Reč ima narodni poslanik Slobodan Maraš. Posle njega narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici i gospodine ministre, prvo moram da naglasim da je Liberalno-demokratska partija na početku ove svetske ekonomske krize, između ostalog, Vladi predlagala i smanjenje broja ministarstava. Vi ste se malopre toga dotakli, ali suština našeg predloga nije bila u tome da se smanji broj ministara, da se smanji broj automobila, nego da se Vlada povuče iz svih onih oblasti u kojima joj nije mesto, odnosno da ne izigrava poslodavca, nego da bude servis.
Želim da kažem da je fakat, i verovatno je svim građanima to jasno, da je za veliki broj ekonomskih problema u ovoj državi Vlada generator. To je veliki problem. Ovaj zakon koji ste nam doneli u Skupštinu nama se čini veoma nepromišljenim. Bavi se samo brojkama, nigde nema suštine, kao i kod svih mera koje ste donosili kada je u pitanju ekonomska kriza koja je zahvatila Srbiju.
Ponavljam, veliki generator te krize je sama Vlada. Vi ste te mere koje ste donosili donosili kasno i na uštrb srednje klase. Ovo je ponovo udar na srednju klasu.
Ono što želimo da vas pitamo, to je uradio i moj prethodnik gospodin Ostojić, a isto tako i predsednik poslaničke grupe – zašto javna preduzeća ne dolaze na red? Veliki su gubitaši, zapošljavaju strahovito veliki broj ljudi, a prave gubitke; ne dolaze na dnevni red i njih niko ne sme da dira. Ali, zato ćemo neke lokalne samouprave, na osnovu matematike koju ste vi izračunali, znači, bez ikakve suštine, lišiti određenog broja zaposlenih. Naravno da smo za štednju, ali, ponavljam, krenite prvo od sebe.
Za vas, gospodine Ljajiću, imam jedno pitanje i jednu molbu. Malopre je gospodin Vlajko Senić rekao da je ministar koji dolazi iz njegove partije, kao i predsednik njegove partije, decidirano stao iza ovog zakona i podržao ga, pa bih voleo da čujem od vas da li decidirano podržavate ovaj zakon? Bez onih dodatnih obrazloženja, koliko imate poslanika, znači, da ili ne?
Nadam se da u narednom periodu, za mesec, dva, tri, kad ovaj zakon zaživi, nećete obilaziti porodice onih koji su otpušteni deleći im paketiće i izigravati nekoga ko o njima brine. Mnogo ranije je trebalo da brinete, devet godina ste u mnogim vladama i bilo bi mnogo korektnije da ste neke druge poslove do sada radili, tako da vas molim da to stvarno uradite.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, a posle njega narodna poslanica Jorgovanka Tabaković.

Poštovana gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre Ljajiću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas prisustvujemo jednoj raspravi koju možemo posmatrati na više načina i sa više aspekata: imali smo jednu sociološku analizu, imali smo jednu matematičku analizu, imali smo jednu analizu koja je bila istorijska i, zaista, da je vreme za političke eksperimente, građani Srbije bi mogli mnogo da nauče iz ove rasprave.
Nažalost, ovu raspravu koju sam malopre čuo, i nekoliko puta u toku dana, deklarisaću kao demagošku. Demagogija je zaista divna politička veština kojom se služi opozicija kada treba da se dodvori narodu. Ne mislim na gospodina Ostojića, to se na njega nije odnosilo. Demagogija je divna kada treba podići narodu, kada treba inspirisati određena osećanja među građanima.
Šta smo mi ovde malopre čuli? Ponovo kažem, ne mislim na diskusiju mog prethodnika gospodina Ostojića, već na neke prethodne diskusije. Čuli smo malopre iskazanu brigu za zaposlene u državnoj administraciji, u lokalnim samoupravama.
Nije loše, kada čujemo ovakve diskusije, da se zapitamo da li zaista postoje političke stranke koje imaju dva morala. Tema je baš ovo o čemu pričam. Jedan je moral onaj koji određene stranke propovedaju, ali ga se ne pridržavaju; drugi moral, koga se pridržavaju, te iste stranke ne propovedaju.
Samo ću da vas podsetim na istoriju Srbije. Nije ovo prvi slučaj u istoriji Srbije da mi imamo ovakvu raspravu. Kada smo imali ovakve rasprave Nikola Pašić je bio predsednik Vlade i isto je srpska država u to vreme... A Nikola Pašić je mnogo puta bio predsednik Vlade, od 1904. godine, pa maltene do smrti 1926. godine. Imali smo situaciju da se država Srbija suočila sa problemom u budžetu i da je došlo do potrebe da se smanji državna administracija i broj činovnika. Baš se desilo da se na toj sednici Skupštine Nikola Pašić razboleo. Stigao mu je telegram dok je bio bolestan: „Gospodine Pašiću, brzo ozdravljenje želi vam Narodna skupština, sa 82 za i 68 protiv.“ Mislim da smo ovde svi za brzo ozdravljenje, ali pre svega želimo ozdravljenje Republici Srbiji.
Srbija može da ozdravi samo ako svi stavimo prst na čelo i kažemo da država Srbija godišnje potroši 1,3 milijarde evra više nego što proizvede i da mora da se štedi. Ko god kaže da mi nismo počeli štednju od sebe... Nemojte da degradiramo parlament. Ako je neko počeo štednju od sebe, počeo je parlament. Parlament bira Vladu i kontroliše Vladu, a ne Vlada parlament, gospodine Markoviću. Dakle, mi smo u parlamentu ukinuli dnevnice, mi smo u parlamentu smanjili platu i počeli od sebe. Sada treba da se zapitamo gde još možemo da uštedimo.
Ako neko misli da smo mi sanjali broj radnika koje treba da otpustimo, da smo gledali u pasulj koliko treba da otpustimo radnika, da nam se to javilo u toku noći, mi smo do tog broja došli tako što smo utvrdili tačan broj ljudi koje treba imati u administraciji i on iznosi 28.400.
Ako kažemo, s druge strane, da je ovo svetska zavera smišljena u Briselu, Parizu, Vašingtonu, ili možda u Moskvi, da neki naši ljudi ostanu bez posla, svesni smo mi činjenice da u lokalnoj administraciji sede ljudi poput nas, koji isto imaju probleme. Niko te ljude ne satanizuje u ovoj raspravi i niko ne upire prstom u te ljude, da su oni višak građana.
Vidim da određene političke stranke imaju nameru da ih spaljuju na lomači, bacaju lavovima i ne znam šta drugo rade, pozivajući se na iskustva starog Rima. I stari Rim je imao problema sa birokratijom, ali stari Rim nije bio birokratsko društvo, u to vreme nije ni postojala Evropska unija. Dakle, nemojte se pozivati na iskustva starog Rima, pozivajte se na iskustva država u okruženju, država koje su ispred nas.
Ne možete očima prošlosti, dame i gospodo, gledati u budućnost. Ali, ako pogledate u prošlost, u vreme kada ste bili na vlasti, ako pogledate sadašnjost, šta kaže teorija, a šta kaže praksa?
Evo, za vas, gospodine Ljajiću, jedna zanimljiva informacija: u Leskovcu je do pre par meseci bila jedna druga koalicija na vlasti, gde nije učestvovala ni vaša stranka, ni DS, ni koalicija ZES, ali su oni zapošljavali vozače, a vozači su zapošljavani iako nisu imali položen vozački ispit.
To je jedinstven slučaj u Srbiji. Imali smo situaciju da Odsek za mlade u SO Leskovac vodi čovek koji je stariji od mene i vas zajedno, gospodine Ljajiću, a mi imamo solidno godina.
S druge strane, u nekim drugim lokalnim samoupravama, kao što je grad Kruševac, imamo situaciju da u gradu Kruševcu, gde je radikalna stranka bila na vlasti, u Upravnom odboru Apotekarske ustanove...
(Vjerica Radeta: Ako misliš na nas, mi smo Srpska radikalna stranka.)
Kako se ponašate, ne verujem, ali nema veze. S druge strane, tamo je neka druga stranka bila na vlasti i Upravni odbor Apotekarske ustanove... zaposlili su ljude koji su bili diplomirani inženjeri poljoprivrede.
Ne bih da ovde povlačim paralelu da smo svi isti, da na isti način vršimo vlast i da svi na isti način pokušavamo da afirmišemo partijsko zapošljavanje. Još uvek mislim da je u Srbiji važnije šta kandidat za posao zna, nego koga zna i koju partijsku knjižicu ima.
Ponovo se vraćam na demagoške fraze koje smo ovde čuli. Pre par dana jedan od lidera opozicije ovde nam je javno govorio da on, maltene, zna imena svih dilera koji prodaju drogu, ali da mi nikada nećemo pokazati spremnost da se obračunamo sa dilerima droge, pa smo dilerima droge, a bogami i njemu, pokazali gde je Morava najdublja pre neki dan. Sad mislimo da ćemo pokazati da je Dunav dovoljno dubok. Kao što smo se obračunali sa dilerima droge na ulici, tako ćemo se obračunati i sa onim drugim zloupotrebama javnih funkcija na lokalu.
(Glasovi iz sale: Tema.)
To je tema, gospodine. Ako neko vrši takve zloupotrebe prilikom zapošljavanja ljudi u državnoj administraciji, naravno da to mora da se saseče. Mora jednom da se podvuče crta gde može, gde ne može.
Ako pogledate opštine gde se smanjuje broj zaposlenih i koliko u tim opštinama ima opštinske administracije po broju stanovnika, videćete da tu zaista nema nikakvog pravila. I u Staroj Pazovi, u Arilju, u Lučanima, u Topoli, ali i u Čačku, u Šapcu, sede drugačije lokalne samouprave, drugačije komponovane, od različitih političkih stranaka...
(Milorad Krstin: I u Zrenjaninu.)
I u Arilju, u Aranđelovcu. U Aranđelovcu je onaj predsednik opštine koji je završio u zatvoru bio iz SRS, gospodine Krstin.

Narodni poslanici, molim vas da prestanete sa dobacivanjem. Pokušavam da uvedem red opominjanjem zvonom, ali očigledno ne pomaže, tako da upozoravam narodnog poslanika Milorada Krstina i narodnog poslanika Momira Markovića da će svako sledeće dobacivanje podrazumevati moju obavezu da primenim član 100.
Narodni poslaniče, nastavite.

Dakle, čuli smo malopre jednu čudnu rečenicu – od kad je Demokratska stranka na vlasti, Srbija je u minusu. Ne znam kako se taj minus utvrđuje, da li se taj minus utvrđuje tako što se, kao što kaže današnji „Kurir“, stan od 134.000 maraka kupuje za osam hiljada maraka, ili se minus utvrđuje tako što se pogleda koliko se nenamenski novca potroši­? Mislim da novac poreskih obveznika mora namenski da se troši i s tim će se složiti svi grđani ove zemlje.
Nije ovo atak na opštinsku administraciju, podvlačim. Ovo je samo pokušaj da se uvede red u Srbiju. Donošenje zakona, koji su evropski zakoni, koji podrazumevaju evropske standarde, treba da pripremi ovu zemlju za ulazak u Evropu, a ne da posluži za obračun vlasti sa njenim građanima, niti sa opštinskom administracijom.
Tačna je činjenica da je ovo najveća vlada u okruženju, u Evropi. Možete te kritike tumačiti na razne načine, one mogu biti i dobronamerne i zlonamerne i demagoške, ali je to činjenica, mi imamo najveći broj ministara. Ali, mene mnogo više od broja ministara zanima učinak tih ministarstava. Možda bi ta vlada mogla da bude i manja. Siguran sam da će svaka naredna vlada biti manja. Siguran sam da će ova vlada trasirati put ka Evropi tako da će se preći mnogo više kilometara ka tom evropskom putu i da će nekoj drugoj vladi ostati manje težeg posla da obavi, a mnogo afirmativnijih poslova.
Nama je zapalo da uradimo mere i poslove koji nisu popularni ni među građanima ni među biračima, ali ako želite da idete napred i ako imate prepreke na putu, možete ih sklanjati, a možete ih i obilaziti. Mislim da je, jednom za svagda, najbolje da prepreke sklanjamo.
Znam da će biti i onih koji će namerno te prepreke postavljati, ali sam siguran da oni koji ovde mašu fotografijama gradonačelnika Dragana Đilasa znaju da će Beograd biti evropska prestonica. Džabe njihovo pozivanje da oni mogu Srbiju da uvedu u Evropu, jer kada su bili na vlasti pokazali su nam kako to izgleda. Znam da biste možda Srbiju uveli u Evropu, samo bi nam falile dve činjenice za ulazak u Evropu – falili bi nam narod i teritorija.
Dame i gospodo, mi ćemo morati da uklanjamo prepreke koje Srbiji stoje na putu ka Evropi, da uradimo i one mere koje nisu popularne, da uradimo i one koje su popularne, ali se nikada nećemo dodvoravati ni biračima, ni građanima, nego ćemo raditi posao za koji smo dobili mandat. Danas radimo posao za koji smo dobili mandat.
Gospodine Ljajiću, dozvolite mi da vam na kraju svog izlaganja čestitam na svemu što ste uradili na ispunjenju međunarodnih obaveza Republike Srbije, kako bismo što pre ubrzali taj put ka Evropi. Zahvaljujem se.

Narodni poslanik Aleksandar Pejčić želi da govori o povredi Poslovnika. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, nisam mislio da se javljam povodom člana 104, ali me je isprovocirala diskusija gospodina Milivojevića koji sada verovatno ne igra pasijans, već se udubio u svoju disukusiju.
Ono što sam hteo da demantujem ovog puta, a reč je...

Narodni poslaniče, javili ste se da kažete da je povređen Poslovnik. Molim vas da postupate po članu 100, koji podrazumeva obavezu da citirate koji član Poslovnika i na koji način.

Dostojanstvo ovog doma. Kao što se Vlajko Senić javio, javio sam se po tom principu.
Gospodin Milivojević je isprovocirao sve nas poslanike ovde, naročito poslanike DSS-a, kada je reč o demagogiji. Zar nije, gospodine Milivojeviću demagogija...