Ustav RS u članu 177. stav 2. kaže koja se pitanja od republičkog i pokrajinskog značaja određuju zakonom. Ako ovo nije taj zakon, već jednom ste vodili polemiku sa ministrom Markovićem o tome da li su to zakoni, mislim da je gospodin Martinović vodio tu polemiku, imate pravo na repliku, ili je zakon, to jeste pitanje oko koga može da se polemiše. Da li je moguće zakonom da ili to treba uraditi sa mnogim zakonima? Ali, da je ovaj zakon u skladu sa ustavnom obavezom za nas uopšte nije sporno.

Iskorišćeno je 55 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, sa izrečenom merom oduzimanja reči, ima pravo na repliku po našem poslovniku i sada dobija reč.

Hvala, gospođo Čomić, zaista pokazujete da imate toplo, milostivo srce.
Dakle, gospođo Kolundžija, u Ustavu RS lepo piše šta treba da uradi Narodna skupština kada su u pitanju AP.
Dakle, Ustav je potpuno jasan. Zakonom se određuju koja pitanja su od republičkog a koja od pokrajinskog značaja. Kojim zakonima se to radi?
U Ustavu, u članu 183. lepo vam piše. Treba da se donese zakon o industriji, zakon o zanatstvu, zakon o lovstvu, o šumama i tako dalje. I da se onda tim posebnim zakonima urede te oblasti društvenog života i da se onda kaže – ta i ta pitanja su od republičkog značaja, a ta i ta pitanja su od pokrajinskog značaja.
Morate da vodite računa, gospođo Kolundžija, da Ustav mora da se tumači u celini svoga teksta, a ne vi strgnete dva člana iz Ustava i kažete – evo to je pravni osnov, a sve ostalo vas ne zanima.
Dakle, u članu 137. Ustava, lepo piše koje poslove Republika Srbija može da poveri, ne samo autonomnim pokrajinama, nego i jedinicama lokalne samouprave. Tu su poslovi državne uprave. Vi ovim Predlogom zakona poveravate autonomnim pokrajinama ne poslove državne uprave, nego normativne poslove.
Poveravate im praktično zakonodavnu nadležnost Skupštine, da Skupština AP Vojvodine svojim normativnim aktima reguliše određene oblasti društvenog života. To je u direktnoj suprotnosti sa članom 137. Ustava Republike Srbije. Pazite, kakav zaključak izlazi iz tog stava koji je sadržan u Predlogu zakona. Kaže – Republika Srbija može poveriti autonomnim pokrajinama sva pitanja koja su inače u njenoj nadležnosti.
Šta to znači? Da sutra možete da donesete zakon kojim ćete AP Vojvodini poveriti pitanja iz oblasti odbrane, policije, sudstva i tako dalje. Gde je granica u poveravanju poslova? Ta granica je sadržana u članu 137. Poslovi državne uprave mogu da se povere, gospođo Kolundžija, ne svi poslovi koji su u nadležnosti države Srbije. To je razlog zašto vas SRS upozorava da vi na ovaj način pravite od Vojvodine državu u državi. Imaćemo dva potpuno paralelna sistema.
Vi ovim predlogom zakona, ne utvrđujete koja su pitanja od pokrajinskog značaja. Vi Vojvodini ovim zakonom dajete pravo da potpuno samostalno, bez tih posebnih zakona uređuje određene oblasti društvenog života. To je problem. Vi se odričete prava Republike Srbije. To je skandalozno i to je ono što narušava suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije.

Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija.

Dakle, o tome da li Republika Srbija može poveriti u svim oblastima svoje nadležnosti lokalnoj samoupravi ili autonomnoj pokrajini, takođe se nedvosmisleno izrazio Ustav. Član 183. vrlo jasno definiše oblasti u kojima država može da poveri deo nadležnosti Autonomnoj Pokrajini Vojvodini.
(Zoran Krasić, sa mesta: Pitanja, pojedina pitanja, a ne oblasti.)
Upravo to je ono o čemu mi ovde, držeći se sa jedne strane Ustava, a sa druge strane zakon, pokušavamo da utvrdimo da li postoji bilo šta što Ustav nije predvideo kao nadležnost Vojvodine, a zakon to predviđa. Da li Ustav daje, odnosno da li ovaj zakon daje autonomnoj pokrajini mogućnost da ona mimo zakona Republike Srbije uređuje pojedine oblasti.
Ja bih volela da mi samo jedan jedini član ovog zakona neko pokaže gde piše da autonomna pokrajina svojim zakonom uređuje bilo koju oblast. Dakle, sve oblasti definisane su nedvosmisleno jasno da u skladu sa zakonom, koji donosi naravno Republika Srbija i Skupština Republike Srbije, uređuje i sprovodi poslove iz određene nadležnosti. Hvala.

Minut i 30 sekundi iskorišćenog vremena poslaničke grupe.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Mogao bih da odgovorim repliku, ako mi date reč.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović i pravo na repliku se ovim krugom završava, radi razjašnjenja, pojašnjenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da bi ste vi gospođo Kolundžija to pitanje koje ste sada uputili meni trebalo da uputite vašem ogranku, odnosno ogranku vaše stranke u Vojvodini.
Naime, u onoj prvobitnoj verziji, od četiri verzije Predloga statuta AP Vojvodine, gospođo Kolundžija, stajalo je da Skupština AP Vojvodine donosi tzv. pokrajinske skupštinske odluke koje na teritoriji AP Vojvodine imaju značaj zakona. Ako ne verujete meni, pogledajte prvobitnu verziju Predloga statuta, koja je usvojena, ako se ne varam 14. oktobra prošle godine.
To je ona verzija statuta oko kojih je jedan iz Demokratske strane tvrdio da je sve u skladu sa Ustavom, a predsednik Demokratske stranke Boris Tadić tvrdio da je nedopustivo da se na sedam minuta putovanja od Beograda stvara neka nova država.
Dakle, vaši poslanici u Skupštini Vojvodine, gospođo Kolundžija, glasali su za to - da Vojvodina ima pravo da na svojoj teritoriji donosi nekakve odluke koje imaju značaj zakona.
Hajde sad na stranu to što su loši pravnici, pa ne znaju da se ne kaže „značaj zakona“ nego „snaga zakona“. Ali, u svakom slučaju, oni koji su glasali za prvobitnu verziju Predloga statuta znali su jako dobro šta rade - da Vojvodini daju pravo da donosi zakone koji će važiti na njenoj teritoriji.
Ovde je gospođo Kolundžija problem u koracima koji treba da se naprave. Najpre Republika Srbija mora u svim tim oblastima društvenog života da donese zakone kojima će te oblasti u potpunosti da normira, pa kada normira te oblasti društvenog života onda u tim zakonima treba da kaže koja su to pitanja od pokrajinskog značaja koje može da uređuje autonomna pokrajina.
Ne, vi ste krenuli obrnutim putem. Vi niste najpre dali, jednoj autonomnoj pokrajini, Vojvodini da ona uređuje neka pitanja od pokrajinskog značaja, nego sva pitanja u toj oblasti a Republici Srbiji šta preostane. To je ta suštinska, fundamentalna greška koja je napravljena u Predlogu zakona.
Možda vi nje niste svesni. Ne kažem da vi niste dobronamerni. Neko vam je očigledno podvalio.
To se tako, gospođo Kolundžija, ne radi. Ja sam vam pročitao jedno mišljenje, jednog uvaženog profesora Pravnog fakulteta, da ne možete vi jednim zakonom koji ima karakter leks specijalisa da derogirate odredbe čitavog niza posebnih zakona. Prosto, to je nemoguće. To se ne čini nigde u svetu.
Ovaj zakon, koji ćete vi da izglasate, verovatno u ponedeljak, takav zakon gospođo Kolundžija ne postoji nigde. Ne možete da navedete ni jednu evropsku zemlju u kojoj postoji zakon o utvrđivanju nadležnosti, ne znam nekog regiona u Španiji. Toga nema.

Tri minuta. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija. Pravo na repliku.

Dakle, ono što je za mene relevantno jesu akti koji su ovde. Dakle, mi ne raspravljamo o verzijama koje je neko video ili nije video,  već mi raspravljamo o onim verzijama koje su sada pred nama ovde. Mi raspravljamo o verziji statuta koji je Narodnoj skupštini Republike Srbije na prethodnu saglasnost uputila Skupština AP Vojvodine i to je tekst o kome raspravljamo.
Istovremeno raspravljamo o ovom zakonu i neću polemisati oko toga da li je potrebno više zakona ili je jedan zakon moguć, samo bih htela nešto da kažem. Razumem ovu raspravu, s obzirom na činjenicu da se Vlada izjasnila o amandmanima koji su podneti u smislu ove rasprave da oni koji su podneli amandmane uvere poslanike u razloge za prihvatanje amandmana.
(Zoran Krasić, sa mesta: To je nemoguće.)
Kao predstavnik i predsednik Poslaničke grupe ZES obrazlažem naše razloge zbog kojih ti amandmani za nas nisu prihvatljivi, pa vas još jednom molim da se ne obraćamo lično. Dakle, ovde nemam ništa lično ni s kim. U ime poslaničke grupe narodnim poslanicima, koji obrazlažući svoje amandmane pokušavaju, verujem, da ubede poslanike da ih prihvate, obrazlažem samo razloge zbog kojih je to za nas neprihvatljivo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.