Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, već danima slušam ovu diskusiju i mogu reći da sam odlučio da ne raspravljam, da ne učestvujem u nekoj posebnoj, ali me ovo poslednje iritira. Zašto se ovako nešto događa u srpskom Parlamentu? Zašto želite da nametnete opoziciji da ne može da raspravlja o nečemu što je za Srbiju, po meni, izuzetno važno, o jednom zakonu koji za Srbiju mnogo znači, za našu decu, za naša pokolenja koja dolaze?
Zašto hoćete nešto da nam nametnete, po svaku cenu? Niste vi neka ogromna većina, koja ima podršku građana Srbije, da imate pravo da nas uvučete u jednu priču o kojoj se sada radi. Naravno, neki poslanici pokušavaju jedan zakon koji je izuzetno loš, i koji nam sada u ovom momentu nije potreban, da poprave amandmanima, a vi to ne dozvoljavate.
Želeo bih da kažem da se velika ovlašćenja u odlučivanju, o svemu, ipak daju pojedincima, da se sve više udaljavamo od institucija kao što je Parlament, da se ovde odlučuje, da se ovde raspravlja, da rasprave budu danima. Videli ste pre neki dan da je hrvatski parlament raspravljao o sukobima navijača u Varaždinu, čitav dan, a mi ovde nismo ni obavešteni o našim mladim ljudima koji odu napolje i kada se dogode neke slične stvari.
Mi se dodvorački ponašamo, a posebno naši članovi Vlade, prema mnogim institucijama spolja i prema mnogim političarima spolja, koji za njih izuzetno mnogo znače, i mi ne želimo da Parlament na ovakav način dalje funkcioniše.
Sve hoćete da prebacite na predsednika Republike. Predsednik Republike odlučuje o Vladi, o učinku ministara, o radu ministarstava, koji su dobri i koliko treba da ih ima. Predsednik Republike se oglašava koliko treba poslanika, da nas je mnogo, da treba da se smanji broj poslanika itd. On se svakog jutra kada ustane oglasi i obrati kao otac nacije šta toga dana narod treba da razmišlja – da bi zaboravio kako da plati struju, kako da nađe posao, kako da preživi, na koji način seljak da preživi.
Ovih dana se vodi jedna kampanja da su rekordne proizvodnje u poljoprivredi. Pa, bila je rodna godina, ali su seljaci propali u najrodnijoj godini u poslednjih dvadeset godina. Zašto? Otkupne cene, sve je uništeno i propalo!
Predsednik Republike juče se obraća naciji, poziva građane Srbije da zaveštavaju organe. To je veoma važno, jer je on zaveštao svoje, i još neki su zaveštali. Onda novinari kreću, pozivaju nas, pitaju, da li vi to podržavate.
Molim vas lepo, neka radi on šta hoće, to je njegovo problem, neka zaveštava šta god hoće, ali pustimo Parlament da radi svoj posao. Ovde dođu ministri i počnu raspravu sa poslanicima. Počnu svađu sa poslanicima. Ovde će još malo ministri dolaziti sa svojim obezbeđenjima da prebijaju poslanike i da ih izbacuju iz sale. I događalo se, doduše, da su poslanici bili izbačeni iz sale.
Ovo je Parlament, ovde se donose krupne odluke, ovde se odlučuje o veoma važnim stvarima i bitnim zakonima za Srbiju. I pustite raspravu, imajte strpljenja. Svaki ministar mora imati dovoljno strpljenja da sasluša kritičare, a ne da se odmah pređe na privatnost. Dakle, ako ja počnem da diskutujem i kažem – nema sredstava za Vojsku, u kakvom je stanju tehnika u Vojsci, zašto je tolika posvađanost među generalima, zašto su toliki sukobi među ministrima, zašto su toliki sukobi među ljudima u Generalštabu?!
Ne možemo više da gledamo da se urušava jedna institucija u koju je narod ulagao najviše poverenja, to je bila Vojska, kao i crkva da se urušavaj. Sada Tadić ima svoje vladike koje vodi uz sebe, svoje ljude velikodostojnike crkvene. Ostali su protivnici. Onda se tu javlja sukob.
Imate i svoje generale koje šlepate, vučete, nalazite mesta. Sada, naravno, ministar neće nekog generala, a drugi ga hoće. Šta ćemo da radimo sa njim? Ovaj hoće da radi tamo, oni mu ne daju, ovaj traži ostavku.
Pa, ljudi, da li je to normalno stanje? Pričam o nečemu što je izuzetno značajno za Srbiju. Duša me zaboli kada vidim kakvo je trenutno stanje u Vojsci. Ne možemo se prepucavati preko medija.
Udarna vest jutros je da Ponoš neće da otkaz da! Udarna vest je juče bila da Ponoš ide u Ministarstvo inostranih poslova. Jedan ministar, drugi ministar, jednome je neko dobar, drugome ne valja. Ne vodi ovo na dobro Srbiju!
Mi u Srbiji imamo izuzetno velike probleme, koji se maskiraju i skrivaju sa jednom veoma ''tankom'' većinom. Ovaj život je i suviše kratak, a vrlo težak, gospodo, vrlo je težak, a zbog ovakvih stvari koje se javljaju još je i naknadno otežan.
Jutros slušamo Bajeca koji kaže – izašli smo iz krize, izlazimo, krećemo put razvoja. Onda slušamo drugog ministra koji kaže –dolazi teško stanje itd. Kako će da se preživi ovde? Koliki je Fond za narodnu odbranu? Šta je sa tehnikom u Vojsci? Da li mi u Srbiji treba samo da dajemo ljudstvo za neke multinacionalne snage? To je ponižavajuće za Srbiju!
Hoćemo li mi imati svoje aerodrome, avione, svoju tehniku, svoje tenkove, svoju organizaciju? Nećemo! Neko će doći. Pa, meni je ispod časti da moje dete nosi uniformu neke druge države! Zašto da nosi druge, ima da nosi srpsku uniformu i ako negde treba da se pojavi?!
Nećemo, i doneli smo određene zakone i doneli smo određene odluke da smo vojno neutralni. Šta to nama, sad, treba da se mi dodvoravamo da idemo negde, ako su rekli, ne znam, treba u Avganistanu 45 hiljada vojnika, da naša deca budu topovsko meso?! Zašto da idemo tamo? Šta ćemo mi tamo?
U istoriji, Srbija nikad nije učestvovala ni u kakvim multinacionalnim snagama. I zašto mi to treba, sada, da radimo? Mi smo uvek branili svoju zemlju, svoju teritoriju, ako nas neko napadne.
Prema tome, to narod ne može da shvati, ne može da prihvati. Nemojte nas terati na tako nešto. To je protiv naših interesa, naše tradicije, našeg porekla! Vlada treba da radi svoj posao, a ona ne radi! Vlada je konfuzna! Više se ne zna šta se događa i kada god je neki problem, odmah se priča o prethodnim vladama, o stanju u prethodnim vladama.
Pa, ljudi, vi ste skoro dve godine na vlasti. Ko vam više smeta da napravite dobru organizaciju? Ko vam smeta da napravite vrhunsku vladu? Ko vam smeta da vam ministarstva funkcionišu? Niko vam ne smeta. Ne znate, ne možete da se organizujete! Zna se šta treba da radi ministar, ima Zakon o ministarstvima koji to predviđa, i sve važne odluke moraju da dođu u Parlament.
Ne mogu ministri doći ovde da se raspravljaju sa narodnim poslanicima! Narodni poslanici su predstavnici naroda. Kakav narod, takvi poslanici! Nemojte sad, napad na ministre, to je napad na građane Srbije.
Ove ljude je neko izabrao, gospodo, poslao ih ovde. Oni zastupaju određene sredine i brane interes svog naroda koji ih je ovde poslao i koji će sutra da ih vuče za rukav i da kaže – moje dete neće da ide tamo jer ja to neću. Ovo je veoma važno pitanje o kome mora ovde, ako treba i danima, da se raspravlja.
Ne možemo dozvoliti da pojedinci bukvalno rade šta hoće.
Svakog jutro čujemo da smo bliže EU. Jesmo bliže, ali ako budemo 2100. godine – čim svane novi dan, mi smo jedan dan bliže. To je logika i to nam je juče saopštio veliki genije Oli Ren, koji je rekao – bliže ste nego u prethodnom periodu.
Pa naravno, čim svane dan mi smo bliže. Naravno, to je logika i o tome ne treba sada ni raspravljati.
Prema tome, mi smo ovde u ovoj državi imali niz problema i hoćemo da ova Srbija stane na noge, da ekonomski ojača, da se stvore neki uslovi za zapošljavanje, za život, za rad.
Kakva je bila najava koju je Bajeca jutros dao i objasnio – penzije neće rasti, ali će struja poskupeti iduće godine, odmah po Novoj godini 20%, gas će najverovatnije poskupeti, gorivo prati svetsko tržište, sve će poskupeti, a garantovano plate u javnom sektoru i penzije će ostati identične. Svake godine propadamo i padamo na sve niže i niže grane!
Gospodo, ovde neki vaši mediji, za koje ste se izuzetno zalagali, kažu da pola miliona u Srbiji gladuje svakog dana. Da li je to tačno ili nije, moramo time da se pozabavimo. Gde su ta nova radna mesta gde će se ljudi zaposliti? Pajtić je nedavno održao ''vakelu'' tamo u svojoj skupštini i rekao 15.000 radnih mesta čeka mlade Vojvodine. Gde su tih 15.000 radnih mesta? U kojim fabrikama? Gde su te fabrike izgrađene?
Nemojte sad da nađete zaposlenje za naše mlade koje ćemo slati na svetska ratišta da se bore, a ne znamo ni mi protiv koga, ni za koga, ni za šta. I, otkrijmo karte – da li je interes Srbije da uđe u NATO, što mora referendumom da se odluči?! Ta maska u multinacionalnim snagama ne znači ništa, to je ono zakukuljeno, zamumuljeno, ali će ipak neki kovčezi da dolaze u Srbiju sa mrtvim ljudima. Nemojmo dozvoliti tako nešto! To je odgovornost i vladajuće koalicije. Debelo, gospodo, razmislite o tome da li je to baš dobro za nas.
I nemojte rušiti instituciju Vojske! I sklonite politiku od crkve da bi crkvene vlasti funkcionisale, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, onako kako dolikuje. Nemojte praviti cirkus od države! Pobedili ste na izborima veoma tanko i nestabilno. Nemojte svađati narod, nemojte ulaziti u rasprave, nego saslušajte dobronamerne savete naših poslanika! Nemojte reagovati...(Aplauz.)
