Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, a posle njega narodni poslanik Zoran Ostojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je svim građanima Republike Srbije teško. Ekonomska situacija je teška u svakom delu Srbije, ali je svakako najteže Srbima koji žive na Kosovu i Metohiji.
Ova tačka dnevnog reda je dobra prilika da se progovori o jednoj temi koja izuzetno zanima sve građane koji žive na Kosovu i Metohiji, a trebalo bi svakako da zainteresuje i Vladu Srbije.
Radi se o tome da je pre otprilike mesec dana tzv. kosovska agencija za privatizaciju stavila na prodaju tri izuzetno važna srpska privredna objekta na Kosovu i Metohiji. Radi se o objektima u turističkom kompleksu „Brezovica“.
O tome smo pričali, odnosno postavili pitanje Vladi Republike Srbije. Do danas nismo dobili bilo kakav odgovor, pa koristim priliku, dok je ovde prisutan predstavnik Vlade, da upoznam Vladu Republike Srbije sa izuzetno teškom situacijom u kojoj se nalaze Srbi u opšti Štrpce, vezano za privatizaciju turističkog kompleksa „Brezovica“.
Naime, radi se o restoranu „Brvanara“ Brezovica DOO koji se nalazi na oko jedan kilometar od centra Brezovice, na glavnom putu Štrpce-Prizren. Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jedne parcele od otprilike 13 ari, 94 kvadratna metra, uključujući objekat od približno 180 kvadrata, pogodan za restoran. Depozit ponude, kaže se u ovom prospektu kosovske agencije za privatizaciju - 20.000 evra.
Drugi objekat je preduzeće „Mala brvnara“ Brezovica DOO. Nalazi se oko četiri kilometra od centra Brezovice na putu prema ski-centru.
Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jedne parcele od otprilike 37 ari i 68 kvadratnih metara, uključujući objekat od približno 35 kvadrata, koji je trenutno dat pod zakup i koristi se kao restoran. Depozit ponude - 20.000 evra.
Treći objekat je kafana „Štrpce“. Nalazi se u centru grada Štrpce. Ova ponuda pruža izvanrednu priliku za kupovinu jednog objekta od približno 110 kvadrata, koji se trenutno koristi kao kafana. I ovaj depozit ponude iznosi 20.000 evra.
Naravno, ovde je problem u tome što su, nažalost, te tzv. kosovske šiptarske vlasti uspele da nađu određeni broj Srba koji su spremni da ovu imovinu prodaju, odnosno da pomognu kosovskoj agenciji za privatizaciju da se ovo proda.
Vi, gospođo Matić, svakako znate, kao što znamo i mi, kao što znaju svi građani Srbije, kakav je turistički potencijal ovog dela Srbije i šta bi za Srbe koji žive u opštini Štrpce i u lokalnim opštinama značilo da se ovo proda i da Albanci ili neko drugi preuzme državnu imovinu Republike Srbije, koja u sebi nosi ogroman turistički potencijal.
Kao dokaz da je vlast tzv. republike Kosovo uspela da pronađe nekoliko Srba koji pomažu u prodaji ove srpske imovine, evo, navešću vam jedan primer.
U Prištini je 30. aprila 2009. godine održan jedan sastanak. Imam i zapisnik sa tog sastanka.
Tom sastanku su kao učesnici prisustvovali gospodin Radojica Mrđinac, kaže se u zapisniku da je on kosovski Srbin, predsednik opštine Štrpce, ali one šiptarske, odnosno opštine Štrpce koja priznaje vlast republike Kosovo; zatim, gospodin Stanko Jakovljević, takođe, kaže se da je kosovski Srbin, gradonačelnik; gospodin Aleksandar Janićijević, kosovski Srbin, direktor „Ineksa“ na Brezovici; gospodin Dino Asanaj, kosovski Albanac, predsedavajući kosovske agencije za privatizaciju; gospodin Škeljzen Lukaj, kosovski Albanac, regionalni koordinator agencije za privatizaciju; gospodin Saša Ćosić, kosovski Srbin, direktor kadrovske službe i takođe jedan kosovski Albanac, direktor za turizam.
Pazite, šta je tema razgovora? Gospodin Dino Asanaj je rekao da kosovska agencija za privatizaciju želi da otvori kancelariju u zgradi opštine Štrpce. Gospodin Stanko Jakovljević je rekao da on kao gradonačelnik Štrpca nema svoju kancelariju u zgradi opštine zbog paralelnih struktura.
Znate li koje su paralelne strukture, gospođo Matić? Paralelne strukture su opština i njeni funkcioneri koji su učestvovali na izborima u maju mesecu 2008. godine, na lokalnim izborima koje je raspisala država Srbija.
Za ove Srbe njihova braća predstavljaju paralelne strukture. Ovo vam govorim čisto da biste mogli da steknete predstavu o kakvim ljudima se radi i kakvi ljudi su spremni da prodaju ovaj turistički potencijal.
Gospodin Jakovljević je preporučio gospodinu Asanaju i njegovoj agenciji da iznajme prostor u blizini zgrade opštine. Gospodin Jakovljević je rekao da će njegova opština, pazite - njegova opština, opština koja priznaje vlast republike Kosovo, da pruži punu saradnju kosovskoj agenciji za privatizaciju. Kazao je da će direktor za katastar i za urbanizam pri opštini pripremiti sve neophodne dokumente za kosovsku agenciju za privatizaciju.
Gospodin Asanaj je rekao da će ekspert iz Nemačke stići u Štrpce sledeće nedelje i ostati tu mesec dana kako bi napravili studiju o izvodljivosti za ekonomski razvoj koji obuhvata ceo region, uključujući ski centar. Gospodin Asanaj je rekao da ilegalna gradnja mora da se zaustavi što je pre moguće. U suprotnom, niko neće želeti da investira u region. Gospodin Jakovljević je rekao da bi prvi korak trebalo da bude rušenje nekoliko ilegalnih kuća u vikend zoni, kako bi se obeshrabrila dalja gradnja, jer niko ne poseduje dozvolu odseka za urbanizam. Gospodin Asanaj je rekao da će proces u kojem bi ski-centar trebalo da se osposobi za funkcionisanje tokom cele godine trajati dve-tri godine.
Gospodin Aleksandar Janićijević je rekao da planina (misli se na Šar-planinu) ima izuzetne mogućnosti, ali se koristi samo tokom zime. Gospodin Janićijević je rekao da se ski-centar nalazi u predelu koji nije vetrovit kao drugi ski-centri. Rekao je da planiraju da naprave turistički centar za aktivnosti tokom 365 dana u godini. Gospodin Janićijević je rekao da su pre rata hoteli na Brezovici imali do 150.000 gostiju godišnje zbog letnjih seminara i skijanja zimi.
Gospodin Radojica Mrđinac je rekao da će glavna lokacija za budući razvoj biti na levoj strani od ski-centra, između hotela „Molika“ i TV repetitora. Gospodin Mrđinac je rekao da on želi da uključi nacionalni park, odgajanje tradicionalnih trava i biljaka, kao i drugih vrsta organske hrane, poput šarskog sira, kupina itd., sve u cilju poljoprivrednog i ekonomskog razvoja.
Gospodin Lukaj je rekao da je 230 ha zemlje trenutno na raspolaganju za ovaj projekat za koji se upravo radi master plan koji treba da bude predstavljen zajednici u bliskoj budućnosti. Rekao je da ekonomski razvoj i prosperitet ide u korist svih i da, iako očekuje neki otpor od strane paralelnih struktura – a to su, da vas podsetim, navodne paralelne strukture srpske opštine Štrpce, kojoj na čelu stoji predsednik opštine, Srbin iz SRS, Zvonko Mihajlović – ekonomske mogućnosti i realnost ljudi će preovladati u korist projekta i ekonomskog razvoja.
Na kraju, čućete jednu frapantnu rečenicu koju ovih dana ponavljaju isti oni koji pozivaju Srbe da u nedelju izađu na tzv. kosovske izbore. Direktor turizma gospodin Škeljzen je rekao da poznaje mentalitet ljudi u Štrpcu i da ljudi tamo moraju da prihvate novu realnost, a to je republika Kosovo.
Zašto ovo govorim, gospođo Matić, baš vama? Zato što, po informacijama koje ima SRS, taj gospodin Janićijević i svi ovi ljudi koji su učestvovali na ovim sastancima i koji pripremaju prodaju ski-centra Brezovica ili pripadaju vašoj stranci, stranci G17 plus, ili su im bliski.
Pre dva dana, gospođo Matić, predsednik opštine Štrpce uputio je jedno pismo gospodinu Mlađanu Dinkiću, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije. Evo, da bi građani Srbije znali o čemu se radi, a i da biste vi bili upoznati, i kao ministar i kao stranački kolega gospodina Mlađana Dinkića, dopustite da vam pročitam ovih nekoliko rečenica:
„Poštovani gospodine ministre, evo već punih deset godina traje agonija naših preduzeća u opštini Štrpce koja se statusno još vode kao društvena. Usled slabog funkcionisanja njihova imovina propada, a njihovi radnici egzistiraju od privremene nadoknade koja se dodeljuje preko Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na taj način je rešen i status radnika zaposlenih u DOO „Ineks ski-centar Brezovica“, koji su i pored toga ovih godina uložili veliki trud i nesebično zalaganje kako bi sačuvali imovinu istog od propadanja i zaštitili je da ne dođe u šiptarske ruke.
Ne tako davno, ovo preduzeće je bilo dika opštine i nosilac privrednog razvoja, od koga je neposredno živelo oko 400, a posredno i preko 1.000 porodica, nadajući se da će im budući, još veći turistički razvoj omogućiti trajnu budućnost na ovim prostorima.
Danas opštini Štrpce i Šar-planini umesto turističkog razvoja, koji ova najlepša i najznačajnija planina u Republici Srbiji, pa i šire, po svojim prirodnim karakteristikama zaslužuje, preti šiptarska invazija, prilikom čega bi uvertira bila privatizacija ovog preduzeća po propisima tzv. republike Kosovo.
Već najavljena privatizacija DOO „Ineks ski-centra Brezovica“ od strane kosovske agencije za privatizaciju, koja se priprema ovih dana, ima za cilj da potpuno i trajno destabilizuje ovo područje, preteći time da uistinu promeni etničku strukturu stanovništva na ovim prostorima. Najavljenom privatizacijom želi se, pre svega, da se ispita puls srpskog stanovništva, na taj način što je namera ove agencije i šiptarskih institucija u Prištini da u prvoj fazi privatizuju tri objekta ovog preduzeća: Malu i Veliku brvnaru na Brezovici i Gradsku kafanu u Štrpcu, a zatim u drugoj fazi i sve ugostiteljske objekte i drugu imovinu, između ostalog i velike površine nepokretnosti na samoj planini.
U prilog ovoj nameri stoji destruktivno ponašanje direktora ovog preduzeća Aleksandra Janićevića, inače dokazanog šipofila, koji im štetnim ponašanjem ide naruku. Ova persona je inače i zamenik gradonačelnika opštine Štrpce, koga je dekretom postavila vlada Kosova. Uz njegovo zdušno zalaganje, te nekoliko njegovih saradnika, došlo je do kontakata sa kosovskom agencijom za privatizaciju u Prištini kako bi se započeo proces privatizacije ovog preduzeća.
Radnici navedenog preduzeća udruženi u sindikat, ne mireći se sa takvim mogućim činjeničnim stanjem, organizovali su se kako bi direktoru stali na put i osujetili takvu privatizaciju, tražeći njegovu smenu. U nekoliko kontakata i susreta sa predstavnicima ovog preduzeća iz Beograda zaključili smo da direktor ima zdušnu podršku i pomoć Vladana Radonjića, predsednika Upravnog odbora DOO „Ski-centar Brezovica“ Beograd, verovatno i drugih relevantnih faktora ovog preduzeća, ali i vašeg ministarstva, u vidu nižih činovnika, pa i pomoćnika ministra. Nije teško otkriti i motive ove sramne i izdajničke politike koja se sastoji u pozamašnoj protivpravnoj imovinskoj dobiti koja će ostaviti ozbiljne i dalekosežne posledice po opstanak Srba u našoj opštini.
Duboko zabrinuti za opstanak i budućnost preko 12.000 Srba u našoj opštini smatramo da ovakvom kriminalnom delovanju navedenih valja stati na put i da time treba vi lično da se pozabavite. Budući da je imovina ovog preduzeća u većinskom vlasništvu srpske države, neophodno je i neodložno da učinite sve kako bi se stopirala ovakva privatizacija i kako bi se u što bržem privatizacionom postupku po našim propisima, opet vašim ličnim zalaganjem, pronašao novi vlasnik ili strateški partner sa međunarodnim uticajem, tu se, pre svega, misli na Rusku Federaciju, koji bi doneo nadu u bolju budućnost na ovim prostorima i otvorio nove vidike i mogućnosti u razvoju turizma, čiji su potencijali ogromni, a takođe i da spreči moguće nove seobe srpskog stanovništva.
Ne sumnjajući u vašu hrabrost i odlučnost u brojnim izazovima u toku vršenja vlasti u zaduženim resorima Vlade Republike Srbije, smatramo da ćete preduzeti sve neophodne korake u cilju realizacije napred iznetog, te vam u tom smislu nudimo svaku moguću pomoć i saradnju. U suprotnom, smatraćemo vas glavnim krivcem u rušenju srpske državne imovine na Kosovu i Metohiji, od koje zavisi goli opstanak Srba. Iskreno se nadamo da ćete nas u tome što skorije čvrsto i jasno razuveriti. Sa poštovanjem, opština Štrpce, predsednik Zvonko Mihajlović“…

Narodni poslaniče, tokom 15 minuta nijednog trenutka niste poštovali odredbu člana 103. stav 1. Molim vas da ili sve navedeno i izrečeno tokom 15 minuta dovedete u vezu sa temom dnevnog reda, a podsećam vas da raspravljamo o Predlogu zakona o stečaju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, ili da razumemo da mi ne ostavljate drugu mogućnost nego da postupam po Poslovniku, jer je obaveza poštovanje člana 103, odnosno obaveza svih nas je da govorimo o onome što je na dnevnom redu, što niste učinili nijednom rečenicom tokom prethodnih 15 minuta, te vas molim da sve izrečeno dovedete u vezu sa temom dnevnog reda. Nastavite.

Hvala, gospođo Čomić, na ovim iscrpnim informacijama. Ovo sam rekao pre svega zato što je ovo životna tema za Srbe koji žive u ovom delu Kosova i Metohije…

Narodni poslaniče, dala sam vam uputstvo kao upozorenje, te vas molim da se vratite na temu dnevnog reda. Vrlo pažljivo sam vas slušala 15 minuta. Zajedničkim uvidom u stenogram možete videti da ni u kom slučaju ne intervenišem, sem po onome što me Poslovnik obavezuje da radim.
Dakle, tema dnevnog reda je Predlog zakona o stečaju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Molim vas da svoje izlaganje posvetite temi dnevnog reda.

Opet se zahvaljujem, gospođo Čomić. Da bih mogao da poslušam vašu sugestiju, vi mene morate da saslušate i da mi dopustite da završim rečenicu. Ne možete me prekidati u pola rečenice zato što niste čuli do kraja šta imam da kažem. Imajte malo strpljenja.
Dakle, sekretar Narodne skupštine gospodin Veljko Odalović izuzetno dobro zna o čemu se ovde radi. Radi se o izuzetno važnoj temi za Srbe koji žive u ovom delu Kosova i Metohije. Zašto ovo govorim?

Narodni poslaniče, izrekla sam upozorenje.
Član 103. Poslovnika Narodne skupštine kaže da su govornici u obavezi da govore o temi dnevnog reda. Vaša jasna namera je da me prisilite da vam izričem mere. Ja sam vam na raspolaganju. Prvo sam pažljivo saslušala 15 minuta, zatim sam pažljivo saslušala, nakon uputstva, pa nakon upozorenja i vi ne pokazujete nameru da odustanete od kršenja Poslovnika, pri čemu vas molim da ljude koji ne mogu da se obrate Skupštini ne pominjete u svojim izlaganjima, pri tom kršeći član 103. stav 1.
Izričući vam upozorenje molim vas da ostatak vremena koje vam je na raspolaganju posvetite temi dnevnog reda – Predlog zakona o stečaju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

Dakle, gospođo Čomić, o ovome sam pričao u sklopu rasprave o Predlogu zakona o stečaju, iz jednog jedinog razloga: u Republici Srbiji unazad nekoliko godina, otkako je DOS došao na vlast, stečaj je preki put za privatizaciju preduzeća. Nadam se da ste zadovoljni ovim odgovorom.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, a posle njega narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, probaću da u nekoliko reči vama i građanima Srbije ukažem na određene manjkavosti Predloga zakona o stečaju zbog kojih ovaj predlog zakona nije prihvatljiv za Poslaničku grupu Napred Srbijo Srpske napredne stranke.
Naime, vi ste u članu 2. naveli da je jedini cilj stečaja najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, pri čemu ste prenebregli činjenicu da su za ishod stečaja zainteresovana i zaposlena lica kod stečajnog dužnika, ali i šira društvena zajednica.
Osnovni, klasični cilj stečajnog postupka se realizuje stvaranjem uslova za kolektivno namirenje poverilaca stečajnog dužnika kroz unovčenje njegove imovine i ravnomernu podelu prikupljenih sredstava poverilaca. Međutim, cilj stečajnog postupka ne bi trebalo da se iskazuje samo i jedino u zaštiti interesa stečajnih poverilaca. Naprotiv, pravnim institutom stečaja se moraju podjednako zaštititi i interesi drugih učesnika u tom postupku. To su interesi stečajnog dužnika, ali i šire društvene zajednice. Zato se postupak stečaja mora posmatrati u svetlu interesa poverilaca, ali i u svetlu interesa stečajnog dužnika i društva u celini.
Pravila stečajnog postupka moraju predstavljati izraz opšte zaštite interesa stečajnih poverilaca, ali i očuvanja preduzetničkog morala. Ona moraju stimulisati zasnivanje dužničko-poverilačkih odnosa i jačanje svesti o nužnosti njihovog poštovanja, jer ispunjenje preuzetih obaveza nije isključivo interes poverilaca, već i društva kao celine.
Aktivni učesnici postupka stečaja su i zaposlena lica kod stečajnog dužnika, koja vi tretirate samo kao statističku kategoriju. Zaposlena lica kod stečajnog dužnika treba da aktivno učestvuju u stečajnom postupku, sa ciljem da ostvare namirenje svojih neizmirenih potraživanja iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika.
To namirenje neizmirenih zarada i ostalih primanja zaposlenih iz radnog odnosa jeste prvi, ali ne i primarni cilj koji ta lica žele postići u stečaju. Njihov primarni cilj je podudaran sa društvenim interesom da se stečaj okonča očuvanjem pravnog subjektiviteta stečajnog dužnika. Takvim okončanjem stečaja obezbeđuje se nastavak privredne aktivnosti stečajnog dužnika, a time i odgovarajuća uposlenost u obavljanju njegove delatnosti.
Zato su zaposlena lica kod stečajnog dužnika i te kako zainteresovana za sudbinu svog radnog odnosa posle okončanja stečaja, kao što su zainteresovana i za ovaj predlog zakona, iako predlagač zakona zaposlena lica kod stečajnog dužnika tretira jedino u članu 77. st. 1. i 2, kada propisuje da je otvaranje stečajnog postupka razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima.
Namirenje neisplaćenih potraživanja iz radnog odnosa kod stečajnog dužnika i očuvanje radnog odnosa predstavljaju dva osnovna cilja zaposlenih u odnosu na mogući ishod stečajnog postupka i oni za socijalno odgovornu vladu, kakvom se Vlada Republike Srbije samo medijski, ali ne i suštinski, prikazuje, moraju da budu ravnopravni ciljevi zakona o stečaju, a ne samo namirenje stečajnih poverilaca.
U članu 5. ste definisali načelo ekonomičnosti prema kojem se stečajni postupak sprovodi tako da omogućava ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.
Međutim, ovakvim predlogom zakona nas niste ubedili da će se stečajni postupak skratiti sa sadašnjih 2,7 godina, a ne 1,5 do dve godine, kako je juče rekao ministar za stečaj Srbije gospodin Mlađan Dinkić.
To je za nijansu kraće nego u Hrvatskoj gde traje 3,1 godinu, odnosno u Bugarskoj i Rumuniji gde traje 3,3 godine, ali i znatno duže od Nemačke gde stečajni postupak traje 1,2 godine.
Međutim, za sve privredne činioce u Srbiji, a naročito za stečajne dužnike i poverioce, izuzetno je poražavajuća činjenica da je stepen namirenja poverilaca u Srbiji 10%, dok troškovi stečajnih postupaka u ukupnoj stečajnoj masi čine 23%, što je maltene jedan prema dva.
Za Srbiju su poražavajuća iskustva iz okruženja gde je odnos namirenja poverilaca u odnosu na trošak stečajnog postupka u Hrvatskoj dva prema jedan, u Bugarskoj i Rumuniji 3,5:1, a u Nemačkoj čak 7:1.
Upoređujući ove podatke sa našom realnošću uviđamo da su stečajni postupci u Srbiji relativno spori, ali i izuzetno skupi.
Siguran sam da se ništa suštinski neće promeniti, jer ovaj predlog zakona je usmeren da omogući lakšu i bržu likvidaciju ili inicijativu za stečaj u više od 350, još uvek društvenih, preduzeća sa oko 5.000 zaposlenih, koje ćete poslati na ulicu i ništa više.
Nelogičnosti se vide i u članu 21. tačka 1) gde ste predvideli da za stečajnog upravnika ne može biti imenovano lice koje je u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po službenoj dužnosti pokrenut krivični postupak, kao i lice koje je pravosnažno osuđeno za krivično delo za koje je zaprećena kazna preko pet godina zatvora.
Šta to znači? Da ćete za stečajnog upravnika, shodno ovom predlogu zakona, iz tog vašeg „bubnja“, kako je izjavio ministar za stečaj Srbije, kao da je ovo neki loto ili bingo zakon, imenovati lica pravosnažno osuđivana na kaznu zatvora do pet godina zatvora. Možda će na ovaj način i Bojan Krišto, koji je potekao iz Narodne lutrije Srbije, pa preko Aerodroma, da aterira negde kao stečajni upravnik.
Mislio sam da će Zakon o komunalnoj policiji biti izuzetak, jer ste tu predvideli da komunalni policajac može biti lice osuđivano na pravosnažnu kaznu zatvora do pet godina, ali sada vidim da je to postalo pravilo Vlade Republike Srbije, da na veoma odgovorna mesta postavlja ljude kriminogene prošlosti.
Član 21. je u totalnoj koliziji sa članom 23. tač. 6) gde se kaže da se licenca stečajnog upravnika ne daje licu iz čijeg se ponašanja u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka može zaključiti da neće savesno obavljati poslove stečajnog upravnika. To je u redu, ali zar ima većeg dokaza nesavesnog obavljanja profesionalne delatnosti od pravosnažne osude za krivično delo, koja ne isključuje i privredni kriminal, a koje vi u članu 21. Predloga zakona tolerišete i predviđate?
Ovo nije odraz Vlade koja želi da se uhvati u koštac sa kriminalom, već je odraz Vlade koja taj kriminal toleriše. Hvala.