Naslov iznad člana 37. je neformalno obrazovanje odraslih. Jako je dobro što je u ovom Predlogu zakona prepoznat značaj obrazovanja odraslih. Prethodne vlade i ova vlada su takođe prepoznale to, pa mi u ovom trenutku imamo nacionalnu strategiju za obrazovanje odraslih i imamo formiran Nacionalni savet za obrazovanje odraslih.
Inače je ovaj član preuzet ili ste smatrali da je dobar, iz Predloga zakona DSS iz aprila, osim što je ovde dodato, na kraju, zapeta, kao pitanja od pokrajinskog značaja.
Ovaj član i ovaj primer koji sad navodim, nekako pokazuje i indikativan je koliko se u svakom ovom članu išlo u cepidlačenje. Nije mogao da stoji taj član kakvog ste ga preuzeli, nego ste morali ovo da dodate.
To je onako malo iritirajuće. Zašto? Zato što obrazovanje odraslih nije pitanje od pokrajinskog značaja. Prvo je to pitanje ličnog značaja. Osoba kada odluči da se prekvalifikuje, dokvalifikuje to je njegova stvar.
Kada bi neko ovo bukvalno tumačio, onda možete, recimo, ako ste nezaposleni, hoćete da se prekvalifikujete, znate, recimo, da u Čačku, Aranđelovcu, postoji deficit građevinskih radnika, npr. keramičara, ali vi živite u Beloj Crkvi, ali, recimo, na teritoriji AP Vojvodina ne postoji deficit takvih radnika i to po ovom članu kaže da nije od pokrajinskog značaja.
Ovo treba prihvatiti i treba brisati. Hvala.

Na naslov iznad člana 38. i član 38.  amandman u istovetnom tekstu  podneli su grupa od 21  narodnog poslanika  poslaničke grupe Napred Srbije i narodna poslanica Marina Toman.
Da li neko želi reč? Oto Kišmarton, pa narodna poslanica Marina Toman.

Poštovane kolege narodni poslanici, moje kolege i ja iz SNS podneli smo veći broj amandmana na ovaj zakon u cilju popravka ovog zakona o utvrđivanju nadležnosti.
Mi iz opozicije nismo konsultovani oko izrade ovog zakona i zato smo pokušali amandmanima da popravimo ovaj zakon i da ga uredimo u interesu građana Srbije, kako bi bio prihvatljiv za sve nas. Ni jedan amandman opozicije nije usvojen, pa ni mi ovakav Predlog zakona ne možemo prihvatiti.
Naš amandman se odnosi na naslov iznad člana 38. i na član 38. Amandmanom predlažemo brisanje člana 38. i naslova iznad ovog člana. Amandmanom se brišu odredbe po kojima AP Vojvodina preko svojih organa bliže uređuje i obezbeđuje ostvarivanje prava nacionalnih manjina na teritoriji AP, obrazovanje na maternjem jeziku, na svim nivoima i u skladu sa zakonom.
Potpuno se slažemo mi iz SNS da pripadnici nacionalnih manjina u Srbiji imaju i treba da imaju ista prava, kao i većinski narod u Srbiji, pa tako i pravo na obrazovanje na maternjem jeziku na svim nivoima obrazovanja u skladu sa zakonom. Pripadnici svih nacionalnih manjina su građani Srbije i o njihovom pravu na obrazovanje na teritoriji Srbije treba da brine država, kako u Preševu, tako i u Novom Sadu, kako za Rusine, tako i za Bošnjake, na primer.
Ne sme se dozvoliti neravnopravan položaj pripadnika nacionalnih manjina u bilo kom delu Srbije i treba voditi računa da nacionalne manjine u svim delovima Srbije imaju potpuno ista prava. O pravima nacionalnih manjina treba da brine država, a ne pokrajina. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Marina Toman.

Dame i gospodo, podneli smo amandman kojim predlažemo brisanje podnaslova iznad člana 38. i član 38. Vrlo je važno da se školstvo uredi na centralnom republičkom nivou. To je vrlo važno pitanje i ne može da se spušta na pokrajinski nivo.
Tačno je da je Ustav to dozvolio, ali samo u pojedinim delovima ove oblasti. Takođe, ova materija je već regulisana i drugim zakonima. Ako Vlada misli da tako radi u interesu nacionalnih manjina, greši. Time, na neki način, radi protiv njihovih interesa, tako što umanjuje njihovu važnost puštajući njihovo sprovođenje na niži pokrajinski nivo.
Država se polako oslobađa svake vrste odgovornosti u sprovođenju ustavnih odredbi koje se odnose na zaštitu i sprovođenje prava pripadnika nacionalnih manjina. Nešto je Vlada prebacila već na nacionalne savete nacionalnih manjina, sada na pokrajinu. Šta je sledeće? Najlakše je osloboditi se svake vrste odgovornosti.
Da li ovo treba sada da tumačimo da obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina nije deo jedinstvenog obrazovnog sistema Srbije, da država Srbija nema više kontrolu nad tim procesom.
Zar nismo i mi pripadnici nacionalnih manjina državljani Srbije ili, kako nas statut protivustavno kvalifikuje kao članove brojčano manje zastupljene nacionalne zajednice? O ostvarivanju našeg prava treba država da se bavi, odnosno da se to pravo dešava na republičkom nivou. Ovako ta prava prelaze u nadležnost pokrajine koja tu svoju nadležnost može da prebaci na nacionalne savete nacionalnih manjina. Statut predviđa da AP Vojvodina može pokrajinskom skupštinskom odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave i nacionalnim savetima nacionalnih manjina obavljanje pojedinih poslova iz svoje nadležnosti. Skandalozno je što će se o mnogo važnim problemima, o načinu njihovog rešavanja odlučivati jednom pokrajinskom skupštinskom odlukom.
Već smo vas upozoravali, kada je donošen Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, da davanje nacionalnim savetima mogućnosti, da recimo nacionalni saveti nacionalnih manjina daju mišljenja nacionalnom prosvetnom savetu na nastavne programe srpskog jezika, kao ne maternjeg je loša odluka koja će proizvesti manjinama mnoge probleme u praksi, odnosno neusaglašeni nastavni programi. Sada se to isto ponavlja. Tada smo upozoravali da se radi na getoizaciji nacionalnih manjina. Danas to isto upozoravamo. U sistemu državnog obrazovanja stvara se nezavisan, zatvoren obrazovni sistem. Da li je to na neki način feudalizacija Srbije? Mislimo da jeste.
Ukoliko ovo pokušavate da odbranite tezu da pokrajina ima bolji uvid u stvarne potrebe, moram da postavim ono pitanje koje su postavile moje kolege – šta ćemo sa onim pripadnicima nacionalnih manjina koji ne žive na teritoriji Vojvodine, Bugari, Vlasi? Onda oni nisu u ravnopravnom položaju sa ostalim manjinama, sa ostalim građanima Srbije, a Ustav im jemči to pravo.
Šta ćemo sa pojedinim pripadnicima jedne nacionalne manjine koji žive raštrkani na čitavoj teritoriji Srbije? Oni će se školovati pod različitim uslovima. To što samo 10% Rumuna živi van teritorije AP Vojvodine, kako vi tvrdite, ministre, ne rešava problem i način njihovog rešavanja, kako se vi objasnili, prilično je konfuzan i s druge strane, moramo da postavimo pitanje – šta ćemo sa onim nacionalnim manjinama koje nemaju nacionalne savete? Isto pitanje rešavaće se na različite načine, a ovo je ipak još uvek jedna država ili bar su se neke stvari ovog statuta promenile.
Umesto da svi težimo idemo ka stvaranju jedne funkcionalne države, sa razvijenom jakom lokalnom samoupravom, ovakav predlog zakona samo vodi suprotno, vodi ka jačanju birokratije, širenju administracije. Šta će građani Vojvodine, osim skupe administracije time dobiti, samim tim i pripadnici nacionalnih manjina? Neće dobiti ništa, ali će zato država Srbija izgubiti mnogo.
S druge strane, ako Vlada već želi da pokaže brigu za nacionalne manjine, uostalom, to stalno u javnosti ponavlja, što se ne uhvati u koštac sa rešavanjem njihovih egzistencijalnih problema i nacionalne manjine, nas, pripadnike nacionalnih manjina muče isti problemi kao i Srbe – nezaposlenost, neregulisano socijalno, zdravstveno, penzijsko osiguranje.
Tvrdnjama da ovo predstavlja kamen temeljac budućeg razvoja i većeg životnog standarda, tvrdnjama da se na ovaj način stvaraju uslovi za bolji život svih građana Vojvodine, ne samo što te iste građane obmanjujete, već priznajete da do sada na tom polju niste uradili mnogo. Time priznajete svoj poraz.
Zašto bi neko u to sada poverovao, kada umesto racionalizacije, investicije, otvaranja novih mesta, uvodite nove namete? Ko će da finansira ovakvu preglomaznu administraciju? Građani Srbije, građani Vojvodine.
Ako neko kaže da nije važno da li iza ostvarivanja nečijih prava stoji Republika ili pokrajina, grdno se vara, jer je Republika još uvek veći garant u ostvarivanju tih prava.

Tri minuta i 40 sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na naslov iznad člana 39. i član 39. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Živkov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Dragan Živkov.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 39. koji reguliše oblast sporta za AP Vojvodinu po ovom zakonu.
Hteo bih vrlo kratko da obrazložim zašto sam podneo amandman na član 39. - briše se. Iz više razloga, ali obzirom da imam jako malo vremena da obrazložim kompletnu priču, podneo sam amandman i na član 40, pa ću valjda uspeti da iskažem sve što sam mislio.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, verovatno se dobro sećate, a nije bilo davno, koliko je bilo značajno i bitno, oblast sporta za naše društvo, kada simboli i zastave pod kojima se borila naša reprezentacija i svi naši timovi koji su predstavljali državu, staru, sadašnju, bivšu itd. koliko je bilo značajno dok se nije dobila adekvatna himna, adekvatno obeležje, da bi uspeh sporta bio onaj koji je trebalo da bude.
Ovde, u ovom zakonu, vi apsolutno dajete pravo AP Vojvodina da predlaže pokrajinskom organu uprave, koji se po ovom zakonu ovako zove, briše se, ne pominje se nigde sekretarijat koji je do sada vodio oblast sporta u AP Vojvodina i smatram da je apsolutno zabranjeno korišćenje politike i guranje Vojvodine u ovo u šta pokušavate da je gurnete, naročito preko sporta.
Koliko to daleko ide, to se može videti po lokalnoj samoupravi odakle dolazim, to je opština Bečej, koja je značajan grb promenila, stari u novi, a to je grb Habzburške monarhije i zastavu koju će koristiti u svim manifestacijama, a to je ovakav grb i ovakva zastava, gde se deca, ako opština Bečej bude organizovala neka takmičenja, učestvovati pod ovom zastavom i ovim grbom.
Ova zastava i grb su doneti u skupštini opštine, koje je baronica Eufemija Jovića ostavila svom narodu u opštini Bečej, vrlo značajno, jer sportsko delovanje i manifestacije koje će se organizovati, kao što se do sada organizovalo, sigurno neće imati efekta kao što je do sada imalo. Po ovom članu sam toliko hteo, a za sledeći član ću još obrazložiti.

Trideset sekundi je iskorišćeno vreme od poslaničke grupe.
Na član 39. amandman je podnela grupa od 19 narodnih poslanika poslaničke grupe DSS. Da li neko želi reč? Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, drago mi je da vas vidim, nije vas bilo ceo dan ovde sa nama u poslaničkim klupama.
Naime, poslanici DSS su danima upozoravali, u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima, da ovaj zakon nije dobar, da je protivustavan, da derogira Ustav, da suspenduje Ustav, da svara određeni novi uslov za državu u državi. Mi smo podneli amandman na član 39, a koji govori o prenosu nadležnosti u vezi društvene delatnosti - sporta. Vi znate da jedna država najlakše svoju promociju može da izvrši preko sporta, preko svojih sportista.
Obzirom da Vojvodina ima i grb i zastavu, pretpostavimo da određeni Frenk Sinatra iz Vojvodine napravi himnu, eto prilike da Vojvodina sa svojom reprezentacijom, a to joj dozvoljava ovaj zakon koji omogućava AP Vojvodina da napravi određene ugovore sa određenim regijama i pošto imate sve ove komponente, postoji hipotetička mogućnost da se u budućnosti odigra utakmica između Vojvodine i Kosova. To je tačno, to je činjenica. Na taj način ćemo videti u svečanoj loži možda vas, gospodine Čipliću, ne verujem pošto ste republički organ, možda gospodina Pajtića sa gospodinom Tačijem.
Dakle, naša namera je da u ovom članu izbrišemo tačku 3. koja utvrđuje program međunarodnih sportskih takmičenja od interesa za AP Vojvodinu. Šta to znači? To znači da Vojvodina, kao AP, može da organizuje međunarodna takmičenja i da na tim takmičenjima učestvuje i njena reprezentacija, bilo u fudbalu, bilo u odbojci, košarci, vaterpolu ili u nekom drugom sportu.

Reč ima ministar Svetozar Čiplić.