Pedeset pet sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Saša Maksimović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Hvala. Amandmani koje smo moje kolege i ja iz Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podneli na čl. 12. i 14. Predloga zakona o popisu stanovništva 2011. godine ima istu svrhu, a to je da je obaveza Ministarstva odbrane, odnosno MUP-a da izvrše popis pripadnika ovih ministarstava koji će se u trenutku izvršavanja popisa nalaziti u sastavu multinacionalnih snaga.
Amandmane ste odbili uz obrazloženje da se amandman ne prihvata zbog toga što će se podaci o pripadnicima Vojske Srbije, odnosno pripadnicima MUP-a koji se u vreme popisa nalaze u sastavu multinacionalnih snaga prikupiti u toku popisivanja u zemlji, odnosno od članova njihovih domaćinstava u mestu uobičajenog stanovanja.
Zadatak predlagača zakona je da u skupštinsku proceduru, po mom mišljenju, uputi predlog zakona koji je jasan i koji kompletno uređuje oblast za koju je namenjen. Mislim da to ovakav predlog zakona ne čini, a ni obrazloženje zbog kojeg ste amandman odbili.
Navešću vam samo jednu mogućnost koju ovaj predlog zakona ne prepoznaje. Recimo, u popisu 2011. godine imaćemo pripadnike Vojske Srbije, odnosno MUP-a koji u Srbiji u mestu prebivališta nemaju porodicu, odnosno žive sami, i koji će u tih 15 dana trajanja popisa biti u sastavu multinacionalnih snaga. Ko će izvršiti popis tih građana Republike Srbije? Zbog ovakvog predloga zakona niko, a da ste prihvatili amandman Poslaničke grupe Napred Srbijo podatke o tim licima bi dale nadležne službe Ministarstva odbrane, odnosno MUP-a. Zbog toga vas pozivam da još jednom razmislite i da ipak u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dušan Marić.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Dušan Marić.

Dame i gospodo, radi građana koji gledaju ovaj prenos pročitaću stav 1. člana 14: „Ministarstvo unutrašnjih poslova, u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku, izvršiće na graničnim prelazima distribuciju pomoćnih popisnih obrazaca našim građanima na privremenom radu i boravku u inostranstvu prilikom njihovog ulaska u zemlju u periodu od 1. decembra 2010. godine do 20. januara 2011. godine.“
Mi iz Srpske radikalne stranke smo podneli amandman kojim predlažemo da se ovaj rok sa 20. januara pomeri na 20. mart. Vlada je odbila ovaj amandman uz sledeće obrazloženje: „Amandman se ne prihvata zbog toga što se na osnovu iskustava iz ranijih popisa ovaj period smatra najpovoljnijim za distribuciju pomoćnih popisnih obrazaca, s obzirom na to da je za vreme božićnih i novogodišnjih praznika najveća frekvencija dolaska u zemlju naših građana koji se nalaze na radu ili boravku u inostranstvu. Ovo je istovremeno optimalni period i sa finansijskog aspekta“.
Sve što je Vlada napisala u svom obrazloženju stoji. Međutim, ovaj amandman koji smo mi podneli ni na koji način ne menja suštinu ovog vladinog obrazloženja, mi samo predlažemo da se ovaj rok produži. To predlažemo zato što smatramo da bi dodatni vremenski period obezbedio da postignemo cilj popisa stanovništva, a to je da imamo tačne rezultate. Jednostavno, država bi imala više vremena da obavesti građane koji se nalaze na privremenom radu u inostranstvu, da ih upozna sa načinom na koji će se popis vršiti.
Znači, ne postoji nijedan opravdan razlog da ovaj amandman ne bude prihvaćen. Čak prihvatam i varijantu da to ne mora biti do 20. marta, ali, u svakom slučaju, ovaj rok do 20. januara je previše kratak i ne vidim zašto ne bi bio produžen.
Iz istog razloga, znači, radi tačnosti podataka, apelujem na Vladu da prihvati amandman Milorada Buhe koji se odnosi na poseban popis izbeglog i raseljenog stanovništva. Jednostavno, broj izbeglih i raseljenih lica, posebno sa teritorije Republike Srpske Krajine, sa teritorije Republike Hrvatske i sa teritorije Bosne i Hercegovine, jedan je od najvažnijih argumenata koje Srbija ima u raspravama koje vodi u okviru međunarodne zajednice o položaju srpskog naroda u tim republikama.
Posebno je to značajno za tužbu koju Srbija najavljuje protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde. Na taj način Srbija bi na najbolji način pred svetskom javnošću razotkrila još jednu veliku obmanu hrvatske države, a ona se odnosi na broj Srba koji su se vratili u Hrvatsku. Naime, hrvatska država već nekoliko godina operiše sa podatkom o 100.000 - 120.000 Srba koji su se navodno vratili u Hrvatsku. Međutim, činjenice govore da se u Hrvatskoj trenutno nalazi oko 40.000 Srba koji su 1995. godine prognani iz Hrvatske.
Kao što oni tvrde da ih ima 120.000, mi možemo da tvrdimo da ih ima 40.000; oni mogu da tvrde da je iz Hrvatske prognano 100.000 Srba, mi možemo da tvrdimo da ih je proterano 400.000. Da bi ti podaci bili relevantni, neophodno je izvršiti popis tog stanovništva, a najbolja prilika je upravo redovan popis stanovništva koji će biti obavljen 2011. godine.

Minut i pedeset sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić, Mićo Rogović, Zoran Antić i Saša Maksimović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, članom 20. Predloga zakona predviđeno je finansiranje popisa stanovništva i predviđeni su iznosi koje je neophodno obezbediti u budžetu Republike Srbije za 2010, 2011, 2012. i 2013. godinu.
Stav Srpske radikalne stranke je da ovaj popis mora biti sveobuhvatan popis, koji će obuhvatiti popis stanovništva, domaćinstava, izbeglica, interno raseljenih lica, popis poljoprivrede (koji ste predvideli posebnim zakonskim propisom i posebnim uslovima popisa), kao i popis dijaspore. Zato kažem, ovaj popis je trebalo osmisliti na potpuno drugačiji način. Zbog toga sam išao sa brisanjem ovoga člana.
Poznato je da se, ako se uđe u ovakav projekat, moraju obezbediti sredstva. Sredstva se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije, ali ne pojedinačno. Išli ste sada faktički na dva popisa, niste adekvatno rešili, u to sam ubeđen, niti je osmišljena ova akcija, što sam konstatovao i u amandmanu kod člana 2, da posebno obradite izbeglice, njihova imovinska prava i našu dijasporu.
Stav Srpske radikalne stranke je, ponovo naglašavam, da treba da se uđe u opšti popis, koji će obuhvatiti sve ono što smo napred konstatovali, jer bez toga imamo prazan popis, popis koji nam neće dati sve podatke koji su nam neophodni, neće dati pravu bazu podataka za sve državne organe.
Ovo što ste predvideli ovim zakonom je samo parcijalno rešavanje, to je rutinski popis koji smo imali i do sada. Najbolji primer je ovaj popis iz 2002. godine – onog trenutka kada ste vi izašli sa zvaničnim podacima, tog trenutka su svi državni organi primili te informacije i niko ga kasnije nije otvorio. Znači, nemamo adekvatnu bazu podataka koja će služiti svim državnim organima u njihovom radu.

Trideset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na vala.
član 21. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Stevanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što je kolega Buha rekao malopre, članovima 20. i 21. ovog zakona definišu se sredstva koja bi trebalo da se utroše u sprovođenju popisa, dinamika i način njihovog obezbeđivanja, odnosno po budžetima za 2010, 2011, 2012. do 2013. godine.
Amandmanom koji sam podneo na ovaj član mi nismo želeli da osporimo obavezu države da finansira sprovođenje popisa; mi smo samo hteli da izrazimo politički stav. Da li Srbija, s obzirom na političke okolnosti u kojima se nalazi, treba da pristupa popisu, odnosno da li je celishodno obezbeđivati, bez obzira na ekonomsku situaciju u kojoj se nalazimo, ovoliki novac za popis i da li će Srbija za trošenje ovolikog novca dobiti sve one podatke i informacije koje bi trebalo za sebe i za svoju perspektivu da obezbedi jednim popisom?
Stav Srpske radikalne stranke jeste da se nalazimo u političkom trenutku kada naše opredeljenje za popis ne treba da opredeljuju stavovi i preporuke UN. Na kraju krajeva, i te Ujedinjene nacije su delimično odgovorne zbog činjenice da nećemo utvrditi autentične podatke i stvarnu sliku stanja u Srbiji danas.
Zašto vam to govorim? Vi ste, na kraju krajeva, rekli da naredna runda tih popisa treba da bude oko 2010. godine, i to nije neki obavezujući stav, ni preporuka. Tu smo imali prostor da budemo i fleksibilni i da na realan način sagledamo političke okolnosti u kojima se nalazimo.
Videćete sada zbog čega SRS insistira na ovome. Vidite, ovde u obrazloženju stoji: „Rezultatima popisa 2011. godine biće utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji.“ Lepo bi bilo da nam predstavnici Vlade kažu da li ćemo jasnu sliku u Srbiji imati kada je u pitanju AP Kosovo i Metohija.
Mi sada ovde ne govorimo o imovini države, u smislu javnih preduzeća ili nekih drugih preduzeća koja se na Kosovu i Metohiji krčme mimo znanja i mimo volje Republike Srbije. Pre nekoliko dana ovde ste mogli da čujete šta se sve dešava, recimo, na Šar-planini, izvinjavam se, na Brezovici, u opštini Štrpce i kako je indolentan odnos države prema činjenici da tzv. kosovske institucije prodaju srpsku imovinu, a Srbija ima strateški interes, i u kontekstu stanovništva koje je dole ostalo i koje bi trebalo da bude predmet ovog popisa, da reaguje. Sada vas pitamo – da li će trošenje ovolikog novca dati sve ono što vi kažete i što smatrate da popisom stanovništva treba da se obezbedi?
Dalje kažete – obezbediće se njihov raspored na nižim teritorijalnim nivoima: upravnim okruzima, opštinama, gradovima i naseljima. Uspostavljanje racionalne baze popisnih podataka će obezbediti, pazite, neograničene mogućnosti za brze i efikasne obrade podataka o pojedinim delovima svakog naselja, od nivoa statističkih i popisnih krugova, čime će biti zadovoljene potrebe korisnika podataka, pazite, iz oblasti populacione politike, prostornog planiranja, realizacije generalnih i regionalnih urbanističkih projekata.
Naše pitanje je jednostavno – ne osporavamo da država treba da finansira popis – da li će podaci koje ćete 2011. godine obezbediti popisom omogućiti sve ovo što vi ovde navodite? Naravno da neće. Neće, sigurno. Možete da pričate, slažem se. Postavlja se pitanje kako ćete u Peći i Prizrenu ovo da sprovedete? Na šta nas Ustav obavezuje? Lako je da mašete odatle i da pričate – hoće. Kamere snimaju i mi smo sada ozbiljni i odgovorni.
Mi ne osporavamo čak ni Eurostat, ni NUTS 1, NUTS 2, sve to što je ta tzv. moderna, evropska vaša praksa na koju se pozivate. Ali, život u Srbiji je nešto drugo. Branite i pozivate se na Ustav; ne postoji srpski zvaničnik koji ne govori da nikada nećete priznati nezavisnost Kosova. Slažemo se sa tim. Ali, kakvo je faktičko stanje na terenu? Da li postoje realni uslovi da se ovo u ovom trenutku sprovodi i obavlja ovaj popis?
Pazite sad, dalje govorite da će ovo biti u funkciji sprovođenja Nacionalne strategije o starenju, ravnomernog regionalnog razvoja. Pitam vas – da li je i to malo prostornih planova koji su usvojeni do sada u Srbiji definisano i rađeno tako što su izuzimali područje i sve one osobenosti koje Kosovo i Metohija sa sobom nosi? Naravno da nisu. Ovaj popis je u funkciji sprovođenja tih strategija, a objektivno, strategije se na tom području ne primenjuju jer nemamo u ovom trenutku ni političku, ni bilo koju drugu mogućnost za tako nešto.
Ono što je najgore, to je sledeća rečenica: „Rezultati popisa značajni su i zbog kontinuiteta i uporedivosti s rezultatima prethodnih popisa“, to je u redu, ali pazite sada ovo: „ali i kao nasleđe koje moramo obezbediti budućim generacijama o osnovnim demografskim, ekonomskim, etničkim, obrazovnim, migracionim i drugim karakteristikama stanovništva Srbije na početku druge decenije 21. veka.“
Osobenosti koje se odnose na etnička migraciona kretanja u Srbiji su politička volja dela međunarodne zajednice, najvećeg dela EU i neki drugih država, pre svega SAD. To nije politička volja i stav Srbije, bar se tako javno ili deklarativno zalažete.
Prema tome, smatramo da ćete novac koji ste opredelili za ovo potrošiti uludo. Mislimo da nije politički trenutak u kom treba ovim da se bavimo. Treba raditi na stvaranju uslova da se popis i na Kosovu i Metohiji, neodvojivom delu Republike Srbije, sprovede u potpunosti i na adekvatan način. Hvala vam.

Pet minuta je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 22. se odnosi na finansiranje popisa. U članu 22. se kaže da su sredstva za finansiranje poslova u popisu iz prethodih članova 20. i 21. predviđena na bazi tekućih cena iz meseca oktobra 2008. godine. U drugom stavu: „Sredstva predviđena za pojedine godine valorizuju se svake godine prilikom donošenja republičkog budžeta za narednu godinu, na osnovu indeksa potrošačkih cena.“
Same po sebi ovakve formulacije ne bi bile sporne, ali je sporno zbog čega se nalaze u ovom Predlogu zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2011. godine. U obrazloženju ovog amandmana kojim smo tražili da se briše član 22. iz ovog predloga zakona rekli smo da se ovakvim predlogom ne može utvrđivati obim sredstava iz kojih će se finansirati troškovi popisa stanovništva zato što se ta materija uređuje Zakonom o budžetu Republike Srbije.
Nažalost, vi naravno niste prihvatili ovaj amandman i rekli ste, vi u Vladi, zbog čega se amandman ne prihvata. Rekli ste da se amandman ne prihvata zbog toga što se popis stanovništva, kao najmasovnija statistička akcija, uređuje posebnim zakonom, kao i njegovo finansiranje. U svim popisima stanovništva sprovedenim posle Drugog svetskog rata finansiranje popisa bilo je regulisano zakonima o popisu, što je praksa i u drugim zemljama.
Ovo svakako nije argument kojim biste nas mogli ubediti, gospođo ministre, da ima osnova da ovaj član 22. ostane u Predlogu zakona, odnosno nakon glasanja u zakonu o popisu stanovništva. A to da li je to najmasovnija statistička akcija ili manje masovna, kada je u pitanju finansiranje, ne treba da bude razlog da li će to biti regulisano ovim zakonom ili neće.
Naravno, mi znamo da su potrebna određena sredstva za sprovođenje popisa stanovništva i znamo da ta sredstva moraju da se predvide u budžetu Republike Srbije i upravo iz tog razloga smo amandmanom insistirali da to bude tema Zakona o budžetu, ali, nažalost, vi ne poštujete Zakon o budžetskom sistemu. To ste pokazali i prošle godine i ove godine, kada se izglasavao rebalans budžeta, a evo i danas, 23. novembra, poslanici u Narodnoj skupštini nisu dobili predlog budžeta za 2010. godinu, iako je po Zakonu o budžetskom sistemu bila obaveza Vlade Republike Srbije da nam dostavi taj predlog 1. novembra, a Narodna skupština do 15. decembra mora da usvoji budžet za narednu godinu.
Po medijima pominjete i nekakav rebalans budžeta za 2009. godinu, pričate i o novom budžetu za 2010. godinu, a 23. novembra, suprotno zakonu, suprotno realnim mogućnostima, nemamo te predloge u parlamentu. To samo govori o odnosu ove vlade i prema Narodnoj skupštini i prema građanima Srbije.
U ovom članu 22. takođe ste sami pokazali da vam nije bitno šta piše u nekom drugom zakonu, konkretno u Zakonu o budžetu. Donosite ovde i predlažete propise samo da popunjavate, da biste imali nekakav primeren broj članova u zakonu. Pišete sve i svašta. Loši su vam zakoni.
Gospođo ministre, bilo bi dobro, pošto je više kolega poslanika govorilo o zakašnjenju kada je u pitanju budžet, da nam kažete imate li informaciju kada će Vlada Republike Srbije da dostavi predlog budžeta narodnim poslanicima. Hvala.