Iskorišćeno vreme poslaničke grupe je dva minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi da da završnu reč, po članu 144? (Da.)
Reč ima ministarka Diana Dragutinović.

Vrlo kratko. Htela bih svima da zahvalim na fer diskusiji, ali i da podsetim da je ovo ipak bio zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i naselja i da njegova uloga nije da utiče na rađanje ili, ne daj bože, umiranje, na razvode i sklapanje brakova. Možda se to može nekim drugim zakonima, ali sigurno ne zakonom o popisu.
Koga to zapravo popisujemo i da li su svi predmet popisa? Dakle, svi oni... uključujući tu i izbegličku populaciju koja živi na teritoriji Republike Srbije više od godinu dana. Naravno da su popisana i deca bez roditeljskog staranja.
Klasifikacije su prosto definicije. To su standardi. Možda se nekome ne sviđaju klasifikacije tipova naselja ili tipova stanova, a ima ih sedam, ali to je prosto tako. Ne mislim da treba da budemo originalni kada su klasifikacije u pitanju.
Takođe, nigde ne postoji samo popisivanje, tako da ne može postojati ni u Srbiji.
Što se broja popisivača tiče, i tu postoje standardi –otprilike, jedan popisivač na 70 - 120 domaćinstava. Nema tu većeg broja popisivača nego što treba, nego tačno onoliko koliko treba.
Na pitanje da li treba popis, mislim da je odgovor – da. Da li je pravi trenutak? To je uobičajena godina kada sve zemlje sveta rade svoje popise. Možda nije pravi trenutak, ali bih dodala jedno pitanje vama – predložite vi koji bi to trenutak bio bolji. U svakom slučaju, hvala svima još jedanput na instruktivnoj i konstruktivnoj raspravi.

Zaključujem pretres Predloga zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 16. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O POPISU POLjOPRIVREDE 2011. GODINE (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Milorad Krstin, Dobrislav Prelić, Zoran Antić, Oto Kišmarton, Ljiljana Miladinović, Vitomir Plužarević, Vlada Milojković, Srboljub Živanović, Zlata Đerić, Dragan Živkov, Zoran Popović, Dušan Marić i Zoran Babić.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, na zakonu o popisu poljoprivrede u 2011. godini podneo sam amandman, i to na član 1. On glasi: „U članu 1. stav 2. menja se i glasi – popis se sprovodi u periodu od 1. do 15. aprila 2011. godine“, s obzirom da u Predlogu zakona stoji da se popis poljoprivrede sprovodi od 1. do 15. novembra 2011. godine.
Zašto ovo govorim, uvaženi građani Srbije? Govorim iz prostog razloga što mi u Srpskoj radikalnoj stranci smatramo da je popis stanovništva i domaćinstava mogao da se obavi zajedno sa popisom poljoprivrede. U istoj godini dva popisa, s tim što jedan ide, kao što tražimo u amandmanu, od 1. do 15. aprila 2011. godine; drugi ide od 1. do 15. novembra 2011. godine. To su ogromne pare i vi to dobro znate, da samo za popis poljoprivrede ide oko milijardu, milijardu i po dinara.
Obrazloženje vam je, što se tiče mog amandmana, odlično formulisano. Samo formulisano. Ono nije dobro zato što odbijate ovaj amandman. Ovo moram zbog građana Srbije da pročitam, jer je dosta sveobuhvatno i baš se tu nalazi onaj deo koji osporavam i zašto sam podneo amandman. Kaže, obrazloženje Vlade: „Amandman se ne prihvata zbog toga što su iskustva nekih zemlja pokazala da istovremeno sprovođenje popisa stanovništva i popisa poljoprivrede utiče u velikoj meri na smanjenje kvaliteta podataka dobijenih u popisu, a da nema uštede u sredstvima za sprovođenje popisa.“
Nemoguće je da nema uštede. Ako su zajedno, ima uštede, samo što bi vremenski trajalo malo duže, što se tiče popisivača i razgovora sa vlasnikom tog domaćinstva. A, kako i u obrazloženju kažete, ima ih oko 800.000, mada ih ima manje, ima ih puno manje.
„Preporuke Svetskog programa“, pazite, svetskog programa, „za popis poljoprivrede preporučuju da se obezbedi povezanost ovih popisa, ali da se ne sprovode istovremeno.“ Znate, to je preporuka. Niste morali da prihvatite.
„Popis stanovništva obuhvata preko dva i po miliona domaćinstava, a popis poljoprivrede oko 800.000...“. Nema 800.000, manje ima. Nema 800.000, gospodo, nema. Izneo sam da u Srbiji ima između 4.800 i 5.000 sela, od toga nam godišnje nestaje, maltene, po sto sela. Govorim konkretno više o onom delu Srbije gde se nalazi po jedno, dva staračka domaćinstva, a ostala su ruinirana. Kuće i domaćinstva su zakorovljena.
„U popisu stanovništva 2011. godine učestvovaće oko 50.000 popisivača obučenih za tu akciju, dok će u popisu poljoprivrede biti angažovano oko 15.000 popisivača.“
Sada smo došli do onoga što treba da mi odgovorite. Naime, interesuje me kako će se provesti tih jadnih 15.000 popisivača kada budu došli u poljoprivredna gazdinstva? Vi dobro znate kako ste devet godina uništavali ovu poljoprivredu. Devet godina. Ne znam da li će preživeti desetu. Sad ste videli da je počeo, ipak, srpski paor malo da razmišlja (kada kažem paor, mislim i na stočare, voćare itd. i sve ono što čini poljoprivredu), pa umesto 570.000 hektara pod pšenicom, sada ćete imati 250.000 hektara.
Ne znam da li ćete imati dosta, tih 1.800.000 tona pšenice, koliko je požnjeveno u 2009. godini, da to prebacite i u 2010, pa možda vam nešto ostane za 2011, a neće ostati, s obzirom na to da će biti isti onakav rod kakav je bio i ove godine, možda i lošiji. Individualni poljoprivredni proizvođač ne može više ni ono najosnovnije da uloži po hektaru obradive površine. Nema za đubrivo. Zašto nema? Zato što ga niste platili. Niste ga platili. Pšenica još nije isplaćena. Rečeno je da će biti isplaćena u roku od 60 dana, ovo je novembar mesec, i to kraj novembra meseca.
Znam da se vi, ministre, ljutite, ali vam kažem – kako će 15.000 popisivača naići na tačnost podataka kada budu popisivali poljoprivredna gazdinstva? Da li mislite da će taj ojađeni poljoprivrednik izneti podatke koji se budu tražili, da će mu reći napamet, i da zna, ono staračko domaćinstvo koje mu je klase, gde je po katastarskom jutru ili po hektaru? Koje mu je godište traktor, reći će – 30 godina; koje je kombajn – 30 godina; priključna mašina – 25 godina. Na to ćete vi naići. Naići će, kada bude pitao – koju imate zgradu, on će reći – pa, imam dve farme napuštene, one više nisu moje. Nisu njegove, jer propadaju. Propadaju.
Mislim da vi pravite grešku za greškom, ovo što hoćete da uradite, a posebno kada ne ujedinjujete popis stanovništva i stanova sa popisom poljoprivrede.
Dao sam samo jedan očiti promer zbog čega će vaši nedužni popisivači naići na loš prijem kod registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Prosto i jasno, zna se zbog čega – zbog katastrofalnog stanja u poljoprivredi, u srpskom agraru.
Koje su vam cene bile prošle godine – za stočni ječam 14,5 dinara, a ove godine 8 dinara; suncokret 24, sada je isplaćeno po 14,70. Još nisu počeli razliku... Doduše, neki su počeli razliku da isplaćuju još dva dinara i deset para, to je 16,80 dinara. Koliko je od 16 dinara i 80 para do 24 dinara? Sedam dinara i dvadeset para manje po jednom kilogramu.
Šta reći o pšenici? Jedne godine imamo 24 dinara, posle imamo 9,5 dinara, a na berzi se nalazi po 8,5 dinara. Već 60 dana je uveliko prošlo, nije se nigde isplatilo. Ne isplaćuju tajkuni i finansijski moćnici. Vi iritirate poljoprivredne proizvođače, a moraćete da u 2011. godini izvršite taj popis od 1. do 15. novembra. Treba da znate da od 1. do 15. novembra mnoge nećete naći u njihovom domaćinstvu jer su na njivi. Da li znate da je poorano svega 30% površina? Ne može on da sedi kući. Ne može da sedi kući, jer oseća odgovornost prema državi, a vi ne osećate odgovornost prema njima. Nikakvu odgovornost ne osećate.
Vi osećate odgovornost prema troje-četvoro ljudi koji drže uljare, određuju cene; kažete, Vlada nije moćna da im stane na put, a mi donosimo ovde Zakon o konkurenciji. Zbog koga smo ga doneli? Zbog Todorića (Uljara Zrenjanin), zbog Peconija (Vrbas), zbog „Viktorija grupe“, zbog Stanka Popovića i supruge Zorana Đinđića? Da li zbog njih? Da li zbog njih donosite?
Da li ste doneli odluku o regresiranom, tj. subvencioniranom đubrivu, 10.000 dinara po toni? Sto hiljada tona puta 10.000 dinara, to je milijardu dinara; dato je „Viktorija grupi“, koja proizvodi to đubrivo, fabrika „Fertil“. Ko je vlasnik? Ko je vlasnik? Ponoviću, vlasnik je Stanko Popović, član Demokratske stranke, i, normalno, supruga pokojnog Zorana Đinđića. Radnici „Zorke“, čiji je vlasnik isto Stanko Popović iz „Viktorija grupe“, počeli su pre par dana da štrajkuju. Koga ste vi subvencionirali?
Da zlo bude veće, to đubrivo je skuplje 7.000 dinara po toni od uvoznog ruskog, koje je 3 puta 16, a ne kao naše - 3 puta 15. Znači, 16 puta 16 puta 16, NPK, azot-fosfor-kalijum. Jače i jeftinije. Ovo „Fertilovo“, Stanka Popovića, „Viktorija grupe“ i gospođe Đinđić, počelo je sa 3.250, regresirano, pa 3.300, pa 3.500, a uvezeno iz Rusije je od 2.700 dinara za 100 kilograma do 3.000. Ili, ako ćete po toni, „Viktorija grupe“ od 35.000...

 Narodni poslaniče, ja vas molim da se vratite temi dnevnog reda. Deset minuta govorite, a da to niste doveli u vezu sa sadržajem svog amandmana, koji glasi da se popis sprovodi u periodu od 1. do 15. aprila 2011. godine.

Molim vas...

Narodni poslaniče, u obavezi ste da saslušate uputstvo, ako predsedavajuća proceni da dolazi u opasnost narušavanje Poslovnika u bilo kojoj odredbi, pa vas molim da saslušate i da ne dobacujete.
Dakle, član 103. vas obavezuje da govorite o dnevnom redu. Pažljivo vas slušam deset minuta. Molim vas da ne dobacujete. Narodni poslanik Dragan Todorović dobacuje. Upozoravam vas da ne kršite Poslovnik ni u jednoj od njegovih odredaba.
Dakle, narodni poslaniče, dva minuta koja imate na raspolaganju za amandman i osam minuta od poslaničke grupe koristite a kršite član 103. Slušam vas i čekam da dovedete u vezu sadržaj vašeg govora sa sadržajem vašeg amandmana koji se odnosi na zakon o popisu poljoprivrednih domaćinstava, pri čemu je, ponavljam, sadržaj vašeg amandmana da se popis sprovodi u periodu od 1. do 15. aprila 2011. godine.
Ili poštujte član 103. ili mi nećete ostaviti drugu alternativu nego da primenjujem ono na šta sam po članu 100. obavezna.
Izvolite, nastavite.

Gospođo predsedavajuća, uz sve uvažavanje, pričam o popisu poljoprivrede za 2011. godinu i govorim kako je moguće da naiđe 15.000 popisivača pojedinačno u registrovana poljoprivredna gazdinstava, kako će se ponašati oni koji su ojađeni, dovedeni do propasti, a reč je o srpskom seljaku...

Narodni poslaniče, sada kršite drugi član Poslovnika. Ne možete da znate kako će se neko osećati i ponašati, da li aprila, da li novembra 2011, te vas molim da pristupite raspravi i obrazlaganju svog amandmana ili da saslušate moje drugo upozorenje i da se vratimo poštovanju Poslovnika Narodne skupštine. Nastavite.

Uvaženi građani Srbije, i pored onog na šta sam svojim amandmanom želeo da ukažem Ministarstvu, koje je donelo ovu odluku da se vrši razdvojen popis što se tiče stanovništva i stanova i poljoprivrede, izgleda da nemam pravo da pričam o stanju i onome što tišti tog istog kod koga će otići popisivači. Njih nije malo, njih je 15.000. Svojim ukazivanjem na stanje u poljoprivredi želeo sam da kažem da će najverovatnije naići na loš prijem kod tih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.
Naveo sam činjenice i želim da me neko u ovom opovrgne. Da li je tačno sve što sam naveo, možete proveriti, kao što sam ja proverio. Ne omalovažavam ni ovaj zakon, nikoga ne omalovažavam, želim samo da iznesem neke činjenice koje se tiču individualnog poljoprivrednog gazdinstva ili porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, gde će popisivači otići. To je suština mog amandmana.
Da bih obrazložio jedan amandman koristim poslaničko vreme da ukažem na šire značenje mog amandmana, i ništa više. Ako nekoga vređa činjenica gde su otišle pare, a gde će još otići, dok sam u ovoj klupi, verujte mi da ću to iznositi, upozoravali me vi ili ne.