Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić. Vreme na raspolaganju DSS je dva minuta.
(Narodni poslanik Aleksandar Martinović, sa mesta: Replika.)
Nemate prava na repliku, narodni poslaniče Aleksandre Martinoviću.

Dakle, zahvaljujem se prvoj među jednakima, gospođi Slavici Đukić-Dejanović, što mi je dala jedan šlagvort koji ću sada ovde iskoristiti.
U ovoj zgradi, u ovoj skupštini je pre 72 godine, u tadašnjoj Kraljevini Jugoslavije, glasovima srpskih poslanika izglasan Ugovor između tadašnje Kraljevine Jugoslavije i Svete stolice, poznat kao Konkordat. I SPC, i stručna javnost i najšira javnost je bila protiv toga. Ali su srpski poslanici digli ruku za nešto što je očigledno bio štetan akt po državne interese.
(Zoran Krasić, sa mesta: Bačena je anatema.)
Tadašnji patrijarh, blaženopočivši gospodin Varnava je to prokomentarisao i rekao sledeće: "Sram bilo bezglavu srpsku gospodu". Inače, taj dan, kada je Konkordat izglasan u ovoj zgradi, bio je i poslednji dan u životu gospodina Varnave.
(Zoran Krasić, sa mesta: To je bila krvava litija.)
Vodite o tome računa. U tom pismu piše da se veruje da će se u okvirima Ustava doneti i statut Vojvodine.
Pitanje za vas - kako tumačite činjenicu, a i pitanje za najodgovorniju stranku DS, da je prvo izglasan statut kao ultimativni akt, koji je poslat ovoj skupštini, pa tek 13 meseci kasnije izglasan zakon o utvrđivanju nadležnosti, kao posledica ultimatuma koji je došao od vojvođanskog krila DS?
Šta je tu u skladu sa Ustavom? Da li je po Ustavu Srbija država Srba i svih njenih građana? Šta je napisano u statutu - da su Srbi nacionalna zajednica? Nađite mi u Ustavu Srbije gde postoji termin "nacionalna zajednica". Postoji srpski narod i postoje nacionalne manjine.
Vi ovim statutom to dozvoljavate i zato Liga socijaldemokrata...

Dva minuta.
(Zoran Nikolić, sa mesta: Liga socijaldemokrata zato je krenula sa vama.)
Reč ima narodni poslanik Milan Vučković, a posle njega narodni poslanik Saša Maksimović. Poslanička grupa ZES...
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Po Poslovniku.)
Narodni poslanik Aleksandar Martinović želi da govori o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je član 104. Poslovnika Narodne skupštine zato što smatram da je uvažena predsednica Narodne skupštine povredila moje dostojanstvo kao narodnog poslanika.
Dakle, gospođo Đukić-Dejanović, na zvaničnom sajtu SPC 6. februara 2009. godine objavljeno je pismo koje sam juče pročitao. To pismo ste vi dobili. Pismo u gotovo identičnom tekstu dobio je i predsednik Republike Boris Tadić i dobila je Vlada Republike Srbije.
Dobio sam informaciju, izvinjavam se ako nije tačna, da je u ime Sinoda SPC to pismo potpisao vladika Bački Irinej. Ponavljam, izvinjavam se ako nije tačno da je on potpisao, ali pismo postoji. O tome su 7. februara 2009. godine sve dnevne novine u Srbiji donele informaciju: "Politika", "Pres", "Kurir", "Blic" itd. Imate čitav niz izjava političara, između ostalog i iz vaše partije - šta misle o pismu Sinoda SPC.
Dakle, istina je i to neka ostane zabeleženo za istoriju, da vas je SPC upozorila da krećete putem koji vodi u razaranje države. Izvinjavam se ponovo ako sam rekao, verovatno zbog pogrešne informacije, da ga je potpisao vladika Bački Irinej, ali ga jeste potpisao Sveti Sinod SPC i vi to jako dobro znate. To isto pismo je dobio i predsednik Republike Boris Tadić.
Nemojte da sejete laž kod građana Srbije da pismo ne postoji. Pismo postoji, ono je autentično, jedino što ne znamo sasvim sigurno ko ga je potpisao. Izvinjavam se ponovo vladiki Bačkom, ako sam dobio pogrešnu informaciju da ga je on potpisao. Iza ovog pisma definitivno stoji SPC. Na kraju krajeva, proverite na njihovoj zvaničnoj internet stranici.

Narodni poslaniče, vaše obrazloženje za povredu člana 104. je teška povreda Poslovnika Narodne skupštine. U vašem obrazloženju niste ničim potkrepili da je narodna poslanica Slavica Đukić-Dejanović ijednu neistinu izrekla. (Aleksandar Martinović, sa mesta: Pismo postoji.)
Naprotiv, izvinili ste se vladiki Irineju zato što ste falsifikatom juče obavestili Narodnu skupštinu.
(Zoran Krasić, sa mesta: Za uvredu nije bitna činjenica.)
Molim narodnog poslanika Zorana Krasića da ne dobacuje. To je kršenje člana 104. Poslovnika.
Tražili ste pravo da dobijete reč na osnovu člana 100. i utvrdili ste da je povređeno vaše dostojanstvo, jer je narodna poslanica Slavica Đukić-Dejanović izrekla neistinu. Onda ste u svom obrazloženju potvrdili istinitost navoda iz izlaganja narodne poslanice Slavice Đukić-Dejanović.
To je teško omalovažavanje Narodne skupštine, ugleda Narodne skupštine. To je narušavanje ugleda Narodne skupštine i s obzirom da imate već izrečene mere opomene, prve i druge na ovoj sednici, izričem vam meru oduzimanja reči. Narodni poslanik... Dragan Todorović...
(Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić bacila je cipelu u pravcu predsedništva.)
Narodna poslanica Gordana Pop-Lazić je ugrozila red na sednici Narodne skupštine, aktom koji podrazumeva stav 2. člana 108. Poslovnika Narodne skupštine i izričem joj meru udaljenja sa sednice, kojom se kažnjava svaki poslanik koji fizičkim aktom narušava fizički i moralni integritet Narodne skupštine.
Molim narodnu poslanicu Gordanu Pop-Lazić da napusti salu za sednice, da poštuje ugled ove skupštine i da napusti salu za sednice.
Pošto narodna poslanica Gordana Pop-Lazić ne želi da napusti salu za sednice, molim službu Narodne skupštine da, nakon što odredim pauzu, predmet, rekla bih "cipela", kojom je narodna poslanica Gordana Pop-Lazić narušila ugled Narodne skupštine, nađe i dostavi narodnoj poslanici, jer je taj predmet njeno vlasništvo.
Određujem pauzu od 10 minuta i sednicu nastavljamo u 11.40 časova.
Reč će imati narodni poslanik Aleksandar Jugović, s obzirom da su se narodni poslanici Milan Vučković i Aleksandar Jugović menjali u redosledu mesta.
(Posle pauze – 11,40)

Dame i gospodo, nastavljamo rad. Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jugović. Izvolite.

Poštovana gospodo poslanici, poslanice, predsedavajuća, poslednja tri dana raspravljamo o dva akta, Predlogu zakona o utvrđivanju nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine i Statutu Vojvodine, i naša je ustavna obaveza da se o njima izjasnimo.
To svakako nije sporno i nije sporno da ova dva akta mogu dati samo one nadležnosti koje su utvrđene Ustavom Srbije, ni više ni manje nadležnosti nego što je to Ustavom propisano.
Ako mislimo da je stvaranje autonomije sa jakim ovlašćenjima prava decentralizacija, onda je to zabluda. Na ovaj način može se desiti da Srbija dobije dva centra i opet će postojati centralizacija, jer je ljudima koji žive u opštinama potpuno svejedno ko će im biti gazda, da li Novi Sad ili Beograd.
Dakle, Ustav Srbije predvideo je pravu decentralizaciju u odredbi u kojoj kaže da opštine imaju svoju imovinu, svoje izvorne prihode, svoje poreze. To je važno zato što je opština osnovna društvena jedinica u kojoj građani ostvaruju svoja prava. Da podsetim da su do dolaska Miloševića na vlast opštine iz svog budžeta finansirale i prosvetu, i zdravstvo, i kulturu.
Proširenjem nadležnosti Autonomne Pokrajine ne postiže se osnovna suštinska decentralizacija. Pitanje je zašto posle tri godine od usvajanja Ustava Srbije nije donet zakon o opštinskoj imovini, odnosno zakon o vraćanju opštinske imovine, iako je propisano Ustavom Srbije da opština ima svoju imovinu i da će se doneti poseban zakon.
Primera radi, zgrada u kojoj je skupština opštine i dalje je imovina države. Gde to ima u svetu? Čak i kada se put napravi od samodoprinosa, vlasnici nisu opština i građani, nego država. Sve su ovo razlozi zbog čega se SPO zalaže za maksimalnu decentralizaciju i davanje nadležnosti i imovine u ruke opštinama.
Dakle, još jednom želim da naglasim da svi gradovi u Srbiji i sve opštine u Srbiji moraju biti suštinski u istom položaju kao Beograd i Novi Sad. U ime Srpskog pokreta obnove apelujem na Vladu Srbije da po hitnom postupku u skupštinsku proceduru prosledi zakon o vraćanju opštinske imovine, jer je to jedini istinski put za decentralizaciju Srbije i ekonomski prosperitet Srbije.
Nema spora da se SPO dosledno zalaže za decentralizaciju vlasti i ravnomerni regionalni razvoj Srbije, smatrajući da je to preduslov efikasnog funkcionisanja države. Policentrični razvoj više je nego potreban da bismo oživeli Srbiju, jer Srbija mora biti cela jaka. Da budemo pošteni, Srbija je južno od Beograda siromašna. Ako je davanje većih nadležnosti AP Vojvodini samo prvi korak u decentralizaciji cele Srbije, onda je taj korak prihvatljiv za SPO.
Da se razumemo, debeogradizacija Srbije da, novosadizacija Vojvodine ne. Evroregije su regije države Srbije, a nisu države ni paradržave. Srbija ima i može imati samo jedan glavni grad, a to je Beograd.
Donošenje zakona o vraćanju imovine opštinama u Srbiji je jedan od najvažnijih zakona koji ovaj parlament mora što pre usvojiti. Srbija se mora ravnomerno razvijati. Pod Srbija podrazumevam i AP Vojvodinu, a da bismo imali ravnomerno razvijenu Srbiju, opštine moraju imati samostalne budžete, svoje izvorne prihode, poreze i imovinu.
U vremenu kada su demetropolizacija, regionalizacija i policentrični razvoj glavni principi na kojima počivaju savremene evropske države, Srbija se sabija u političke, ekonomske, finansijske, kulturne, medijske i svekolike monopole u Beogradu.
Današnja Španija ima 17 regiona, 50 okruga i blizu 10.000 opština sa svojim budžetima i politikom razvoja. U Finskoj je 12 sličnih regiona, u Francuskoj 22 regiona, 101 departman i oko 40.000 opština. Mala Slovenija ima šest regiona i oko 200 opština, a Hrvatska 20 županija i oko 500 opština.
Srbija nema nijednu funkcionalnu regiju, a broj opština isti je kao i pre četiri decenije.
Tim opštinama je antiustavnim udarom sredinom 90-ih godina prošlog veka oduzeta imovina, oteto im je pravo na prihode od poslovnog prostora, pravo na zapošljavanje ljudi, čak i pravo na premer i katastar.
Od volje i samovolje centralnih kancelarija u Beogradu zavisi koliko će biti udeljeno para kojoj opštini. Tri četvrtine ukupnog finansijskog kapital, i domaćeg i stranog, obrće se u Beogradu.
Još u doba Kraljevine Jugoslavije, tek tužnog podsećanja i uporedbe radi, na području današnje leskovačke opštine postojalo je 35 opština, a Leskovac sami bio je srpski Mančester. Ovakva raspodela moći i kapitala rađa i rastuću mržnju Srbije prema svojoj prestonici. Beograd se doživljava kao pljačkaški okupator, i ne samo Beograd, već i svi u Beogradu.
Smatram da su decentralizacija i ravnomerni regionalni razvoj put oporavka Srbije za koji se moramo izboriti. Dobili smo uveravanje koalicionih partnera da je donošenje zakona koji je na dnevnom redu prvi korak na tom putu.

Iskorišćeno je šest minuta od vremena poslaničke grupe. Na raspolaganju poslaničkoj grupi ZES je 43 minuta.
Reč ima narodni poslanik Saša Maksimović, a vreme na raspolaganju poslaničke grupe Napred Srbijo je pet minuta. Posle njega narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi umesto da na statut Vojvodine gledamo kao na problem dobre organizacije države i decentralizacije, mi smo u stvari u situaciji da više budemo zabrinuti zbog podzakonskog akta kakav je statut Vojvodine.
Bez obzira što se poslanici vladajuće većine trude da nas ubede da je ovakav statut, a sa njim i Predlog zakona o prenosu nadležnosti, u stvari određeni vid decentralizacije, to u stvari nije tako.
To je ništa drugo, i tu moram da se složim sa prethodnim govornikom, nego novosadizacija Vojvodine, ili bi možda prikladniji izraz bio novosadizam. U svakom slučaju, novosadizacija Vojvođanima nije potrebna.
Postavlja se pitanje da li se autonomija Vojvodine traži samo zbog toga što Srbija „ekonomski iskorišćava“ Vojvodinu. Kada su u stvari naši vojvođanski, kažem naši vojvođanski, zato što sam Vojvođanin, kada su naši vojvođanski političari bilo gde u javnosti rekli bilo šta o teškom položaju poljoprivrede, kojom se, u svakom slučaju, bavi i najveći broj ljudi na prostorima Vojvodine, o tome kolika je cena žita, kolika je cena kukuruza, kolika je cena nafte, kolika je cena veštačkog đubriva?
Kada će recimo u Novom Bečeju biti otvoreno jedno novo radno mesto, umesto svih fabrika koje su zatvorene? U Novom Bečeju postoji samo jedna firma koja radi, ne mislim na ova mala preduzeća od pet i 10 radnika, mislim na nešto veća preduzeća, recimo od pedesetak i više radnika. Postoji samo jedno i to jedno grca. To interesuje građane Vojvodine, a ne da li će im centar biti u Beogradu ili će im biti u Novom Sadu. Njima je to sasvim svejedno. Vojvođanskim političarima su izgleda u glavi samo pare, kojima će se u svakom slučaju koristiti mali broj ljudi i mali broj naselja u Vojvodini, a sela će nam, nažalost, i dalje propadati, iščezavati, jer ni sada nije ništa drugačija situacija.
Šta sledi posle dobijanja autonomije, trebalo bi da pogledamo malo istorijske knjige, ali ne one koje su pisane za vreme Josipa Broza, nego one pre i one posle. Svako onaj ko iz svoje prošlosti ne izvuče pouku, treba da zna da je drugi put cena mnogo veća. Ako su nam već potrebne neke političke regije, odnosno tzv. srednji nivo vlasti i uprave, onda bi to trebalo sprovesti na teritoriji cele Republike Srbije, što bi se onda moglo nazvati nekim vidom decentralizacije, ali ne i ovo. SNS se zalaže za decentralizaciju u smislu jakih lokalnih samouprava, a ne u ovakvim kvaziustavnim rešenjima.
Građani i građanke Vojvodine, da upotrebim vaše izraze, pre svih treba dobro da razmisle šta im donosi ovaj statut. Da li je to boljitak u njihovim životima ili je u stvari kompletna administracija paralelna sa državnom, gde će morati da plaćaju i pokrajinsku i državnu administraciju.
Ne vidim razlog za još jednu vladu i ministarstva, ili sekretarijate, apsolutno je nebitno kako se oni zovu. Ko bi u stvari hteo da plaća dve administracije, kada realno mi ne možemo da plaćamo ni ovu jednu i to zajedničkim snagama, i Vojvodina i Srbija zajedno.
Naravno, ovu pokrajinsku vladu i kvazidržavni aparat Pokrajine plaćaće samo Vojvođani. Iskreno da vam kažem, sve mi ovo liči na klasično srpsko prokletstvo – daj da svako bude gazda u svojoj kući, za sve ostale baš nas briga. Statut kakav je pred nama, nažalost, mora se potvrditi ili će pojedinačne strančice izaći iz vlasti, napustiti koaliciju.
Šta to znači za DS? To znači da DS gubi vlast i novi izbori su tu. Sa katastrofalnom ekonomskom politikom, stalnim smanjivanjem kupovne moći građana, to znači, posle novih izbora, i odlazak DS u istoriju.
U najdirektnijoj suprotnosti sa Ustavom je odredba po kojoj teritorija Vojvodine ne može biti promenjena bez referenduma na kojoj bi izašlo 50% plus jedan stanovnik Vojvodine. Ovo je vrlo opasna i sasvim nepotrebna odredba.
Da li to znači da kada bi jedna lokalna samouprava unela ovakvu odredbu u svoj statut, nakon referenduma koji bi održala, imala prava da menja granice opštine, da se od nečega otcepljuje, ili da bilo šta pripaja?
Naravno, vi ćete reći da ne može, jer je promena granice opština regulisana posebnim zakonom. To je tačno. (Aplauz.)
Izvinjavam se, nadam se da mi nećete uračunati ovo vreme. Kao što rekoh, i to je tačno, ali je tačno i pitanje promene granica u okvirima države Srbije regulisano Ustavom Republike Srbije. Ustav propisuje da o promeni teritorije odlučuju građani Srbije, a ne građani jednog njenog dela, bez obzira koji je to deo Srbije.
Dakle, najvišim pravnim aktom jedne države, a ne nekakvim podzakonskim aktom kakav je statut.
Ono što ćete uspeti jedino da uradite ovim statutom je da ćete konfrontirati građane Srbije, ističući Vojvodinu kao da građane Vojvodine eksploatišu ostali ili manje vredni građani, iako je u stvari istina drugačija.

Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite da vas obavestim da će deo naše današnje sednice, počev od 12.00 časova, sa galerije velike sale Doma Narodne skupštine, pratiti delegacija Kineske asocijacije za međunarodno razumevanje, na čelu sa gospođom Van Đi Đen, potpredsednicom Narodnog odbora kineske narodne političko-savetodavne konferencije i potpredsednicom Kineskog udruženja za međunarodno razumevanje.
On the behalf of the National assembly, we wish you a very warm welcome and that you have a pleasant stay in Serbia, fruitful visit and please come back again as soon as you can. Thank you.
Narodni poslanik Milan Vučković ima reč. Posle njega narodni poslanik Milan Stanimirović.