Kulturan sam, gospođo Čomić, pa neću da kažem da je to replika, pošto je to sam sebi neko dao repliku. Koristim vreme koje ima moja stranka.
Poštovani građani, za svaki član ovog predloga zakona može da se vodi ista rasprava – da li je to poljoprivreda, da li je to vodoprivreda, da li je to lov, ribarstvo, lov i ribolov. U Ustavu piše – imate pravo u pogledu lova i ribolova, vi ste ušli u delatnost – lovstvo i ribarstvo itd.
Osnovna poenta jeste u tome što ovaj predlog zakona i statut ne mogu biti u skladu sa Ustavom Republike Srbije.
Gospođo Kolundžija, pošto ste vi paradigma ovog pokreta da se donese ovakav zakon, pa vi branite, a Vlada ćuti. Vlada se stidi ovog predloga zakona, neće da ga brani, vi ga branite. Moram vama da se obratim. Naravno, kada se obratim vama, obratio sam se i DS i Borisu Tadiću i Mirku Cvetkoviću i svima, pošto ste vi njihov predstavnik.
Moram da vam skrenem pažnju na nešto. Morate da čitate član 187. upravo onako kako je napisan, znate? U članu 187. prvi stav, navedeno je da nešto može biti od pokrajinskog značaja, ali nije određeno šta je. Rečeno je – koje može na svrsishodan način da se ostvari. Ono što je vrlo važno u tom stavu jeste, da se radi o pitanjima koja nisu u nadležnosti Republike Srbije kao države. To je ovaj kraj ovog prvog stava.
Dolazimo sada i do člana 187. stav 2. On kaže vrlo jednostavno, vidite, koja su pitanja od, pa da preskočimo ovo, pokrajinskog značaja, određuje se zakonom. Ovo može da bude zakon koji određuje pitanja od pokrajinskog značaja. Međutim, tu se javlja problem. Znate li zbog čega? Što ste u ovom tipu zakona, Predlogu zakona koji je miks, koji ima nameru da obuhvati ovo iz člana 187. stav 2. i ovoga iz člana 183. stav 2, ima nameru to da obuhvati. Ubacujete i ono što je u članu 137. To su babe i žabe.
Kada prebacujete ovo po članu 137, to su izvorno upravni poslovi. Član 137. prvi stav, da ne bih gubio vreme, jasan je. On se odnosi na ono što je nadležna država Republika Srbija, državna vlast, ne pokrajinska vlast koja nije državna vlast. Tu nastupaju problemi.
Pazite, da uredite neko pitanje, to je jedan segment jedne velike oblasti. Oblast može da ima 1000 različitih pitanja. Procenjuje se zakonom šta je to pokrajinski značaj, što ne ugrožava republiku, pa se daje AP. Ne, vi sada Predlogom zakona idete tako što kompletne oblasti dajete. Kada kažem kompletne oblasti, onda dajete državnu nadležnost AP u gotovo svakom članu.
Ovaj član možda i nije paradigma za ovo što sam vam rekao, ali to je problem. Problem je što vi možete da kažete da AP ne može da donosi zakone. Njima i ne trebaju zakoni. Za onu njihovu nameru, nekih tamo koji sede, nije ni potreban zakon.
Zakoni nisu bili potrebni ni Milu Đukanoviću. On nije mogao da reguliše pitanje vojske, pa je formirao u okviru parapolicijskih snaga neku tamo jedinicu koja je radila ceo posao. Formalno-pravno, nije morao da ima carinu, jer je carina bila na saveznom nivou, pa je napravio carinsku službu. Kod Brodareva smo morali da se legitimišemo kada ulazimo. To je taj problem.
Ovaj zakon je apsolutno neustavan. Videćete vi. Vi ste ovim zakonom čak dali mnogo više oblasti nego što piše u statutu. Poklonili ste čak i lokalnim samoupravama autonomne pokrajine, nego, doći ćemo i do tog člana.
Nepotrebno, nepotrebno loša poruka. Mi vrlo dobro znamo ko ste i šta ste. Znači, jedno je nadležnost, drugo su pitanja, treće je oblast, četvrto je značaj. Slažem se da postoji problem u definisanju nadležnosti AP. On realno postoji.
Nije to problem samo u Srbiji, to je problem na planeti Zemlji, kod svih država. Zašto? Zato što nema oblasti društvenog života koja nije regulisana Ustavom ili nekim zakonom na državnom nivou. Tim zakonom se daje odgovarajuća samouprava i autonomija nižim organima, drugim oblicima organizovanja građana na nekoj teritoriji.
Zato, ono što je Martinović rekao, ako ovo treba rešiti sa 150 zakona, sa 150 zakona treba da se reši. Kako? Sa dve-tri odredbe u svakom zakonu se kaže – ovo se ustupa, ovo je od pokrajinskog značaja, ovo je od lokalnog značaja. Ali, to što se ustupa, ne sme da ugrozi državu. Ne sme da ugrozi državne funkcije. Ne sme da ugrozi prvostepeni i drugostepeni postupak, ne možete da predate prvostepeni postupak. Ako ste dali drugostepeni postupak, onda nema nadležnosti. O tome se radi.