Hvala. Iako je trenutak svečan, ja moram da upozorim sve, da opomenem i zamolim da se vratimo na zajednički načelni pretres Predloga zakona o stečaju i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Molim vas, gospodine Milivojeviću, da ubuduće ne radite to.
Reč ima gospodin Petar Jojić.

Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima na stotine primedaba na Predlog zakona o stečaju, koje bih, da mi vreme omogućava, mogao da obrazlažem do sutra.
Generalna primedba je ta da je Predlog ovog zakona radila grupa romanopisaca.
U svakom slučaju, nisu ga pisali stručni pravnici. Ovaj predlog zakona ima najmanje 50% suvišnih odredaba, a veliki broj odredaba je u direktnoj suprotnosti sa drugim važećim zakonima, i to kako sa procesnim, tako i materijalno-pravnim odredbama našeg pozitivnog zakonodavstva.
Slobodno mogu reći, dame i gospodo, da je ovaj predlog zakona daleko nekvalitetniji i nedelotvorniji od važećeg Zakona o stečaju. Određene norme koje predviđa važeći zakon u svakom slučaju imaju bolju primenu u praksi nego što je ovaj predlog zakona. Navešću neke primedbe: u članu 7. stav 1. propisuje se načelo imperativnosti i prekluzivnosti. U ovom stavu se predlaže da se stečajni postupak sprovodi po odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Kakva glupost i kakva nedorečenost, kakav nonsens i kakva besmislica! Sprovodi se po ovom zakonu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Kom pravniku će ova odredba i ova norma biti jasna u primeni?
„Na pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.“ Gospodine predsedavajući, kao stručnjak i kao dugogodišnji ugledni advokat, mogu da vas podsetim samo na to i da ponovim da su ovo pisali diletanti, a ni u kom slučaju pravnici.
„Propisani rokovi su“, kaže, „prekluzivni, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.“ Jesu li prekluzivni ili nisu prekluzivni?
U ovom članu vide se brojne nejasnoće, nepreciznosti. Norma nije jasna i logična, što dovodi do zabune kod onih koji će primenjivati ovaj zakon.
Što se tiče člana 10. predloženog zakona (načelo javnosti i informisanosti), „stečajni postupak je“, po odredbi ovog člana, „javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovođenje postupka“, pazite molim vas, kakva opasnost i kakve zloupotrebe i kakav se kriminal priprema, „osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu“, o čemu odluku donosi stečajni sudija, na predlog stečajnog upravnika.
Zamislite kakvo je to ovlašćenje! Koji organ i koja institucija u našoj državi može sama da proglašava šta je službena tajna, šta je državna tajna, a šta je poslovna tajna? Zašto kriti od javnosti sprovođenje stečajnog postupka? Ovo, ponavljam, vodi brojnim zloupotrebama, kriminalu i korupciji.
Što se tiče člana 11, u članu 11. Predloga zakona propisuju se stečajni razlozi. U stavu 2. tačka 4) treba brisati reči „ako je plan reorganizacije izdejstvovan“. Zamislite, molim vas, u našoj pravnoj i sudskoj praksi ovo nije zabeleženo; ni u redovnom parničnom, krivičnom, izvršnom postupku, upravnom postupku ovo apsolutno nije zabeleženo, niti ga poznaje naša sudska praksa.
Ovde takođe nije jasno protiv čega treba pokrenuti odgovarajući postupak. I ova norma je besmislena i smatramo da u sudskoj praksi ovo neće ni zaživeti.
Što se tiče članova 12. i 13, treba ih brisati jer su zaista suvišni, besmisleni, nemaju nikakvu funkciju u primeni.
Šta je u članu 13. primetno? Vidite, sve se vrti oko troškova stečajnog upravnika. On je ovde zaštićen ko beli medved, on ne može da ostane bez naknade troškova; njemu ni država ni stečajni sudija ne mogu da ostanu ni žutu banku dužni.
U članu 14. predlagač navodi u kojim slučajevima se zakon neće primenjivati. Između ostalog, stečaj se neće moći sprovesti ni nad javnim agencijama, bankama i osiguravajućim društvima. Šta je ovo? Kakva diskriminacija! Prema svima u ovoj državi može da se vodi stečajni postupak, ali prema agenciji, prema osiguravajućem društvu i banci ne može da se vodi. Oni mogu da kradu, mogu da pljačkaju, mogu da rade šta hoće, stečaja kod njih nema i poverioci ostaju kratkih rukava.
Što se tiče člana 17, organi stečajnog postupka su: stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Zamislite, u članu 18. regulisane su nadležnosti stečajnog sudije kao pojedinca, jer on sam odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, imenuje i razrešava stečajnog upravnika, odobrava troškove stečajnog postupka, određuje iznos naknade i nagrade troškova stečajnog upravnika i druge nadležnosti.
Dame i gospodo, građani Srbije, ovim predlogom zakona, ukoliko se usvoji, na protivustavan način u Republici Srbiji ukida se sudska porota, jer stečajni sudija ima ovlašćenja da odlučuje o milijardama, desetinama ili stotinama milijardi, da u stečajnom postupku sam donosi odluke, a u parničnom postupku veće, i pred okružnim sudom i pred Vrhovnom sudom, odlučuje i rešava i odluke se donose u sastavu veća.
Kada se rešava pred opštinskim sudom u parnicama koje se vode i do 50.000, 100.000, 200.000 ili 500.000 dinara – gospodine predsedavajući, vama je to dobro poznato, kao dugogodišnjem advokatu i stručnjaku – u tom slučaju odluku donosi veće, a ne pojedinac. Ovde je sve prepušteno volji pojedinca. Šta se dešava? Stečajni sudija i stečajni upravnik sada će biti u prilici da postanu najveća stečajna mafija. Vi se sećate da je stečajna mafija u Beogradu činila brojna krivična dela i brojne zloupotrebe.
Sada se na ovaj način od javnosti krije postupak stečaja, proglašava se tajnost podataka; sami odlučuju i kada se njih dvojica dogovore, nema tu boga, tu ima samo da pršti, a građani da kukaju i leleču, a poverioci neće moći doći do svojih prava koja im Ustav i zakon garantuju.
Što se tiče člana 19, propisuje se pravni položaj i status stečajnog upravnika, kome se sada daje status službenog lica, pa se čak predlagači pozivaju i na Krivični zakonik.
Molim vas, status službenog lica regulisan je brojnim zakonima, ako niste znali, a ne samo Krivičnim zakonikom. Nemojte vezivati ovde i njemu davati … Čudi me što mu niste dali imunitet da se protiv lopova sutra, ne daj bože, ako ga uhvate u krađi, ne pokrene krivični postupak.
Pazite, u članu 20 – imenovanje stečajnog upravnika – stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija, a izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog odabira sa liste stečajnih upravnika. Ovde se alternativno predviđa mogućnost.
Čekajte, molim vas, kako se on sada određuje? Sad je na volji stečajnog sudije šta će da radi: ili će da ga po ovoj prvoj odredbi imenuje on, sa ove liste slučajnog uzorka, ili će on da pređe i da primeni neku svoju praksu i da određuje koga on hoće sa liste.
Znate li kakvih diletanata ima? Ima 350 stečajnih upravnika, ima izvrsnih i stručnih ljudi, ali imate i diletanata koji su se našli na toj listi, nestručnjaka. U dosadašnjoj praksi imate takve slučajeve da upravo nestručnjaci i lopovi dolaze u prvi plan, do izražaja, da budu angažovani kao stečajni upravnici. Čast izuzecima i poštenim stečajnim upravnicima.
Jedna od takvih zloupotreba koje su vršene jeste i slučaj „Agroživa“ – gospodin Stevan Moldovan je u stečajnom postupku „Agroživa“ dobio, određeni su mu troškovi u visini od 528.000 evra.
Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, gospodo iz Ministarstva, gospodo poslanici, gospodo iz Vlade, ovo ne može Vlada da zaradi, cela Vlada za mesec dana i svi organi! Zamislite sad, kada podelite 528.000 evra sa 20.000 (visina penzije), dobijate podatak da je iz ove sume od 528.000 evra moglo da se isplati 23.000 penzija, ili 23.000 invalidnina ili pomoć za 23.000 građana koji su ostali bez posla i bez hleba.
Dame i gospodo, trenutno se u Beogradu vodi stečajni postupak pred Privrednim sudom u 511 slučajeva, uzimajući u obzir i likvidaciju. Gde je korupcija najveća? Tamo gde postoji najviše para: korupcija u Trgovinskom sudu vezano za stečaj „Sartida“, o čemu je ovih dana bilo reči; zatim, Veterinarski zavod u Zemunu, „Agroseme“ Sremska Mitrovica, „PKB transport“ Kragujevac, afera vezana za izvoz šećera u zemlje EU, „Jugoremedija“ Zrenjanin, afera vezana za Nacionalnu štedionicu, afera u vezi sa prodajom „Mobtela“, korupcija u Carini, slučaj „Ce marketa“, „Putnika“, „Dunav osiguranja“, „Ineks transporta“, Robnih kuća „Beograd“.
Zamislite, kod Robnih kuća „Beograd“, moram ponovo da istaknem tu činjenicu, sumnja se da je stečajni upravnik dobio u stečajnom postupku od stečajnog veća, da mu je dodeljena nagrada... To treba da se proveri, tražio sam taj podatak, ali mi nije dat precizno i izbegnut je odgovor na poslaničko pitanje. Trebalo je da se isplati, i da li mu je isplaćeno, a utvrđeno je, pošto je sanacija već izvršena, i privatizacija, 460.000.000 stečajnom upravniku! U kojoj državi mi živimo? Kakva demokratija? Ovo je anarhija.
Privatizacija šećerana: „Šajkaška“ Žabalj, „Crvenka“, „Jedinstvo“ iz Kovačice, „Donji Srem“ Pećinci, „Jugozapadna Bačka“ Bač itd. Zamislite samo, molim vas, ukratko da navedem neke slučajeve, pošto je prodato, kome je prodato Pančevo i šta je u Pančevu prodato. U Pančevu je prodato skoro sve: Veterinarska stanica Pančevo, „Pančevac“, DP „Pansirovina“, „Utva - vozila“, „HIP - Kibernetski centar“ Pančevo, „Jabuka“ - industrija skroba, „Utva - servis“ Pančevo, „Tamiš“, „Informatika“ Pančevo, „Utva - Proing“ Pančevo, „Silomont“ Pančevo, Mlekara Pančevo, „Konstruktor“ Pančevo, „Seme Tamiš“ Pančevo, „Tamiš trgovina“, „Minel oprema“ jedan i dva, „Elpromont“ Pančevo, „Gaj“ Pančevo, „Staklo“ Pančevo, „HIP Petrohemija“, „Remont“ Pančevo, „Zvezda“ auto-moto društvo, „Ikarus“, DFP „Profi sistem“ Pančevo, „Tehnički centar“ Pančevo, Trgovinsko preduzeće „Trgoprodukt“ Pančevo, „Krznara“ - fabrika krzna Pančevo, Pekarska industrija Pančevo, „Stari Tamiš“ Pančevo, Pamučni kombinat, „Trgoprodukt“, Fabrika sijalica, ne mogu da nabrojim sve što je prodato.
Postavio sam pitanje i molio bih odgovor od Vlade, da mi kaže - pošto je prodato Pančevo? Nema više šta da se prodaje. Trideset pet hiljada radnika je na ulici, bez hleba. Sirotinja puka. Nekada je Pančevo imalo veći godišnji bruto proizvod i dohodak od cele Crne Gore. Sada je Pančevo na prosjačkom štapu, ali su zato profiteri...
Olako su građani Srbije dozvolili lopovima da ih isteraju iz preduzeća, da ih isteraju na ulicu, da ih obesprave i da ih sada, kroz razne stečajeve i razne sudske postupke, očerupaju do gole kože. Do gole kože su ih očerupali.
Navešću primer Bele Crkve: PIK „Južni Banat“ - Bela Crkva prodat je za 750.000 evra. Radnici koji su mi dostavili papire traže reviziju privatizacije PIK „Južni Banat“ iz Bele Crkve; traže da se revizijom utvrdi novo veštačenje, a to novo veštačenje će da pruži dokaz o tome, kako radnici tvrde, 36.000.000 evra... Zamislite kada se jedna firma proda za 750.000 dinara, a vredi, prema veštačenjima i proračunu radnika koji su zaposleni u Beloj Crkvi... Sirotinja puka koja je ostala kaže - naša imovina koju nam je otela Agencija za privatizaciju sa kupcima jeste 36.584.000 dinara.
Ono što je najgore, mogu vam reći šta se dogodilo u ovom postupku privatizacije, šta nije ušlo u stečajnu masu, šta je prikriveno, a šta su pojedinci, kako kažu radnici, za sebe obezbedili i oteli: zasadi vinograda kojih ima 198 hektara, zasadi breskvi 147 hektara, višnje 18 hektara, kajsije 7 hektara, šljive 12 hektara, jabuka 375 hektara; poljoprivredno zemljište oko 1.578 hektara; građevinsko zemljište, navodnjavanje i sve to, radnici tvrde i pokretna imovina, vozila i mehanizacija, nije ušlo u popis prodaje. Ako jeste, radnici traže da se izvrši novi popis, nova procena i da se od mafijaša otme i oduzme ono što su oni na nezakonit način stekli od naših građana.
Pomenuću „Rekreaturs“ Beograd koji je imao u svom sastavu velike objekte: „Srebrno jezero“ u Velikom Gradištu, hotel „Slatina“ u Vrnjačkoj Banji, odmaralište „Golija“ Ivanjica, hotel „Panorama“ na Zlataru, hotel „Olga Dedijer“ na Kopaoniku, „Biserna obala“ u Čanju, hotel „Šumadija“ u Rafailovićima, kao i drugu imovinu velike vrednosti koja je ostala u Hrvatskoj. Tu se sada ne zna šta se događa u ovom preduzeću. Postavio sam pitanje i tražim odgovor – šta je sa imovinom „Rekreatursa“?
Što se tiče Stevana Moldovana... Reći ću vam, za jedan stečaj u Beloj Crkvi jedan stečajni upravnik je dobio 65.000 evra, samo na stečaju jednog malog preduzeća. Što se tiče Stevana Moldovana, on vrši stečaj u jednom preduzeću koje se zove DOO „Bačka“ Čonoplja, a radi se o drugoj firmi koja je u tom postupku - DOO „Parmons“ iz Novog Sada. U ovom postupku poverioci su podneli krivične prijave i, prema njihovim podacima koje sam dobio, protiv Stevana Moldovana vodi se krivični postupak, stavljen je zahtev za sprovođenje postupka pod brojem KT 569/09 i istražni postupak pod brojem KI 147-4/09.
Radi se o brojnim zloupotrebama koje treba preispitati i dokazati, ali takav stečajni upravnik ne može biti stečajni upravnik. Da zlo bude još grđe, u Zrenjaninu, kako se određuju stečajni upravnici, to samo bog zna i niko drugi.
S druge strane, kada je u pitanju stečaj u „Agroživu“, stečajni veštak jeste poverilac.
Zamislite, pred krivičnim većem Okružnog suda u Zrenjaninu vodi se krivični postupak, a veštačenje je povereno poveriocu! Gde to ima? Vi ste, gospodine Novakoviću, advokat i stručnjak, da li je to moguće? Da li ja lažem?
Hvala vam najlepše. Izvinjavam se, kolege će nastaviti, a ja ću u pojedinostima, ako mi se pruži prilika.

Hvala. Gospodine Jeremiću, deset minuta i deset sekundi je preostalo vreme.
Imate reč, gospodine Jeremiću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući. Nažalost, možda najbolja slika poražavajućih makroekonomskih prilika u Srbiji jesu upravo zakoni koji su juče i danas predmet rasprave ovde u Skupštini, dakle, zakon o mirovnom rešavanju radnih sporova, odnosno zakon o stečaju.
Pre nego što se nešto malo detaljnije posvetim ovom današnjem zakonu hteo bih samo da kažem da smo u Srbiji danas svedoci jednog sve glasnijeg zagovaranja teze o pokretanju stečaja kao jedinog i maltene idealnog rešenja za sva insolventna preduzeća.
Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da bi bilo znatno racionalnije da je Zakon o stečaju izmenjen u takvoj meri da omogući fleksibilnost u regulisanju reorganizacije, kako bi se na taj način uvećale šanse za oporavak dužnika.
Svedoci smo da je stečajna regulativa do sada u praksi pokazala brojne nedostatke. Pre svega, bilo je neophodno obratiti znato više pažnje na otklanjanje svih činilaca koji izazivaju te procesno-pravne nedoumice, kako za status poverilaca, tako i za status stečajnog dužnika ili stečajne mase.
Ono što smo u Srbiji mogli ovih nekoliko godina da primetimo, to je da je Zakon o stečaju u stvari bio zakon o rasprodaji i rasturanju imovine, u neku ruku i namirenju poreza i doprinosa. Kroz onakav kakav je bio, bilo je jasno da oporavka preduzeća kroz stečaj nema, jer, za razliku od uređenih država gde se preduzeće koje ne može da ispunjava svoje obaveze u stečaju i stečajnom postupku najpre obraća sudu za zaštitu od poverilaca, pa onda taj mehanizam daje pravni okvir za strogo kontrolisani pokušaj preduzeća da se reorganizuje, postavi na zdrave noge, otpusti višak radnika, ukine neke nepovoljne ugovore, pretvori dugove u vlasništvo ili iskoristi bilo koju drugu opciju da preživi, nažalost, to kod nas nije bio slučaj.
Štaviše, postojao je taj recept otprilike u tri koraka, a to je: onemogućiti reorganizaciju preduzeća i fleksibilnost u zapošljavanju, zatim, imati jedan nerazuman poreski sistem i sačekati jednostavno trenutak da se ispune svi uslovi za stečaj i likvidaciju. To je otprilike bio recept za uništavanje sopstvene privrede, koji je, nažalost, u dobroj meri Vlada, odnosno vlast, uspela da realizuje.
Kako očekivati boljitak u ovoj oblasti ako je sama koncepcija zakona tek nešto malo promenjena u odnosu na postojeći zakon iz 2005. godine? Rezultati su izuzetno loši.
Imate istraživanje Svetske banke koje pokazuje da je prosečna dužina trajanja stečajnog postupka u Srbiji 2,7 godina, što je daleko duže nego u zemljama OECD-a gde je 1,7, ili u Nemačkoj, gde taj postupak traje godinu i dva meseca.
Takođe je poražavajuće da su poverioci u Srbiji namirili potraživanja u manjem procentu (25,4%), nego, primera radi, u susednoj Rumuniji gde je taj procenat 29,5 ili u Bugarskoj - 32,1%, a višestruko manji u odnosu na, recimo, Nemačku - 52% ili zemlje OECD-a - 68,6%.
To isto istraživanje pokazuje da je stečajni postupak u Srbiji daleko skuplji nego u bilo kojoj drugoj zemlji, pa kod nas troškovi postupka uzmu skoro četvrtinu stečajne mase, oko 23%, dok je u razvijenim zemljama to oko 8%.
U praksi ima sijaset primera gde je stečaj trajao i mnogo duže nego što pokazuju ova istraživanja, odnosno podaci Svetske banke.
Šta ćemo primenom ovakvog zakona doživeti? Jednostavno, sva ona preduzeća koja su u dužem ili kraćem vremenskom periodu bila blokirana i neaktivna praktično će nestati sa privredne scene Srbije, a trenutno je, prema nekim podacima, od 110.000 registrovanih preduzeća u Srbiji u blokadi više od polovine, od čega preko 10.000 njih ima blokiran račun duže od dve ili tri godine. Ovi koji su najgoroj poziciji, a njih je oko 6.500, preko tri godine imaju taj atribut nesolventnih preduzeća.
Problem u Srbiji, između ostalog, predstavlja i činjenica da postoji nekoliko stotina stečajnih upravnika, ali se dešavalo da stalno nekoliko ljudi dobija poslove. Nisam siguran da je novim zakonskim rešenjem ovaj problem rešen. Kao što ste već mogli da čujete, sada se predlagač zakona opredelio za slučajni ili kompjuterski odabir upravnika, ali postoji mogućnost, kada je u pitanju postupak velike vrednosti ili specifičan slučaj, da stečajni sudija izvrši direktan odabir, uz obrazloženje. Naravno, verovatno ćemo biti svedoci situacije da jedan stečajni sudija više puta bira istog stečajnog upravnika i postaće svakome jasno da tu nešto nije u redu.
Prema nekim podacima, u Srbiji se trenutno vodi više od 600 stečajnih postupaka, od čega 321 vode stečajni upravnici, a 279 Agencija za privatizaciju, tačnije Centar za stečajeve. Ima nekih podataka iz okruženja da je, recimo, u Sloveniji u toku 1.049 stečajnih postupaka i ima 108 stečajnih upravnika, u BiH oko 500 postupaka i 194 stečajna upravnika, u Makedoniji ima 3.467 stečajnih postupaka i 202 stečajna upravnika.
U svetu, kada je o ovoj materiji reč, postoji ukupno šest sistema stečajnog postupka, a ono što ćemo mi ovde prihvatiti jeste neka kombinacija nemačkog sistema, koji je mnogo naklonjeniji poveriocima, i nekih rešenja iz američkog sistema, koji očigledno postaje uzor, a to je nekakav dvostrani pristup, dakle bankrot i reorganizacija.
Slabost u novom zakonu je pre svega u tome što je on pravljen za državu sa tržišnom privredom, a kao što vam je dobro poznato, kod nas ima još mnogo firmi u društvenoj svojini.
U preduzećima u kojima je unovčeno više od 50% knjigovodstvene vrednosti imovine nastavlja po starom zakonu, a to se upravo dešava sa najvećim stečajnim postupcima, poput Robnih kuća „Beograd“, „Beka“ itd.
Ovi slučajevi traju već niz godina i znate u kakvoj situaciji se nalaze ljudi koji su ostali bez posla, bez mogućnosti da ostvare životnu egzistenciju.
Dakle, problemi u privredi se nagomilavaju i svakako neće biti rešeni ovakvim predlogom zakona. Ono što je najveći problem jeste činjenica da je u Srbiji iz dana u dan sve više onih koji ne mogu da žive životom dostojnim čoveka.
Očigledno je da jedan od razloga zbog čega država ne žuri da ubrza stečajne postupke, a govorili smo sada nešto više o tim podacima, jeste i činjenica da je u svim tim preduzećima, uslovno rečeno, zaposleno nekoliko stotina hiljada ljudi, a da vlast nema interes da se na tržištu rada pojavi toliko nezaposlenih.
Jedno od rešenja bi moglo da bude kroz nekakve grinfild investicije, ali očigledno je da su one kod nas veoma male i praktično ne postoje.
Otpuštanje radnika, rasprodaja imovine, višegodišnja agonija i sve zloupotrebe koje su pratile dosadašnji stečajni postupak u firmama u Srbiji jesu razlog, zapravo, zbog čega stečajni postupak ima jednu negativnu konotaciju ovde i zbog čega se uglavnom smatra da je samo produžetak višegodišnje agonije u kojoj se nalazi srpska privreda. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala, gospodine Jeremiću. Imam jedan predlog: pošto je ovde ostalo još minut i po, a vi kao ovlašćeni predstavnik imate još osam i po minuta, predlažem vam da se, nakon što pročitam poziv, javite i iskoristite svih deset minuta. Da li je to u redu? Hvala na razumevanju.
Pošto smo iscrpli vreme predviđeno za raspravu i pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93? (Da.)
Za reč se javio ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SRS gospodin Milorad Buha. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, juče smo mogli u toku rasprave da od ministra dobijemo određene podatke o celokupnom postupku koji se tiče sprovođenja svih radnji, međutim, nismo dobili ono što je najbitnije u svemu – pravu analizu, koju je neophodno dostaviti ovoj skupštini i javnosti, o tome zašto imamo ovako lošu situaciju u Srbiji u oblasti stečajnog postupka.
S obzirom na to da je gospodin Andrić ovde, on je direktno učestvovao... On ne može ovog trenutka da kaže, ali bilo bi dobro da nas bar posle ove rasprave, do rasprave u pojedinostima, upoznate sa detaljima koji se odnose na ubrzanje postupka, povećanje učešća i procenta naknade koju dobijaju poverioci. Nadalje, da vidimo šta to znači u pogledu troškova postupka. Sve to mora da pokaže ta analiza. Plaši me da vi nikakvu analizu nemate, kao što je to slučaj i prilikom donošenja drugih zakonskih propisa.
Ta analiza mora pokazati kada ćemo završiti ove postupke koji traju desetak, dvanaest, petnaest godina. Juče sam rekao, kod „Jugoskandika“ će to biti 26 godina. To je verovatno svetski rekord. Mi se time ne hvalimo, ali je to bruka za naš pravosudni sistem, a istovremeno i za državne organe Republike Srbije koji dozvoljavaju takvo razvlačenje u ovom postupku.
S druge strane, naglasili smo da stečajni upravnici, s obzirom na to da su materijalno zainteresovani, ne žure, imaju vremena, imaju materijalna sredstva, imaju posle toga finansijska sredstva. Zašto bi žurili?
Umesto stečajnog veća, imamo stečajnog upravnika. Da li će se nešto promeniti? Neće ništa. Još veći kriminal će biti posle usvajanja ovog zakona.
Što se tiče troškova postupka, ta analiza mora pokazati koliki su troškovi postupka. Evo, iz podataka koje smo dobili juče i danas vidimo da smo u regionu dominantni, sa najvećim procentom u stečajnoj masi onog što odlazi na troškove postupka. Učešće u masi onog što se odnosi na troškove postupka je 23%, otprilike koliko je dobio poverilac. To je kriminal. To državni organi Republike Srbije sebi ne smeju dozvoliti.
Ovim zakonom, kojim ne menjate apsolutno ništa, niti će se ubrzati postupak, niti će se povećati naknada koju će dobiti poverioci, niti ćemo dobiti smanjenje troškova postupka. To je tragično.
Gospodine Andriću, više konferencija za štampu ste održali ukazujući na pozitivne odredbe ovog predloga zakona i rekli ste da je ovo reformski zaokret. Isto to smo slušali pre pet godina, kada je donošen onaj zakon. Ništa bolje nije posle onoga zakona, ništa neće biti bolje posle ovog zakona. Zato je vaša moralna obaveza, kao savetnika ministra, da date analizu, da date podatke koje vi kao savetnik imate, jer ste na čelu tima koji je pripremio ovaj predlog zakona.
Ono što je tragično, to je da mi trenutno imamo 63.000 blokiranih preduzeća. Ukupna masa koja je pod blokadom, ono što je obaveza preduzeća i tih pravnih lica prema državi, iznosi oko (od pre dva ili tri meseca je podatak) 280 milijardi dinara, a sada je to verovatno 300 milijardi dinara.
Preko 3,2 milijarde evra leži u tim preduzećima, tim pravnim licima. Njima je onemogućen rad, država nema nikakve koristi. Predlogom zakona kažete da ćete to pustiti u postupak tek nakon godinu dana.
Šta to znači? Ponovo će ta sredstva biti blokirana, opet će to ući u određeni stečajni postupak i ova država, koja je u teškom deficitu, nikada neće videti sredstva od tih pravnih lica.
Još je tragičnija situacija kada je u pitanju privatizacija. Posebno moramo ukazati na jednu pojavu... To nije samo pojava, to je toliko učestalo da treba da zabrine državne organe, jer vas to ništa ne brine. Privatizovana preduzeća se namerno zadužuju i prezadužuju, i bankarskim kreditima i svim mogućim sredstvima dovode se u poziciju nelikvidnosti, posle toga nesolventnosti; odlaze u stečajni postupak; oni koji su izvršili privatizaciju sva sredstva, svu aktivu iz tih pravnih lica prebacuju na svoja matična preduzeća i na taj način vrše kriminal.
Vi to znate, a ne činite ništa da tu pojavu sprečite. Tajkuni koji su kupili na desetine preduzeća u privatizacionim postupcima, pa čak i privatizacijama iz stečaja, glavni su nosioci te pojave. Ali, to su vaši partijski članovi, to su ljudi koji biraju Vladu; oni se i hvale da su oni bili kreatori određenih rešenja u Vladi. To su ljudi koji finansiraju vaše stranke, to su ljudi koji vuku glavne poteze u političkom, ekonomskom i finansijskom životu. Oni čine to. Vi ne činite ništa da to otklonite. Navedite mi jedno preduzeće koje ste sprečili, ili matično ili ono koje je kupljeno u privatizaciji. Koje ste sprečili?
Idemo sada na konkretne podatke. Juče sam u toku rasprave spomenuo preduzeće „Janko Lisjak“, koje je u postupku restrukturiranja. Ovo nije baš bliska materija, ali preduzeće je bilo i u postupku privatizacije od 2000. godine; dovedeno je do ruba propasti. Od 2.700 radnika, u toku prošle godine u radnom odnosu je bilo 600 radnika, danas je to 150 radnika.
Postupak restrukturiranja sprovodi Agencija za privatizaciju, a vi iz Ministarstva direktno vršite nadzor i kontrolu rada ove agencije, ne činite ništa da se postupak restrukturiranja ubrza.
Oni imaju... Vrednost njihove imovine je 22 milijarde evra, po proceni koja je izvršena pre godinu dana. Njihove obaveze su dve milijarde.
Završavajte taj postupak, ali vama ne odgovara završetak tog postupka. Zašto? Zbog toga što želite namestiti to preduzeće nekom od tajkuna. Pominje se Mišković, koji je trebalo da kupi za 600.000.000 evra, međutim, nije to učinjeno. Verovatno želi da još obezvredi to preduzeće i tek onda da ga kupi.
Samo da vam spomenem kolika je vrednost te imovine, kroz materijalna dobra: 17 hektara građevinskog zemljišta u građevinskoj zoni Beograda; 1.400 metara kvadratnih na luksuznoj lokaciji u Despota Stefana; 5.000 metara kvadratnih radionica i sličnog poslovnog prostora; 5.000 metara kvadratnih proizvodno-industrijskog prostora itd. To je vrednost te imovine. Sa radnicima sam razgovarao kao predsednik Odbora za industriju. Radnici otvoreno kažu – nemojte nam pomagati, nemojte nam davati mrvice, mi hoćemo našu imovinu, hoćemo da se ona proda, da namirimo ono što smo dužni prema državi i prema drugim dobavljačima. Želimo da radimo, imamo uslove, imamo opremu, imamo poslove koje ćemo ugovoriti. Dajte, molite itd. da ova agencija koja ne radi ništa, koja je kriminalizirana do kraja, dajte da nam omogući normalan rad. Ljudi traže rad. Zašto im to ne omogućite?
Kad smo kod ovog preduzeća, samo jedan primer kako se vrše kriminalne radnje: naime, u postupku procene vrednosti imovine procenu je vršila konsultantska kuća „BC consulting“ iz Beograda i „Tomić i partner“ iz Beograda. Oni su izostavili poslovnu zgradu u novobeogradskom bloku 20 ukupne površine 6.000 metara kvadratnih. Ukupna vrednost ovog objekta je, po mišljenju onih koji su to uočili, preko pet miliona evra. Koga to briga, pet, šest, deset miliona evra.
Dalje, u postupku privatizacije i procene imovine Svetozar Obrenović, stečajni upravnik u to vreme, naplatio je ukupno, pretočio je ono što ne sme po zakonu, jer ako se napravi ugovor između Agencije za privatizaciju... Naplatio je 3.316.630 dolara. Vidite, to je privatizacija, to su krađe, to je kriminal. Hvala vam.

Hvala, gospodine Buha.
Zaključujem zajednički načelni pretres Predloga zakona o stečaju i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Na osnovu člana 85. stav 1, prekidam današnji rad (čitam šta piše u Poslovniku) i zakazujem nastavak sednice za 15.00 časova. Hvala na saradnji.
(Posle pauze – 15.05)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, obaveštavam vas da je povodom razmatranja tačaka dnevnog reda od 27. do 30, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pored predstavnika predlagača Božidara Đelića, potpredsednika Vlade i ministra za nauku i tehnološki razvoj, gospođa Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Narodne skupštine, pozvala i Svetozara Čiplića, ministra za ljudska i manjinska prava, a takođe i Branku Totić, direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, Mirelu Bošković i Mirjanu Jelić, pomoćnice direktora Zavoda za intelektualnu svojinu i Zoricu Gulas, šefa odseka u Zavodu za intelektualnu svojinu.
Molim službu da omogući pozvanima na sednicu da uđu u salu i da učestvuju u radu.
Prelazimo na zajednički načelni pretres 27 - 30. tačke dnevnog reda – PREDLOZI ZAKONA O ŽIGOVIMA, ZAŠTITI TOPOGRAFIJA INTEGRISANIH KOLA, PRAVNOJ ZAŠTITI INDUSTRIJSKOG DIZAJNA I AUTORSKIM I SRODNIM PRAVIMA
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o 27, 28, 29. i 30. tački dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog pretresa, podsećam vas da, shodno članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe i to: Poslanička grupa Za evropsku Srbiju – jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS – jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus – 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo – 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS - JS – 18 minuta; Poslanička grupa LDP – 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija – 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina – osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS – šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi nijedne poslaničke grupe imaju pravo da govore svako po jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to nisu učinile, da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Ujedno obaveštavam Narodnu skupštinu da su poslaničke grupe ovlastile da ih tokom rada na objedinjenom načelnom pretresu po ovim tačkama dnevnog reda predstavljaju: narodna poslanica Jasmina Milošević – Poslaničku grupu SPS - JS, narodna poslanica Svetlana Stojanović – Poslaničku grupu DSS, narodna poslanica Gordana Pop-Lazić – Poslaničku grupu SRS i narodna poslanica Gorica Mojović – Poslaničku grupu Za evropsku Srbiju.
Saglasno članu 142. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o žigovima, Predlogu zakona o zaštiti topografija integrisanih kola, Predlogu zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i Predlogu zakona o autorskim i srodnim pravima.
Da li predstavnik predlagača, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić želi reč? Da. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, poznato je da prosperitetne države svoje ekonomije baziraju na znanju i razvoju nove tehnologije, što je u velikoj meri uslovljeno adekvatnom zaštitom prava pronalazača, autora i drugih stvaralaca. Društveni ambijent u kome su naučnici, umetnici, pronalazači i drugi autori nagrađeni za svoj rad i u kome se poštuje njihov stvaralački dignitet garantuje integraciju sa razvijenim svetom i predstavlja preporuku za strane investicije. Stepen zaštite intelektualne svojine i odnos društva prema ovom pitanju predstavljaju indikatore kulturne prosvećenosti i dosegnutog civilizacijskog nivoa određene države.
Efikasan sistem zaštite podrazumeva jednostavno sticanje prava i njegovu efikasnu i stručnu sudsku i upravnu zaštitu. Samo takav sistem je koristan, kako za stvaraoce i privredne subjekte koji štite svoju intelektualnu svojinu, tako i za potrošače i društvo u celini. On doprinosi promovisanju pravedne tržišne utakmice i poštene trgovine, obezbeđuje povraćaj ulaganja i podstiče kreativnost i inovacije.
Osnovna pretpostavka za stvaranje takvog sistema je usvajanje modernih zakona iz oblasti intelektualne svojine. Trenutno su pred vama četiri takva zakona: zakon o autorskim i srodnim pravima, zakon o žigovima, zakon o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna i zakon o zaštiti topografija integrisanih kola.
Što se tiče Predloga zakona o autorskim i srodnim pravima, njime se uređuju moralna i imovinska prava autora umetničkih, stručnih i naučnih dela, kao i takozvana srodna prava, prava interpretatora, muzičkih i filmskih producenata, radio i TV emitera i proizvođača baza podataka. Ova prava su garantovana na principima najviših međunarodnih standarda i u potpunosti su usklađena sa propisima EU.
Zakonom je uređen i promet autorskih prava koji je od izuzetne važnosti za korišćenje autorskih dela i razvoj kulturne industrije, u koju spada izdavaštvo, kinematografija, muzička industrija, industrija softvera, digitalnih medija, zabave i slično. Ova industrija prisutna je i u našoj zemlji, a potencijal za njen dalji razvoj nesmunjivo postoji. Propisani su bitni elementi karakterističnih autorskih ugovora: izdavačkog ugovora, ugovora o predstavljanju i izvođenju, ugovora o preradi autorskog dela, ugovora o filmskom delu i ugovora o narudžbini autorskog dela.
Predlog zakona sadrži odredbe o ograničenjima autorskog prava u javnom interesu, koje imaju za cilj da obezbede nesmetano informisanje javnosti o tekućim događajima, nesmetano odvijanje nastave ili korišćenje dela za lične, nekomercijalne svrhe.
U cilju pomoći osobama sa posebnim potrebama, uvedena je posebna odredba na osnovu koje one mogu bez dozvole autora i bez plaćanja naknade da umnožavaju i stavljaju u promet autorska dela, ako ta dela ne postoje u obliku koji zahteva njihova posebna potreba i ako na taj način ne stiču ekonomsku korist.
Najznačajnije izmene u odnosu na važeći zakon tiču se kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava, gde je bilo mnogo problema u praksi.
Prema važećem zakonu, kolektivne organizacije su samostalno, bez obaveza konsultovanja korisnika, određivale tarifu naknade za korišćenje autorskog i srodnih prava. Polazeći od masovnosti korišćenja ovih prava, potrebe uvažavanja interesa njihovih korisnika, predlogom ovog zakona uvedena je obaveza da organizacije svoje tarife formiraju u dogovoru sa korisnicima. U slučaju da dogovor izostane, organizacije će imati obavezu da se za mišljenje obrate Komisiji za autorska i srodna prava koju formira Vlada na osnovu javnog poziva.
Imajući u vidu da je individualno ostvarivanje prava na naknadu proizvođača fonograma i interpretatora faktički nemoguće zbog obima i načina korišćenja ovih prava, Predlogom zakona je uvedeno obavezno kolektivno ostvarivanje ovih prava.
Predlogom zakona regulisana je sudska zaštita od povrede autorskih i srodnih prava, a u odeljku koji propisuje kazne za privredne prestupe i prekršaje podignuti su iznosi kazni za navedene radnje. Tako će se, na primer, pravno lice koje neovlašćeno objavi kompakt disk kazniti kaznom od 100.000 do tri miliona dinara, a odgovorno lice kaznom od 50.000 do 200.000 dinara.
Predlogom zakona vrši se usklađivanje sa odredbama važećeg zakona, sa Ustavom Republike Srbije, kao i sa razvijenom međunarodnom regulativom u ovoj oblasti.
Što se tiče Predloga zakona o žigovima, ovaj zakon uređuje oblast zaštite znakova koji služe za razlikovanje robe i usluga u privrednom prometu. Radi se o propisu koji ima izuzetan značaj za poslovanje privrednih društava na domaćem i međunarodnom tržištu, jer utvrđuje pravila sticanja, korišćenja i zaštite žiga kao monopolskog prava iz sredstava legalne tržišne konkurencije.
Poznato je da je vrednost čuvenih svetskih žigova, ali i pojedinih domaćih, nadmašila vrednost materijalnih dobara njihovih vlasnika i meri se milionima i milijardama evra.
Stoga je veoma važno da se domaćim i stranim vlasnicima žigova garantuju prava usklađena sa najvišim međunarodnim standardima propisanim od strane Svetske trgovinske organizacije, Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i EU. Cilj predloženog zakona je da se njime otklone uočeni nedostaci važećeg zakona i da se postupak priznanja žiga učini efikasnijim i jednostavnijim, uz što manje troškova.
Predlog zakona o žigovima propisuje uslove za sticanje žiga, postupak sticanja i zaštitu žiga od povreda.
Pored individualnog žiga koji pripada jednom subjektu, zakon propisuje uslove za sticanje i korišćenje kolektivnih žigova, koji služe za obeležavanje proizvoda više subjekata koji su organizovano povezani, kao i sertifikovanih žigova koji ukazuju da roba ili usluge poseduju određeni kvalitet.
U pogledu sadržine prava, predloženi zakon proširuje ovlašćenja nosioca žiga. Prema važećem zakonu, nosilac žiga nema pravo da zabrani korišćenje žiga na sredstvima za obeležavanje robe ukoliko se ona ne nalaze na samoj robi. Stoga se uvoz krivotvorenih etiketa, nalepnica i zatvarača za flaše, ukoliko se ne nalaze na robi, ne smatra povredom žiga. Predloženim zakonom se otklanja navedeni nedostatak i propisuje se da nosilac žiga može da zabrani stavljanje zaštićenog znaka i na sredstva za obeležavanje robe.
Predlogom zakona definisano je šta se smatra povredom žiga i propisan je postupak sudske zaštite tog žiga. Za razliku od važećeg zakona, predlogom se uvodi žalba protiv odluka Zavoda za intelektualnu svojinu. Time se ostvaruje dvostepenost kao osnovni princip upravnog postupka i postiže efikasnija upravna kontrola nad zakonitošću odluka ovog zavoda.
Predloženim zakonom stvaraju se uslovi za pošteno korišćenje žiga u privrednom prometu, kao i za efikasno suzbijanje krivotvorenja.
Predlog zakona o pravnoj zaštiti industrijskog dizajna garantuje vlasnicima dizajna isključiva monopolska prava na korišćenje registrovanog dizajna, kao i pravo da spreče njegovo neovlašćeno kopiranje i imitiranje. Industrijskim dizajnom se štiti estetski izgled proizvoda koji proizvod čini privlačnim i dopadljivim za kupce, te, kao i žig, predstavlja veoma značajno poslovno dobro većine preduzeća.
Predloženi zakon, kao i drugi zakoni iz oblasti intelektualne svojine, reguliše uslove i način sticanja zaštite za industrijski dizajn, određuje šta se smatra povredom prava i uređuje sudsku zaštitu.
U odnosu na važeći zakon, predloženi zakon sadrži preciziranje određenih definicija, kao i promenu termina „dizajn“ u „industrijski dizajn“, čime se adekvatno označava njegova namena.
Kao i Predlogom zakona o žigovima i ovim zakonom se uvodi žalba na odluke Zavoda za intelektualnu svojinu koji odlučuje u prvom stepenu o ispunjenosti uslova za zaštitu industrijskog dizajna. Adekvatna zaštita industrijskog dizajna je neophodna kao garancija fer tržišne utakmice u našoj državi.
Napokon, Predlog zakona o zaštiti topografija integrisanih kola – ovim predlogom realizujemo obavezu koju imaju sve države članice Svetske trgovinske organizacije po Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine, kao obavezu da zaštite topografiju integrisanih kola. Obavezu pružanja zaštite propisala je za svoje članice i Evropska unija Uputstvom Saveta ministara iz 1986. godine.
Predmet zaštite topografija su komponente koje se ugrađuju u satelite, rakete dalekog dometa, računare sa velikom memorijom, inteligentne mašine, robote i sl.
Zakon propisuje uslove za zaštitu topografije, postupak zaštite, ograničenje prava radi ličnog korišćenja topografije i korišćenja u svrhe nastave, promet prava i zaštitu od povrede prava.
Predloženim zakonom obezbeđuje se zaštita topografija integrisanih kola, način, koji je usklađen sa svetskim standardima, što predstavlja preduslov za transfer i primenu integrisanih kola na teritoriji Republike Srbije i za tržišnu konkurenciju u ovoj oblasti. Predložena rešenja imaju za cilj postizanje razvoja domaće topografije integrisanih kola, što ima direktan uticaj na naučni i tehnološki razvoj naše države. Predlogom zakona o topografiji integrisanih kola vrši se usklađivanje ove materije sa Ustavom Republike Srbije.
Cenjene poslanice i poslanici, verujem da će usvajanje predloženih zakona biti još jedan značajan korak ka dostizanju standarda modernih evropskih država. Činjenica da donosimo i ove zakone zapravo govori o tome da Republika Srbija, čim ima potrebu da ih donese, jeste moderna, savremena evropska država. Hvala vam.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč, Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Odbora za evropske integracije?
Predsednici ili izvestioci, ako ih ima? (Ne.)
Da li narodni poslanici koji su na sednici Odbora za nauku i tehnološki razvoj i Odbora za evropske integracije izdvojili mišljenje žele reč? Narodni poslanici Srboljub Živanović, Marko Milenković, Milorad Buha, Sreto Perić i Momir Marković? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Momir Marković.