Ovu raspravu smatram veoma bitnom, jer ćemo na ovaj način iskristalisati mehanizam koji se osporava u parlamentu, što je sasvim legitimno, ali mehanizam koji uveliko postoji i funkcioniše tamo gde funkcioniše, ne mogu da kažem besprekorno, ali na način da ne pravi problema deci koja treba da uživaju ovo pravo.
Naime, kada je reč o Rumunima, čini mi se, verujem da neću pogrešiti, samo 10% Rumuna živi na delu teritorije RS koji ne pokriva teritoriju AP Vojvodinu, koji ne ulazi u teritoriju AP Vojvodine.
Kada ukrstimo ovaj zakon, a u ovom zakonu je uvaženo ono što već stoji u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, onda ćemo videti da ova nadležnost AP Vojvodine, kao i nadležnost republičkog ministarstva se ukršta sa nacionalnim savetom, u ovom slučaju, na primer, rumunske nacionalne manjine, koji predlaže u ovom slučaju organima AP Vojvodine udžbenike, a s obzirom da je Rumunski nacionalni savet sa svojim sedištem registrovan u Novom Sadu, onda s obzirom na tu činjenicu se radi uz asistenciju pokrajinskih organa.
Dakle, kada je reč eventualno o Romima, kojih je po celoj RS, Nacionalni savet Roma je registrovan u Beogradu i ministarstvu RS. Nacionalni savet Roma određuje te udžbenike.
Kada je reč o ovom delu, o obrazovanju, lično sam ubeđen da je sistem postavljen tako da niko neće trpeti. Naprotiv, da će deca koja su, to je fakat i to je činjenica, do sada trpela, recimo, u periodu od 2004. do 2008. godine, jer se dešavalo da nemaju udžbenike na koje ih zakon obavezuje, odnosno daje im pravo da imaju, u ovom slučaju će zaista te udžbenike imati.
Čini mi se da je sasvim neopravdano ovaj deo zakona, ova funkcija, ova nadležnost organa AP napadnuta bez ikakvog osnova, pogotovo što nije nova, sa jedne strane i pogotovo što jako dobro funkcioniše na teritoriji AP Vojvodine.