Očigledno, mi ćemo zbrzati ove amandmane, poslanici uglavnom nisu u sali, ali građani Srbije treba da znaju nešto što spada u resor ministra vojnog.
Naime, predsednik Skupštine Zrenjanin, Aleksandar Marton, izjavio je večeras da će u subotu 17. oktobra biti postavljeno spomen-obeležje na bivši logor za hrvatske zarobljenike u Stajićevu kraj Zrenjanina. Marton je na tribini u Sremskoj Mitrovici rekao da je, po njegovim saznanjima, država Srbija dala zeleno svetlo za dolazak udruženja iz Hrvatske koji planiraju da postave spomen-obeležje na mesto gde je bio logor za hrvatske ratne zarobljenike iz 1991. godine.
Iz Udruženja ratnih vojnih invalida Zrenjanina nas obaveštavaju da imaju informacije da Hrvati dolaze u subotu, zajedno sa gradonačelnikom Vukovara, a da će im domaćin ovde biti, između ostalih, i ko bi drugi, nego, Nataša Kandić. MUP nije želeo da komentariše ovu vest, a svi čelnici Zrenjanina su iznenada nedostupni za medije.
Inače, Hrvati su pre dve nedelje već najavljivali svoj dolazak radi postavljanja spomen-obeležja na mestu navodnog koncentracionog logora u Stajićevu. Tada je skup otkazan zbog procene MUP da učesnicima ne može da se garantuje bezbednost. U ovom trenutku MUP nije želeo da se izjasni da li je skup za 17. oktobar najavljen i odobren.
Da napomenem da je u Stajićevu bio regularni zatvor regularne Vojske, u kome su bili smešteni zarobljeni pripadnici paravojnih formacija, što će značiti u prevodu terorističkih jedinica. Ceo zatvor bio je pod kontrolom Crvenog krsta i do sada ne postoje pravno relevantni podaci o eventualnim kršenjima domaćih i međunarodnih propisa.
Imajući u vidu da je ulogu domaćina ovoga puta preuzela Nataša Kandić, poznata po tome da je ne interesuju žrtve, već samo da ona dospe do svog cilja, verujemo da se za subotu zaista sprema neka provokacija. Udruženje ratnih vojnih invalida...

Dva minuta. Zahvaljujem.
Narodna poslanice, podsećam vas na obavezu da u raspravi i u načelu u pojedinostima govorimo o dnevnom redu. Vaše izlaganje od dva minuta ni na koji način nije imalo ikakve veze sa amandmanom koji ste podneli i koji glasi: ''U članu 14. u stavu 1. reči " u multinacionalnoj operaciji" zamenjuju se rečima "u mirovnoj misiji sa mandatom UN".
U istom članu 14. u stavu 2. reči "multinacionalne operacije" zamenjuju se rečima "mirovne misije sa mandatom UN".''
Upozoravam vas da ne kršite Poslovnik i da me ne primoravate na izricanje kaznenih mera, na koje sam obavezna u slučajevima da narodni poslanici zloupotrebljavaju pravo koje imaju u raspravi u pojedinostima.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

U članu 15, kao i u svim prethodnim članovima, treba zameniti reči "u multinacionalnim operacijama" rečima – "u mirovnim misijama sa mandatom UN". Celo pre podne sam potrošila govoreći o namerama predlagača da izlobira za NATO, a takvo opredeljenje dela Vlade Republike Srbije je očekivano i ono za srpsku javnost nije neka naročita novost. Praktično, reč je o istim političkim i društvenim akterima, dakle, delu Vlade Republike Srbije, brojnim nevladinim organizacijama i konkretnim političkim strankama i delovima stranaka koje već godina tiho ili sasvim otvoreno zagovaraju evroatlanske integracije, kao ideju legitimizacije politike sile u Srbiji.
U poslednjoj deceniji savremena zapadna politika sile, konkretno, ali i simbolički, kroz niz slučajeva takozvanih humanitarnih vojnih operacija, svoj najupečatljiviji i paradigmatični izraz ima, zapravo, u NATO savezu. Stoga je sasvim prirodna činjenica da se ubedljiva većina građana Srbije opredeljuje i izjašnjava protiv ulaska Srbije u NATO.
Rezolucija Narodne skupštine Republike Srbije, o kojoj govorimo celog dana i prethodnog dana, obavezujuća je. Srbija je vojno neutralna država. Svaki pokušaj dovođenja u pitanje ove rezolucije morao bi da poštuje volju naroda, što podrazumeva referendum. Jedino i isključivo slobodno izjašnjavanje građana Srbije na referendumu imalo bi demokratski legitimitet.
U tom smislu, u onoj meri u kojoj Srbija pretenduje da bude savremena demokratska država, nijednu važnu ulogu ne može doneti, a da se narod o tome ništa ne pita. To čini minimum demokratije, donju granicu temeljnih principa demokratije. Pozitivni i konstruktivni aspekti demokratije, sa druge strane, podrazumevali bi, mnogo više, javne debate i skupove...

Dva minuta. Zahvaljujem.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom je predviđeno da se u članu 16. reči "multinacionalne operacije" zamenjuju rečima "mirovne operacije". Upravo je to ona suštinska razlika između starog Zakona, po kom su vojnici išli isključivo u mirovne operacije i ovog predloga zakona, po kome će pripadnici Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova biti upućivani u multinacionalne operacije.
Definicija multinacionalnih operacija, ispravite me ako grešim, jeste da su to operacije za uspostavljanje mira, sprečavanje sukoba i otklanjanje posledica međunarodnog terorizma. Međutim, ovako širok dijapazon operacija podrazumeva i borbene operacije, odnosno uspostavljanje mira, što prethodno zakonsko rešenje nije predviđalo.
Da li to znači, gospodine ministre, da će pripadnici Vojske Srbije biti upućivani u Avganistan i u Iran? Siguran sam da hoće, jer ste vi, u intervjuu datom 1. oktobra ove godine nedeljniku "Vreme", u istom onom članku na koji se pozvao moj kolega gospodin Božidar Delić, na pitanje novinara: "Da li možemo očekivati da pripadnici Vojske Srbije idu u mirovne misije koje bi uključivale i borbena dejstva, poput onih u Avganistanu", odgovorili: "Ta opcija je daleko". Vi tu opciju ovakvim odgovorom niste isključili, pa vas pitam – koliko daleko: mesec, dva, tri, šest meseci, godinu dana?
Mislim da je građanima Srbije ratovanja dosta, da su građani Srbije željni normalnog života, napretka, rada, ne daj bože sukoba na našoj teritoriji, ali ni na jednom kraju sveta, pa vas zbog toga pozivam da prihvatite ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Malopre sam govorila o tome da pozitivni i konstruktivni aspekti demokratije podrazumevaju javne debate i skupove i različite druge mogućnosti da se čuje taj glas naroda i o drugim mnogo manje presudnim i prelomnim istorijskim odlukama i pitanjima.
To je onaj isti smisao o kojem, recimo, Jirgen Habermans insistira na činjenici da ni savremena Evropa nije demokratska. Osnovna stvar je, dakle, da bi se obaveze Srbije, i to obaveze koje podrazumevaju slanje srpskih vojnika na ratna i potencijalno borbena žarišta širom sveta, mnogo uvećale. Stvar nije samo u tome da bi se Srbija time otvoreno najneposrednije i najdirektnije stavila na stranu i učestvovala u dejstvima, čiji politički i moralni karakter jeste, najčešće, krajnje sumnjiv, već da bi se na taj način, što i jeste glavni cilj svih zagovornika pristupanja Srbije NATO paktu, Srbija okrenula protiv Ruske Federacije, svog najvećeg strateškog saveznika i prijatelja države sa kojom Srbija nema nijedno otvoreno pitanje.
Ironično je da bi trebalo da budemo bezbedniji uz one koji su u najnovijoj srpskoj istoriji ugrozili našu bezbednost. Stvar čak nije samo u tome da bi se Srbija najneposrednije stavila na stranu i učestvovala u dejstvima čiji je moralni karakter krajnje sumnjiv, već da bi se okrenula i protiv svih drugih mogućih strateških partnera. Ono što zagovornici uključivanja Srbije u NATO često navode jeste da bi uključivanje u NATO povećalo i ukupne demokratske potencijale Srbije.
To je samo po sebi besmisleno, zato što je taj argument neodrživ i u celini i u detaljima, i u teoriji i u praksi. Svako ko ima više od dva sata letnjeg pljuska od škole zna da demokratija i sila stoje na opozitnim stranama političkog spektruma i da se međusobno isključuju. Gde ima demokratije …

Zahvaljujem.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Mićo Rogović.

Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mićo Rogović.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospodine ministre, kao što vam je objasnio gospodin Delić obrazlažući podnete amandmane na član 1. i član 2. Predloga zakona, suština mirovne operacije nije samo ono što ste vi nama izneli, nego znači i sve ono osim ''učešća u razdvajanju sukobljenih strana i odbrambenim operacijama'', dakle, pružanje humanitarne pomoći u raznim katastrofalnim situacijama i slično.
Pri tome, rekli ste da se na snage u multinacionalnim operacijama primenjuju još, osim ovog zakona, propisi o odbrani, civilnoj zaštiti i Vojsci Srbije i zaključeni međunarodni ugovori u oblasti bezbednosti, odbrane i vojne saradnje, kao i propisi kojima se uređuje nadležnost i rad drugih snaga odbrane.
Ovo što smo naveli i sve s tim u vezi provlači se kroz sve amandmane Srpske napredne stranke. Tržili smo da se naziv multinacionalnim operacijama zameni ''mirovnim operacijama'', međutim, verovatno će ostati kako je u Predlogu zakona. Nigde, u celom Predlogu ovog zakona, ne možete naći reč ''mirovne misije'' niti ''Organizacija UN'', za koju se plašim da je ona u kontekstu ovog zakona ostala sasvim i zaboravljena
Takođe, želim da kažem da smo mi, bez obzira što se pozivamo na ranije učešće i iskustvo pripadnika naših oružanih snaga, Vojske-JNA, koju je nasledila Vojska Srbije, a tada smo živeli pod parolom – živimo kao da će sto godina biti mir, a spremamo se kao da će sutra biti rat, devedesetih godina, mislim na profesionalce, bili zatečeni tim ratom.
Sada su opet oni koji imaju ratna učešća, iskustva, zapostavljeni na raznim komandnim, štabnim dužnostima, nemaju prava da napreduju i zbog toga se plašim situacije ko će te pripadnike profesionalaca obučavati.