Uvažena potpredsednice, uvažene poslanice, uvaženi poslanici, uvek na pitanje zašto možemo da kažemo da nismo od onog tradicionalnog i uobičajenog morali da krenemo dalje. Na ovo pitanje zašto, verovatno bi mogli da potražimo odgovor od samog ustavotvorca. Možda sami i ne znamo zašto je ustavotvorac nešto propisao, ali moramo da priznamo da ustavotvorac jeste nešto propisao.
Član 79. Ustava koji nosi naslov "Pravo na očuvanje posebnosti" u svom poslednjem stavu kaže da u skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina.
Možemo izražavati nesaglasnost u smislu političke nesaglasnosti sa Ustavom Republike Srbije, ali ne možemo osporavati da Ustav Republike Srbije to dozvoljava i to prepušta kao mogućnost AP Vojvodini.
Ovde sam citirao član Ustava koji stoji u odeljku posvećen manjinskim pravima, ali isto tako kada je reč o odeljku koji se tiče nadležnosti i položaja autonomne pokrajine, postoji i onaj član koji upravo predviđa da se mogu ustanovljavati dodatna prava nacionalnih manjina u AP propisima AP. Koji je razlog?
Lično mislim da je rezultat tog razloga ovakvim zakonom i predviđen, a to je da u AP Vojvodini živi 28 nacionalnih manjina. Ako znamo na osnovu Zakona o nacionalnim savetima sada imamo prijavljeno formiranje 19 nacionalnih saveta, a da više od jedne trećine ima svoje sedište na teritoriji centralne Srbije, a ostali su na teritoriji AP Vojvodine, to znači da veliki broj nacionalnih manjina ne ulazi u opšti okvir Ustava i opšti okvir zakonodavstva. Zato je ustavotvorac predvideo mogućnost da zbog nacionalnih manjina koje su malobrojne, a to je specifičnost onog dela Republike Srbije, a garant toga je ovaj Ustav Republike Srbije da se njima posveti posebna pažnja.
U krajnjoj liniji, ovo predstavlja jednu od nadležnosti, jednu od poslova i zadataka koje nisu novina, već od 2002. godine, po Zakonu o utvrđivanju posebnih nadležnosti, ovako pravo na primerno utvrđivanje mreža srednjoškolskih ustanova pripada autonomnoj pokrajini, a pošto to često zaboravljamo kada argumentujemo, autonomna pokrajina jeste deo Republike Srbije, a Ustav Republike Srbije jeste autonomnoj pokrajini dao tu nadležnost, pri čemu zaboravljamo da nadležnost nije samo pravo nego je i obaveza, onda nema nikakve dileme da se ustavotvorac na vrlo delikatan način starao da nacionalne manjine u delu Republike Srbije koji se zove AP Vojvodina uživaju određena prava. Hvala vam.
