Dva minuta i četrdeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 23. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, ispred Poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandman na član 23. stav 1. i stav 2. gde tražim da se posle reči „Vladu“ dodaju reči „i nadležni odbor Narodne skupštine Republike Srbije“.
Pre svega, u većini zakona koji su prošli kroz ovaj parlament videli smo da se provukla, ne mogu da kažem nenamerno, čak mislim da je vrlo namerno, tendencija da se Skupština što manje meša u svoj posao, odnosno da Skupština što manje može da nadgleda Vladu. Mislim da to nije dobro. Dobro je da građani, koji su jedini vlasnici budžeta Republike Srbije, preko ovog tela mogu da kontrolišu utrošak svih budžetskih srestava, da kontrolišu način na koji se Vlada odnosi prema građanima i svom najvažnijem poslu, a to je raspored sredstava u budžetu.
Tražili smo da se ta vrsta odgovornosti vrati u zakone, da se implementira u zakone, da Skupština može u svakom trenutku da kontroliše sve one koji troše budžetska sredstva građana Republike Srbije, jer to jeste jedini način da građani Republike Srbije imaju direktan uvid u ono što se njihovog svakodnevnog života tiče.
Popis stanovništva, stanova i domaćinstava je svakako veoma važan. Treba da stvori jednu konkretnu sliku o tome šta jesmo, šta posedujemo, koliko nas je, šta jeste naša imovina. On u ovom trenutku neće biti validan jer neće biti sproveden na celoj teritoriji Republike Srbije onako kako zakon nalaže; bojim se da će ovaj zakon, i kada se sprovede, ponuditi falš sliku o Srbiji, ali o tome ćemo se još morati izjašnjavati. Time ćemo se još baviti i to će biti predmet neke buduće, nadam se, više narodu okrenute, politike.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je takođe podnela narodna poslanica Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović.

Zahvaljujem. Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovo je jedan izuzetno značajan amandman. Pošto postoji ogroman broj učesnika u samoj proceduri sprovođenja popisa, predložio sam da naknade za sve te aktivnosti vezane za popise svojom odlukom reguliše i definiše Vlada.
Amandman nije prihvaćen, a obrazloženje glasi – amandman se ne prihvata zbog toga što Republički zavod za statistiku pored metodološkog donosi i organizaciono uputstvo, u kojem se navode brojne i složene popisne aktivnosti, za čije su izvršenje određene novčane naknade, i zbog toga smatramo da nije neophodno da se posebnim pravilnikom utvrđuju naknade i da se u to meša Vlada.
Ako se samo setimo primera do kojih smo došli, ko zna koliko ima slučajeva za koje ne znamo, recimo, setimo se naknada koje je imala Republička izborna komisija. Budžet Republičke izborne komisije određuje Narodna skupština. Republička izborna komisija ima svoje pravilnike i ispostavilo se da su članovi RIK-a imali naknade koje su višestruko veće nego plate predsednika Republike, predsednika Vlade, narodnih poslanika.
Setimo se slučaja kada Vlada Republike Srbije, koja ima brojne agencije i javna preduzeća, i Ministarstvo finansija daju saglasnost na planove javnih preduzeća i brojnih agencija. Bilo je slučajeva kada Vlada, iako odobrava poslovne planove javnih preduzeća i agencija, uopšte nije znala kolike su plate članova upravnih odbora, direktora i ostalih funkcionera u tim agencijama. I pored toga što je bio ogroman pritisak Narodne skupštine i javnosti, i pored toga što ste predsednik Vlade i vi nekoliko puta izlazili, postoje agencije koje nisu dostavljale te podatke i niste imali nikakav instrument da do tih podataka dođete.
Uzmimo slučaj zakona o privremenom oporezivanju zarada u javnom sektoru koje su, recimo, iznad nekih. To je privremeni zakon, koji ste doneli pre godinu dana; sada kažete da ima vrlo male efekte, oko 1.200.000.000 uštede. Ne znam da li znate da je tim zakonom slučajno ispušten Savet Narodne banke. Tim zakonom je plata guvernera smanjena skoro tri puta, a članovi Saveta Narodne banke imaju sada praktično dva puta veću naknadu za svoj privremeni, povremeni rad, u odnosu na guvernera Narodne banke. Naknada je preko 250.000. Guverner ima, čini mi se, 169.000 dinara.
Da li je malo ili mnogo... Pričamo o tome kako je Vlada izašla sa predlogom i ispostavilo se da u nekim od najvažnijih institucija nemate osnovni podatak kolike su to naknade, a onda kažete – neka, to će Republički zavod da uradi sam.
Sada imamo milion slučajeva u kojima se Vlada meša u sve i svašta, a kada imamo osnovnu stvar, jednu naknadu, koju ne bi uredila Vlada sama, verovatno bi to moralo da bude uz saglasnost i u dogovoru sa Zavodom... Na kraju krajeva, direktor Zavoda sedi pored vas i sumnjam da je sam zakon pisan u Ministarstvu finansija, verovatno je kostur urađen u Zavodu za statistiku, predložen Ministarstvu, usaglašen na Vladi, a onda usvojen. Pretpostavljam da je to bila neka normalna procedura.
Ne vidim da je tu išta loše, ali mešate se u mnoge stvari u kojima nema mesta za Vladu, a tamo gde treba da se umešate kažete – neka, to će se raditi, pa ćemo onda za godinu, dve dana, kada se popis bude završio, čitati u novinama kako su naknade za popisivače bile toliko hiljada dinara, toliko prosečnih plata, ili bilo šta drugo.
Apsolutno ne vidim razlog da ne prihvatite amandman i da ne krenete sa fiskalnom odgovornošću o kojoj nam pričate kroz vaše intervjue.

Dva minuta iskorišćena od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman je podnela narodna poslanica Zlata Đerić. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Balint Pastor, Laslo Varga, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Esad Džudžević, Bajram Omeragić i Riza Halimi.
Vlada je prihvatila ovaj amandman.
S obzirom na to da nemamo izveštaj nadležnih odbora, i o ovom amandmanu će se, kao i o ostalim, Skupština izjašnjavati u danu za glasanje.
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Dobrislav Prelić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, u skladu sa principijalnim stavom Srpske radikalne stranke da visinu raznih kazni i poreza treba primeriti društvenom stanju, platežnoj moći privrede i stanovništva, predložili smo da se iznos kazni smanji sa 50.000 na 20.000, odnosno sa 30.000 na 10.000.
Iskoristiću vreme Poslaničke grupe SRS koje imam na raspolaganju da kažem još nekoliko reči uopšte o stanju stanovništva u Srbiji. Podsećam još jednom na fakat da su stranke koje Srbijom vladaju poslednjih devet godina pre 5. oktobra 2000. godine u nizu datih obećanja tvrdile i da imaju demografsku strategiju koja će kad oni preuzmu vlast obezbediti opšte poboljšanje stanja Srbije, pre svega smanjiti mortalitet i povećati natalitet.
Navešću neke podatke koji su najbolji pokazatelj rezultata koje su te stranke ostvarile. U 2008. godini u Srbiji je umrlo 33.628 ljudi više nego što je rođeno. To znači da je Srbija u prošloj godini ostala bez jednog grada veličine Zaječara. Poređenja radi, 1998. godine, a znate da je to bila i ratna godina, broj umrlih u Srbiji je bio za 23.046 veći od broja rođenih. Praktično, broj umrlih u odnosu na broj rođenih je za ovih devet godina vaše vlasti povećan za 45%. U 1998. godini u Srbiji je umrlo 99.376 stanovnika, a u prošloj godini 102.711. U 1998. godini novorođenih je bilo 76.330, a prošle godine 69.083, znači, sedam hiljada dece manje.
Ako poredimo 2005. sa 1990. godinom, dobijamo podatak da se broj novorođenih smanjio za 1/5, više od 20%, dok se broj umrlih povećao za 24,9%. U Evropi je jedino u Bugarskoj i Mađarskoj smrtnost veća u odnosu na rađanje nego u Republici Srbiji.
Prosečna starost stanovnika Srbija je 41 godina. Po tome spadamo među deset najstarijih nacija u svetu i prema nekim stručnim kriterijumima nalazimo se u stadijumu duboke demografske starosti. Taj stadijum bi poprimio razmere demografske katastrofe da se nisu dogodile nasilne migracije stanovništva od 1991. godine do 2001. godine, kada se dogodio priliv od oko 700.000 Srba koji su proterani iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
U Knjaževcu, Svrljigu, Gadžinom Hanu, Crnoj Travi, Babušnici prosečna starost stanovništva iznosi 47 godina. Smatram da ovom podatku nikakav komentar nije potreban.
Čak je i u Beogradu, u kome se nalaze dva najveća porodilišta u Srbiji, prošle godine bilo više umrlih nego rođenih za 2%.
Broj starijih od 65 godina je veći od broja mlađih od 15 godina. Ta razlika će se, sva istraživanja pokazuju, stalno povećavati, na štetu mladih.
Prošle godine, od ukupno 165 opština u Srbiji samo u osam opština bilo je više rođenih nego umrlih. Te opštine su Zemun, Novi Sad, Bujanovac, Vranje, Preševo, Sjenica itd. Od tih sedam opština, u pet je prirodni priraštaj bio izuzetno nizak. Jedino u Preševu, Novom Pazaru i Tutinu priraštaj, natalitet stanovništva u odnosu na mortalitet je bio na nekom zadovoljavajućem nivou.
Prošle godine u 1.346 naselja u Srbiji nije rođeno nijedno dete.
Sledeći podatak koji treba da nas zabrine jeste činjenica da u Vojvodini imamo 25.000 napuštenih kuća.
Sledeće, po pretposlednjem popisu stanovništva 1981. godine 9,9% stanovništva Srbije činila su deca mlađa deca od sedam godina. Po popisu stanovništva koji je bio 2002. godine taj broj se smanjio skoro za trećinu i iznosi 6,6%. Tek svaki četvrti stanovnik Srbije je mlađi od 19 godina. Poređenja radi, bez ikakve zle namere, ističem podatak da 54% stanovništva Kosova i Metohije čine mlađi od 19 godina.
Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da je u Srbiji procesom starenja više zahvaćeno žensko nego muško stanovništvo. Posebno je primetno opadanje broja žena koje se nalaze u najboljem životnom i biološkom dobu, dobu za rađanje, to je između 24 i 35 godina.
Kao logičnu posledicu jednog opšteg stanja u društvu, jednog opšteg moralnog sunovrata, jednog opšteg društvenog beznađa imamo isto tako činjenicu da je u Srbiji sve manje brakova, a sve više razvoda. U 1998. godini na sto sklopljenih brakova bilo je 18 razvoda, a prošle godine na sto sklopljenih brakova čak 22 razvoda. Blizu smo granice kada će se svaki četvrti brak u Srbiji završavati razvodom. Nažalost, i u brakovima koji opstaju rađa se sve manje dece. Na svaki brak u Srbiji, statistički gledano, dolazi 0,88% dece. Praktično, nemamo ni jedno rođeno dete u jednom braku u Srbiji.
Kao posledicu opšteg stanja u društvu imamo činjenicu da se svake godine u Srbiji izvrši nekoliko desetina hiljada abortusa. Zvanični podatak kaže da je prošle godine u državnim zdravstvenim ustanovama izvršeno 19.000 pobačaja, a procene govore da je broj pobačaja koji su izvršeni u privatnim klinikama najmanje dva puta veći. Ako tome dodate pobačaje koji su izvršeni iz zdravstvenih razloga, pobačaje koji su urađeni negde na divlje, dobijete podatak od najmanje 60.000 Srba i ostalih građana Srbije koji su ubijeni pre rođenja. Poređenja radi, u ratovima koji su vođeni od 1991. do 1999. godine, prema grubim podacima, poginulo je 45.000 ljudi; znači, 15.000 manje nego što ih je samo za godinu ubijeno izvršenim abortusima.
Ovu sumornu demografsku sliku upotpunjuju i podaci o broju Srba i stanovnika Srbije koji život završe nasilnom smrću. Samo prošle godine u saobraćajnim i drugim nesrećama, u samoubistvima itd. nastradalo je 3.692 građana Srbije; od toga, 1.500 ljudi je prošle godine u Srbiji izvršilo samoubistvo. To znači da svakog dana u saobraćajnim nesrećama u Srbiji strada troje, a samoubistvo izvrši četvoro ljudi.
Demografska politika vladajućih stranaka u Srbiji ogleda se i u odnosu prema trudnicama i deci. Skrećem pažnju na jedan podatak o kojem smo dosta govorili prilikom rasprave o budžetu i rebalansu budžeta, a to je da se stalno smanjuju budžetska sredstva za trudnice i decu.
Takođe, imamo jednu pojavu o kojoj se ovde više puta govorilo, da je danas u Srbiji nemoguća misija da trudnica nađe posao, da nađe stalno zaposlenje. Čak su se pojavljivali u novinama podaci i oglasi, ispovesti trudnica, ispovesti mladih devojaka i žena koje su uslovljavane da potpišu pismenu izjavu da u slučaju da dobiju posao u naredne tri ili pet godina neće rađati.
Ukoliko prirodni priraštaj ostane na ovom nivou, a ne dođe do nekog većeg migracionog talasa ka Srbiji, a nadam se da do njega neće doći jer on nažalost može da dođe samo iz Crne Gore i Republike Srpske, za 40 godina broj stanovnika Srbije će se smanjiti za 1.500.000, što je više od jedne petine.
Srbi su jedini narod na Balkanskom poluostrvu, ovo je zvanični statistički podatak, koji je danas malobrojniji nego na početku dvadesetog veka! Nemački geograf Alojz Fišer je uradio jednu analizu brojnosti balkanskih naroda u poslednjih sto godina i u njoj imate sledeće podatke: turski narod se brojčano uvećao za 400%, albanski za 700%, rumunski za 45%, bugarski za 38%, grčki za 35% itd., jedino je Srba sve manje.
Nažalost, situacija će se dramatično pogoršati. Tome će posebno doprineti prijem Srbije u EU. Evo zbog čega – zbog toga što će, pretpostavljam, desetine, a moguće i stotine hiljada građana Srbije, posebno mladih i obrazovanih ljudi, zavedenih pričama o boljem životu, iskoristiti tu priliku da putuju bez viza i pasoša i trajno napustiti Srbiju. Imamo dva podatka koja ukazuju na opravdanost ove moje zabrinutosti. Kaže – nakon prijema u EU, Bugarska je ostala skoro bez milion stanovnika, dok je Rumuniju napustilo tri miliona ljudi. Većina njih je, naravno, otišla privremeno, kao što, već znate, odlaze naši ljudi u inostranstvo, kažu – idem na nekoliko godina da zaradim za sebe i za decu, a svi oni tamo ostanu trajno.
Još jednom ću predložiti, daću neke ideje, izneću neke predloge šta bi država mogla da učini da se ovo dramatično demografsko stanje poboljša, da se ovaj porazni i pogubni trend zaustavi. Prvo, da se osnuje jedan državni fond za obnavljanje stanovništva u koji bi se izdvajao određeni procenat finansijskih transakcija koje se izvrše na teritoriji Srbije. Zatim, da se starosna granica za odlazak žena u penziju koje rode prvo dete smanji za jednu godinu, za drugo dete dve godine, za treće dete tri godine, za četvrto dete pet godina. Zatim, da se ženama koje rode petoro dece dodeli nacionalna penzija u visini jedne prosečne plate u Srbiji i da se tim ženama koje rode petoro dece a nemaju rešeno stambeno pitanje dodeli stan.
Sledeće, da se otkupe i mladim bračnim parovima podele besplatno napuštena seoska imanja, pod uslovom da se obavežu da će, ukoliko budu biološki sposobni, da rode dvoje ili troje dece. Ponavljam ovaj podatak o 25.000 napuštenih kuća u Vojvodini i najmanje oko 40.000 napuštenih kuća u ostalim delovima Srbije.
Zatim, da se donese jedan stimulativni zakon o zapošljavanju trudnica koji bi omogućio da sve trudnice koje nisu na stalnom radu, koje nemaju stalno radno mesto, a koje žele da se zaposle, dobiju posao. Sledeće, da se porodiljsko odsustvo za prvo dete produži sa tri meseca (zaista je sramota da porodilje imaju samo tri meseca bolovanje, tri meseca odsustva), da se to sa tri meseca produži na 12 meseci, za drugo dete na 18 meseci, za treće dete na 24 meseca. Znam da je to teško, da je to veliki namet na vilajet, veliki teret za državni budžet, međutim, ovde biramo između državnog budžeta i opstanka nacije.
Sledeće je da se pooštre uslovi pod kojima trudnice mogu da izvrše abortus, da se povećaju izdvajanja za zdravstvenu zaštitu, vaspitanje i obrazovanje dece i da se donese jedan zaista kvalitetan, sveobuhvatni državni program za besplatno lečenje neplodnosti. Samo u slučaju da ove i slične mere budu usvojene, mi ćemo moći da sledeće popise stanovništva, 2011, 2021, 2031. godine, dočekujemo spokojniji nego sada.

Četrnaest minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podneo sam amandman na član 30. Predloga zakona o popisu stanovništva 2011. godine.
Tim amandmanom se predviđa razdvajanje odgovornosti lica koja se popisuju, odnosno koja su predmet popisa, u slučaju da daju pogrešne podatke ili da uopšte ne daju podatke, koja takav prekršaj mogu da učine samo jednom od popisivača, odnosno lica koja vrše popis, koja mogu u skoro neograničenom broju slučajeva da upišu nepotpune ili netačne podatke. To razdvajanje odgovornosti se može učiniti jedino kaznenim merama. Međutim, vi takvo rešenje niste prihvatili, kao što ne prihvatate da snosite odgovornost za sve loše što činite.
Kako će inače odgovarati gradonačelnik Beograda gospodin Dragan Đilas, koji je u prisustvu desetina svedoka pretio i telefonski i lično, čak i hapšenjem, Miodragu Bati Milanoviću, vlasniku preduzeća „Šumadija put“ i Zoranu Živanoviću, predsedniku Saveta Mesne zajednice Ripanj, samo zato što su želeli da potpuno besplatno asfaltiraju 13 putnih pravaca u Ripnju i da na taj način reše jedan od fundamentalnih problema građana Ripnja i Beograda?
Naravno, čim to ne ide preko Demokratske stranke, onda se ljudima preti da će ostati bez posla, pa čak i da će biti uhapšeni. Da li će zbog uzurpacije položaja gradonačelnika, zbog predizborne kampanje odgovarati Dragan Đilas?
Ko će odgovarati za SMS poruke koje šaljete građanima nekih mesnih zajednica gradske opštine Voždovac, sledeće sadržine – Poštovane komšije, sve informacije vezane za potpisivanje i preuzimanje već potpisanih ugovora za vodu možete dobiti u prostorijama Demokratske stranke, ulica Avalski put br. 38, u vremenu od 12.00 do 18.00 časova, telefon taj i taj, vaša Demokratska stranka. Čija? Građana koje ucenjujete.
Ko će odgovarati zbog toga što ste uzurpirali pravo građana da dobiju priključak na vodovodnu mrežu u predizbornoj kampanji, a da ugovore umesto u mesnoj zajednici potpisuju i preuzimaju u prostorijama Demokratske stranke? Ko vam daje za pravo da se igrate sa osnovnim pravima građana? Ko će i na koji način odgovarati zbog toga što koristite vodovodne priključke u predizbornoj kampanji i što, s druge strane, pretite građanima koji žele da ulože svoj novac kako bi svojim komšijama i sugrađanima omogućili bolji kvalitet života? Pokažite odgovornost i prihvatite ovaj amandman. Hvala vam.

Od vremena poslaničke grupe je iskorišćeno trideset sekundi.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srboljub Živanović.

Dame i gospodo, podneo sam amandman na član 30. u kojem se govori o kaznama vezanim za popisivače. Pitam vas da li kazna koja je ovde predviđena, od 20.000 do 50.000, za popisivača koji, kako vi pišete u ovom članu, blagovremeno i na propisan način ne obavlja poslove iz člana 25. i, pod dva, protivno volji lica obuhvaćenog popisom zahteva da se to lice izjasni o nacionalnoj pripadnosti...       
Dame i gospodo, potrebno je na adekvatan način urediti odnos između onoga ko uzima podatke (popisivača) i davaoca podataka, odnosno zadatak usmeriti u pravcu harmonizacije podataka, tj. stvoriti uslove za harmoničnu transformaciju. Kako se to postiže? To se postiže adekvatnom papirologijom. Nije kriv popisivač ako onaj koji daje podatke ne kaže istinito. U stvari, ono što je istinito jeste papirologija, a to su papiri iz katastra, o onom delu koji je bitan da može da izvrši popis vezano za poljoprivredu, odnosno popis stanovništva, vezano za članove porodice.
Vi na ovaj način (sa ovih 50.000 dinara) kažnjavate one mučenike koje ste platili sa ove tri milijarde dinara. Želite odmah da im uzmete novac nazad, a mnogi od njih možda prvi put zasnivaju, na ovakav način, radni odnos. Verovatno je ovo vama smešno, ali nije smešno, jer ako pogledate koliko danas mladosti u Srbiji ne radi, preko milion je nezaposlenih...
Da li ste govorili o zloupotrebama u Agenciji za privatizaciju? Da li ste govorili o zloupotrebama u Administrativnom odboru i kako ste govorili o zloupotrebama u građevinskoj, putnoj, pravnoj mafiji? Da li ste govorili o zloupotrebama u ministarstvima, da li ste govorili o zloupotrebama u lokalnoj samoupravi? Da li ste te ljude kažnjavali? Niste ih kažnjavali, ali ćete kažnjavati ove mučenike koji će ići da rade za vas.
Kada smo na Odboru za nauku i tehnološki razvoj raspravljali o ovom zakonu lično sam se zalagao za to da ovaj zadatak obavljaju službenici mesnih kancelarija, jer oni znaju tačno svako domaćinstvo, svakog člana i normalno je da ovoliki novac koji je predvidela država... bilo je potrebno nagraditi te ljude. Oni bi verovatno na najadekvatniji način taj zadatak obavili, ali ne ovako kao što vi predviđate.
Najlakše je kažnjavati onoga ko je gladan, žedan. Vi ne kažnjavate one koji su svih ovih deset godina pljačkali ovu državu. Uzimate novac od MMF-a, da možete da plaćate sve, a dajete onima koji taj novac zloupotrebljavaju. Hvala vam.