Shvatam ovu repliku u smislu da niste zadovoljni mojim objašnjenjem i da predlažete da u Danu za glasanje Skupština odluči da li je Poslovnik povređen ili nije, što će Skupština svakako učiniti. Zahvaljujem.
Gospodin Zoran Nikolić reklamira povredu Poslovnika.

Član 101. Vi ste u obavezi da se starate o redu u Skupštini i o dobroj atmosferi. Gospodin Martinović se pozvao na Poslovnik i izneo argumente koji su apsolutno u skladu i sa Poslovnikom i sa logikom.
Vaš odgovor nije u skladu sa logikom. Ako nam date objašnjenje da je logično da narodni poslanici obrazlažu amandmane i diskutuju o zakonu bez prisustva ministra i da to vi, kao predsedavajući u ovom momentu, opravdavate, onda zaista dovodimo u pitanje uopšte parlamentarizam u ovoj državi.
Jer, obaveza Vlade jeste da ima ovlašćenog predstavnika. Ovlašćeni predstavnik je u obavezi da sedi u ovom parlamentu i da sluša šta narodni poslanici imaju šta da kažu o određenim predlozima zakona. To je (evo, da stavimo i Poslovnik po strani) stvar zdrave logike i elementarnog dostojanstva Narodne skupštine, što vi u ovom slučaju morate da odbranite.
Verujem da ne mislite ono što ste ovde rekli. Postoji potreba da nastavimo sa radom i vi ste te potrebe svesni, ali ne mogu da verujem da smatrate da je u redu, da je u skladu sa Poslovnikom, da je u skladu sa parlamentarnom tradicijom i sa zdravom logikom da ministra nema, a da se ovde vodi diskusija.

Izvinjavam se, nisam čuo na koji ste se član pozvali?
(Zoran Nikolić, sa mesta: Na član 101.)
Član 101. određuje u kojim slučajevima narodni poslanik ima pravo na repliku, a član 100. određuje kada i na koji način može da se reklamira povreda Poslovnika.
Upozoravam vas da, pošto je ovo što ste sada uradili zloupotreba Poslovnika, i to vrlo očigledna, ubuduće to ne činite. To je poslednje upozorenje. Ja, nažalost, nisam tolerantan kao moja koleginica Čomić, a Poslovnik me obavezuje na nešto što ipak ne bih da upotrebim u ovom momentu.

Gospodine potpredsedniče, apsolutno stoji ono što tvrdi SRS, da je prekršen Poslovnik. Nema prisutnog ovlašćenog predstavnika Vlade, gospodina Milana Markovića. To je skandalozno. Drugo, vi opet nastavljate sa onom praksom da narodnim poslanicima ne dajete potpuno objašnjenje o amandmanu. Vaša je dužnost da kažete da li je Vlada prihvatila amandman ili ga nije prihvatila i kakvo je mišljenje resornog odbora o podnetom amandmanu.
Ovo tražimo ne zbog narodnih poslanika, mi smo to dobili u materijalu, nego upravo zbog građana koji prate televizijski prenos. Bilo bi dobro da nam kažete sve potrebne informacije o tome ko je podneo amandman i kakva je sudbina tog amandmana, u smislu mišljenja Vlade i u smislu mišljenja resornog odbora. Vi to ne činite, i to ne samo danas, već duže vreme. I vi i ostali predsedavajući.
Što se tiče amandmana, podneli smo amandman tako da se u članu 19. posle stava 1. dodaju stavovi 2. i 3, da Ministarstvo inostranih poslova ima pravo da donese pravilnik za uručivanje odlikovanja u inostranstvu, kojim će predvideti lica kojima se odlikovanja mogu uručiti u inostranstvu, postupak uručivanja, način vođenja evidencije i druga pitanja, i da se taj pravilnik od strane Ministarstva inostranih poslova ima doneti u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Smatramo da je ovo rešenje, pre svega, usklađeno sa Zakonom o državnoj upravi, zato što tražimo da taj pravilnik donese ministarstvo.
Po Zakonu o državnoj upravi, upravo su ministarstva nadležna za donošenje pravilnika. Pravilnike, naredbe i uputstva, po odredbama Zakona o državnoj upravi, donose ministarstva, a Vlada u obrazloženju zašto ne prihvata amandman kaže – odredbom člana 26. Predloga zakona predviđa se ovlašćenje za donošenje akta Vlade kojim će se bliže urediti određena pitanja vezana za sprovođenje predloženog zakona.
Po Zakonu o državnoj upravi samo ministarstvo može da donosi pravilnik. Mi tražimo da se ovde poštuje Zakon o državnoj upravi. Zato smo predložili da upravo Ministarstvo inostranih poslova bude ovlašćeni državni organ za donošenje pravilnika. Inače, čemu Zakon o državnoj upravi?
Kao što ćemo da naglasimo i kada bude vođena rasprava o ovom famoznu predlogu zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih. Stavili ste maksimalan broj zaposlenih u republičkoj administraciji, a zakon se zove – Zakon o državnoj upravi. Što onda ne poštujete zakone koje ste ranije doneli? Da li to znači da Zakon o državnoj upravi više ne važi? Od kada to Vlada donosi pravilnike, a ne ministarstvo? Vi ne poštujete zakone ni koje ste sami predložili i za koje ste sami glasali.
Naš amandman je apsolutno u skladu sa Zakonom o državnoj upravi i apsolutno ima smisla. Evo, gospodin ministar Marković tek sada dolazi, ali nadam se da će poverenik da mu prepriča do detalja sve ono što su narodni poslanici imali da kažu. Amandman zaista treba prihvatiti jer se njime poštuje kontinuitet i harmonično funkcionisanje pravnog poretka Republike Srbije.

Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Reč ima gospodin Krasić. Izvolite.

Gospodine Novakoviću, zamolio bih vas, ako ste u prilici, da pogledate tekst člana 21. stav 1. i amandman koji je podnela gospođa Vjerica Radeta. Za vas i za sve prisutne u ovoj sali i za sve one koji prate ovaj prenos, samo jedno pitanje – da li pravno lice koje ode u stečaj zaslužuje odlikovanje i priznanje? Ako je pravnom licu dodeljeno javno priznanje, pa ono za dva meseca ode u stečaj, više ne postoji, nema pravnog sledbenika, onda se postavlja pitanje na osnovu kojih kriterijuma je Boris Tadić dodelio odlikovanje.
Vrlo prosto i jednostavno, uzmimo na primer sistem firmi Miškovića - Delta. Ima on jednu firmu koja se bavi izgradnjom stanova. Ta firma je napravila ne znam koliko stotina stanova za Univerzijadu (čujem pola su prodali, pola nisu prodali, ovu polovinu prodaju na SMS poruke, preko "Pinka" itd.) i dobije priznanje za izuzetne zasluge i izuzetni doprinos razvoju demokratije, Demokratske stranke itd. Kokne ga stečaj, dođu poverioci, MMF traži od Srbije da se naplate one tri milijarde što je Srbija uzela da bi pokrila Miškovićeve dubioze. Inače, povukao je i tri banke koje su finansirale taj vaš "Belvil" itd.
Ode u stečaj i onda se postavlja pitanje na osnovu kojih kriterijuma je on dodelio odlikovanje tom pravnom licu i kako je moguće da tako verifikovano, pozitivno, patriotski opredeljeno pravno lice za mesec dana, recimo u februaru se izglasa da će biti nagrađeno, u martu ode u stečaj.
Šta da radimo onda? Vidite kako je kada zakon pišu ljudi koji možda i ne znaju ovu materiju. Zar je moguće da odlikovano pravno lice, (odlikovano kao nikšićko) može da ode u stečaj, da nestane?
Evo drugog primera. Gospodine Markoviću, vi to dobro znate. U Rakovici je, recimo, opština formirala sa nekim Zoranom Anđelkovićem (ali nije Baki iz SPS, da znate, nego jedan iz Novog Beograda) zajedničko preduzeće za konsalting usluge (znate ono - svašta se nacvrcka tamo u onoj registraciji).
I opština dala 250 evra i taj Anđelković dao 250 evra. Opština im dala 200 hektara da razvijaju tamo neki posao. Tamo je "Domiko prevoz", Zemljoradnička zadruga itd. Kojim slučajem, vi poslušate Bojana Milića, vašeg predsednika opštine, Renatu Radujko ili ovog Branka Radujka, pa dodelite tom priznanje, a on ode u zatvor. Šta da se radi sa tim priznanjem?
Vjerica Radeta je dala rešenje. Ono glasi - ako ne može da se uruči, zbog ovih razloga, ide u muzej, da bi bio svojevrsni spomenik gluposti. A vi ste našli rešenje da o tome da li će biti spomenik gluposti rešava predsednik Republike. Zašto predsednik Republike mora o svim glupostima da vodi računa? Što omalovažavate vašeg predsednika? Kako je moguće da tako nisko spuštate njegove nadležnosti?
Sledeći primer. Gospodine Markoviću, dok ste bili predsednik opštine Palilula, vi to nikad niste dozvoljavali, ali evo u Rakovici postoji u zgradi opštine neka agencija "Tina". Ako hoćeš da opereš papire za bespravnu gradnju, za ovo muvanje itd., samo se javiš njima. Milić i Dačićev tast mogu da predlože i tu firmu za nagradu. Kako vi, kao koalicioni partneri, smete da odbijete nagrađivanje te firme, a ona, recimo, padne u zatvor?
Kažem namerno - padne u zatvor. Nisam toliko neuk, znam da pravno lice ne može da ide u zatvor, ali to uopšte nije pravno lice, to je perionica pod vašim okriljem, pod vašom zaštitom. Šta da radimo sa odlikovanjem? U muzej. Ne u muzej voštanih figura, nego u muzej gluposti. Zato što nema sistema vrednosti, on ne postoji.
I ne znam zašto vam je potreban hitan postupak. Da biste promovisali glupost? Za to ne treba hitan postupak, to se svakodnevno dešava. Glupost je planetarna pojava, očigledna, svakodnevno se vidi, a vi insistirate na tome da odluku o tome da li će ići u muzej ili ''puj pike, ne važi se'' donosi predsednik Republike.
Zašto? On ima velike državne probleme. Treba da brani Kosovo i Metohiju u okviru Srbije 1. decembra. Znate li kako je to težak posao? Znate da on malo-malo pa kaže - neću da potpišem, neću da priznam. To je njegova odbrana, kompletno njegova odbrana. Neću statut, hoću statut. Da vidim da li sad neće statut. Da vam ne pričam o drugim stvarima koje se spremaju, a on dobro zna.
Oslobodite predsednika tih gluposti, da bi se bavio državničkim poslovima. Prosto da mu nisam u koži. Verujem da će Orka da ga tuži zbog ovoga što tri sata ljubimci beogradskog kruga dvojke nisu mogli u Pionirskom parku da se šetaju. I policija može da strada zbog zlostavljanja životinja jer su neki policajci viđeni na konjima.
To je taj vaš sistem vrednosti. Dok vam je Đilasa, Šapera, Miketa Rakića, onog Vukadinovića, dok možete da vedrite i oblačite, da svađate, da od svakakve gluposti napravite temu za podelu, vi ćete da opstajete. Ali, ako se uđe u ozbiljnu raspravu, vas nema. Onda vam je teško da slušate, onda bežite iz sale i onda kažete - naš glavni argument je 126 plus štake, rezerve i ostalo.
Tako se ne vodi država. Sve što ste pljuvali pre deset godina sada ližete sa zadovoljstvom. Kako mi je juče srce bilo puno, da znate. Šta ste radili 2000. godine? Da vas podsetim, 1997. godine ste bacali cipele ovde kad je promovisan Milošević za predsednika, a posle se zgražavate kako je u Iraku neki novinar cipelama gađao Buša. Tad ste vi imali taj odnos ko je Buš u Srbiji, a sad se ližete sa ovim njihovima.
Kao ovo što se ližete u Rakovici. Predstavnik DS je predsednik opštine, Dačićev tast - zamenik predsednika opštine. Svi ste se tamo podelili po ulicama, po objektima. Organizujem snimanje svakog bespravno podignutog objekta u Rakovici i prikazujem preko interneta sa imenom i prezimenom koja mafija je kad gradila i kojim parama, koja agencija, zašto, koliko košta.
Zapamtite, Rakovica je skoro jedina opština u Srbiji koja ne može da potroši budžetska sredstva koja joj se odobre. I uporno se branite ćutanjem. Ne, ne. Četiri novine pripremam, da vam onih 18 mandata izađe na nos, kao i ovih 21 što će vam izaći na nos. Zato gubite sve, zato ovi cenzus ne mogu da prođu, a i vama se bliži to.
Dakle, gospodine Markoviću, meni godine dozvoljavaju da vas podsetim na nešto. U Nišu je postojao institut bezbednosti, imao je naziv "Edvard Kardelj". Jedne godine su poslovali sa gubitkom. Pepca Kardelj je pozvala i rekla – molim vas, znate li vi čije ime imate u nazivu; morate pozitivno da poslujete; ukoliko pozitivno ne poslujete, brukate ime i prezime mog dragog supruga. To je bilo u to vreme. Zar vam se ne čini da se to vreme vraća?
Kako je moguće da nekom, kome je dodeljeno priznanje, ne može da se uruči zato što je nestao kao pravno lice? Zar nešto nije u redu sa sistemom vrednosti? Verovatno vam zdrav razum nalaže da prihvatite ovaj amandman gospođe Vjerice Radete, a ja sam pokušao da malo to objasnim na način kako bi i ona.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Perić.

Što se više bliži kraj ovog zakona, sve se više uočava besmisao njega samog. Gospodine ministre, kao dobar pravnik, mi to znamo u SRS, vi biste od ovih amandmana pa nadalje mogli da reagujete. Do sada vašu reakciju nismo mogli da očekujemo zato što vas niko nije pitao prilikom izrade ovog zakona, a sad su vas ovde poslali.
Intervencija zamenika šefa poslaničke grupe SRS da se vi pojavite ovde u skladu sa Poslovnikom je sasvim u redu, ali ja sam video kad je poverenik vama pokazivao šta piše u obrazloženju zakona. Prema tome, niste mogli da reagujete. Nećete moći ni na kraju, kad se ova rasprava po amandmanima završi, ali od ovog momenta možete da se uključite i da kažete da li je neki amandman prihvaćen ili nije.
Međutim, moram još nešto da kažem. Dok je Srbija bila Srbija, a to znači dok je bila i u svetu priznata država i dok su je njeni građani priznavali i voleli više od bilo čega, ko je odlikovanja dodeljivao i primao - imalo je smisla. Sada na dobro objašnjenom primeru kolege Zorana Krasića možete da vidite do čega odredbe ovog zakona mogu da dovedu i ko sve može da primi odlikovanje. Onda se zaista postavlja smisao i ovoga zakona i ove rasprave i svega u vezi s ovim zakonom.
Amandman koji sam podneo na član 21. stav 2. je logičan sled amandmana koji je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Stav 2. ovoga člana kaže: ''Odlikovanja vraćena u skladu sa stavom 1. ovog člana mogu, po odluci predsednika Republike, da se predaju na čuvanje muzeju, u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita kulturnih dobara''.
Podneli smo amandman na stav 1. člana 21, gde se kaže da se, ako umre fizičko lice koje je dobilo odlikovanje ili prestane da postoji pravno lice, a nemaju svojih sledbenika, odlikovanja predaju direktno u muzej, a ne predsedniku.
U obrazloženju zbog čega se amandman ne prihvata kaže se - zbog vođenja evidencije. Mora da bude vraćeno predsedniku. Kao da se evidencija vodi samo kod predsednika. Vi ukazujete i mi možemo početi osnovano da sumnjamo da se na drugim mestima ne vodi evidencija, što znamo sigurno da nije tako, jer se vode evidencije.
Učinite bar nešto smisleno. Ovaj amandman treba prihvatiti, kao i prethodni, i onda će ova dilema biti otklonjena. Onda će građani Srbije pomisliti, bar na trenutak, da ozbiljno mislite o ovoj državi, iako su oni duboko uvereni da to nije tako.
Malopre sam izneo primer bivših zaposlenih u fabrici "Viskoza" iz Loznice. Ne očekuju oni amandman niti moj predlog da ih kandidujem za to, oni očekuju samo da Vlada Republike Srbije stvara ambijent u ovoj državi u kojem može dostojanstveno da se živi.
Oni koji su se školovali ili na bilo koji drugi način treba da počnu raditi, da im se otvori pristup radnim mestima.
Oni koji su odradili svoj radni vek, da mogu da primaju ono što su zaslužili, a to je penzija, i da se vodi briga o njihovom zdravstvenom i svakom drugom stanju. To bi trebalo da bude osnovni posao i zadatak Vlade Republike Srbije, kao dela izvršne vlasti.
Mi danas na dnevnom redu imamo Predlog zakona o odlikovanjima, koji treba da postoji u pravnom sistemu države Srbije, ali koji nažalost ne liči na taj zakon. To ćemo pokušati da vam pokažemo i narednim amandmanima na ovaj zakon.

Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Reč ima gospodin Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o nastavku amandmana SRS-a. Ukupno ih je petnaestak i svi imaju svoj smisao. Suština ovih amandmana jeste da se upotpuni zakonski tekst koji je nepotpun, konfuzan i, kao takav, u praktičnoj primeni imaće mnogo problema.
Iz dosadašnjeg izlaganja poslanika i nejavljanja ministra jasno se vidi, poznajući ministra, da nije učestvovao u izradi ovog zakonskog projekta. U protivnom bi odgovarao i uključio se u diskusiju i davao pojašnjenja i stavove i svog ministarstva i predlagača i Vlade Republike Srbije. Zato pozivam ministra da još jednom, do okončanja ove rasprave, razmotri sve amandmane SRS i prihvati sve ono što on i Vlada smatraju da upotpunjuje zakonski tekst.
Amandman na član 21. stav 3. glasi: "Ako odlikovano lice odbije da primi odlikovanje, smatra se da odlikovanje nije ni dodeljeno, pa se ono shodno stavu 1. ovog člana predaje na čuvanje muzeju". Vlada je odbila ovaj amandman i kaže: ''Kako se u navedenom slučaju smatra da odlikovanje nije ni dodeljeno, nisu se stekli ni uslovi za predaju odlikovanja na čuvanje muzeju''.
Kakva je sudbina tog odlikovanja - to nije definisano ovim zakonom. Mi smo pokušali da upotpunimo sve te pravne praznine koje mogu imati određene negativne reperkusije u praktičnoj primeni, međutim stavovi Vlade su takvi. Zato još jednom pozivam ministra da razmotri ove naše amandmane, usvoji sve ono što je prihvatljivo i sve ono što će poboljšati zakonski tekst.