Poštovani predsedavajući, gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ispred Poslaničke grupe Nova Srbija podnela sam amandman na Predlog zakona o zvaničnoj statistici.
U članu 6. st. 1. tačkom 3) Predloga zakona o zvaničnoj statistici izdvojen je Beograd kao posebna jedinica proizvođača zvanične statistike. Na ovaj način se dolazi u situaciju da se ne tretiraju jednako svi gradovi u Srbiji. Prihvatanjem ovog amandmana organizacija sistema zvanične statističke bi bila sveobuhvatnija jer bi bilo više odgovornih proizvođača zvanične statistike. Ako je obuhvaćena gradska uprava grada Beograda, ne vidi se razlog za ovo posebno izdvajanje u odnosu na druge gradove, koji bi kao odgovorni proizvođači zvanične statistike sigurno svojim učešćem sa terena dali pun doprinos obavljanju statističkih aktivnosti.
Na kraju, nije u redu da ostali gradovi budu u drugom planu u odnosu na grad Beograd i potpadnu u ostale odgovorne proizvođače zvanične statistike, ukoliko ih savet za statistiku Republike Srbije stavi na svoju listu, jer savet po ovom predlogu zakona utvrđuje listu ostalih odgovornih proizvođača zvanične statistike.

Hvala. Narodni poslanik Dušan Marić podneo je amandman kojim je predložio da se u članu 7. i svim ostalim članovima Predloga zakona u kojima se pominje reč „implementacija“ zameni rečju „primenjivanje“, u odgovarajućem padežu.
Da li gospodin Marić želi reč? (Da.)

Dame i gospodo, ovaj amandman sam podneo iz istih razloga iz kojih smo predložili zamenu reči „diseminacija“.
Da sam u pravu vidi se iz obrazloženja koje je Vlada dala, zbog čega nije prihvatila moj amandman. U obrazloženju se kaže: „Amandman se ne prihvata zbog toga što je reč o terminu koji se primenjuje u statistici...“. Potenciram ovo: „koji se primenjuje“; zašto niste upotrebili reč „implementira“? Niste upotrebili reč „implementira“ zato što vam je urođen, bliži vam je ovaj izraz „primenjuje se“. Znači, iz tog razloga ste napisali ovo što ste napisali u obrazloženju.
Druga stvar, gde to piše da se ovaj termin primenjuje u statistici? Ne piše nigde. Apsolutno nigde.
Izvinjavam se, gospođa ministarka klima glavom. Da li to znači da je amandman prihvaćen?

Da, to znači da je amandman prihvaćen. Izvinjavamo se što to nismo uradili na vreme.

Zahvaljujem. Konstatujem da je amandman gospodina Marića na član 7. prihvaćen.
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Radiša Ilić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Radojko Obradović.
Reč ima gospodin Obradović.

Zahvaljujem, kolega potpredsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, mi smo na ove zakone imali određeni broj amandmana. Moram da istaknem da su neki od naših amandmana koje smo predložili, a čini mi se da su zakoni na dnevnom redu bili u junu ili julu mesecu ove godine, neki od tih naših amandmana su tada odbijeni, a sada su prihvaćeni. Mi ih nismo podnosili, dobro je da su oni sastavni deo teksta. Uopšte nećemo ulaziti u razloge zašto su tada bili loši, a zašto su sada dobri, ako je tekst zakona identičan. Važno je da oni popravljaju zakon i važno je da su sada sastavni deo zakona.
Ovim amandmanom mi smo predložili da mandat direktora zavoda bude četiri godine. Obrazloženje zašto se amandman ne prihvata je da Zakon o državnim službenicima predviđa da mandat direktora zavoda i sličnih institucija bude pet godina.
Nama je cilj potpuno jasan. Cilj je da se dođe do depolitizovane državne uprave. Ali, ako pogledate Zakon o državnim službenicima, on je svakih nekoliko meseci u skupštinskoj raspravi sa izmenama i dopunama, jer se rokovi stalno produžavaju; konkursi po kojima će se birati ti depolitizovani državni službenici nikako da se sprovedu i očigledno je da taj zakon ne daje efekte koje bi trebalo.
Jedan od ciljeva reformi državne uprave, jedan od ciljeva Demokratske stranke Srbije sigurno je da državna uprave bude depolitizovana. Ali, ako mandat bude duži od mandata Vlade i ako je to jedini način da se dođe do depolitizacije, onda to u svakom slučaju nije ni dobar, ni pravi put.
Apsolutno svakog dana možemo da čitamo kako je neki funkcioner stranke zamrznuo članstvo u određenoj stranci, kako formalno više nije član. A to da li je član ili nije, imate svakodnevno slučajeve da iz određenih stranaka pređu u druge... Kada pogledate na televiziji prosto zaboravite, ako niste neko vreme bili u Srbiji, ko je u kojoj stranci. Prema tome, to što je bio dobar jednima ili drugima apsolutno nije nikakav garant stručnosti, ni bilo čega drugog. Ono čemu svi zajedno treba da težimo jeste da imamo jasna pravila i jedinstvene propise.
Na dnevnom redu je zakon o statistici. Ako pogledate sajt Narodne banke Srbije, pošto i oni imaju jedan deo... Gospođo Dragutinović, bili ste viceguverner, jako dobro znate koliko se pažnje u NBS pridaje statistici. Znate da volim da koristim papire. Ako pogledate jednu stranicu, zvanični podaci o zaposlenosti u Republici Srbiji, Narodna banka kaže – 2.568.056 zaposlenih, i broj nezaposlenih je 830.391.
Ako pogledate „Srpski ekonomski dijagram“, koji izdaje Vlada Republike Srbije, Republički zavod za razvoj, opet baziran na podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj zaposlenih je 1.827.598, a broj nezaposlenih je 747.093.
Imamo dva državna tela, Vladu i nezavisnu Narodnu banku, a broj zaposlenih se razlikuje za 700.000, broj nezaposlenih za 100.000. Mnogo veće zemlje nego što je Srbija ne mogu tek tako da pogreše za 700.000, odnosno za 100.000. U čemu je tajna? Metodologija je potpuno drugačija, Narodna banka uzima u obzir i ubraja u ovu cifru i poljoprivrednike. Gde to možete da pročitate? Nigde.
Morate da budete duboko upućeni u metodologiju, koju vrlo često ne možete da nađete ni na internet stranicama, ni na drugim mestima, da biste došli do tih elementarnih podataka o tome koliko u Srbiji ima zaposlenih, koliko ima nezaposlenih.
S druge strane, što ima više nezaposlenih, sve češće se menja metodologija, pa postoje aktivno zaposleni, postoje lica koja traže posao. Pa, ako pogledate broj zaposlenih, on se u Srbiji za poslednjih godinu dana smanjuje; broj nezaposlenih se takođe smanjuje. U čemu je tu razlika? Kako je moguće da se oba broja smanjuju, i broj zaposlenih i broj nezaposlenih?
U redu je, Srbija ima negativan natalitet, ali razlika je u tome što Nacionalna služba, da bi prividno prikrila nezaposlenost, ima lica koja aktivno traže posao, a oni koji nisu aktivni u traženju posla skidaju se sa spiska nezaposlenih, pa fluktuiraju ne znam gde.
Depolitizaciji i ovim stvarima o kojima govorimo mnogo više će doprineti ako imamo jasnu i jedinstvenu metodologiju. Da ne pričam o tome da se bonitet preduzeća u Srbiji vodi na tri mesta: i u NBS, i u ministarstvu za urbanizam i građevinu, odnosno zaštitu životne sredine, ili kako se već zove, i u Agenciji za privredne registre. Potpuno isti podaci. Kakva je verovatnoća da će ti podaci biti upareni i da neće biti u direktnoj vezi?
Druga stvar, recimo, uskoro ćete nam doneti zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti. Čini mi se da je metodologija kod donošenja budžeta apsolutno jasna, kaže se – 1. novembar.
Ovo je novi zakon, ne pričamo više o starom zakonu koji je kršen u vreme prve vlade Vojislava Koštunice, kada je ministar bio Dinkić, i u vreme druge vlade, kada je ministar bio Cvetković, pa ni jedan ni drugi ministar nisu to donosili na vreme. Pričamo o novom zakonu koji smo ovde usvojili pre nekoliko meseci kao osnovni zakon koji važi za javne finansije.
Da li tamo piše 1. novembar? Piše. Da li budžet 1. novembra treba da bude u Skupštini? Da li je tako? Nije. Kada će biti? Ne zna se. Danas novine kažu da će biti do kraja nedelje. Dobro obavešteni izvori, navodno iz vašeg ministarstva, u četvrtak ili u petak rekli su – tamo negde do 19. decembra. To je malo radosniji podatak, jer neće biti do polovine decembra, nego će biti valjda sledeće nedelje.
Da li je to jasan podatak? Jeste. Da li imamo izgovor kao prošle godine da je bila ekonomska kriza pa smo morali da se prilagođavamo? Mislim da ne.
Koliko god možemo da razumemo da možda neko nema dovoljno dobro znanje engleskog jezika, pa kada sa Međunarodnim monetarnim fondom razgovara kolike će biti penzije, pa onda izađe potpredsednik Vlade zadužen za reformu penzionog sistema i kaže – penzije će se usklađivati sa rastom zarada i biće 70% od vrednosti zarade... Ministarka finansija kaže da to nije tako, da će biti nešto drugo. Guverner kaže da će to biti malo drugačije. Gospodin Jeger kaže takođe da će to biti potpuno drugačije. Ali, nema veze. To možda i mogu da razumem, ali ovakve stvari sa kašnjenjem budžeta su apsolutno nerazumljive.
Hoću da kažem da obrazloženje da se ovaj amandman ne prihvata apsolutno ne stoji, što ste videli iz ovih primera. Čini mi se da ćemo, ako budemo radili na otklanjanju svih ovih nelogičnosti, nedostataka, biti mnogo bliže postavljenom cilju, jer nisu važne namere nego je važan krajnji rezultat.
Imam još nekoliko amandmana pa ću iskoristiti priliku da vas na konkretnim primerima u obrazloženjima tih amandmana ubedim da ih prihvatite.

Hvala. Šest minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima gospodin Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 10. Predloga zakona, pa bih zbog javnosti pročitao odredbu člana 10: „Direktor Zavoda je dužan da štiti profesionalni kredibilitet zvanične statistike, naročito onda kada je taj kredibilitet ugrožen uticajima neprofesionalnog karaktera i potiče od državnih organa, političkih stranaka ili drugih interesnih grupa van sistema zvanične statistike“.
Kada sagledamo ovu odredbu vidimo puno jezičkih nepoznanica. Sam predlagač zakona je upotrebio izraz „profesionalni“, koji smo mi (mislim na SRS) u amandmanu izbacili zato što kredibilitet jedne ustanove, a time i zvanične statistike, može biti opšti kredibilitet, može biti stručni, može biti intelektualni, može biti naučni, može biti neprofesionalni, može biti profesionalni itd. Ovde ste samo stavili „štiti profesionalni kredibilitet“. Time smo umanjili značaj samog kredibiliteta; nismo smeli staviti „profesionalni“, jer smo isključili sve ostale, kao što sam rekao, i stručni, i intelektualni, i naučni, i opšti itd.
S druge strane, u samom članu upotrebili ste izraz „može biti ugrožen uticajima neprofesionalnog karaktera“. Zašto samo neprofesionalnog? Može biti i profesionalnog karaktera i može da potiče od državnih organa, političkih stranaka i drugih interesnih grupa. Opet ste tu u jezičkom smislu umanjili karakter...
Ali, zanimljivo je vaše obrazloženje, odnosno obrazloženje Vlade koja kaže: „Amandman se ne prihvata zbog toga što nije neophodno taksativno nabrajanje mogućih neprofesionalnih uticaja na profesionalni kredibilitet zvanične statistike.“ Da li vi sami sebe ne razumete kada ste napisali ovo? Šta znači „neprofesionalni uticaj na profesionalni kredibilitet zvanične statistike“?
Zar ne može biti profesionalni uticaj na profesionalni kredibilitet zvanične statistike? Mislim da se tu radi o profesionalnom uticaju na zvaničnu statistiku. Kada kreirate određene podatke, posebno podatke o nacionalnom društvenom proizvodu, nigde, ni u jednom zvaničnom glasilu Vlade ili zvanične statistike ne možemo doći do pravih, relevantnih podataka. Upravo se tu radi o profesionalnom uticaju na zvaničnu statistiku.
Čudno je da Vlada ide sa ovakvim obrazloženjima. Ali, nije ni čudo, s obzirom na to da se u praksi, a to ovde i sami potvrđujete, vrši direktan uticaj na zvanične organe koji idu sa određenim podacima. Time je to i uticaj državnih organa, političkih partija ili drugih interesnih grupa na zvaničnu statistiku. Hvala.

Hvala, gospodine Buha. Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Zoran  Antić.
Vlada je prihvatila amandman.
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Mladenović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i Zoran Antić. Reč ima gospodin Antić.

Dame i gospodo narodni poslanici, stav Srpske napredne stranke je, čini mi se, poprilično jasan kroz ove amandmane koje smo podneli na tekst ovog zakona. U suštini, nezadovoljni smo samostalnošću koju ima Republički zavod za statistiku i činjenicom da ni na koji način u ovom zakonu nije podvučeno, naglašeno da u potpunosti moraju da se prate međunarodni priznati standardi u oblasti statistike.
Mi smo to kroz jednu dopunu člana 12. želeli da naglasimo, jer u članu 12. se radi o Narodnoj banci Srbije i njenom pravu da postavlja standarde za zvaničnu statistiku, a da pri tome nema obavezu da ispoštuje međunarodne priznate standarde.
Mislim da u mnogo članova ima uticaja Vlade u odnosu na Republički zavod za statistiku. Na sve članove nismo podnosili amandmane. Mislim da je prilika da kao neki argument za ovu tvrdnju dam do znanja da, recimo, imamo problem kada je u pitanju odnos Republičkog zavoda za statistiku i Vlade prilikom postavljanja standarda i metodologije (kao što rekoh, Republički zavod za statistiku u potpunosti zavisi od Vlade); kada je u pitanju konflikt između Zavoda za statistiku i proizvođača zvanične statistike Vlade ima nadležnost da odluči o tim konfliktima i opet je tu njeno diskreciono pravo da faktički utiče na metodologiju; imamo činjenicu da u savetu za statistiku od 17 članova imate samo četiri nezavisna člana (tri iz naučno-istraživačkih institucija, jedan iz statističkog društva), a da je 13 članova saveta za statistiku iz raznoraznih ministarstava, počevši od ministarstva za finansije, ekonomiju, trgovinu, poljoprivredu, rad, zdravstvo.
Kao što rekoh, u članu 12. vidimo samostalnost NBS u odnosu na statistički zavod i njeno pravo da odlučuje o metodologiji, koja je možda i najvažnija kada je u pitanju ekonomska politika, jer to su uglavnom parametri koji dotiču makroekonomske teme, uopšte, ekonomski parametri na osnovu kojih se procenjuju uspešnost i neuspešnost neke vlade.
Duboko sam uveren da smo prethodnih godina imali jako ozbiljnu zloupotrebu statističkih podataka; da smo, kao što neke moje kolege malopre rekoše, iz različitih institucija dobijali različite podatke; da se ti podaci često ne uklapaju sa onim podacima koje možemo da vidimo na sajtu Eurostata, čak se dešava da je, što je elementarno, BDP na tom sajtu znatno manji nego što je u prezentaciji nekih vladinih institucija; da smo imali razliku u podacima između Ministarstva finansija i Republičkog zavoda za statistiku.
I dan-danas imamo drugačije obračunavanje BDP-a nego ove evropske institucije, u smislu da 2002. godinu uzimamo kao baznu godinu, dok su neki važeći propisi na nivou EU da je to prethodna godina, jer imamo različite cenovne paritete, disparitete, koji bitno utiču na uvećanje bruto društvenog proizvoda.
Na osnovu tako obračunatog BDP-a, imamo javnu potrošnju koja je još veća nego što se zvanično predstavlja, veća od mogućnosti privrede, od mogućnosti građana, ali se njen obim na taj način prikriva.
Imamo jako puno problema kada je u pitanju regionalna nejednakost i procena bruto društvenog proizvoda po regionima. Još 2005. godine, koliko ja imam informaciju, statistički zavod prestao je da na jedan objektivan i pravi način vodi računa o tim podacima; nemamo ih dovoljno u javnosti, da se ne primećuju regionalne razlike, koje su sve veće i sve više se produbljuju.
Činjenica je, po tim podacima koje smo imali 2005. godine, da je više od 80% BDP-a ostvarivano u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, a da je većina unutrašnjosti jako malo doprinosila privrednom razvoju zemlje, da su ti podaci sasvim sigurno nepovoljniji u odnosu na unutrašnjost i da se pogoršavaju iz dana u dan. To je ono što Vlada i statistički zavod prikrivaju.
Imamo problem i kod prosečne zarade. Mislim da je prosečna zarada i metodologija samog obračuna krajnje problematična, da se tu dovoljno ne uvažava privatna privreda. Nešto je urađeno 2004. godine, ali na osnovu tih promena u načinu obračuna došlo se u situaciju da su podaci neuporedivi. U principu, često se menja metodologija; često se dešava obuhvat podataka koji ulaze u taj statistički račun... Zbog toga je sve više manipulacija, sve više različitih podataka koji stižu iz različitih izvora.
Očigledno je da je problem uplitanje izvršne vlasti, uticaj kreatora ekonomske politike na zvaničnu statistiku, da je to ono što određuje podatke, ulepšava našu stvarnost. Siguran sam da je, nažalost, stvarnost, ekonomska stvarnost jako loša, kada pitate građane Srbije, da su jako nezadovoljni svojim standardom, da su jako nezadovoljni perspektivom. Na neki način, ovakvim načinom obračuna pokušava se da se to njihovo nezadovoljstvo umanji ili da se manipuliše samim građanima.
Prema tome, pozivam vas da razmislite o ovom amandmanu Srpske napredne stranke. Cilj nam je bio samo da se poštuju međunarodni standardi, da se onemogući da bilo ko, pre svega izvršna vlast, manipuliše podacima. Bitno je to, ne samo zbog sadašnjosti, već i zbog budućnosti. Hvala vam.