovlašćenog rukovodioca u Ministarstvu odbrane za profesionalna vojna lica raspoređena van Vojske Srbije.
Opravdano se postavlja pitanje stručnosti bilo kog civilnog lica za obavljanje ovako širokog spektra poslova iz vojne nadležnosti, kao i pitanje uticaja politike na kadrovska rešenja.
Dalje, stručnost ovlašćenog rukovodioca u Ministarstvu odbrane, o kome god da se radi, ne može se izjednačiti sa stručnošću mišljenja načelnika Generalštaba, što se čini odredbama ovog člana. Stoga, predlažem njegovo brisanje.