Hvala, gospodine predsedavajući. Dame i gospodo narodni poslanici, SRS ima na stotine primedaba na Predlog zakona o stečaju, koje bih, da mi vreme omogućava, mogao da obrazlažem do sutra.
Generalna primedba je ta da je Predlog ovog zakona radila grupa romanopisaca.
U svakom slučaju, nisu ga pisali stručni pravnici. Ovaj predlog zakona ima najmanje 50% suvišnih odredaba, a veliki broj odredaba je u direktnoj suprotnosti sa drugim važećim zakonima, i to kako sa procesnim, tako i materijalno-pravnim odredbama našeg pozitivnog zakonodavstva.
Slobodno mogu reći, dame i gospodo, da je ovaj predlog zakona daleko nekvalitetniji i nedelotvorniji od važećeg Zakona o stečaju. Određene norme koje predviđa važeći zakon u svakom slučaju imaju bolju primenu u praksi nego što je ovaj predlog zakona. Navešću neke primedbe: u članu 7. stav 1. propisuje se načelo imperativnosti i prekluzivnosti. U ovom stavu se predlaže da se stečajni postupak sprovodi po odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Kakva glupost i kakva nedorečenost, kakav nonsens i kakva besmislica! Sprovodi se po ovom zakonu, ako ovim zakonom nije drukčije određeno. Kom pravniku će ova odredba i ova norma biti jasna u primeni?
„Na pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.“ Gospodine predsedavajući, kao stručnjak i kao dugogodišnji ugledni advokat, mogu da vas podsetim samo na to i da ponovim da su ovo pisali diletanti, a ni u kom slučaju pravnici.
„Propisani rokovi su“, kaže, „prekluzivni, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.“ Jesu li prekluzivni ili nisu prekluzivni?
U ovom članu vide se brojne nejasnoće, nepreciznosti. Norma nije jasna i logična, što dovodi do zabune kod onih koji će primenjivati ovaj zakon.
Što se tiče člana 10. predloženog zakona (načelo javnosti i informisanosti), „stečajni postupak je“, po odredbi ovog člana, „javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovođenje postupka“, pazite molim vas, kakva opasnost i kakve zloupotrebe i kakav se kriminal priprema, „osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu“, o čemu odluku donosi stečajni sudija, na predlog stečajnog upravnika.
Zamislite kakvo je to ovlašćenje! Koji organ i koja institucija u našoj državi može sama da proglašava šta je službena tajna, šta je državna tajna, a šta je poslovna tajna? Zašto kriti od javnosti sprovođenje stečajnog postupka? Ovo, ponavljam, vodi brojnim zloupotrebama, kriminalu i korupciji.
Što se tiče člana 11, u članu 11. Predloga zakona propisuju se stečajni razlozi. U stavu 2. tačka 4) treba brisati reči „ako je plan reorganizacije izdejstvovan“. Zamislite, molim vas, u našoj pravnoj i sudskoj praksi ovo nije zabeleženo; ni u redovnom parničnom, krivičnom, izvršnom postupku, upravnom postupku ovo apsolutno nije zabeleženo, niti ga poznaje naša sudska praksa.
Ovde takođe nije jasno protiv čega treba pokrenuti odgovarajući postupak. I ova norma je besmislena i smatramo da u sudskoj praksi ovo neće ni zaživeti.
Što se tiče članova 12. i 13, treba ih brisati jer su zaista suvišni, besmisleni, nemaju nikakvu funkciju u primeni.
Šta je u članu 13. primetno? Vidite, sve se vrti oko troškova stečajnog upravnika. On je ovde zaštićen ko beli medved, on ne može da ostane bez naknade troškova; njemu ni država ni stečajni sudija ne mogu da ostanu ni žutu banku dužni.
U članu 14. predlagač navodi u kojim slučajevima se zakon neće primenjivati. Između ostalog, stečaj se neće moći sprovesti ni nad javnim agencijama, bankama i osiguravajućim društvima. Šta je ovo? Kakva diskriminacija! Prema svima u ovoj državi može da se vodi stečajni postupak, ali prema agenciji, prema osiguravajućem društvu i banci ne može da se vodi. Oni mogu da kradu, mogu da pljačkaju, mogu da rade šta hoće, stečaja kod njih nema i poverioci ostaju kratkih rukava.
Što se tiče člana 17, organi stečajnog postupka su: stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Zamislite, u članu 18. regulisane su nadležnosti stečajnog sudije kao pojedinca, jer on sam odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, imenuje i razrešava stečajnog upravnika, odobrava troškove stečajnog postupka, određuje iznos naknade i nagrade troškova stečajnog upravnika i druge nadležnosti.
Dame i gospodo, građani Srbije, ovim predlogom zakona, ukoliko se usvoji, na protivustavan način u Republici Srbiji ukida se sudska porota, jer stečajni sudija ima ovlašćenja da odlučuje o milijardama, desetinama ili stotinama milijardi, da u stečajnom postupku sam donosi odluke, a u parničnom postupku veće, i pred okružnim sudom i pred Vrhovnom sudom, odlučuje i rešava i odluke se donose u sastavu veća.
Kada se rešava pred opštinskim sudom u parnicama koje se vode i do 50.000, 100.000, 200.000 ili 500.000 dinara – gospodine predsedavajući, vama je to dobro poznato, kao dugogodišnjem advokatu i stručnjaku – u tom slučaju odluku donosi veće, a ne pojedinac. Ovde je sve prepušteno volji pojedinca. Šta se dešava? Stečajni sudija i stečajni upravnik sada će biti u prilici da postanu najveća stečajna mafija. Vi se sećate da je stečajna mafija u Beogradu činila brojna krivična dela i brojne zloupotrebe.
Sada se na ovaj način od javnosti krije postupak stečaja, proglašava se tajnost podataka; sami odlučuju i kada se njih dvojica dogovore, nema tu boga, tu ima samo da pršti, a građani da kukaju i leleču, a poverioci neće moći doći do svojih prava koja im Ustav i zakon garantuju.
Što se tiče člana 19, propisuje se pravni položaj i status stečajnog upravnika, kome se sada daje status službenog lica, pa se čak predlagači pozivaju i na Krivični zakonik.
Molim vas, status službenog lica regulisan je brojnim zakonima, ako niste znali, a ne samo Krivičnim zakonikom. Nemojte vezivati ovde i njemu davati … Čudi me što mu niste dali imunitet da se protiv lopova sutra, ne daj bože, ako ga uhvate u krađi, ne pokrene krivični postupak.
Pazite, u članu 20 – imenovanje stečajnog upravnika – stečajnog upravnika imenuje stečajni sudija, a izbor stečajnog upravnika vrši se metodom slučajnog odabira sa liste stečajnih upravnika. Ovde se alternativno predviđa mogućnost.
Čekajte, molim vas, kako se on sada određuje? Sad je na volji stečajnog sudije šta će da radi: ili će da ga po ovoj prvoj odredbi imenuje on, sa ove liste slučajnog uzorka, ili će on da pređe i da primeni neku svoju praksu i da određuje koga on hoće sa liste.
Znate li kakvih diletanata ima? Ima 350 stečajnih upravnika, ima izvrsnih i stručnih ljudi, ali imate i diletanata koji su se našli na toj listi, nestručnjaka. U dosadašnjoj praksi imate takve slučajeve da upravo nestručnjaci i lopovi dolaze u prvi plan, do izražaja, da budu angažovani kao stečajni upravnici. Čast izuzecima i poštenim stečajnim upravnicima.
Jedna od takvih zloupotreba koje su vršene jeste i slučaj „Agroživa“ – gospodin Stevan Moldovan je u stečajnom postupku „Agroživa“ dobio, određeni su mu troškovi u visini od 528.000 evra.
Dame i gospodo, gospodine predsedavajući, gospodo iz Ministarstva, gospodo poslanici, gospodo iz Vlade, ovo ne može Vlada da zaradi, cela Vlada za mesec dana i svi organi! Zamislite sad, kada podelite 528.000 evra sa 20.000 (visina penzije), dobijate podatak da je iz ove sume od 528.000 evra moglo da se isplati 23.000 penzija, ili 23.000 invalidnina ili pomoć za 23.000 građana koji su ostali bez posla i bez hleba.
Dame i gospodo, trenutno se u Beogradu vodi stečajni postupak pred Privrednim sudom u 511 slučajeva, uzimajući u obzir i likvidaciju. Gde je korupcija najveća? Tamo gde postoji najviše para: korupcija u Trgovinskom sudu vezano za stečaj „Sartida“, o čemu je ovih dana bilo reči; zatim, Veterinarski zavod u Zemunu, „Agroseme“ Sremska Mitrovica, „PKB transport“ Kragujevac, afera vezana za izvoz šećera u zemlje EU, „Jugoremedija“ Zrenjanin, afera vezana za Nacionalnu štedionicu, afera u vezi sa prodajom „Mobtela“, korupcija u Carini, slučaj „Ce marketa“, „Putnika“, „Dunav osiguranja“, „Ineks transporta“, Robnih kuća „Beograd“.
Zamislite, kod Robnih kuća „Beograd“, moram ponovo da istaknem tu činjenicu, sumnja se da je stečajni upravnik dobio u stečajnom postupku od stečajnog veća, da mu je dodeljena nagrada... To treba da se proveri, tražio sam taj podatak, ali mi nije dat precizno i izbegnut je odgovor na poslaničko pitanje. Trebalo je da se isplati, i da li mu je isplaćeno, a utvrđeno je, pošto je sanacija već izvršena, i privatizacija, 460.000.000 stečajnom upravniku! U kojoj državi mi živimo? Kakva demokratija? Ovo je anarhija.
Privatizacija šećerana: „Šajkaška“ Žabalj, „Crvenka“, „Jedinstvo“ iz Kovačice, „Donji Srem“ Pećinci, „Jugozapadna Bačka“ Bač itd. Zamislite samo, molim vas, ukratko da navedem neke slučajeve, pošto je prodato, kome je prodato Pančevo i šta je u Pančevu prodato. U Pančevu je prodato skoro sve: Veterinarska stanica Pančevo, „Pančevac“, DP „Pansirovina“, „Utva - vozila“, „HIP - Kibernetski centar“ Pančevo, „Jabuka“ - industrija skroba, „Utva - servis“ Pančevo, „Tamiš“, „Informatika“ Pančevo, „Utva - Proing“ Pančevo, „Silomont“ Pančevo, Mlekara Pančevo, „Konstruktor“ Pančevo, „Seme Tamiš“ Pančevo, „Tamiš trgovina“, „Minel oprema“ jedan i dva, „Elpromont“ Pančevo, „Gaj“ Pančevo, „Staklo“ Pančevo, „HIP Petrohemija“, „Remont“ Pančevo, „Zvezda“ auto-moto društvo, „Ikarus“, DFP „Profi sistem“ Pančevo, „Tehnički centar“ Pančevo, Trgovinsko preduzeće „Trgoprodukt“ Pančevo, „Krznara“ - fabrika krzna Pančevo, Pekarska industrija Pančevo, „Stari Tamiš“ Pančevo, Pamučni kombinat, „Trgoprodukt“, Fabrika sijalica, ne mogu da nabrojim sve što je prodato.
Postavio sam pitanje i molio bih odgovor od Vlade, da mi kaže - pošto je prodato Pančevo? Nema više šta da se prodaje. Trideset pet hiljada radnika je na ulici, bez hleba. Sirotinja puka. Nekada je Pančevo imalo veći godišnji bruto proizvod i dohodak od cele Crne Gore. Sada je Pančevo na prosjačkom štapu, ali su zato profiteri...
Olako su građani Srbije dozvolili lopovima da ih isteraju iz preduzeća, da ih isteraju na ulicu, da ih obesprave i da ih sada, kroz razne stečajeve i razne sudske postupke, očerupaju do gole kože. Do gole kože su ih očerupali.
Navešću primer Bele Crkve: PIK „Južni Banat“ - Bela Crkva prodat je za 750.000 evra. Radnici koji su mi dostavili papire traže reviziju privatizacije PIK „Južni Banat“ iz Bele Crkve; traže da se revizijom utvrdi novo veštačenje, a to novo veštačenje će da pruži dokaz o tome, kako radnici tvrde, 36.000.000 evra... Zamislite kada se jedna firma proda za 750.000 dinara, a vredi, prema veštačenjima i proračunu radnika koji su zaposleni u Beloj Crkvi... Sirotinja puka koja je ostala kaže - naša imovina koju nam je otela Agencija za privatizaciju sa kupcima jeste 36.584.000 dinara.
Ono što je najgore, mogu vam reći šta se dogodilo u ovom postupku privatizacije, šta nije ušlo u stečajnu masu, šta je prikriveno, a šta su pojedinci, kako kažu radnici, za sebe obezbedili i oteli: zasadi vinograda kojih ima 198 hektara, zasadi breskvi 147 hektara, višnje 18 hektara, kajsije 7 hektara, šljive 12 hektara, jabuka 375 hektara; poljoprivredno zemljište oko 1.578 hektara; građevinsko zemljište, navodnjavanje i sve to, radnici tvrde i pokretna imovina, vozila i mehanizacija, nije ušlo u popis prodaje. Ako jeste, radnici traže da se izvrši novi popis, nova procena i da se od mafijaša otme i oduzme ono što su oni na nezakonit način stekli od naših građana.
Pomenuću „Rekreaturs“ Beograd koji je imao u svom sastavu velike objekte: „Srebrno jezero“ u Velikom Gradištu, hotel „Slatina“ u Vrnjačkoj Banji, odmaralište „Golija“ Ivanjica, hotel „Panorama“ na Zlataru, hotel „Olga Dedijer“ na Kopaoniku, „Biserna obala“ u Čanju, hotel „Šumadija“ u Rafailovićima, kao i drugu imovinu velike vrednosti koja je ostala u Hrvatskoj. Tu se sada ne zna šta se događa u ovom preduzeću. Postavio sam pitanje i tražim odgovor – šta je sa imovinom „Rekreatursa“?
Što se tiče Stevana Moldovana... Reći ću vam, za jedan stečaj u Beloj Crkvi jedan stečajni upravnik je dobio 65.000 evra, samo na stečaju jednog malog preduzeća. Što se tiče Stevana Moldovana, on vrši stečaj u jednom preduzeću koje se zove DOO „Bačka“ Čonoplja, a radi se o drugoj firmi koja je u tom postupku - DOO „Parmons“ iz Novog Sada. U ovom postupku poverioci su podneli krivične prijave i, prema njihovim podacima koje sam dobio, protiv Stevana Moldovana vodi se krivični postupak, stavljen je zahtev za sprovođenje postupka pod brojem KT 569/09 i istražni postupak pod brojem KI 147-4/09.
Radi se o brojnim zloupotrebama koje treba preispitati i dokazati, ali takav stečajni upravnik ne može biti stečajni upravnik. Da zlo bude još grđe, u Zrenjaninu, kako se određuju stečajni upravnici, to samo bog zna i niko drugi.
S druge strane, kada je u pitanju stečaj u „Agroživu“, stečajni veštak jeste poverilac.
Zamislite, pred krivičnim većem Okružnog suda u Zrenjaninu vodi se krivični postupak, a veštačenje je povereno poveriocu! Gde to ima? Vi ste, gospodine Novakoviću, advokat i stručnjak, da li je to moguće? Da li ja lažem?
Hvala vam najlepše. Izvinjavam se, kolege će nastaviti, a ja ću u pojedinostima, ako mi se pruži prilika.