Želela bih da iskoristim ovu priliku, nećete mi zameriti, da svima onima koji slave današnju slavu Svetu Petku čestitam, da je provedu u miru i zdravlju, posebno članovima SNS-a, jer je to naša stranačka slava.
Govoriti o zakonu o Pravosudnoj akademiji a slušati šta govore predstavnici vlasti i opozicije, za građane predstavlja dilemu da li smo dobili isti predlog zakona, ili je predlagač dostavio jedan materijal poslanicima pozicije, a drugi poslanicima opozicije.
Uveravam građane da smo dobili jedan te isti materijal na razmatranje i da je ocena koju ću i ja, između ostalog, izneti, kao i neke kolege iz opozicije, da je ovo još jedan pokušaj derogiranja treće grane vlasti, sudske, koja se želi direktno staviti pod kontrolu izvršne vlasti.
Izvršna vlast je to već učinila sa zakonodavnom vlašću, gde se Skupština u velikoj meri ponaša kao organ uprave Vlade u njenom sastavu, i to po tome ko može biti predlagač, čiji se ovde interes i ugled brani, kada se o nečemu može raspravljati. O tome govori i 57 tačaka na dnevnom redu ovog zasedanja.
Ono što mene posebno brine je da je, verovatno, tim pravnika pravio ovaj zakon, pisao ga, a da je već u samom nazivu, upotrebljavajući reči "Pravosudna akademija", pokazao građanima da pokušava da jednom, rekli biste vi, pravno simulovanom radnjom, osnuje još jednu agenciju, koju lažno pokušava da nazove akademijom.
Odlično znate da je termin "akademija" u uobičajenoj upotrebi za ustanove koje se bave umetnostima, pa i za vojne visokoškolske ustanove, međutim, termin "akademija" je neprihvatljiv za jedan ovakav organ, koji se obukom, a ne visokim obrazovanjem.
Gospođo ministar, verovatno znate da član 17. stav 2. Zakona o privrednim društvima kaže da poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenljivo s poslovnim imenom drugom privrednog društva, ni da izazove zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti. Ponavljam, akademijom se može nazivati neko ko se uobičajeno bavi obrazovanjem, što u ovoj situaciji nije slučaj.
Umesto da Zakon o javnim agencijama, koji je vrlo aktuelan, dovedete u sklad s Ustavom i da dovedete u isti pravni položaj regulatorna tela, javne agencije i organe uprave u sastavu, koji su osnovani po tom zakonu, jer imaju različito i finansiranje i način ponašanja u pravnom prometu, vi za ovu nazovivisokoobrazovnu ustanovu koja se bavi obukom, derogirajući Ustav, Zakon o sudijama i mnoge ostale zakone, u prelaznim i završnim odredbama, priznajete da će se na nju odnositi svi propisi i pravila koji su vezani za javne agencije.
U članu 2. kažete da će ta akademija pokušati da obezbedi profesionalno, nezavisno, nepristrasno, efikasno obavljanje sudijske i tužilačke funkcije, između ostalog. Takve ocene dovode javnost i sve ostale u sumnju da bez ove ustanove sudstvo i tužilaštvo ne mogu da ispune te osnovne uslove. Međutim, prava namera sadržana je u prelaznim i završnim odredbama, gde je, u stvari, ova akademija pravni sledbenik Pravosudnog centra za obuku i stručno obučavanje, a na celokupnu strukturu, unutrašnje uređenje i poslove koje će obavljati Akademija primenjivaće se odredbe zakona kojim se uređuje rad javnih agencija.
Kažem da je taj zakon vrlo sporan i biće predmet našeg razmatranja, a morao bi da bude predmet vašeg interesovanja, u vezi s radom mnogih ustanova, organa koje su po ovom zakonu osnovani, ili po drugim posebnim zakonima, a rade u skladu s ovim zakonom.
Suštinski rečeno, Vlada želi da konstituiše agenciju za pravosuđe. To je pravo ime ustanove koju osnivate ovim zakonom. Tom agencijom za pravosuđe ćete dirigovati, ispitivati i tražiti podobne partijske sudije. Onda će te partijske sudije da budu imenovane u sudske organe i na taj način ćete, navodno, obezbediti nezavisnost, nepristrasnost i efikasno obavljanje sudskih poslova.
Ponavljam, narod ovo razume kao prikrivenu radnju, a u pravničkom smislu, to je simulacija obuke, u stvari je stvaranje sudstva koje će biti pod direktnim uplivom i vlašću izvršne vlasti, a jedan od dokaza za to je sam položaj ministra i sekretara Ministarstva, koji kao član Upravnog odbora čak prima i dopunsku naknadu od 30% za učešće u ovom organu upravljanja.
Gospođo Malović, Ustavni sud je doneo odluku kojom sudija ne može biti član RIK-a. Nespojivost dve funkcije je u ovom slučaju još vidljivije neustavna i predstavlja ne samo sukob interesa, nego pod direktnu kontrolu izvršne vlasti, odnosno ministra, stavljate jednu granu koja mora da radi, da se usavršava.
Kad se već pozivate na onu preporuku, odnosno deklaraciju Evropske unije, gde je navedeno da to mora da bude ustanova koja je nezavisna od Vlade i od ministarstva, zaista nije korektno što se u donošenju ovog zakona uopšte pozivate na tu preporuku.
Primera radi, ta deklaracija, kako je vi nazivate, insistira da obuka bude prepuštena, hrvatski prevod koristimo jer jedino njega ima za tu deklaraciju, samim sudijama, ili telu nezavisnom od zakonodavne i izvršne vlasti, a, pre svega, nezavisnom od ministarstva nadležnog za pravosuđe. Ono što vam deklaracija zabranjuje vi, u stvari, radite, a usput se pozivate na nju. Ova deklaracija insistira na dobrovoljnosti obuke i aktivnom učešću sudija, a ni na koji način ne povezuje obuku sa napredovanjem u službi, dok vi uvodite, posredno ili neposredno, opštu obaveznost obuke i stavljate učesnike u položaj potpuno pasivnih slušalaca predavanja.
Želim da naglasim da se malo više čudim vašim koalicionim partnerima nego vama, gde se svojevremeno, dok je SPS bio na vlasti, Društvo sudija bavilo jednim takvim poslom i edukovanjem, jer za edukacijom uvek postoji potreba, ali ne uz troškove koji, po proceni ljudi koji se u ovu oblast razumeju, iznose blizu 20 miliona evra. Toliko će to koštati, s putovanjima u inostranstvo, s organizovanjem ovih službi, s radom sudija koji tri godine mogu da budu izabrani a da ne rade sudijski posao, nego da se bave obukom i svim ostalim propratnim troškovima. Stvorićete tolike troškove, izvršiti direktan uticaj na sudstvo. Edukacija u ovoj zemlji, koja ne počinje od momenta kada novi ministar dođe na čelo Ministarstva, obavljala se na jeftiniji i primenljiviji način, primereno našim ekonomskim mogućnostima i situaciji u zemlji.
Želim da konkretizujem, na primer, član 5. stav 1, gde kažete da će Akademija da organizuje početnu i stalnu obuku sudija i tužilaca, ali da će sprovoditi i obuku predavača i mentora. Pri tom, program rada će utvrđivati Programski savet, prema članu 21, a prema članu 22, tu obuku će vršiti obučeni stručnjaci iz reda sudija, tužilaca i drugih profesija.
Uopšte ne navodite koje su to druge profesije. Morala da bih da budem maliciozna i postavim pitanje, ne želim da uvredim ni sudije, ni bilo koga koga ste ovde zamislili, ali je neprimereno ostaviti tako važan posao nekoj drugoj profesiji, možda, koja će se uključiti u ovo. Prevedeno na narodni jezik, vlast će ih obučavati. Ako vlast bude smatrala potrebnim, a oni moraju tako da odluče, sudije i tužioci, mi ćemo dobiti, navodno, nezavisno sudstvo. Kažete da će biti, članom 22. stav 5, oslobođeni sudijske funkcije u periodu od tri godine, i to sa mogućnošću produženja na još tri godine.
Gospođo ministre, da li je red da imamo vrsnog sudiju, stručnjaka u Kasacionom, Apelacionom, Privredno-apelacionom ili nekom drugom sudu, ili da imamo predavače i mentore kojima će naredbodavac da bude Vlada, a oni će obezbeđivati ''buduće nezavisne, stručne sudije i sudstvo''?
Sada, kada se vrši reizbor sudija, kada je stvorena opšta klima neizvesnosti oko toga koliko će ljudi biti zaposleno u sudovima, koji kriterijumi odlučuju za njihov izbor, umesto da otvorite perspektivu da oni stručni i dokazani nađu svoje mesto u poslu, vi nanovo pokrećete stvar, proveravajući osnovna znanja, tako da postaju suvišni pravni fakulteti, magistarske studije, doktorske studije, pravosudni ispiti i sve ono što se zove tradicija u obrazovanju pravnika u ovoj državi.
Vrlo je diskutabilno da li te organizacije i instituti, mislim na fakultet i studije ovog tipa, uopšte treba da postoje, ili će ova akademija, koja se zove akademija a nije ustanova koja se bavi visokim obrazovanjem, već obukom, moći da ih zameni, ili će u jednom trenutku neko proceniti da je državni pravni fakultet nešto što mnogo košta, pa hajde da ga ukinemo, imamo Pravosudnu akademiju.
Ovaj zakon je toliko rogobatan da je po kvalitetu izrade lošiji od Zakona o javnom informisanju. Kada uzmete čl. 40. i 45, sa nekih 13 stavki koje objašnjavaju nadležnosti, postupke, mi kao Poslanički klub NS-a nismo imali drugo rešenje već da pišemo – član se briše, ali su naša objašnjenja na strani ili dve strane formata A4, u kojima navodimo neustavnost ovakvog načina obuke i izbora sudija i derogiranje jedne čitave grane vlasti koja se ovim zakonom pokušava učiniti.
Umesto da podzakonskim aktima, pravilnicima i naredbama unutar sudova u Srbiji vršite kontinuiranu obuku, onako kako su to radili vrsni pravnici, na čija se imena danas pozivate i koji su još uvek aktivni na neki način u pravosuđu, vi pribegavate rušenju svega što je bilo pre vas i građenju nečega gde ne da ne možemo da prepoznamo korist, nego se direktno utiče na kršenje svega onoga što se zovu osnovni pravni akti na kojima se zasniva pravni sistem jedne države.
Za ovaj zakon, jednostavno, ne da ne možemo da glasamo, nego tražimo od vas da ga povučete i da stanje reizbora sudija i to stanje nesigurnosti, neupućenosti javnosti i onih koji su zainteresovani za ovu oblast, a nisu imali prilike da vam iznesu svoje mišljenje, ne koristite na način da donesete zakon koji ni u Makedoniji nije dao rezultate, pa ne može ni u ovoj državi dati rezultate, ovako kako je zamišljen, jer osnovna definicija podele vlasti je – zakonodavna, izvršna i sudska, u kojoj samo ova sudska, jednim delom, nije stavljena pod kontrolu, jednim delom već jeste, izvršne vlasti.
To će se, pre svega, izvršnoj vlasti obiti o glavu, trenutno, kroz gubitak vlasti, ali ono što nas više brine, jeste što će zbog ovog trenutka trpeti država, kao ozbiljna država, jer ako dobije na ovakvim principima sudije koje treba da sprovode Zakon o stečaju, Zakon o obligacionim odnosima, ne da ne možemo biti poželjno mesto za ulaganja, nego ćemo biti poželjno mesto za zaobilaženje.
Ja vas, na kraju, još jednom molim da povučete ovaj zakon, jer sam uverena da, kao izuzetno inteligentna žena, pravnik, niste smeli sebi da dozvolite da vam oni koji su u sprezi moćnih ljudi, trenutno, u advokaturi, u ovoj zakonodavnoj vlasti i stranci koja tvori koaliciju, podmeću ovakav zakon, gde se pod jednu stranačku kapu pokušava staviti cela država i sve tri grane vlasti.

Od vremena Poslaničke grupe, iskorišćeno je 16 minuta i 15 sekundi.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović, a posle njega, narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana potpredsednice Čomić, poštovani narodni poslanici, poštovana ministarka pravde, hoću na početku da zahvalim Ministarstvu pravde što je održalo obećanje koje je dato prilikom donošenja seta pravosudnih zakona, krajem 2008. godine, kada ste obećali da će u 2009. godini pred Skupštinu doći zakon o Pravosudnoj akademiji, koji upotpunjuje zakonski deo reforme pravosuđa.
Reforma pravosuđa je otpočela i reforma pravosuđa traje kroz proces izbora sudija i nadamo se da će taj proces biti uspešno završen, tako da sudovi, potpuno reformisani, mogu da počnu rad od 1. januara 2010. godine.
Mi smo krajem 2008. godine doneli Zakon o sudijama, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o Državnom veću tužilaca i ovim zakonima smo utvrdili pravo sudija i pravo tužilaca da se obučavaju, da se stručno usavršavaju. Sada, donošenjem zakona o Pravosudnoj akademiji, praktično to uvodimo i u praksu.
Zakon o Pravosudnoj akademiji podrazumeva početnu obuku i stalnu obuku sudija i tužilaca. Važno je da se naglasi da će od sada obuka, pohađanje obuke i sticanje stručnog znanja i veština, biti jedan od glavnih kriterijuma za napredovanje u sudijskom poslu i jedan od glavnih kriterijuma za izbor sudija. Suština ovog zakona je da dosledno sprovodimo princip depolitizacije i nezavisnosti sudstva.
Moram da kažem da sve ono što je rekla moja prethodnica, Jorgovanka Tabaković, prosto, nije tačno. Ovaj zakon ne da ne dovodi sudije i sudstvo pod kapu neke političke stranke, nego, ponavljam još jednom, uspostavlja potpunu depolitizaciju sudstva.
Ustavom Republike Srbije, Zakonom o sudijama i Zakonom o VSS-u, uveli smo da se sudije na stalnu sudijsku funkciju biraju od strane VSS-a, a ne od Skupštine Srbije, kako je to do sada bio slučaj.
Skupština Srbije, koja jeste i politički organ, u kome sede predsednici političkih stranaka, do sada je birala službu sudije, i to više nije slučaj. Dakle, sudije se biraju od strane VSS-a, u kome sedi većina sudija, dakle, ljudi koji su stručni za taj posao. Sada idemo korak dalje i utvrđujemo kao jedini kriterijum za izbor, prvi izbor…

Narodni poslaniče, izvinite što vas prekidam. To mi je obaveza na osnovu Poslovnika.
Molim narodne poslanike da ne dobacuju i da ne ometaju govornika.
Danas, u toku sednice, zajedno smo se založili za striktnu primenu Poslovnika, te vas sada upozoravam da to važi za sve nas koji smo trenutno na sednici, i za one koji će doći na sednicu. Izvinite, poslaniče, još jedanput. Nastavite.

Hvala. Sada uvodimo, kada je u pitanju izbor sudije na sudijsku dužnost, koja traje tri godine, kao isključivi kriterijum – znanje, ono što do sada nije bio slučaj, što sigurno nije bio slučaj u vreme kada je ministar u Vladi bila naša koleginica Jorgovanka Tabaković. Dakle, svaki građanin koji je položio pravosudni ispit, koji želi da radi u pravosuđu, moraće da polaže prijemni ispit i, ako položi taj prijemni ispit, da uđe u obuku u okviru Pravosudne akademije.
U zavisnosti od toga kako bude pohađao tu obuku, biće izabran u zvanje sudije. Dakle, ukoliko imamo dva kandidata, koja su oba pohađala obuku, biće izabran onaj koji je imao bolje ocene tokom obuke i na samom položenom ispitu.
Dakle, ono što se uvodi ovim zakonom, to je da se više u sudove neće primati, i u tužilaštva, ljudi preko veze, i neće se primati oni koji su sinovi i ćerke znamenitih i poznatih ljudi; dakle, potpuna depolitizacija sudstva.
Ovim zakonom se razrađuju i načela postavljena u pravosudnim zakonima, u kojima je uvedeno pravo na stalnu obuku, rekao bih, i obaveza na stalnu obuku, jer od toga da li su sudije pohađale obuku zavisiće da li će biti izabrani u neki viši sud, odnosno da li će napredovati u karijeri. Takođe, ovim zakonom je predviđena i obuka sudske uprave, sudskih pomoćnika i sudske administracije.
Smatram da se sada prigovor koji smo imali prilike da čujemo od strane sudske administracije u potpunosti odbacuje – prigovor da oni nisu imali prilike da se obučavaju, pa zato sudska administracija ne radi dobro. Dakle, sada će svi imati obavezu da se obučavaju i, u zavisnosti od znanja i obuke, napredovaće u karijeri.
Kada je u pitanju položaj pripravnika, među sudske pripravnike će moći da budu primljeni samo oni koji su položili test i koji su imali dobre ocene. Zakon je predvideo da ukupnu ocenu čini 40% uspeha s osnovnih studija, a 60% ocena s prijemnog ispita koji organizuje Akademija.
Dakle, zakon o Pravosudnoj akademiji zaokružuje temelje postavljene usvajanjem seta pravosudnih zakona koji smo doneli prošle godine.
Pokazuje vrlo jasno opredeljenje za dalje unapređenje pravosuđa. duboko verujem da ćemo uz korenitu reformu pravosuđa koju smo započeli, uz proces izbora sudija, koji je u toku, i osnivanjem Pravosudne akademije povratiti poverenje građana u pravosuđe i u vladavinu prava. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jorgovanka Tabaković – pravo na repliku.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Evo, da se građani uvere ko od nas govori istinu – ja ih upućujem na sajt Narodne skupštine, da u odeljku – Zakoni u proceduri, otvore zakon o Pravosudnoj akademiji, s obrazloženjima, i pročitaju da li se i u kojoj meri Predlogom zakona o Pravosudnoj akademiji reguliše na nov način obuka sudija, način izbora, korisnici tog obučavanja, njihova prava itd.
Kada je reč o tome kada je, ko i koliko učestvovao u Vladi, meni je to prosto neozbiljna konstatacija, gospodine Konstantinoviću, jer na argumente koje iznosim i članove zakona koje pominjem vi pokušavate meni, koja sam od marta 1998. do oktobra 2000. godine bila u Vladi i vodila resor Ministarstva za ekonomsku i vlasničku transformaciju, pripišete propuste koji bi, ako ih ima, trebalo da budu pripisani vašem aktuelnom koalicionom partneru.
U vreme 1993. godine, kada je, na primer, preko 100 dobrih sudija napustilo pravosuđe, a ušli neki novi i nedovoljno obučeni, kada smo imali, sećaju se oni koji su upućeni u tu materiju, priličan problem u funkcionisanju sudstva, te 1993. godine stranka kojoj sam pripadala je bila osnovana tek dve godine i nije učestvovala u vlasti.
Znači, braneći ovaj zakon, koristite argumente, članove i rešenja iz samog zakona, a ne upućujte bilo koju vrstu, pogotovo neargumentovanih, primedaba na ličnost.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić, a posle njega narodna poslanica Nataša Vučković.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo zaista mnogo puta imali priliku da raspravljamo o pravosudnim zakonima, o, kako se sada popularno govori, reformi pravosuđa.
I danas je jedan od tih dana, kada treba da pričamo o zakonu o Pravosudnoj akademiji, koji je jedan celovit sistemski zakon, ali i o nizu drugih izmena zakona, koji su prošli nekako u senci ovog predloga zakona, ali su vrlo bitni, jer govore o prirodi i shvatanju reforme pravosuđa koju sprovodi trenutna vlast.
Iako se ovde čulo da je reforma pravosuđa odlučna, DSS je na stanovištu da je ona vrlo, vrlo loše postavljena.
Ono na šta smo ukazivali prošle jeseni, jeseni 2008. godine, da ćemo doći u situaciju da imamo potpuni haos i zastoj u pravosuđu, sada imamo. Svi koji se bave u ovom trenutku nekim oblikom pravosuđa, da li su sudije, pogotovo advokati, znaju da se rasprave i pretresi ne zakazuju, da se sve odlaže u nedogled, za sledeću godinu, jer najveće je pitanje da li će posle ukidanja sudova, što je najveća odlika ove reforme pravosuđa, u malim opštinama uopšte biti prilike i u kom roku će se svi ti predmeti u pisarnicama zavesti i da li će sudije doći u priliku, te nove sudije koje budu izabrane, da zakazuju rasprave i pretrese?
Osnovna odlika reforme pravosuđa ove vlade je ukidanje sudova u malim mestima. Mi smo prošle godine imali priliku da čujemo da je jedan od najvažnijih razloga zašto se ukidaju sudovi u malim mestima taj što je stepen korupcije u pravosuđu u tim malim mestima toliko velik da ne zaslužuje da ima opštinski sud. Beograd, Novi Sad i veliki gradovi nemaju takav stepen korupcije, podmićivanje sudija nije u toj meri izraženo, ali u malim mestima, od Sente do Bosilegrada, do Čajetine ili nekih drugih opština, korupcija je ogromna.
Nesagledive posledice po razvoj tih opština vrlo će se brzo osetiti. To je ukazivalo da ne postoji koordinacija unutar same Vlade, koja se, s jedne strane, zalaže za ravnomerni regionalni razvoj, za jačanje institucija, a u isto vreme ukida jednu važnu instituciju. Vlada ide korak dalje, pa će se, posle ukidanja sudova, ukidati, koliko vidimo, škole, možda i domovi zdravlja, možda i neke druge institucije, a možda i sam život u malim mestima. To je veliki problem, a inicijalnu stvar po pitanju ukidanja institucija dala je Vlada, kada je u pitanju pravosuđe.
Kako se vidi, za status osnovnih sudova se ide korak dalje, da se oni potpuno obesmisle, o čemu govore izmene Zakona o uređenju sudova koje su na dnevnom redu, koje su, kao što sam rekao, u senci Predloga zakona o Pravosudnoj akademiji, malo zapostavljene. Upravo u Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o uređenju sudova se još jedan deo nadležnosti osnovnih sudova ukida i prebacuje u nadležnost viših sudova. Pazite, u obrazloženju Predloga zakona kaže se da se radi o vrlo ozbiljnim krivičnim delima. Sva krivična dela su ozbiljna. Kakva je to kvalifikacija – ozbiljna krivična dela? To je samo dokaz da Vlada Republike Srbije želi da kompletno odlučivanje u domenu pravosuđa izmesti u 36 viših sudova, a da razvlasti, tj. faktički ukine i ovo malo osnovnih sudova koje je ostavila u životu.
Bojim se da će ovakva politika u oblasti pravosuđa dovesti do niza problema, ne samo u funkcionisanju pravosuđa, nego u jednom novom talasu iseljavanja iz malih mesta ka centrima okruga. Zašto bi kompanije delovale u tim malim mestima, kada je suštinsko odlučivanje u pravosuđu i višim sudovima u centrima okruga? Zašto bi obični građani, advokati, živeli tu?
Ozbiljne posledice će proizvesti ovakav koncept reforme pravosuđa. Najbolje bi bilo, uvažena gospođo ministarko, da vratite sudove. Svakodnevno slušamo te zahteve iz opština, jer užasno je loša poruka za ukupan život u jednoj maloj sredini da im se ukine sud.
Kada je u pitanju predloženi zakon o Pravosudnoj akademiji, njeno formiranje je predviđeno i u samoj strategiji reforme pravosuđa i nesporno je, to se pokazalo i u praksi, da je sudijama potrebno i stručno usavršavanje i obuka. Pokazalo se to po broju ukinutih presuda, pokazalo se po vremenu u kome se donose te presude, po broju zastarelih predmeta. Jednostavno, nije postojao jasan sistem kako da se unapređuje i usavršava rad sudija.
Bez obzira na takvu jednu potrebu, u ovom zakonu se uočava nekoliko problema koji mogu da stvore niz komplikacija u funkcionisanju ove nove institucije, koju osnivate u trenutku kada otpuštate zaposlene u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Pazite paradoks! Vi morate da zapošljavate nove ljude u ovoj pravosudnoj akademiji. Ne možete nas ubediti da će Pravosudni centar jednu ovako veliku instituciju kao što je Pravosudna akademija potpuno da pokrije sa zaposlenima. Znači, vi ćete morati zapošljavati nove ljude, a u isto vreme otpuštate u državnoj upravi, u pravosuđu i u lokalnoj samoupravi, kao što terate lokalnu samoupravu da otpušta svoje zaposlene, a terate je, u isto vreme, da formira komunalnu policiju, gde će morati ponovo da zapošljava.
Vrlo su velike kontradiktornosti u vašoj politici, koja je politika otpuštanja, ali, verovatno, i zapošljavanja vaših kadrova.
Da krenemo redom. Postavljeno je ovde pitanje zašto se na ovakav način ignoriše advokatska profesija? Mi smo ovde imali priliku da slušamo kolege advokate. Prosto je neverovatno da se i u Upravnom odboru i u Programskom savetu nije našlo prostora za advokatsku profesiju. U isto vreme, vršite strašan pritisak na advokaturu. Fiskalne kase, pravite od njih špijune u Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, koji će se naći pred Ustavnim sudom, a inicijativu je pokrenula Advokatska komora Vojvodine. Advokatsku profesiju, a imate veliki broj ljudi koji su 90-tih godina došli iz pravosuđa, to je malopre koleginica govorila, koji su vrlo obrazovani, vrlo stručni, potpuno izostavljate iz ovako jednog važnog posla kao što je obuka budućih nosilaca pravosudnih funkcija.
Ukazujem na ovo da se sagleda položaj advokatske profesije i problem koji ova vlada ima kada je u pitanju advokatura. U isto vreme, govori se o depolitizaciji u ovom zakonu, ali u samim odredbama zakona to postaje vrlo sporno. Član 7 – Vlada imenuje članove Upravnog odbora.
Da li je Vlada telo koje nije politizovano? Najviše je politizovano. Upravni odbor je ključan organ Pravosudne akademije.
Pravosudna akademija treba da ocenjuje ona lica koja završavaju obuku, a na osnovu njihove ocene, u tome će učestvovati predstavnici Vlade, odlučivaće se da li će postajati nosioci pravosudnih funkcija, kako ste predvideli članom 40, jer će od visine te ocene zavisiti da li će biti izabran za sudijsku ili tužilačku funkciju.
Nemojte nas ubeđivati da Vlada Republike Srbije neće imati uticaj na one koji budu davali tu ocenu. I te kako će imati. Vrlo se snažno oseća, kroz prisustvo u Upravnom odboru predstavnika Vlade, politički uticaj. Izbacite predstavnike Vlade iz Upravnog odbora. Šta će oni tu? Ubacite predstavnike advokature.
Kada je u pitanju činjenica da će od početne obuke zavisiti izbor za nosioce pravosudnih funkcija, mi imamo dilemu – da li je posle položenog pravosudnog ispita, određene prakse, potrebno da se prolazi početna obuka?
To stvara dodatnu zabunu, pogotovo kakvi će biti kriterijumi za tu početnu obuku i kakvi će biti kriterijumi za početnu obuku sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Mi ne vidimo da će se ta obuka razlikovati i, uopšte, šta će to ključno doneti.
U svakom slučaju, pitanje ove obuke ostaje vrlo sporno. Nije sporno stručno usavršavanje i stalna obuka, one su apsolutno potrebne pravosuđu, ali početna obuka za lica koja već imaju određeni stepen znanja i praksu, da od toga zavisi izbor za nosioce pravosudne funkcije, jeste sporna. To unosi dodatnu konfuziju u ovaj zakon.
Na kraju, rokovi za primenu. Zaista ste preambiciozno postavili rok kada bi trebalo da dođe do transformacije Pravosudnog centra u Pravosudnu akademiju. Ne verujem da je to moguće u ovom roku od dva-tri meseca, pogotovo što u isto vreme treba da se borite sa budžetskim deficitom i da otpuštate zaposlene u pravosuđu, državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, a sada treba da zapošljavate nove ljude. Gde ćete da obezbedite ta sredstva, plate za ove ljude? Kolike plate će ovi ljudi da imaju? Sigurno će postojati tenzija u čitavoj državnoj upravi, pravosuđu, da neko dobija posao za visoku platu, a u isto vreme druge ljude otpuštate.
DSS je podnela nekoliko amandmana. Molim da se ovi amandmani razmotre, jer sigurno idu u pravcu poboljšanja teksta ovoga zakona. Ali, generalni utisak o čitavom stanju u pravosuđu jeste da je u njemu veliki strah, da se vrše veliki pritisci.
Sumnjamo da će se izaći iz tih političkih pritisaka s najboljim kvalitetom, a kvaliteta u pravosuđu ima, a nadasve sumnjamo da će čitava ova reforma startovati posle Nove godine, jer, verujte, samo beogradskim sudovima će biti potrebno najmanje pola godine da se formiraju pisarnice, u ova dva suda koja predviđate da formirate, u odnosu na ovih pet.
Prema tome, dobro razmislite da li je potrebno da se nastavi ova reforma pravosuđa. Bolje bi bilo da se još jednom napravi analiza, da se vrati na početak i da se stručna javnost još jednom aktivnije uključi. Stručno usavršavanje i stalna obuka nesporno su potrebni pravosuđu. Hvala.

Od vremena Poslaničke grupe iskorišćeno je 11 minuta i 30 sekundi. Reč ima narodna poslanica Nataša Vučković, a posle nje narodni poslanik Sreto Perić.