Poslanička grupa Nove Srbije podnela je amandman kojim se ovaj član 2. briše. Već je praktično rečeno da je ovaj drugi stav – u postupku donošenja zakona vodiće se računa o dostignutom nivou prava građana na pokrajinsku autonomiju – potpuno nepotreban, zato što je to nešto što je Ustavom garantovano pravo.
Zapravo, ovaj član je i predviđen i napravljen tako da podrži statut Vojvodine i ideju o suverenitetu "građana" Vojvodine. Iako Ustav Srbije utvrđuje da su građani Srbije nosioci suverenosti i da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, statut AP Vojvodine protivustavno stvara suverenost građana AP Vojvodine i to sledećim protivustavnim odredbama - određenjem o pravu građanki i građana Vojvodine na ostvarivanje, negovanje i zaštitu autonomije, i to već u preambuli; određenjem da su nosioci prava na pokrajinsku autonomiju građani AP Vojvodine u članu 4. Predloga statuta.
Određenjem da građani AP Vojvodine svoje pravo na pokrajinsku autonomiju ostvaruju neposredno, narodnom inicijativom ili referendumom i putem svojih slobodno izabranih predstavnika u članu 5. Predloga statuta; zamenom ustavne zabrane statutarnom zabranom diskriminacije građana u članu 20. Predloga statuta, preduzimanje mera od strane pokrajinskih organa za postizanje pune ravnopravnosti manjinskih nacionalnih zajednica u članu 20. Predloga statuta.
Zamenom ustavne odredbe statutarnim garantovanjem dostignutih nivoa ljudskih prava u članu 23. Predloga statuta, proklamovanjem da Pokrajina obezbeđuje ostvarivanje i zaštitu ljudskih i manjinskih prava, što je na osnovu Ustava rezervisano samo za Republiku, u članu 23. Predloga statuta; obezbeđivanjem dodatnih i dopunskih prava i zaštite, odnosno višeg stepena zaštite za pojedine kategorije lica koja žive u AP Vojvodini u članu 21. i 23. Predloga statuta.
Iz ovih razloga, da bi se ostvario suverenitet građana Vojvodine, napravljen je ovaj član 2. zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Sve ovo o čemu sam govorila, neustavnost pojedinih odredbi statuta, jeste u stvari analiza dr Vojislav Koštunice koju ste imali prilike da pročitate u raznim medijima i u "Pečatu", koji jasno govori o separatističkoj prirodi statuta Vojvodine.
Dalje, što se dostignutog nivoa prava građana na pokrajinsku autonomiju tiče, ako su ti građani zaista nezadovoljni još jednom ih pozivam da u ponedeljak 30. novembra dođu i izraze svoje nezadovoljstvo ispred Doma Narodne skupštine, tako što će narodnim poslanicima koji su glasali za autonomiju čestitati ili ih možda ukoriti, jer sada žive u skraćenoj državi koja nema južnu pokrajinu, a sada neće imati ni severnu.

Minut i 20 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Pre nego što pitam da li još neko želi reč, obaveštavam narodne poslanike da će poslaničku grupu SRS u raspravi u pojedinostima po tački 1. dnevnog reda predstavljati narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 2. amandman, sa ispravkom, podnela je grupa od 12 narodnih poslanika poslaničke grupe LDP.
Vlada i Odbor za ustavna pitanja prihvatili su amandman sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman sa ispravkom postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Ranđelović, s tim što koristite vreme poslaničke grupe ili ovlašćenog predstavnika. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, naš amandman je takav i ima cilj da poboljša nešto što već postaje ustavna kategorija.
Očigledno da smo taj cilj ostvarili, shodno činjenici da je Odbor za ustavna pitanja prihvatio naš amandman i da je Vlada prihvatila naš amandman, pa je postao sastavni deo zakona.
Stoga neću previše obrazlagati značaj i smisao našeg amandmana.
Mi iz LDP već smo više puta i rečima i delom pokazali svoj odnos prema načinu kako je pisan i donesen Ustav, prema onome šta sadrži Ustav, ali smo pokazali svoj odnos prema licemerju svih onih koji su učestvovali u pisanju, donošenju takvog Ustava, koji su ga podržavali i na kraju organizovali referendumsku krađu.
Više o tome zaista ne bih govorio, samo bih dodao da kada već imamo takvu ustavno pravnu situaciju valja je poboljšavati, kada već imamo takvu situaciju u Vojvodini valja je valjanim zakonima regulisati.
Shodno tome je i ovakav amandman LDP. Mi u LDP smatramo da se ovakvim predlogom zakona, kao i statutom AP Vojvodine, u pravni sistem unose brojni novi mehanizmi, pa je shodno tome i naš amandman na član 2. Predloga zakona ovakve sadržine.
Još jednom izražavam zadovoljstvo što su i odbori Narodne skupštine i Vlada razumeli sadržinu i značaj našeg amandmana i što je naš amandman prihvaćen.

Dva minuta iskorišćenog vremena poslaničke grupe. Da li još neko želi reč?
Narodni poslanici Aleksandra Janković, Zlata Đerić i Aleksandra Ilić zajedno su podneli amandman kojim predlažu da se posle člana 2. doda novi član 2a.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Gospođo Čomić, ne bih propustila to zadovoljstvo da opet objašnjavam amandman.
Posle člana 2. dodaje se član 2a koji glasi: Autonomna pokrajina Vojvodine svoje izvorne i poverene nadležnosti obavlja starajući se o razvoju svog područja i očuvanja njegovih svojstava. U vršenju poslova iz nadležnosti autonomne pokrajine Vojvodine zabranjena je svaka neposredna i posredna diskriminacija građana Republike Srbije po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ovo je samo još jedna od potvrda da ni Nova Srbija ni Demokratska stranka Srbije, ni ostale stranke koje pripadaju nacionalnom bloku i koje su opredeljene za demokratiju, nikako ne mogu da spadaju u red klerofašističkih stranaka, jer se vrlo zalažu za zabranu diskriminacije, a mislimo da je ovaj amandman bio neophodan jer smo u prethodnom periodu usvojili i zakon o zabrani diskriminacije.
Zaista mi je nejasno zašto jedan amandman, kojim se zapravo stvari preciziraju, vrlo tačno određuju, nije usvojen, ali verujem da će narod kad dođe 30. novembra, u 10.00 časova, ispred Doma Narodne skupštine umeti da ceni amandman koji je podnela Nova Srbija.

Da li još neko želi reč?
Ako ne, na naslov iznad člana 3. i član 3. amandman je podnela narodna poslanica Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanica Vjerica Radeta.

Poštovani građani Srbije, srpski radikali se juče i danas odavde obraćaju isključivo vama zato što smo sigurni da ćete vi razumeti i shvatiti ono što vam mi poručujemo, a što zapravo Srbiji sprema režim Borisa Tadića, i zato njegove režimlije ovde pokušavaju da nas ućutkaju.
Član 3. je deo zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. Utvrđivanje nadležnosti, sam naslov je neustavna kategorija, ali nažalost naš amandman koji smo podneli u tom smislu nije prihvaćen, kažu iz nekih tehničkih razloga.
Ne, poštovani građani, ne radi se o tehničkim razlozima, radi se o pokušaju da mi vama ne kažemo, a pogotovo vama dragi građani koji živite na teritoriji AP Vojvodine, da kažemo da režimlije Borisa Tadića ovim zakonom, kao što stoji u naslovu, utvrđuju nadležnosti AP Vojvodini.
Utvrđuju neke nove nadležnosti koje ne postoje u Ustavu Republike Srbije. Te nove nadležnosti, ovaj zakon i statut, ozbiljno mogu da ugroze teritorijalnu celovitost Republike Srbije, mogu da budu osnov da nekad neke usijane glave odluče da sve vas, poštovani građani Srbije koji živite na AP Vojvodina, otcepe od Republike Srbije.
Mi srpski radikali, poučeni istorijskim činjenicama o kojima smo govorili u načelnoj raspravi, opravdano se plašimo i zato želimo da upozorimo pre svega vas građane Srbije, jer govoriti o tome onima koji su ovo zakuvali, nisu oni to smislili zapravo, nego onima koji izvršavaju tuđe naloge, mi znamo da je besmisleno.
Sada ono što se tiče amandmana na član 3. Član 3. je jedan od opasnijih članova i govori o međuregionalnoj saradnji AP Vojvodina, suprotno Ustavu Republike Srbije, iako kažu ovi Tadićevi da amandman ne prihvataju zato što je Predlog u skladu sa članom 181. Ustava Republike Srbije. Naravno, nije.
Istina je da član 181. govori o saradnji autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava, ali ne na način kako je ovde predviđeno da AP Vojvodina, kako piše, zaključujem regionalne sporazume u okviru svoje nadležnosti. Koja je to nadležnost? Koji su to međuregionalni ugovori? Kako to može da radi deo Srbije koji se zove AP Vojvodina, a ne može deo Srbije koji se zove lokalna samouprava, Pirot na primer.
To je ono što mi srpski radikali tvrdimo da je suprotno Ustavu i da je sreća da imamo Ustavni sud, a nemamo, jer imamo samo dve trećine i to onih, znate pet sudija je predložio Boris Tadić, a birala skupštinska većina, a pet je predložila skupštinska većina, a birao Boris Tadić.
Treću trećinu Ustavnog suda nemamo i zato ovi koji planiraju da počnu sa daljim cepanjem Republike Srbije mogu to da rade zato što, nažalost, nemamo ni ustavnu zaštitu, nemamo Ustavni sud. Jedino što imamo jeste ovo mesto odakle se obraćamo vama i jeste vi, poštovani građani Srbije, za koje smo ubeđeni da nećete nikada nikome dozvolite da više uništava na bilo koji način državu Srbiju.

Dva minuta i 30 sekundi je iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na naslov iznad člana 3. i član 3. i predlog za dodavanje novog člana 3a, amandman je podnela grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe DSS.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.

Dajemo amandman na član 3. U tekstu Predloga zakona član 3. posvećen je međuregionalnoj saradnji. Smatramo da nije mesto ovog člana ovde.
Imamo amandman i na taj član, koji ćemo izneti kasnije, a smatramo da član 3. treba da reguliše drugu materiju i sada ću pročitati kako bi trebalo da glasi član 3. u ovom zakonu.
Normalno, naslov, ovaj sadašnji - Međuregionalna saradnja, se briše, zato što je materija druga.
Član glasi ovako: " AP Vojvodina, u skladu sa Ustavom Republike Srbije (u daljem tekstu: Ustav), zakonom i statutom AP Vojvodina (u daljem tekstu: Statut), uređuje nadležnost, izbor, organizaciju i rad organa i službi koje osniva".
Posle onog amandmana 2. na član 2, koji je govorio o materiji koju zakon treba da uredi i pobrojao je sve elemente tog zakona, prirodno je da dođe jedan član koji će navesti šta je zadatak ovoga, a to je da uređuje nadležnost, izbor i organizaciju i rad organa i službi koje osniva.
Mislimo da je sistemski ovde mesto tom stavu, a ne u članu 2, kao što je to u Predlogu zakona koji pokušavamo da promenimo.
Posle člana 3. dodaje se novi član 3a koji glasi: "AP Vojvodina svoje izvorne i poverene nadležnosti obavlja starajući se o razvoju svog područja i očuvanju njegovih svojstava". To je stav 1.
Stav 2: ''U vršenju poslova iz nadležnosti AP Vojvodine zabranjena je svaka neposredna i posredna diskriminacija građana Republike Srbije, po bilo kom osnovu, a naročito na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti, psihičkog ili fizičkog invaliditeta.''
Ovaj prvi stav prosto daje jednu načelnu normu o obavezi AP Vojvodine kada izvršava svoje ustavne i zakonske obaveze. Ova druga norma, u stavu 2, proizilazi prosto iz jedne potrebe da se na ovom mestu utvrdi načelo zabrane diskriminacije građana Srbije.
Zašto baš na ovom mestu? Zato što Srbija i sa autonomijom koja je ustavno određena jeste u upravljačkom pogledu jedna asimetrična država, država sa asimetričnom administracijom. Može da se dogodi da deo te države, koji ima svojstvo i karakteristike AP, ushte da neka prava drugačije reguliše nego što Ustav i zakon Republike Srbije nalažu. To drugačije regulisanje prava može da vodi do neravnopravnosti građana Srbije koji žive u jednoj AP i ostatku zemlje, kao što može da dovede, u najgorem slučaju, i do diskriminaciji.
Prosto, ovo je jedna norma koja preventivno zabranjuje tako nešto, povodom celokupnog sadržaja tog zakona koji normira položaj, status i nadležnosti AP Vojvodine.

Iskorišćeno su dva minuta vremena ovlašćenog predstavnika. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela grupa narodnih poslanika od 21 narodnog poslanika poslaničke grupe „Napred Srbijo“.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.